Brus Li izmedju mita i stvarnosti

Dugo sam se dvoumio oko pisanja ovog teksta , treba li uopšte počinjati jer sam svetan činjenice da Brus Li predstavlja idola ogromnom broju ljudi i da će bilo šta što napišem izazvati negativne komntare i mišljenja . Uproks tome smatram da je istina važnija od nečijeg infantilog obožavanja davno preminulog glumca i da su činjenice osnova na kojoj treba graditi mišljenje i odnos prema bilo kome i bilo čemu .

    Vratimo se malo u prošlost kako bi razjasnili neke stvari u vezi Brusa i svega što je rekao i uradio . Nakon Drugog Svetskog Rata Japan se otvorio prema svetu i izvezao svoje borilačke veštine , kulturu , religijske pravce ... koji su postali široko praktikovani na zapadu i prilično dobro poznati , zapravo znalo se ono čto su Japanci želeli da stranci znaju . Sa druge strane Kina je postala potpuno zatovrena nakon kulturne revolucije a kako je kineska kultura tradicionlano zatovrena za strance čak ni na mestima kao što su Hong Kong i Tajvan koji su bila dostupna zapadnjacima Kinezi nisu pokazivali nikakvu želju da svoju kulturu , običaje , veštine , religiju ...podele sa zapadom . Bilo je pojedinaca koji su mnogo pre Brus Lija bili poduceni kineskim veštinama i koje su iste doneli mahom u U.S.A  ali niko nije imao medijsku pažnju kakvu je imao pokojni Brus . Malo se znalo a ni danas nije bolja situacija , o kinsekoj kulturi , umetnosti, načinu zivota , filosofiji ... i to je dalo mogućnosti Brus Liju da čitavo bogatstvo kineske kulture i filosofije prisvoji i prikaže kao svoje sopstveno jer se na zapadu o tome nije znalo gotovo ništa . Gomilu pametnih i mudrih stvari je rekao Brus Li ali u tom mnoštvu njegovih izreka sve što vidi neko ko je makar malo vremena proveo čitajuci kineske klasike i živeo medju kinezima jesu citati tih istih klasika i narodne poslovice i izreke kineskog naroda , neke prevedene bez promene a neke u malo slobodnijoj interpretaciji ( nekad nije moguće prevesti nešto potuno precizno sa kineskog na zapadne jezike) . Dakle ,nema medju nejgovim izrekama ničega originalno njegovog , gotovo sve što je rekao su zapravo biseri kineske klasicne književnosti i filosofije ili pak kineske narodne poslovice . Ne sporim Brusovu inteligenciju ,bio je izuzetno dobro obrazovan , dipomirao filosofiju na UCLA univerzitetu , izuzetno dobro je znao da objasni koncepte i principe svoga pristupa borilačkim veštinama . Ipak , gotovo sve izreke i mudrosti njegove su zapravo narodne mudrosti i izreke Kine.

Dalje , veruje se da je Brus Li  prvi koji je podučavao strance kineskim veštinama. Ja mogu da nabrojim samo nekoliko imena koji su kung fu naučili od kineza pre brus li-ja . Naravno kada su usled masovne propagande kinezi shvatili kakav je kung fu izvor zarade počeli su masovno da obučavaju strance ne misleći ni na kakve tradicionalne norme . Treba imati u vidu da niti je mnogo belaca bilo na istoku u doba brus li -ja i ranije ,niti su ti belci pokazivali želju da nauče kineske stilove borenja , jer oni koji jesu ti su bili i obučavani . Jedino što je istina u čitavoj ovoj priči je to da je posle brusove popularnosti došla masovnost u treniranju kung fu-a .

  Vratmo se sada još dalje u prošlost i ukratko objasnimo neke dogadjaje vezane za razvoj kung fu-a . Prvo , mi ne znamo kako je izgledao i kako se trenirao kung fu pre 19 veka . Svi stilovi danas , od kojih mnogi pretenduju i tvrde da su izuzetno stari su zapravo moderna varijanta kung fu-a nastala u drugoj polovini 19-veka . 

. Ono što znamo je da su se stari stilovi bavili borbom oružijem i da je goloruka tehnika bila od sekundarnog značaja ako se uopšte i trenirala  . Dolaskom Mančua na vlast kung fu je bio zabranjen a vatreno oružije je gotovo potpuno potisnulo tradicionalne metode vežbanja klasicnim hladnim oružijem. Kung fu se povukao u ilegalu i vežbao se samo kod odredjenih kategorija ljudi . Nakon bokserskog ustanka i masakra prakitanata kung fu-a mnogu su jednostavno prestali da se istim bave . Sve ovo je uticalo da se način i pristup treningu promeni, da se stavi akcenat tehnike bez oružija , da se namena veština promeni i tako je kung fu dobio više manje današnji oblik mada je zlatno doba golorukog kung fu tek trebalo da dodje . Svrgavanjem Mančua i uspostavljanjem republike Kine počinje zlatno doba razvoja modernog kung fu-a koje je izuzetno važno za našu priču o Brus Li-ju a o čemu se na zapadu ne zna apsolutno ništa(o Srbiji da ne pričam)  .U tom periodu Republika Kina je videla kung fu kao način poboljšanja kvaliteta života svojih gradjana i prvi put u istoriji Kine  borilačke veštine su dostupne svima i otvaraju se javne škole gde se može upisati svako. Još jedan korak dalje država je učinila osnivajuci Goushu akademiju , državnu insitituciju za proučavanje i unapredjenje borilačkih  veština . Pored ove zvanicne , država je pomagala i nekoliko privatnih asocijacoija od kojih je svakako najpoznatija Chin Woo . Ono što se uopšte ne zna na zapadu jeste neverovatna ekspanzija i napredak borilačkih stilova u ovom periodu. Ne samo što je štampano bukvalno na hilajde priručnika nego je postojao ozbiljan rad u ponemutoj Goushu akademiji koji je publikovan kroz knjige i na taj način postao dostupan širokoj javnosti i na čijoj osnovi su kasnije razvijani i unapredjivani borilački stilovi širom Kine . Iako je ovaj rad delo velikog broja ljudi ipak je jedan majstor najzaslužniji za sve promene koje su se tada dogodile na polju razvoja kung fu-a i bio je najglasniji borac za promene i nov pristup vežbanju. Njegovo ime je Tang Hao (1897- 1958) . Prvi čovek koji se javno kroz svoje knjige zalagao za naučni pristup treningu , koji govorio da se akcenat u vežbanju stavlja na fizičke atribute a ne na forme , tradiciju , egzotične tehnike. Zastupnik  svakodnevnog sparinga i kontorlisanih brobi ( borbi sa pravilima bez smrtnoig ishoda) kao osnove treninga . Zastupnik saradnje medju stilovima i razmene iskustava , tehnika , metoda vežbanja koje mogu upotpuniti osnovni stil vežbača i poboljšati njegove borilačke sposobnosti. On je u saradnji sa rukovodstvom Goushu akademije trasirao put daljeg rada te institucije . Neumorno je putovao Kinom i radio , stupajući u kontakt sa  sa velikim brojem majstora. Putovao u Japan kako bi naučio Japanske veštine borenja , posebno bajonet trening po kome su Japanci bili čuveni i na na osnovu toga kasnije radio na sistemu obuke u borbi bajonetom za kinesku armiju. Proučavao i vežbao zapadni boks . Još u to vreme , ranih 20-tih godina prošlog veka kineski borci su shvatili vrednost zapadnog boksa i mnogi ga uvrstili u svoje stilove a boks je postao osnova ručne tehnike"sande" još tada . Kao što mozemo videti , MMA koncepti koji se pripisuju Brus Li-ju kao i sve ostale stvari koje se njemu pripisuju su zapravo radjene u Kini još početkom 20-tog veka i taj rad je bio široko dostupan Kinezima , dok se o tome na zapadu ništa nije znalo. Na žalost , kulturna revolucija je sve to prekinula , mnogi su majstori bili ubijeni, kuominatng je učinio sličnu stvar na Tajvanu čim su došli na vlast (Chang Kaj Shek i kompanija) te su se majstori povukli ponovo u ilegau iz prostog straha za svoje živote i živote svojih porodica . Hong Kong je bio pod vlašću engleza koji nisu blagonaklono gledali na kineske borilačke veštine. Brus Li je došao na zapad sa nečim o čemu zapad nije imao pojma i mogao je da situaciju predstavi onako kako je hteo, što je na kraju i učinio . Ništa od koncepata i pristupa koje je on zastupao nije bilo novo ni nepoznato na istoku ali je bilo potpuno novo i nepoznato na zapadu . Kasnije , posle njegove smrti obozavaoci su zapravo dodali i pripisali mu mnogo više nego sto je Brus Li zaista za života uradio. Brus Li je bio i ostao  legenda , to je činjenica koja se neće promeniti , ime koje je inspirisalo ogroman broj ljudi da krenu sa proučavanjem kineskih borilačkih stilova i svakako njegov značaj jeste u tome što je prvi preko  medija upoznao široke mase sa kineskim veštinama . Sa druge strane moramo biti realni i na kraju moramo biti fer i pošteni prema svim onim ljudima koji su decenijama pre Brus Li-ja udarili temelje modernih borilačkih veština a silom prilika usled političkih promena ostali zaboravljeni dok je neko drugi preuzeo njihov rad u potpunosti i predstavio ga kao svoj sopstveni . Ja želim da govorim u ime tih zaboravljenih  cija imena retko čujemo i ne odajemo im počast i hvalu koju su svojim radom , životima  I velikim žrtvama zasluzili .