Izmedju mita i stvarnosti - Manastir Šaolin

Malo ko danas nije čuo za Šaolin manastir . Česta tema filmova sa borilačkom tematikom , izvor i tema mnogih legendi , mesto za koje svoje poreklo vezuje ogroman broj kung fu stilova , Šaolin zauzima posebno mesto ne samo u krugovima kung fu vežbača , već i medju onima koji se borilačkim veštinama ne bave . Pre no žto počnem sa iznošenjem podataka želim da kažem da se ovaj tekst bazira na istraživanju jednog od najznačajnijih kung fu majstora modernog doba , na žalost gotovo nepoznatog na zapadu, Tang Haoa . Ovaj izuzetan čovek je prvi postavio temelje modernog, naučnog  pristupa vežbanju  još početkom 20 tog veka . Udario je temelje modernog MMA , uvrstio zapadni boks u svoj trening i u trening kineske armije , insisitrao na eleminisanju sujeverja , zalagao se za visoko obrazovanje vežbača , trening bazirao na konstantnom sparingu i razmeni sa drugim stilovima. Prvi je po kriterijumima moderne nauke sproveo istoorijska i arheološka istraživanja vezana za nastanak i razvoj kung fu i neumorno je radio na razbijanju zabluda i mitova . Po naučnoj metodi je razvio bajonet trening za kinesku armiju (po sistemu probe i eliminacije svega onoga sto ne prodjetest realne upotrebe ) . Ovaj izuzetan čovek i izuzetan majstor je čitav život posvetio unapredjenju i modernizaciji kung fua , njegovoj popularizaciji  eliminaciji svega negativnog.

Vratimo se sada Šaolin manastiru . Legenda , koja je manje više svima poznata glasi od prilike ovako-Bodidarma , indijski budistčki monah koji je doneo Čan budizam u Kinu , nakon audijencije kod cara smestio se u Šaolin manastir . Nakon nekog vremena , zabrinut za fizičko stanje monaha , Bodidarma kreira specijalan program vežbi i pored toga kreira borilački stil koji postaju obavezni za sve monahe . Ovo je postala osnova Šaolinskih borilačkih veština .Šaolin vremenom postaje mesto istraživaja i razvoja borilačkih veština kao , mesto  najviših borilačkih standarda i najveštijih boraca čitave Kine .U vreme Manču dinastije , Šaolin je postao centar pokreta otpora i izuzetna opasnost po vladajuću dinastiju te je iz tog razloga srušen . Monasi su se borili hrabro ali ih je većina izginula dok se šačica preživelh rasula diljem Kine prenoseći svoje većtine potlačenom narodu .

Više od 95 procenata ove priče je čista izmišljotina . Sem činjenice da Bodidarma jeste postojao i da je živeo neko vreme u manastiru ( poslednja istraživanja bacaju sumnju i na ovo) sve ostalo jedostvano nije istina.Tang Hao je napisao čitavu knjigu u kojoj tačku po tačku demontira legendu o Šaolinu i iznosi validne istorijske podatke zasnovane na materijalnim dokazima i pisanim izvorima .

Istrađivanja koja je sproveo Tang Hao a kasnije i istoričari NR Kine ukazuju da legenda o Šaolinu svoje korene ima u dva dela popularne literature sa početka 20 tog veka .Prvo delo je popularna novela  ''Putovanja Lao Cana'' , napisana u periodo od 1904 do 1907 . Druga , koja u potpunosti zaokružuje priču o Bodidarmi je pod naslovom ''Tajne Šaolinskog boksa'' izdata 1915 . Pre ovih knjiga ne postoji ni jedan dokaz da je legenda o Bodidarmi i Šaolinu postojala u bilo kom obliku . Niti je postojala kao deo usmenog predanja niti postoje bilo kakvi materijalni niti ikakvi pisani dokazi . Iako su ove knjige još u vreme nastanka bile opovrgnute činjenicama od strane savremenika ( Tabg Hao i Hu Je Dong) postale su iizuzetno popularne a priča o manstiru Šaolin i Bodiarmi je vremenom ušla i u istorijske knjige i od lake priče za zabavu postala istorijska činjenica . 

Ovo naravno ne znači da u manastiru nije bilo nikakvog treninga . Postoje jasne istorijske reference koje ukazuju da su monasi bili pozivani da učestvuju u vojnim kampanjama na strani kineskog cara .Ovo nije neobično jer su budistički manastiri bili vlasnici ogrmonih imanja , na Tajvanu je ovo i danas slučaj , i kao feudalni gospodari imali su privatne armije ili milicije koje su služile za odbranu svojih  imanja i drugih ekonomskih i političkih interesa . Ove privatne armije su pozivane u vojne kampanje kao i svi ostali feudalni obevznici toga doba. Po pitanju privatne vojske (milicije) Šaolin se nije razlikovao odbilo kog drugog manastira ili grada u to doba . 

Uprkos uvreženom misšljenju , posebno na zapadu a zahvaljujući najviše filmovima i serijama , Šaolin nije bio mesto razvoja i istraživanja kung fu veštine . Ono što se zapravo dešavalo je da su monasi u manastir donosili one veštine koje su pokupili na vojnoj obuci ili na nekom drugom mestu . Nikakvih specijalnih treninga , razvoja novih stilova , istraživanja i svih onih stvari o kojima se govori u legendama nije bilo . Ono što su monasi zaista trenirali je bilo ono od čega im je život  zavisio a to je klasičan pešadijski trening uobičajen za to doba . Dakle , monasi su vežbali nastupanje i manevrisanje u organizovnim grupama , treniranje sa oružijem , marširanje itd. Ovo je bilo od vitalnog značaja za odbranu hrama i njegovih poseda kao i od presudnog značaja za preživljavanje u ratnim pohodima na koje su bili pozivani. 

Ono po čemu Šaolin jeste bio poznat je tehnka borbe sa dugom motkom i tokom duge istorije Šaolina mnogi borci i generali su išli u manastir kako bi naučili istu naučili . Često je šaolinska  metoda borenja motkom bivala temelj obuke dugim oružjem raznih vojnih i drugih formacija