Pisao sam više puta o tome kako se vežba na istoku ali nikada do sada nisam detaljno objasnio kako se vežba Wing Chun . Pre nego počnem , đelim dapodsteim da postoje dve vrste klubova , oni koji rade sa iskljucivo sa strancima i oni koji rade sa ''domaćima''. Ne ulazeći sad u razlike u ceni i medjuljudskim odnosima , želim da obajsnim razlike u pristupu vežbanju . U klubovima koji rade iskljucivo ili pretežno sa stranicma se radi Wing Chun koji se manje više radi svuda u svetu . Istina , kavlitetnije i detaljnije ali u suštini isti je pristup . To je razumljivo jer je trening prilagodjen ukusu i očekivanjima starnaca . Treba biti iskren pa reći i da Yip Manov stil neke elemente koji postoje u drugim stilovima jednostavno nema . Osnove se bukvalno pretrče , ne uči se šta je struktura ,a i ako se uči to je površno i bez prave analize značaja i objašnjenja kako se koristi i zašto se koristi a struktura je zapravo Wing Chun. Vrhunac detalja je kranji položaj nekog bloka i zašto je taj položaj pravilan ili nepravilan . Često se može čuti kako se direkt objašnjava tako da se ruka 'ispuca'' sa centra , bez korišćenja rotacije kukova .Ovakav udarac se izvodi na snagu tricepsa i nije borbeno upotrebljiv . Takodje se može čuti da ''snaga'' dolazi iz tla ali niko ne objašnjava kako i onda imamo situaciju da ljudi u formi i drilovima vežbaju jedno (taj čuveni direkt) a kad rade na džaku , sparingu ili borbi koriste čist bokserski direkt . Ovo je najočitiji primer koliko se znanja zadržava namerno ili se jednostavno ne poseduje . Rade se prekomplikovani drilovi , postoji more kojekavih sekcija , pa upotrebe ovoga ili onoga kroz či sao i svasta nešto još , zna svako o čemu pričam .Forme se ubrazvaju i menjaju kako bi bile vizuelno dopadljive i izgledale ''opasno'', itd. U tradicionalnim klubovima se treninra na tradicionalan način . Pre svega , uče se osnove , šta je struktura i kako se koristi . U wing chunu sve je struktura i sve se radi kroz strukturu , svaki pokret , svaki blok , svaki udarac , sve . Počinje se od osnovnog stava koji sasvim precizno odredjen odnosom kičme , karličnog pojasa i zglobova nogu i ruku . Onda se ta struktura izgradjuje i ojačava a u isto vreme i opušta i rasteže . Kad se za neki mesec nauči i uvežba stav uči se direkt . Wing Chun direkt je veoma specifičan i nije ga ni malo lako naučiti , mora se prvo znati redosled i sekvenca naglih kontakcija i opustanja(lančano) specifičnih grupa mišića .Ovaj udarac spada u grupu Fa Jinn tehnika i kada se dobro uvežba jači je od bokserskog direkta(koji je takodje vrsta fa jinn tehnike) iz prostog razloga što bokserski direkt kroz rotaciju kukova i kontrakciju butina koristi polovinu mase tela a Wing Chun direkt koristi svu masu tela. Wing Chun direkt je jako daleko od ''stavi ruku na centar grudi i ispali udarac kao strelu pravo''. Dalje , kad se nauči udarac , koji se od tog momenta stalno vežba na ama baš svakom treningu i na ama baš svakom nivou , uči se kretanje . Kretanje se radi neverovatno detaljno , počevši od pravilne sekvence kontrakcije potrebnih mišića i položaja i kretanja (ili ne kretanja ) kukova ,do analize pravilne projekcije centra mase tokom kretanja uz očuvanje strukture i čuvanje ravnoteže .Kad rad nogu postane instinktivan onda se radi sledeći nivo koji podrazumeva uskladjivanje tehnike disanja sa radom nogu , kada udahnuti a kada izdahnuti . I ovo se vežba dok ne postane instinktivo . Da ne opisujem sve sada , formama se daje veliki značaj jer vežbaju i jačaju strukturu , naravno kada se rade pravilno , uz pravilno disanju i pravilnom ritmu sa pravilnom kontrakcijom mišića . To je onaj či kung koji u wing chunu postoji a samo su ga retki iskusili . Postoji veoma dobar razlog zašto se forme rade sporom ritmu . Či sao , zapravo ''poon sao'' platforma se radi čim se završi prva forma . Poon sao je samo dril koji služi za strukturalno jačanje onoga što se popularno naziva wing chun motor , odnosno tan-bong-fuk temelj prve forme .Kada se krene sa drugom formom radi se i drugačija platforma či sao drila koja može ali uglavnom ne sadrži poon sao platfrmu u sebi . Ne postoje nikakve sekcije koje se uče na pamet , trener na licu mesta pokazuje šta može da prodje a šts nije dobro raditi , ali strogo definisanih sekcija na čije se uvežbavanje nepotrebno gubi vreme nema . ''Tehnike'' ne da ne postoje , nego nikad nisu čuli za tako nešto. Navuče se kaciga i rukavice i eto tehnika ,drugačije se tehnike ne vežbaju . Nema nikakvih komplikovanih stvari , gleda se da se sve što više pojednostavi , da bude lakše za učenje i vežbanje . Nivo veštine se ne ocenjuje kroz uvežbanost komplikovanih drilova već kroz nivo kontrole sopstvenog tela , stepena izgradjenosti strukture i njegog pravilnog korišćenja kroz forme, či sao i sparing .Nikoga ne zanima kako izgeda to što radiš sve dok je tehnički ispravno. Nema rangova ,sertifikata , klanjanja , pijenja čajeva , klečanja , udaranja čelom o patos , grandasterskih slika po zidovima , šarenih pidžama, nema ogovaranja , praznih priča ,laži , podmetanja i ostalih gluposti , ali ima zdravog humora i normalnih svakodnevnih priča . Ima medjusobnog poštovanja i više od toga , ima ogromne podrške , jer je svima stalo da svako bude što bolji jer će na taj način svi bolje i brže napredovati . Ima i neusiljene i prirodne ljubaznosti koja dolazi iz medjusobnog poštovanja stečenog kroz ozbiljan i naporan rad . Eto , to su samo neki detlji tradicionalnog Wing Chun treninga
Нема коментара:
Постави коментар