U kineske borilačke veštine sam se zaljubio još kao dete . Uživao sam u kung fu filmovima i sa zadovoljstvom čitao priče o herojima iz davnih vremena i boricma modernog doba. Na žalost , kung fu škola u to doba nije bilo na moje veliko razočarenje.Tek kasnije , u srednjoj školi našao sam ving čun školu a mnogo kasnije sampočeo sa vežbanjem ''originalnog'' , ''najboljeg'', ''tradicionalnog'' ving čuna, no to je neka druga priča . Ving čun pominjem jer je to bio jedini stil kung fua koji se mogao vežbati u Srbiji , izbor jednostavno nije postojao a danas je još lošija situacija . Elem , ving čun nikada nije bio moj izbor , nije bio veština koju sam zaista želeo da vežbam , moja želja je bila da vežbam stil Beli Ždral ili Belu Obrvu(Bai Mei), a toga u Srbiji a ni u Evropi tada nije bilo ,niti ih danas ima .
Došavši na Tajvan nisam bio svestan koliko sam u stvari srećan , jer za jednog zaljubljenika u kung fu ne postoji bolje mesto gde može da živi i vežba. U početku sam se koncentrisao na ving čun . Morao sam da krenem sve iz početka , sve što sam do tada radio je jednostavno palo u vodu , to nije bilo kung fu , čak ni približno . Nakon tri godine želja mi se ispunila i ja sam konačno kompletirao stil i to verifikovao kod kineskih učitelja .
Prelaskom iz Tajpeja u Tainan način života se promenio i imao sam više slobodnog vremena .Radeći na ving čunu polako je počela da se ponovo budi želja iz detinjstva , danaučim Beli Ždral ili Belu Obrvu. Belu Obrvu nije moguće naći na Tajvanu , znamda Hake vežbaju svoje veštine ali ih ne podučavaju javno niti uče bilo koga van svoje etničke grupe.
Obišao sam nekoliko škola ali mi tamo jednostavno nije bilo mesto , osećaj je biopogrešan a s' obzirom da su škole bile u drugim gradovima jednostavno samodustao . U međuvremenu sam upoznao ljude koji rade Baji sistem i sa njima sam trenirao godinu i po da bih morao da prekinem jer mi se promenio raspored radnih sati te jednostavno nisam mogao da idem na treninge jer su se preklapalisa poslom . I danas mi je žao zbog toga jer su to izvrsni ljudi koji rade odličnu veštinu .
učitelj Hong Guo Rong
Jednog dana , čitajući podatke o jednom majstoru Bogomoljke koga sam želeo da posetim jer nikada uživo nisam video ni iskusio taj stil pa sam hteo da iz prve ruke vidim i osetim tehnike naišao sam na ime učitelja belog ždrala koje se pominjao tek uz put . Obzirom da je učitelj iz Tainana i da je radio jedan redak stil ždrala hteo sam da ga posetim ali na žalost načina da ga nađem nije bilo . Imao sam samo ime te je bilo potrebno dosta truda da bih ga konačno locirao.
Ugovorio sam posetu i nisam razmišljao o treningu jer sam znao da čim se ne reklamira i nema ga na internetu , verovatno učenike prima preko veze , kao još nekoliko majstora Belog Ždrala koji žive u predgrađu Tainana i koji rade veoma stare stilove ždrala ali jednostavno ne primaju učenike sem svojih rođaka i bliskih prijatelja
Oltar posvećen osnivaču stila
Sa suprugom i prijateljem koji mi je pomogao da majstora nađem i stupim u kuntakt sam krenuo u posetu i nakon 20 tak minuta vožnje stali smo ispred prodavnice alata ili kako bi se to kod mene u selu reklo ''gvožđare'' . Unutra je sedeo jedan prijatan stariji čovek koji nas je pozdravio i uz neprestani osmeh poveo u salu koja se nalazi na potrkovlju kuće . Do sale prolazi kroz magacin jer je čitava zgrada zapravo magacin za robu koja se prodaje u radnji . Ispostavilo seda je taj prijatni gospodin zapravo učitelj Hong , čovek koji ima moje simpatije od momenta kada sam ga video.Neko vremen smo razgovarali , u sali je bilo svega par učenika i nakon razgovora i demonstracija učitelj me je pitao da li želim da vežbam u njegovoj školi . Bi sam iznenađen i trebalo mi je par minuta da se sredim . Naravno da sam odmah pristao i tako je krenuo moj trening BelogŽdrala.
Stablo učenika majstora Honga nadam se da će se i moje ime jednog danan naći na tabli
Ubrzo sam shvatio da je ovo pravo mesto za mene . Učitelj Hong ima svega par učenika ioni su zaista dobri i pristojni ljudi , svi smo približnih godina , nema dece niti je iko mlađi od 38 godina što me je začudilo ali se kasnije situacija obajsnila sama . U svakom slučaju , ljudi su dobri , tretiraju jedni druge kao porodicu i vidi se na prvi pogled koliko vole i koliko uživaju u svojoj veštini.
Učitelj Hong je totalno drugačiji od svih učitelja kung fua koje sam do sada sreo . Onje običan u svakom smislu te reči , tih , prijatan ,skroman ne privlači pažnjuni pojavom ni ponašanjem . Da ga čovek vidi prvi put , negde na ulici ili u prodavnici nikad ne bi rekao da je on jedan od najboljih kung fu učitelja u Tainanu a verovatno i šire . On je pravi majstor svoje veštine ,u potpunosti gospodari tehnikama i aplikacijama . Rad sa njim je iskustvo zlata vredno , samo činjenica da sam najmanje 25 kilograma teži od njega i 20 godina mlađi(učitelj Hong sada ima 60 godina) i da me kotroliše u potpunosti (na stranu što ni moj vingčun nije loš pa do sada nisam imao problema da izađem na kraj sa bilo kime)govori o nivou veštine . Od takvog čoveka vredi učiti.
Kao učitelj , majstor Hong je veoma strog , svaki detalj mora da bude na svom mestu i izveden besprekorno . Znam neke trenere koji takođe insistiraju na preciznosti ali to je bilo zato što su pokušavali da sakriju svoje neznanje i nerazumevanje veštine . Učitelj Hong je totalno drugačiji , svki detalj je objašnjen precizno ,zašto se radi baš tako , zašto baš taj ugao i zašto baš taj položaj, sve se objasni kroz prizmu strukture , ždralovog či sao sistema i borbene upotrebe ,učitelj Hong je u stanju da napiše studiju o svakom pokretu svoga sistema , tako duboko poznavanje veštine nigde nisam video .Deo po deo , učitelj Hong metodično gradi veštinu svojih učenika . Najdublji temelji veštine su razumevanje i znanje ,sve je logično i sve može biti pokazano i objašnjeno. Svaka pokazana stinica savršeno se uklapa sa svim ostalim naučenim stvarima , sve je povezano i sve perfektno funkcioniše u sinergiji elemenata , kao velika slagalica ili još preciznije kao stari švajcarski sat . Svi ovi elemnti , počevši od uvodnih vežbi do Ći gonga grade jednu kompletnu , efikasnu i efektivnu veštinu koja nije namenjena isključivo borenju već ima i zdravstveni aspekat .
Učitelj Hong ima 40 godina iskustva u borilačkim veštinama . Kao mladić je trenirao tai či 10 godina da bi kasnije bio primljen kao poslednja genracija svog učitelja belog ždrala i ovom veštinom se bavi 30 godina.
Učitelj Hong sa svojim učiteljem i kung fu braćom
Pitao sam učitelja Honga zašto me prihvatio za učenika na šta je on odgovrio da je video koliko volim i koliko želim da naučim beli ždral , veština pripada svima koji žele da je nauče .Zapravo , veština ne pripada svima , učitelj Hoing je veoma rigorozan pri izboru učenika , ljudi u njegovoj školi moraju biti besprekornog karaktera bez mrlja u biografiji .
Tokom godina učitelj Hong je imao svega desetak učenika . Pitao sam ga zašto vodi školu zatvorenog tipa na šta se on nasmejao. Škola nije zatvorenog tipa,jednostavno ljudi nisu spremni da se posvete veštini na pravi način , ne žele da provedu godine u građenju osnova , ne žele da razumeju veštinu , žele samo da nauče atraktivne pokrete i čim osete svu težinu treninga (od kojeg ''otpadaju'' i ruke i noge i leđa i dupe , to mogu da potvrdim) ljudi jednostavno pobegnu.Učitelj Hong se ne reklamira nigde jer je to jedan od testova posvećenosti , ko želi da ga nađe , naći će . Bilo mi je potrebno dosta ubeđivanja i pomoć starijih vežbača da ubedimo učitelja Honga da mi da dozvolu da napišem ovaj tekst .
Zonghe kuan je prelepa veština a učitelj Hong je redak dragulj među učiteljima kung fua ,osoba koja svojim znanjem i pre svega karakterom zaslužuje da bude poznata
Нема коментара:
Постави коментар