Poznat je odnos komunističke partije Kine prema borilačkim veštinama koje su decenijama bile zabranjene . Došavši na vlast 1948 godine KPK (Komunistička partija Kine) se krvavo obračunala sasvim poltičkim neistomišljenicima , i ne samo sa njima . Na udaru vlasti našli su se svi oni koji su po proceni KPK mogli da predstavljaju opasnost po novu vlast . Jedna od grupa koje su se našle na udaru bili su instruktori borilačkih veština . Učtelji kung fu-a su ubijani bez obzira na politička ubedjenja . Razlog za ovo je veoma jednostavan, instruktori borenja su bili poštovani u društvu i njihova reč je nosila odredjenu težinu , imali su uticaj na odrejdni broj ljudi . Pored toga oni su imali i volju da se bore i znanje kako se boriti , pored toga oni su imali mogućnust da obuče druge veštini borenja i ne samo to već i da inspirišu druge na borbe . Ovo su razlozi kravog obračuna KPK sa instruktorima borenja ,što je dovelo do masovnog egzodusa ove grupe ljudi na Tajvan , Hong Kong i Makao. Decenijama se kung fu u Kini vežbao tajno a mnogi su iz straha od odmazde jednostavno prestali da se bave borilačkim veštinama te je veliki broj stilova nepovratno izgubljen .Najočitji primer stanja u Kini s’ polovine 20. Veka je legendrni Šaolin manastir koji je potpuno opusteo, monasi pobijeni i a tek nekolicina preživelih se rasula nenznao gde .Mnoge veštine Šaolina su nepovratno izgubljene . Danas se situacija menja i zabrana bavljenja borilačkim veštinama nije više na snazi. Kina se otvorila prema svetu a borilačke veštine su postale unosan izvor prihoda . Ono što su decenijama bilo zabranjino danas ima punu podršku KPK . Kina je danas puna škola kung fu-a koje nude kompletnu uslugu uključujući i smeštaj i hranu za studente . Dobar broj škola specijalizovan je za rad sa strancima koji izdvajaju značajne sume novca za trening ,,originalnog’’ kineskog kung fu-a . Na žalost , kao i svakom drugom segmentu ekonomije hiperprodukcija vodi neminovnom padu kvaliteta . Nakon decenija represije mnogu kung fu stilovi su izgubljeni , još više ih se i dalje vežba samo u okviru porodica a stoji i činjenica da tradicinalni kung fu trening nije pogodan za danasnje uslove i tempo života . Pored toga , tradicionalni kung fu nije najpogodniji za rad sa strancima koji imaju potpuno drugačija očekivanja i drugačiju sliku kung fu-a . Prilagodjavanje tržšnim uslovima te prodaja upravo onoga što se od prodavaca i očekuje je dovelo do toga da se danas u Kini mogu naći vrhunski sportski treneri , ljudi koji su uložili veliki trud u ,,Vušu ’’ sport i danas prodaju upravo ono što se od njih očekuje . Na žalost , ti ljudi nikada nisu trenirali klasični kung fu sa pre svega borbenim ,pa onda zdravstvenim , medcinskim filosofskim i ostalim aspektima koje svaki kompletni kung fu stil nosi u sebi . Zbog izuzetne potraznje obnovljen je Šaolin manastir i ,,obnovljene’’ su veštine Šaolina koje na prvi pogled izgledaju izuzetno atrativno ali se i ovde radi o Vušu sportu , koji je istini za volju na visokom nivou ali je i dalje sport . Bez obzira na sve desetine hiljada ljudi iz inostranstva danas trenira kung fu u Kini .
Vratimo se sada ponovo u prošlost . Kao što je rečeno ranije , mnogi instruktori kung fu-a su pobegli na Tajvan i Hong Kong . Na žalost ,na Tajvan su uspeli da pobegnu oni koji su živeli u velikim lukama poput Šangaja , Tianinga i Tsangdaoa ,oni koji su živeli u unutrašnjosti nisu imali nikakve šanse za beg . Otuda toliki broj severnih stilova koji su se očuvali na Tajvanu . Šangaj je bio centar severnih stilova , osebno ,,unutrašnjih’’ sistema poput Tai Čija , Bagua , Hsing Ji i drugih. U talasu izbeglica 1948 godine na Tajvan su došli i stilovi poput Šaolin stilova , kineskog rvanja , Baji, Pigua, Čang Čuan i ostalih . U Hong Kong su uspeli da pobegnu samo oni koji su živeli u neposrednoj blizini , dakle oni koji su živeli u Gunagzou i Fošanu koji je geografski deo Guangzoa iako je administrativno odvojen . Otuda primat Fošanskih stilova u Hong Kongu , poput Bele Obrve, stilova pet porodica( Čoi,Hung,Li,Lau,Mok) , Čoj Li Futa , Ving Čuna i drugih . Svi ostali , koji su bili daleko od luka ili daleko od granica sa Hong Kongom i Makaom ( u SSSR i Mongoliju se tada nije moglo bežati jer bi begunci bili vraćeni nazad sto je automatski povlačilo smrtu kaznu) su ostali bez mogućnosti bega . Tako su danas najpoznatiji stilovi upravo oni najzastupljeniji na Tajvanu i Hong Kongu . Čitav svet zna za Bagua, Tai Či , Ving Čun , Belu obrvu, Hung Gar , Čoi Le Fut...Ogromna većina stilova je ostala nedostupna svetu a kako je već rečeno , ogroman broj je usled represije nepovratno izgubljen .
Nakon kulturne revolucije Tajvan i Hong Kong su bili sigurne luke za instruktore kung fu-a , ili možda nisu .
Dok je 1947 u Kini besneo gradjanski rat , Kuomintang(KMT) partija Čang Kaj Šeka je bila svesna su šanse za pobedu male te su kao i Košinga 400 godina ranije izabrali Tajvan kao bazu gde će se povući i odakle će nastaviti borbu . Iz istih raloga zbog kojih su komunisti pobili ogroman broj ljudi kada su došli na vlast , na Tajvanu je drugog Februara 1947 KMT počeo pokolj političkih neistomišljenika i potencijalnih protivnika . Hiljade ljudi je pobijeno u tzv.228 incidentu . KMT je posebno bio ,,ažuran’’ u masakriranju instruktora borenja . Narod se pobunio i izbili su opšti nemiri te je pokolj prestao ali čvrsta kontrola vlade nad instruktorima borenja nikada nije prestala .
KMT je u svojoj dugoj vladavini napravila značajan napor kako bi pratila i pod kontrolom držala vežbanje borilačkih veština i poznatih instruktora . Vlada je osnovala nekoliko državnih i više poludržvanih udruženja borilačkih veština u kojima je bilo obavezno članstvo ukoliko je neko želeo da se bavi podučavanjem borilačkih večtina ili na drugi način akivno zaradjuje i bavi se kung fu-om . Članstvo je podrazumevalo popunjavanje gomile formulara sa ličnim podacima , obavezno prisustvovanje sastancima organizacije kao i obavezno obaveštavanje o svakoj prmeni u ličnim informacijama . Na čelu ovih orgaizacija su uglavnom bili vojni oficiri , lojalni KMT . Iako je situacija danas kud i kamo drugačija , vlasti i dalje čvrsto kontrolišu kung fu i ljude koji se njime bave , te je za bavljenje , odnosno podučavanje borilačkih veština potrebno članstvo i dozvola kung fu udruženja koje je pod kontrolom države . Sa druge strane ovo utiče na kvalitet instruktora i kvalitet poduke .
Hong Kong je važio i danas važi za kung fu raj , mesto gde se nesmetano vežba i razvija ogroman broj stilova ,siguran od progona vlasti . Ipak , nije sve tako kako izgleda . Engleske vlasti nikada nisu blagonaklono gledale na vežbanje borilačkih veština i više puta u toku svoje vladavine Englezi su zabranjivali vežbanje kung fu-a . Niti je vežbanje kung fu-a bilo masovno pre pojave fimova ,,Shaw Brothers’’ kompanije koji su postigliinternacionali uspeh 60 tih godina prošlog veka. Nakon uspeha Brus Lijevih filmova kada je čitav svet upoznao kineske borilačke veštine i kada je krenulo svojevrsno kung fu ludilo , bavljenje borilačkim veštinama u Hong Kongu postaje zaista masovno . Početkom 70 tih u Hong Kongu se dogodilo ono sto se dešava u Kini danas . Potražnja za kung fuom je bila tolika da su se podučavanjem bavili i ljudi koji su imali malo ili ni malo formalnog treninga . Pod uticajem kinematografije koja je za mnoge bila a i danas ostala jedini izvor informacija o kung fu istoriji , tehnici , stilovima , razovju, itd javljaju se ,usled ogromne potraznje sa zapada isntruktori stiova koji nikada nisu postojali i koji su čista filmska fikcija , poput ,,pijanog’’ kung fua , stila ,,feniksa’’ i sl. Popularni filmovi nisu uticali samo ,,stvaranje’’ novih stilova već su mnogo veći uticaj imali na način prezentacije i podučavanja već postojećih stilova , posebno na zapadu. Pod uticajem filmova zapadnjaci su stvorili odredjenu sliku o tome kako kung fu treba da izgleda te su od instruktora očekivali da budu podučavani upravo tome . Sa druge strane , poslovni kantonci , kako bi maksimizirali zaradu su konzumentima dali upravo ono sto je od njih očekivano . Kung fu je postao lepršav , lep za oko , komlikovan , ,,tehnički’’ . Mnogi poznati kung fu instruktori iz Hong Konga su imali iskustvo rada u filmskoj industriji , dobar broj njih je radio kao profesinalni flmski koreografi . Pomenimo dvojicu nama najpoznatijih , Leung Tinga koji je bio profesionalni filmski koreograf i Vilijama Čeunga koji je igrao epizodne uloge u kung fu filmovima. Kada vizuelno uporedimo stilove ova dva instruktra sa stilovima ostalih instruktora koji nemaju njihovo filmsko iskustvo vidimo da su Tingov i Čeungov stil mnogo atraktivniji ,sto bi naš narod rekao ,,lepši za oko’’. Ova dva instruktora su takodje ostvarili najveće zarade i u jednom momentu bili najuspešniji i sa najvećim brojem pratilaca . Slična situacija se može videti i kod svih ostalih kung fu stilova iz Hong Konga
Нема коментара:
Постави коментар