Wudnag planine su vekovima a i danas predstavljaju jedan od najznačajnijih centara taoizma .Prvi hramovi su napravljeni još za vreme Tang dinastije(618-907 ) .Kompleks se kasnije širio mada mnoge gradjevine nisu preživele. Najveći broj hramova danas je naravljen u periodu Manću dinastije . Wudang je takodje poznat i kao centar tzv. mekih ili unutrašnjih borilačkih veština. Najpoznatije veštine koje se praktikuju na Wudang planini su TaiČi , BaGua i Hsing Ji , poznate i kao taoistički ili wudang stilovi , što ostavlja utisak da je mesto njihovog nastanka upravo Wudang planina .Priča o planini Wudang nosi dosta sličnosti sa pričom o Šaolin manastiru .Ukratko , taoistički besmrtnik , Čang San Feng je živeo u kompleksu hramova na Wudng planini . Njemu se pripisuje formiranje seta vežbi koje su mu pomogle da dostigne besmrtnost (ČI Kung) a takodje mu se pripisuje i stvaranje Tai Či Čuana.Kao i u slučaju Šaolina ova priča je gotovo u potpunosti netačna .
Sem činjenice da taoisti praktikuju či kung sve ostalo nije tačno. Postoje naznake da je u okolini Wudanga nekada živeo čovek po imenu Čang San Feng ali nema nikakvih dokaza da se bavio taoizmom i nikakvog pomena da se bavio borilačkim veštinama . Istorija pomenutih borilačkih veština ,TaiČija , BaGua i Hsing Jia je dobro poznata i dokumentovana i nema nikakve veze sa Wudang planinom . Sve ove veštine su kreirane u drugoj polovini 19. veka i kreatori veština su poznati . Čen selo je mesto nastanka Tai Čija , Dong Hai Čuan je kreator Bagua stila dok je Hsing Ji kreacija Li Luonenga . Prva podela na Šaolin i Wudang stilove se desila 1928 godine kada su na prvom turniru održanom u organizaciji Goušu borilačke akademije (vladine organizacije za proučavanje i razvoj kung fu) , u cilju lakšeg praćenja a i zbog želje pojedinih majstora da naznače razliku svojih stilova u odnosu na druge .Pre 1928 godine podela na Wudang i Šaolin stilove nije postojala . Intresantna činjenica , koja je gotovo nepoznata , jeste da je jedna jedina osoba odgovorna za povezivanje borilačkih veština sa taoističkim učenjem i da se to desilo početkom 20 . veka .Pre ovog vremena ne postoji ni jedan zapis niti usmena tradicija koja borilačke veštine objašnjava kroz taoizam. Sun Lu Tang je najuticajniji autor dela o borilačkim veštinama ikada . Rodjen u tolikoj nemaštini da je kao dete pokušao samoubistvo , kasnije je postao majstor sve tri ''meke'' veštine (tai či, bagua, hsing ji) . Uz ogroman trud na usavršavanju svojih borilačkih sposobnosti takodje je stekao izuzetno obrazovanje . Sun Lu Tang je bio osoba koje su se bojali zbog izuzetnih borilačkih sposobnosti i bio je zuzetno talentovan pisac , nešto što je izuzetno retko u svetu borilačkih veštna toga doba a i danas . Sun Lu Tang je kroz svoja tri glavna dela uobličio način na koji danas ljudi vide tzv. meke veštine Kine .Kada današnji praktičari Tai Čija govore da je njihova veština dobra za zdravlje i način da indiividua uskladi svoju energiju sa energijom univerzuma ( taoa, na žalost potpuna i tačna interpretacija nije moguća zbog razlika u jeziku) , oni zapravo citiraju Sun Lu Tanga . Kada moderni praktičari Bagua stila govore o tome kako su forme njihovog stila fizičko otelotvorenje I Činga oni citiraju Sun Lu Tanga. Kada praktičari Hsing Jia govore kako 5 formi njihovog stila deluju u korelaciji koja je identicna inerakciji 5 osnovnih elemenata taoističke kosmologije , oni citiraju Sun Lu Tanga . Sun je imao znanja , iskustva, obrazovanja ,sposbnosti i mogućnosti da kroz svoja dela,preiodu od 1915 do 1927 u pet knjiga, izmeni način na koji se doživljavaju tzv. meke veštine .
Vratimo se sada Wudangu. Kao što vidimo meke veštine niti su nastale na Wudangu niti su se vežbale pre 20 veka . Naravno , ovo ne znači da se nikakve veštine nisu vežbale na Wudangu . Ono po čemu je ovo mesto vekoima bilo poznato jeste veština borenja mačem . Wudang mač danas se može naći inkorporiran u veliki broj veština , pre svega u Tai Či i Bagua stilove . Pored toga , praktikanti taoizma su na wudangu vežbali sve one stilove koje su doneli sa sobom ali se ne može govoriti o nekom komleksu eksluzvnih Wudang stilova , sa izuzetkom veštine mačevanja , pre 1930tih kada su pod uticajem i zbog razmene sa Goušu akademijom na Wudangu prihvaćeni Bagua ,TaiČi i Hsing Ji .
Нема коментара:
Постави коментар