Tajvan je moderno i užurbano mesto gde ljudi žive po svim pravlima i modelima 21. veka . Reka automobila nikada ne presušuje , ljudi uvek u žurbi , rade , putuju, mladi a i stariji ne dižu pogled sa ’’pametnih’’ telefona , juri se za boljim poslom , više novca , juri se materijalno bogatstvo i prestiž koji posedovanje tog bogatstva donosi , kao i na bilo kom drugom mestu na planeti .Skriven od čitave gungule modernog života egzistira jedan paralelni svet , tragično zaljubljen u prošlost , bez ikakve brige za budućnost , okrenut sadašnjosti , upravom ovom trenutku i pokretu , da, pokretu, jer čitav taj svet se temelji na pokretu ljudskog tela . I mada stanovnici tog sveta nose džins i imaju ’’pametne telefone’’ kad ih malo bolje upoznate vidite da oni izgledaju potpuno drugačije , kao da su izašli iz neke legende o herojima iz daleke prošlosti . To su ljudi čistog i velikog srca koji još uvek gaje etiku davno prošlih vremena i daju čitavog sebe jednoj stvari za koju izgleda nema mesta u modernom svetu .
I dok su u običnom svetu lekari , inžinjeri , ribari , sudije ,nastavnici , pekari, trgovci... u svetu o kojem govorimo svi su isti i svi su jedno, razlika nema . Svi se medjusobno duboko i što je još važnije , iskreno poštuju .Svet o kome govorim je svet kung fua . Postoji nebrojeno mnoštvo stilova a svaki stil je remek delo ljudskog pokreta zasnovanog na drevnim principima kineske medicine i filosofije .Svaki stil je univerzum za sebe sa specifičnim formama , metodama treninga , principima korišćenja tela , oružijem , filosofijom ,čak i poezijom ...Pre nego što sam uopšte bio svestan postojanja ovog paralelnog sveta kao i svi oni koji nisu imali šansu da isti upoznaju imao sam potpuno pogrešna uverenja o kung fuu.
Sa ove distance posmatrajući sebe izgledam sebi smešno sa svim onim pogrešnim postavkama , uopštavanjima i poluznanjem koje sam tako visoko uzdizao i smatrao ih velikim istinama i dubokim znanjem. Isto mi izgledaju oni koji nikada nisu kročili u ovaj prelepi svet tradiionalih veština koji postoji još samo ovde . Sa druge strane , ne krivim ih niti im šta uzimam za zlo jer i ja sam bio takav . Znam koliko svi oni vole kung fu i sa koliko žara i ljubavi vežbaju sa jedne strane i koliko su uskraćeni za prave informacije i potpuno znanje sa druge .Obišao sam mnoge učitelje i video mnogo toga, sa nekima sam radio dosta, sa nekima malo a sa nekima još uvek radim . Od svakog sam naučio nešto a od svih sam naučio da su poštovanje i skromnost kamen temeljac kung fua. Naučio sam i to da makar tri života imao nikada neću naučiti makar jedan stil kung fua do kraja . Naučio sam i da je svaki stil podjednako vredan, efikasan , dobar, tradicionalan i originalan . Naučio sam mnogo a to nije ništa u poredjenju sa onim što želim da naučim. I tu je lepota i prav draž kung fua ,neprestano učenje , otkrivanje novih , neistraženih delova veština koje vode još daljem , zanimljivijem i egzotičnijem znanju . Kung fu je put koji ne prestaje i mada ne znam ima li nekakvog vida egzistenicje posle fizičke smrti , želeo bih da se kung fu putovanje nastavi i tada .Jednom me neko pitao kakva je razlika u kung fuu na Tajvanu i u Srbiji. Rekoh , postoji samo jedna razlika , na Tajvanu se radi kung fu . Ovaj i ovakav svet je nestajanju , izvitoperen stranim agesivnim kulturama koje nisu u stanju da razumeju suptilne kulture istoka (kojima pripada i naša grkoromejska pravoslavna kuktura). Kung fu van svog prirodnog okruženja brzo postaje zatrovan agresijom, nasiljem i niskim porivima koji nose samo zlo .Ovoga u postojbini kung fua nema , što zbog kulture same , što zbog visokih kriterijuma primanja učenika . Ovde ne može svako ući u svet kung fua , za mnoge će vrata zauvek biti zatvorena.Želeo bih da deo ovog sveta prensem u svoju zemlju , da dobri i posvećeni vežbači dobiju priliku da vežbaju ne samo originalne i kompletne sisteme kung fua već i da im prenesem orignalni duh , etiku i onaj specifični osećaj koji se ima dok se kung fu vežba ovde na samom njegovom izvoru
Нема коментара:
Постави коментар