Dok smo sasvim mali roditelju za nas predstavljaju čitav svet . Deca potpuno nekritički gledaju svoje roditelje koji su za njih svemogući , sveznajući, najjači , jednostavno savršeni. Kako odrastamo shvatamo da su i roditelji samo ljudi i da oni imaju želje i potrebe kao isvi ostali te da takodje imaju i mane i da nisu savršeni . Naravno ovo nam ne smeta da svoje roditelje volimo istom količinom ljubavi kao kad smo bili deca . Deca će se često svadjati i dokazivati čiji je tata jači ili mama lepša , te će svaki napad na svoje roditelje doživeti jako ozbiljno i jako lično, što je sasvim razumljivo i normalno za taj nivo razvoja ličnosti . Nije normalno čuti da odrasli ljudi raspravljaju čiji je otac jači ili mama lepša , itgleda smešno zar ne?Deca takodje nemaju kritički odnos prema stvarnosti te u potpunosti zavise od svojih roditelja i veruju im u svemu , te sve što rodtilje kaže mora biti istina . Sasvim mala deca , do 5 godina starosti nisu u stanju da odvboje bajke od realnosti , te ako im se ispriča bajka o tri praseta ili crvenkapi ona će verovati da se to zaista dogodilo . Kasnije , kada malo odrastu shvate da je bajka upravo to , bajka. Tokom kasnijeg odrastanja shvatimo da život nije jednostavan i da ni o čemu ne možemo govoriti u apsolutnim kategorijama . Shvatamo da dobro i loše mogu i te kako biti relativne kategorija u odnosu na naše stanovište , uzmimo recimo rat na prostorima bivše Jugoslavije , ustaše su za Hrvate heroji domovinskog rata ili kako to već nazivaju a za Srbe su zločinci . Bez obzira ko je tu u pravu evidentno je da dve strane imaju potpuno različit odnos prema istoj kategoriji ljudi .Shvatamo da ne postoje apsolutno dobri i apsolutno loši ljudi , te da neko može biti stručan ili čak genije u jednoj oblasti ali to ne garantuje da će biti i obično nije u isti takav u svim ostalim oblastima života i deljanja . 
Uzmimo recimo Verenera fon Brauna, čoveka koji je osmislio NASA in kosmički program i poslao čoveka na Mesec . Braun jebez sumnje bio brilijantan naučnik ali je takodje bio i fašista , čovek koji radio za Hitlera i koji za nacističku nemačku razvijao raketno oružije . Dakle ličnost i uverenje su jedna stvar a sposobnost i dostignuće na odredjenom polju nešto sasvim drugo . Svako normalan će pohvaliti dostignuće na polju nauke i osuditi politčko opredeljenje i aganžovanje . Odrasli ljudi shvataju kako funkcioniše stvarni svet , znaju da odvoje istinu od fikcije, razumeju odnose medju ljudima , kako se grade i šta je moguće a šta nije moguće.Ipak,kada govorimo o borilačkim veštinama moramo se osvrnuti na jedan fenomen karakterističan za zapadnu kulturu . Naime , na zapadu postoji jedan inafntilni i potpuno nekritički odnos prema majstorima borilačkih veština sa istoka , i ne samo prema ličnostima već i prema svemu što dolazi sa istoka a vezano za jedan odredjen stil kojem praktikant pripada .Obično su osnivači stilova bezgrešni, najbolji, moralno savršeni , ni jednu borbu nikada nisu izgubili , nikakav greh u životu nisu napravili , jednostavno ne razlikuju se od svetaca ili heroja bez mane i straha iz starih priča. Odnos praktikanata prema tim ljudima je isti kao odnos malog deteta prema roditelju , apsolutno obažavenje. 
Ti ljudi koji bi makar po ličnoj karti trebalo da budu odrasli , kada im se predoči da njihovi idoli nisu baš tako savršeni kako oni veruju i kada im se prezentuju činjenice reaguju baš onako kako reaguju mala deca kada im se kaže da njihov tata nije najjači . Kada im se predoči da istorije veštine i biografija nekog ’’velikog’’ majstora nije ništa više do pukog marketinga (što je inače na istoku dobro šoznato i niko se mnogo time ne bavi ) ljudi će se naći lično uvredjeni , kao da je rečeno nešto uvredljivo i da je to rečeno njima lično . Ovo je tipično ponašanje malog deteta kada se nadje suočeno sa stavom koji se kosi sa njegovim vidjenjem sopstvenih roditelja .I dok u romantične priče o Robinu Hudu ili Kralju Arturu niko ne veruje , iste takve priče kada se dolaze sa istoka i pričaju o nekom od osnivača stilova prolaze kao istina . I mada u samoj priči obično ima dosta neologičnosti i često kotradiktornih tvrdnji te očiglednog neuklapanja u istorijski , socijalno , ekonomsko politički konest vremena iu kome se priča navodno dogodila, ljudi će bez obzora na sve ui to bezrezervno verovati . Nivo indoktrinacije nekada dostiže nivo koji je karakterističan za verske sekte , te se ljudi ponašaju i reaguju kao jehovini svedoci kada im se izensu činjenice koje se ne slažu sa njihovim vidjenjem stvari .Odrasla zrela osoba nema problema da prihvati nekog tamo osnivača stila onakvog kakav on jeste u tvarnosti. Dobar borac ne znači automatski i savršen čovek, pogledajte samo Majka Tajsona, on je jedan od najboljih boraca ikada ali je kao ličnost daleko , daleko od dobrog . Isto važi i za sve ostale , nema savršenog čoveka. Nema ni jednog razloga da se čovek krije iza svog tate čitavog života i to prosto nije normalno ,jer čovek odraste i onda stvara svoju karijeru, svoja dostignuća i to je normalan tok stvari. Isto važi i za borilačke veštine, u redu je učiti od nekoga , raditi neki stil , ali se čitavog života zaklanjati iza nečijeg imena je detinjasto , na kraju svi ti ’’veliki’’ majstori su u jednom momentu ostavili svoje učitelje i krenuli svojim putem , stvarajući svoje ’’ime’’ i svoje stilove. Ordasog čoveka zanimaju tehnički aspekti onoga čime se bavi a ne ’’svetački’’ profil i ’’svetačko žitije’’ osnivača stila . Ako je stil borenja dobar sa tehničke strane i donosi rezulate kakve veze ko je osnivač i kakav je bio kao čovek.Na kraju , sa žaljenjem se mora reći da su brilačke veštine lepak za infantilne ličnosti koje se zanose stvarima kojima se zanose deca , te žive neku svoju bušido/budo/ratnik /nindja priču koju smo svi negde živeli kd smo imali 8 ili 9 godina , ali neki smo ’’porasli i sazreli a na žalost mnogi i nismo ’’. Koliko je samo rasprava čiji je tata jači (koji je stil borenja bolji , originalniji, stariji) i koliko to smešno izgleda nekome sa strane . Možda bi trenbalo raditi psiho test pre početka bavljenja birlačkim veštinama , isto da se utvrdi ko je dovoljno zreo da se u tako nešto upusti
Нема коментара:
Постави коментар