Osnovi strukture prvi deo

Šta je struktura, koje su joj funkcije , kako se vežba, kako se razvija, kako se koristi u borbi? Mnoga su pitanja bez odgovora kada je struktura u pitanju, pogotovo jer ima mnogo mistifikacije i nepotpunog razmevanja iste. Pokušaću kroz seriju tekstova da objasnim šta je struktura , čemu služi i kako se koristi.

Za početak da kažem šta struktura nije. Nije nikakva magija, nikakav trik, nema nikakve veze sa Ći kungom i ći energijom mada je ovo mnogo ekspolatisan termin kada se govori o strukturi. Mnogi instruktori kada ni sami ne razumeju procese koji se desavaju pri korišćenju pravilne strukture govore o ći energiji i time unose mnogo konfuzije i mistifikuju potpuno prirodne procese.

Kako bi dakle najkraće mogli da definišemo telesnu strukturu? Najpreciznija definicija bi bila da je struktura vid biomehaničke efikasnosti koja omogućava da se telo koristi na najoptimalniji način i da omogućava maksimum rezultata uz minimum potrošnje energije. Ovako definisana telesna struktura nije vezana samo za kineske borilačke veštine već za sve sportove i poslove koji uključuju fizičku aktivnost. Jedna od najvažnijih osobina telesne strukture jeste da ima vidljive i što je još važnije, merljive efekte što dalje omogućava da se pravilnom analizom i pravilnim treningom poveća. Ovo se danas koristi u profesionalnom sportu i vrhunski takmičari koriste ovu činjenicu kako bi poboljšali svoje rezultate.

Telesna struktura se zansiva dobrom poznavanju ljudske anatomije i biomehanike pokreta. Svaki pokret iziskuje korišćenje mišića, skeleta i narvno vezivnog tkiva. Sve tri komponente su podjednako važne kako bi se izvukao maksimum iz njihovog korišćenja. Naravno ne postoji nikakava univerzalna telesna struktura već svaka aktivnost , svaki sport ima svoju, specifičnu strukturu. Tako i svaki kineski borilački stil ima svoju specifičnu telesnu strukturu i način upotrebe pa je jako teško pisati uopšteno na tu temu. Svaki stil ima drugačiju distancu, strategiju, principe te je i struktura drugačija u odnosu na druge stilove. Struktura diktira kako će se telo koristiti. Wing Čun je drugačiji od Belog Ždrala ili Tai Čija, svaki od ovih stilova ima svoju specifičnu strukturu i koristi telo na drugačiji način.

Postoji nekoliko nivoa razvoja strukture. Prvi se statični nivo razvoja gde se uče osnove i vežbač se oslanja na pravilne statove , te radi drilove i vežbe bez kretanja kako bi naučio kako da pravilno koristi telo. Drugi nivo je učenje kako se struktura koristi u pokretu, u borbi, kako se telo pomera kroz prostor a da se struktura ne naruši i poslednji nivo je da se struktura koristi i kad je narušena i da se može lako povratiti. Ova tri nivoa su najlpše i najjednostavnije demonstrirana u Wing Chun formama.  

Postoji nekoliko zajedničkih karakteristika koje se mogu naći u gotovo svim kineskim veštinama pa ću početi  objašnjavanje od tih uopštenih strukturalnih osobina koje mogu primeniti na bilo koji stil borenja koji ima makar i minimalnu predstavu šta je struktura

 i kako se koristi.

Jedna od zajedničkih osobina gotovo svih kineskih borilačkih stilova jeste korišćenje tela kao monolitne celine. Šta to zapravo znači?  Korišćenje celokupnog kapaciteta tela da generiše energiju, zapravo korišćenje od 65% do gotovo 90% kapaciteta tela da generiše silu jer korišćenje 100 kapaciteta nije fizički moguće. Ovde je važno napomenuti da se misli na kapacitet tela da generiše silu u stanju mirovanja, odnosno bez kretanja i menjanja stava, uz pravilan rad nogu i inerciju moguće je prebaciti 100% kapaciteta tela jer se na mišićnu energiju dodaje sila prizvedena inercijom , ovo je jako izraženo u  Baji kuanu i stilovima koji vuku iste korene kao i ovaj stil.

Ovo je najlakše objasniti na primeru udarca rukom ili klasičnom direktu. Neuvežbani pojedinci će ovaj udarac izvoditi samo lokalnom grupom mišića , dakle tricepsom i mišićima ramena. Ovakvo segmentirano kretanje može da iskoristi samo mali procenat celokupnog telesnog potencijala. Ako uporedimo masu tricepsa i mišića ramena sa masom mišića čitavog tela vidimo kolika je tu razlika. Bolje uvežbani praktikanti će rotirati kuk i koristiti gotovo sve mišiće gornjeg dela tela počevši od gluteusa na više. Na ovo je dodata i sila generisana inercijom . Ovde je veoma važno da se stekne sposobnost da se svaki deo tela pokreće harmonično i po odredjenom redosledu, na taj način se energija gradi i povećava tokom svog puta prema mestu oslobadjanja. Ukoliko se svi delovi tela ne kreću u savršenoj harmoniji energija se gubi i biva ’’zaglavljena’’. Recimo ukoliko se pokret kukovma završi pre nego pesnica stigne do cilja. U ovom slučaju se mnogo energije gubi jer ruka kasni i bazično se koristi samo lokalna grupa mišića. Takodje ako ruka stigne do cilja pre nego se rotacja kuka završi, tu se opet gubi energija , zapravo se ne generiše punim kapacitetom. Dakle potrebna je dobra koordinacija različitih delova tela kako bi se iskoristilo u punom kapacitetu. Na sledećem nivou se dodaje i pokret nogom. Dakle pokret kreće od stopala ,gradeći impuls energije kroz nogu , zatim se rotirju kukovi čiji pokret prati gornji deo tela , kada impuls stigne do ramena ruka se ispruži i sledi udarac. Impuls se dodaje ruci sve vreme putovanja do cilja jer momenat udarca i moemnat završetka pokreta kukova je isti. Što je praktikant bolje uvežban pokreti telom će biti manji jer se ima sve bolja kontrola i sekvenca pokreta će biti brža i jača. Teško je videti profesionalnog boksera da rotira kukove ali pri svakom udarcu on radi upravo to, samo što je kroz stotine hiljada ponavljanja stekao savršenu kontrolu tela i sada se oslanja na mikropokrete koji imaju poptuno isti učinak kao i da radi široki vidljivi pokret. Na ovom primeru vidimo kako se korisiti puni kapacitet tela pri ovoj vrsti udarca. Uzeo sam ovaj primer jer gotovo svi znaju šta je bokserski direkt i kako ga izvesti, makar u teoriji.  Sve ovo isto važi i za kung fu udarce, samo što se ne recimo kod Wing Chun direkta ne koristi rotacija kukova već potpuno drugačija sekvenca pokreta koja je bazirana u strukturi tela tog stila. Boks inače nema koncept telesne strukture ali ima neke karakteristike i sličnosti a kako je način udaranja jako jednostavan a koristi se i u mnogim kung fu stilovima uzeo sam bokserski direkt za primer korišćenja maksimalnog kapaciteta tela za tu specifičnu tehniku . Naravno ovo je samo jedan primer od mnogih kako se i u koje svrhe koristi pun kapacitet tela. Postoje različite vrste udaraca koje se oslanjaju na potpuno drugačiju mehaniku pokreta ali je prinicip isti, strogo kontolisana sekvenca pokreta koja gradi energiju tokom čitave putanje sve do momenta udarca. Kako boks nema koncept strukture ,moguće je iskoristiti do 60% kapaciteta tela u udarcu , ali je princip efiksanosti isti kao i svakoj drugoj veštini. Sa strukturom bi uz isti princip mnglo da se izvuče mnogo više snage.

Ono što je važno je da budemo svesni pravilnog pokreta i da vodimo računa kako ga izvodimo sve do momenta dok ne postane automatski , tada zapravo počinje pravi trening i napredovanje u brzini i snazi.  

Bez obzira o kojoj veštini se radi, bazični principi efikasnosti su isti iako su pokreti dijametralno različiti.

Telesna struktura nam dakle omogućava da koristimo čitav potencijal tela u svakoj mogućoj tehnici, bilo da se radi o udarcima, blokovima ili bacanjima.  

Antiintelektualizam srpskog kung fua

U Srbiji postoji duga tradicija prezira prema intelektualcima i svemu „što se pravi pametno. Ona je do te mere jaka da danas deluje kao „legitimna“ društvena snaga. Većina pojedinca  ponosno prihvata kičerski primitivizam i prezir prema svemu što je učeno. Po definiciji Anti-intelektualizam je neprijateljstvo i nepoverenje prema intelektu, intelektualcima i intelektualizmu, koji se obično izražava kroz negaciju  obrazovanja i filozofije, te odbacivanje umetnosti, književnosti i nauke kao nepraktičnih i čak prezrenim ljudskim delatnostima.  

Odakle potiče toliki animozitet prema obrazovanju i obrazovanim ljudima? Ova pojava je direktna posledica decenija vladavine komunizma I  kasnije neokomunizma oličenim u političkoj eliti koja vodi Srbiju ( I ostale zemlje bivše Jugoslavije) a direktni je politički naslednik perethodnog sistema.

Kada su došli na vlast komunisti su prvo pobili intelektualce jer  Intelektualci misle., pitaju , dovode u pitanje. Zato je bolje da ih bude što manje, a ako već treba da ih bude, onda ih treba oblikovati da misle onako kako to odgovara vlasti. Zato su se u tom sistemu razvijale prirodne i tehničke nauke, a društvene i humanističke bile su pod strogom kontrolom. Ceo sistem je bio postavljen tako da bude što manje obrazovanih, jer je neobrazovanima lakše manipulisati.

Progon intelektualaca nikada nije zapravo prestao. Nakon što su komunisti pobili elitu prethodnog sistema bilo im je potrebno da na brzinu stvore nove kadrove od nepismenih seljaka koji su se odrekli vere i skrupula, i koji su žudeli za tim da postanu nova vladalačka kasta. Komunisti su još do osamdesetih godina kao glavni pedigre u karakteristikama svoga članstva isticali poreklo iz «radničko-seljačke» porodice. Pojam građanstva je još tada bio pojam dekadencije. Govori su počinjali rečenicom :’’ radnici, seljaci I poštena inteligencija’’ jer je po komunistima inteligencija po prirodi svog postojanja nepoštena. Čak I novostvorena , komunistička inteligencija je bila pod stalnim pritiskom I progonom I stalno držana na ‘’kratkom lancu’’.

Komunizam je doneo kolektivizam I ‘’jednakost’’ , što je dovelo do  sravnjivanja struke na nivo nestručnosti,  ukidanja svih građanskih statusnih kriterijuma,te ukidanja građanske etike. Neobrazovan čovek je po automatizmu sistema mogao imati status koji se na Zapadu dugo i teško stiče izuzetnom stručnošću I velikim zalaganjem. Sve je obezvređeno da bi se vrijedni osjećali bezvrijednima a nestručni , lenji , glupi I neobrazovani osećali važnima. Pod parolom jednakosti, nevredno uvijek satire vredno. Pod parolom jednakosti primitivizam satire svaku etiku i dostojanstvo. Komunizam  su u ime jednakosti uništava sve što je darovito, da bi bilo isto i slično nedarovitom, sve mudro, da bi zavladala glupost, svaki intelekt, da bi harao antiintelektualizam. Ideja jednakosti shvaćena u primitivnom umu je stravična destrukcija svega što odudara od njegovih skučenih kriterijuma. U tom sistemu ‘’jednakosti’’ svako je imao prava da kritikuje I ocejuje rad nekog drugog , čak I je potpuni laik u toj delatnosti pa smo imali slučajeve da čistačice ocenjuju rad lekara I odlučuju hoće li I kada recimo lekar specijalista dobiti stan ili kakav je kvalitet njegovog rada.

Komunizam se slomio početkom devedestih ali vrednosti decenijama usadjvane u svest ljudi, negativna selekcija I način posmatranja stvarnosti I vidjenje sebe u istoj su nastavili ne samo da postoje pod paravanom demokratije već su dosegli nove, po društvo još pogubnije visine. Nepismenom primitivcu iz komunizma, od kojeg je uravnilovka stvorila značajnog funkcionera ili direktora, demokratski sistem davao je dodatnu dimenziju svemoći. Demokratija je pogrešno shvaćena po načelu snalažljivosti i prevaranstva, što je izravni odraz komunističkog formalizma i komitetskog skorojevićevstva! Demokratija je donela potpuni nedostatk stručne i profesionalne svesti I   potpuni gubitak osećaja za opšte dobro. Zaglupljivanje naroda I izraziti otpor obrazovanju se nastavio u do tada nevidjenim razmerama. Potpuna erozija svih moralnih I etičkih normi je dostigla svoj vrhunac ,urušavanje apsolutno svih društvenih institucija I zamena pozitivnih vrednosti negativnim je ono što karakteriše današnje društvo. Ono što je nekada bilo sramota danas je poželjno I cenjeno. Poštuje se bezobrazluk, primitivizam, lopovluk, nasilje … najniži porivi su danas jedina ideja vodilja prosečnog čoveka.

Kakve sve ovo veze ima sa bavljenjem kineskim borilačkim veštinama? Sport je jedna od prvih grana ljudske delatnosti koja dolazi na udar društvene krize I jasan pokazatelj stanja u društvu. Ako se vratimo malo u prošlost možemo videti da su Japanske veštine poput Djudoa I Karatea u Srbiju doneli intelektualci I za dugo vremena Srpski Karate I Djudo su bili izuzetno kvalitetni u svetskim okvirima. Lekari, doktori nauka, pravnici , ekonomisti…to su bile prve generacije onih koji su doneli I veštine prenosili drugima. Sportisti sa naših prostora se gotovo nikada nisu vratili bez medalje sa najjačih medjunarodnih takmičenja. Ovo je takodje posledica upliva I kontrole Japana kao države nad kvalitetom treninga sportova I veština koji se smatraju zaštitnim znakom države , njenim kulturnim I istorijskim nasledjem. Za Japan su djudo I karate postali najbolji izvozni artikal I najbolja reklamna kampanja koja ne prestaje decenijama I populariše Japan širom sveta. Mada je situacija daleko lošija danas nego pre par decenija Srpski Karate I Djudo su I dalje na visokom nivou mada ima zastranjivanja koja nekada nisu bila moguća.

Kada govorimo o Kung fuu na našim prostorima situacija je dijametralno drugačija.Ko su  ljudi koji su doneli Kung Fu u Srbiju?, Koja su njihova pravog zanimanja koje  prave stručne sposobnosti? U čemu su se oni ostvarili, dokazali ?. Veština, ako se tako može nazvati je preneta istinskoj deci komunizma I posledice toga osećamo danas I mala je šansa da se nešto na tom polju promeni .Stilovi koji su došli su bili slobodna interpretacija ljudi koji su te stilove bukvalno izmislili , pod jakim uticajem popularne kinematografije I očekivanjima zapadnog tržišta. Ti stilovi, čiji osnivači sa zvučnim titulama imaju od 6 meseci do godinu dana formalnog treninga I učenja su bili idealni za poltičku I socijalnu situaciju u Srbiji toga doba  a I danas . U to vreme u Kini je Kung Fu bio gotovo potpuno uništen a iznenadna popularnost istog je na svetlo dana iznela one najgore I najlošije koji su gladni novca I prestiža lagali, falsifikovali I uz put izmišljali svoje stilove.  Pravi kung fu je ostao u zapećku I nije mogao da se izbori sa poplavom ‘’grandmastera’’ koji su se odjednom pojavili I razmileli po čitvom svetu prodajući razblaženu I za široko tržište novorazvijenu veštinu a sve to praćeno populističkim pričama I teškom demagogijom. Pogledajmo profil ‘’majstora’’ kako treneri kung fua vole da budu oslovljavani. Ima li medju njima lekara, inžinjera, ekonomsta, pravnika? Ko je od njih sposoban da nauči I posle toga prenese detaljne I precizne kung fu teorije I metode treninga? Decenijama se Kung Fu u Srbiji svodio na jedan stil I jedan način treninga. Nikome nije padalo na pamet da postavlja ikakva pitanja jer su ‘’viši’’ autoriteti izrekli apsolutnu I nerpikosnovenu istinu a kad čovek ima sve odgovore nema potrebe da istražuje. Dovoditi u pitanje ‘’autoritete’’ je tabu, I može samo loše da se završi po onoga ko pitanja postavlja. Nivo veštine I stanja svesti u Srpskom kung fuu najbolje oslikava čuveno pitanje postavljano pripadnicima drugog stila:’’Kako ćeš da se odbraniš niskim tan saom od udarca u glavu’’, jer je naravno najlogičnija stvar da čovek brani stomak dok ga neko udara u glavu , eto o takvom nivou razmišljanja mi govorimo ovde.

Na kraju je neko počeo da istražuje I postavlja pitanja. Taj neko je dočekan na nož , pogrdno nazivan ‘’filozofom’’ uz obavezne savete da je ‘’bolje da vežba nego da se obrazuje’’. Osećajući da im je sistem uzdrman ‘’majstori’’ I njihovi sledbenici su dali sve od sebe da to spreče. U sistemu koji svakom nekompetentnom omogućava da procjenjuje vašu sposobnost i stručnost, i da njegov nastup ima snagu prividne kompetencije jer su svi na jednakom nivou neznanja inteligentan čovek se oseća ugušeno i teskobno. Kad primitivni čovjek koji se dokopao nekakve funkcije ili zvanja koje mu makar prividno omogućava jednakost s onima kojima je nejednak,on neće birati sredsva da svoj položaj održi. Ovakvo društvo  je smrt za darovite I to ne samo u sportu već u svim aspektima života I rada, on je racionalizirana zloba inferiornih pretvorena u sistem . Tu nema napretka, caruje glupost i sitničavost, gubi se energija na besmislene ili sporedne stvari. Kung Fu treninzi se pretvaraju u časove indoktrinacije gde se besomučno šire najodvratnije laži o svakome ko makar I malo ide protiv ustaljenog sistema I hijerarhije. Naredovanje u veštini se ne  dogadja po osnovu vremena vežbanja I stečenog znanja i sposobnosti već po ključu podobnosti i odanosti treneru. Ono što je interesantno je da poslovično posvadjani razni klubovi I ‘’majstori’’ kao po komandi se ujedinjuju u borbi protiv bilo čega novog, protiv bilo koje informacije koja baca drugačije svetlo na ono što oni prezentuju javnosti. Kao u doba najgore diktature kada su se politčki protivnici ubjali ili u najboljem slučaju izvrgavali ruglu I svim vrstama društvenog pritiska I danas se vode čitave kampanje protiv pojedinaca koji imaju drugačiji stav I zalažu se za obrazovanje I slobodan protok informacija.  

I dok se u svetu protok I razmena informacija smatraju pozitivnim a obrazovanje je nepohodno za bilo koju delatnost u našem kung fuu je potpuno suprotno. Obrazovanje se smatra hendikepom a intelektualci nesposobobnim za bavljenje kung fuom???!!! Bivajući isključivi domen nepismenih I primitivnih decenijama veoma je teško uneti bilo kakve promene u vidjenje I način treninga kung fua jer oni koji su imali monopol na svaki način pokušavaju da svoju poziciju održe ne birajući sredstva I nemajući nikakvih moralnih ni etičkih kočnica. Suočeni sa novim informacijama koje jednostavno nisu u stanju da razumeju ‘’majstori’’ daju sve od sebe da spreče širenje tih informacija. Kada nova , njima nepoznata znanja ipak isplivaju na površinu oni pribegavaju proverenom receptu svih totalitarnih sistema , diskreditovanju ličnosti koja novo znanje donosi.  Čine sve da spreče dolazak novih informacija I znanje demagoški menjaju za propagandu. Oslanjaju se na autoritet ličnosti (koji je uglavnom zasnovan na lažima I falsifikatima) umesto da se oslanjaju na validne I naučno proverene činjenice. Informacije se pojednostavljuju I banalizuju a vežbači infantilizuju do krajnjih granca jer je infantilnim ličnostima izuzetno lako manipulisati. Čini se sve da se isključi logika I analitički pristup vežbanju. Očigledne logičke greške I prosto rečeno gluposti postaju kamen temeljac stilova u koje se umesto provere veruje. Vera je izuzetno značajan mehanizam u kung fuu u nas jer vera ne treba proveru niti uporište u realnosti I činjenicama. Vera je takodje odličan mehanizam koji se suprotstavlja znanju I činjenicama jer bez obzira kavi se dokazi prezentuju osoba koja veruje drugačije jednostavno takve dokaze neće prihvatiti.

Toliki otpor obrazovanju I intelektualcima potiče iz straha da ako pravi kung fu doje u Srbiju ‘’majstori’’ će jednostavno biti postavljeni na mesto koje im zapravo pripada po količini znanja koje poseduju. Na kraju treba reći da je Kung Fu tokom čitave svoje istorije bio I danas ostao veština intelektualaca I da će se vremenom I to dovesti u red I u našoj zemlji.  

Krenite na put

Svet kung fua je ogroman, veliki koliko je velika i zemlja gde je nastao ili još veći. Postoji toliko mnoštvo predivnih stilova, toliko različitih pristupa vežbanju , toliko različitih načina korišćenja ljudskog tela i uma. Iza svakog stila stoji predivna legenda krojena generacijama kako bi poslužila kao inspiracija i ideja vodilja mladim naraštajima. Svaki stil ima svoje heroje koji su vodili nebrojene bitke protiv zla i nepravde i uvek iz tih borbi izlazili kao pobednici zahvaljujući svojoj veštini. Istorija, kultura, umetnost, običaji, zdravlje, borbene tehnike, duhovni razvoj, sve je to deo kung fua i svaki stil neguje ove elemente na poseban način, više ili manje drugačiji od svih ostalih.

Postoji verovatno na hiljade stilova kung fua, neki poznati u planetarnim okvirima i jako popularni, neki poznati samo nekolicini ljudi koji ih čuvaju u tajnosti. Lepota tolikog broja različitih stilove leži i u činjenici da svako može da najde upravo ono što želi, ono što mu treba i da razvia sebe i svoj kung fu u pravcu koji mu najviše odgovara. Taj individualni put, specifičan razvoj svakog vežbača na sasvim poseban i jedinstven način koji se razlikuje od svih drugih vežbača je ono što kung fuu daje posebnu draž.  

 Druga mesta su blagoslovena mnoštvom kineskih emigranata koji su sa sobom doneli kung fu ili ljudima koji su imali želje i mogućnosti da putuju u Hong Kong i Tajvan a u skorije vreme i u Kinu od kako se otvorila prema svetu i donesu čitavo bogastvo stilova. Na žalost ( u svakom tekstu koji se tiče kung fua u nas moram da upotrebim ove reči) situacija je kod nas drugačija. Ekonomska situacija, ratovi, sankcije, sve je to odložilo razvoj kung fua i dolazak novih stilova. I dok su druga mesta prebolela sve ,,dečije bolesti’’ koje dolaze sa kung fuom a desile su se usled nedostupnosti informacija, te su sa nepotpunim stilovima, samporoglašenim grandmasterima, ’’tajnim i originalnim ’’ veštinama i tehnikama uglavnom razkrstili,a obilje stilova je doneseno i postalo dostupno, mi smo i dalje 40 do 50 godina iza sveta. Priče prevazidjene pre 30 ili 40 godina kod nas su još uvek aktuelne. Kung fu je po kvalitetu informacija, znanja i treninga otišao jako daleko od vremena Brus Lija i dok čitav svet grabi dalje krupnim koracima mi smo jednostavno stali na samom početku i nikako da krenemo. Mnogi su razlozi za takvo stanje i analiza svih političkih, socijalnih, ekonomskih i psihološlkih uzroka bi odnela previše vremena.

Imati lepezu različitih kung fu stilova je pravo bogatstvo u svakom smislu te reči i bilo bi zaista dobro da se što više stilova donese na naše prostore. Bogu hvala Srbija ne oskudeva u pametnim i vrednim ljudima i svakako bi pravi kung fu procvetao i brzo dostigao i prestigao nivo na kojem se vežba u ostatku sveta. Prvi, stidljivi koraci se već prave ali to svakako nije dovoljno i zato kažem ljubieljima kung fua, krenite na put , upustite se u avanturu i učinite nešto što niko pre vas nije uradio, baš onako kako je autor ovih redova otišao na drugi sveta u kolevku kung fua i uradio stvari koje niko pre njega iz Srbije nije. Budite hrabri , budite uporni , postavite visoke ciljeve i znajte da ni jedna želja nije van domašaja ostvarenja. Svaki novi stil koji zaživi na našim prostorima je nova pobeda nad mrakom neznanja, sujeverja, laži i podvala. Svaki novi stil nosi značajan uticaj na unapredjenje opšteg shvatanja i poznavanja kung fua , azijske kulture i tradicije i obogaćuje opšti  fond borilačkog znanja, iskustva i metodologije treninga i obuke. Idite ljudi, pratite svoje snove

Šta i kako učiti početnike

Kako pravilno objašnjavati osnove veštine? To je najvažnije pitanje za trenere i učenike zajedno, jer trener treba da poduči pravilno, razumljivo i jednostavno a učenik treba da bude  naučen pravilnim osnovama veštine jer ako temelji nisu dobro postavljeni napredak jednostavno ne postoji.  Različiti stilovi se razvijaju u različitim pravcima i imaju drugačije ideje šta napredak zapravo znači, što je potpuno legitimno. Ovde će biti kratko izneseno kako se Ving Čun prenosi i objašnjava u Hong Kongu i Republici Kini.

Osnovni Stav

Prva stvar koja je se uči je osnovni stav. Osnovni stav je temelj veštine i sadrži najvažnije informacije o principima stila. Dakle kada se učenik uvodi u osnovni stav važno je da se objasni svaki i najmanji detalj jer je pravilni stav temelj pravilne telesne strukture. Dakle nije dovoljno reći stav je 50:50 ili 70:30 ili već kakav je raspored težine i reći da je to najoptimalnije i nasjtabilnije bež dubljih objašnjenja zašto. Raspored težine nije zapravo bitan i dobar stav bez obzira kako je težina rasporedjena će biti stabilan, čak i ako se stoji na jednoj nozi. Dakle bitno je objasniti kako vekori sile idu u telo i kako vektori sile izlaz it tela jer osnovn stav je i generator sile udarca i takodje preuzima i absorbuje dolazaeću silu. To je zapravo ono što se tradicionalno objašnjava da sila dolazi iz zemlje i da sila odlazi u zemlju. Osnovni stav je prvodnik i generator sile na samom početku treninga se mora objasniti uloga svakog dela tela i kako se koristi i zašto je postavljen baš tako a ne nekako drugačije. Praviln struktura pored generisanja i absorpcije sile je takodje generator i regulator Ći energije. Sa pravilnim stavom se uspostavlja pravilni protok Čija i to je moguće osetiti na samom početku treninga. Vremenom će se taj osećaj menjati kvalitativno i kvantitativno u zavisnosti od dužine treninga, fizičke konstitucije , zdravstvenog stanja i na kraju želje da se vežbač razvija u top pravcu. Či kung je zapravo test isravnosti stava, ako nema protoka Čija ,ako nema odredjenih manifestacjja energije stav je pogrešan. Na samom početku će biti teško jer je potrebno malo vremena da se Či aktivira i naravno trener mora da bude uz vežača i da mu koriguje stav sve dok se energija ne aktivira.

 

Yip Man u osnovnom i prednjem stavu demonstrira pravilnu strukturu

Ovo je pasivni osnovni stav, kada se on pravilno nauči onda se uči aktivni osnovni stav. Kako bi se naučio osnovni Ving Čun udarac potrebno je stav aktivirati. Iako za posmatrača spolja nema razlike, dešava se čitava kaskada mikropokreta koji generišu energiju udarca. Pasivan stav iako pravilan je samo uvod u dalje vežbanje i ne može da obavlja sve funkcije koje stav u ving čunu ima. Sa druge strane aktivni stav nije nekakav  viši ili napredni nivo poletnog stava već zapravo njegova druga polovina , ako tako mogu da se izrazim. Kao u čuvenom znaku Jina I Janga gde jedna polovna simolizuje pokret, energiju , aktivnost , pozitivno a druga strana negativno , pasivnost , odsustvo pokreta . Samo aktivni i pasivni stav zapravo čine kompletan početni stav, zapravo stab je samo jedan a postoji aktvno i pasivno stanje. Samo tako je moguće pravilno izvoditi ručne pozicije (blokove) i udarce. Aktivno i pasivno stanje se senjuju po odredjenom redosldu za odredjene pokrete koje treba izvesti. Za neke od pokreta ove promene se dešavaju automatski a za neke ih je potrebno posebno pokazati i na njima raditi kako bi postali automatski.

 
Osnovni i prednji stav bez strukture 

Ving Čun Direkt

Nakon osnovnog stava sledeća stvar koja se obično podučava je Ving Čun dirket. Direkt je osnovna napadačka tehnika stila i veoma je bitno da se nauči pravilno. Uobičajena objašnjenja poput ’’sila dolazi iz zemlje’’ i Ving Čun ne rotira kukove, nisu dovoljno jasna i zapravo ne objašnjavaju ništa. Isitina je da ’’sila dolazi iz zemlje’’ kao što je istina da se u Ving  Čunu ne rotiraju kukovi ali je zaista retko videti pravilan i potpun udarac. Najčešće se u formama i drilovma udarac radi iz ramena, samo snagom tricepsa a kada se dodje do rada na džaku ili sparinga , shvatajući da nemaju ni malo snage vežbači koriste rotaciju kukova. Ving Čun direkt je udarac koji koristi čitavu masu tela zahvaljujući pravilnoj strukturi. Da bi se udarac izveo punom snagom treba mnogo treninga jer ma koliko izgledao jednstavno ovaj udarac je zapravo jedna složena sekvenca mikropokreta čitavog tela koji energiju gradi i povećava kako se pokret približava kraju i na kraju oslobadja energiju na specifičan način. Bez strukture, relaksacije i pravilne sekvence mikropokreta nema Ving Čun direkta. 

                                      Ving Čun direkt bez strukture,
                                       izveden samo snagom tricepsa

Obično se nakon direkta uči ’’Serija’’ udarca, nekoliko direkt udaraca u brzoj sekvenci jedan iz drugog. Najčešće se ova tehnika radi još lošije od pojedninačnih direkta jer se rade samo snagom podlaktica , radi se  brzo ali bez i trunke snage. Jedan od velikih problema je i to što netreniranom oku i pravilan i nepravilan udarac ili serija izgledaju isto, čak nepravilni udarci i serije izgledaju atraktivniji jer su malo brži ( ali ponavljam nemaju ni malo snage).

                                 Serija udaraca bez ikakve strukture i bez snage.
                                 Izgleda opasno ali nema snage ni koliko dečiji šamar


Pravilan Ving Čun udarac dejstvuje tako što za razliku od ostalih udaraca koji deluju samo na lokalno tkivo u mestu udarca , sila prolazi kroz meka tkiva čitavog organizma i širi se u svim pravcima.

Udarac iz kuka, bez strukture povredjuje samo tkivo u mestu udarca i ne prodire dublje u organizam

Ving Čun udarac iz strukture(iz ''zemlje) prodire u telo i širi se po unutrašnjim organima

Tan Sao

Tan Sao je obično prva ručna pozicija koja se uči i u 99% slučajeva se podučava pogrešno.Tan Sao se obično podučava na način gde se podlaktica postavlja pod odredjenim uglom na nadlakticu i na odredjenoj visini jer je tako ’’originalno’’ ili se tako ’’brani’’ ovo ili ono . Takvo podučavanje je pogrešno ili u najboljem samo slučaju delimično ispravno. ’’Tan Sao’’ na starom kantonskom dijalektu znači horizontalno postavljena ruka sa dlanom na gore. Zato se pravilan Tan Sao u formi i izvodi sa podlakticom paralelno tlu. Ugao podlaktice i nadlaktice nije toliko bitan ako je veći od 90 stepeni i u aplikaciji Tan Sao od visine pupka do visine grudi je ispravan ukoliko je strukturalno pravilan. Neki stilovi imaju tzv. ’’visoki Tan Sao’’ jer navodno tim blokom brane glavu.

Pravilni Tan Sao u formi

                                                     Pravilni Tan Sao u aplikaciji

 NE POSTOJI TAN SAO U VISINI GLAVE, postoji blok koji se zove Ton Kiu, pripada glupi zdralovih blokova (postoje zdralove i zmijske tehnike u Wing Chunu) dok Tan Sao pripada grupi thenika zmije. Iako izgledaju slični , ovi blokovi su kvalitativno i strukturalno različiti i imaju sasvim drugačiju taktiku i metodologiju primene. Kod Tan sao bloka je najvažnije objasniti kako deluje u smislu strukture , kako se postavlja u odnosu na telo, kako se prenosi u upija dolazća sila. Kako se izodi ukoliko je blokiran i kako može da slomi dolazeću silu koristeći strukturu.

Pogrešni Tan Sao , ovo je zapravo Ton Kiu blok iz Belog Ždrala i drugčije se izvodi i drugačija je energetska i strukturalna podloga u odnosu na Tan Sao.

Ovo je u najkraćim mogučim crtama šta i kako treneri da nauče totalnog početnika. Bez pravilne osnove ,bez znanja navedenih ovde, razumevanja istih i napornog i upornog  treninga vežbanje je puko gubljenje vremena.

Drvena lutka , pravilno i pogrešno

Drvena lutka je jedan od zaštitninh znakova Ving Čuna i važan deo sistema treninga.. Istorija drvene lutke i kako je i odakle ubačena u sistem je nepoznata. Najpozntija je legenda koja govori o Južnom Šaolinu i posebnoj odaji gde se nalazio veliki broj mehaničkih lutki koje su imale delove koji s pomeraju i mogle su da napadaju. Ova priča je preuzeta iz poznatog film ''36 soba Šaolina'' a sam manastir Južni Šaolin nije nikada postojao. Najverovatnije je drvena lutka u početku bila vitlo z podizanje jedra na Crvenim brodovima kantonske opere i korišćena kao sredstvo za trening kada brodovi nisu plovili. Naravno postoje i druge mogućnosti a istinu verovatno nikada nećemo saznati. 

 Ne postoji Ving Čun stil koji nema drvenu lutku kao deo sistema obuke. Postoje varijacije u obliku i veličini lutke koje mogu biti veće ili manje u zavinosti od stila ali većina stilova danas ima standardizovanu verziju koja je postala popularna zahvaljujući Brus Liju  Jip Manu. 

Svi stilovi imaju svoju verziju forme lutke i svi naravno tvrde da su najoriginalniji i najstariji ali istorjijska istraživanja potvrdjuju da je prvu kompletnu formu sastavio Juen Kai San u periodu pre 1920 do 1930. Pre ovog vremena Na lutki su se vežbali kratki setovi pokreta znani kao San Sik. Istina je da redosled pokreta nema nikakvog značaja jer se na lutli može izvesti samo ograničen broj Vng Čun tehnika čiji redosled zaista nije bitan. Postoje različite verzije forme , duže ili kraće, jednostavnije ili komplikovanije ali je činjenica da sve one uče istim stvarima. Jedna od definitivno najboljih verzija koje bi svaki učenik trebao da zna je Jip Manova forma. Ova verzija je jednostavna , sadrži sve neophodne elemente sistema i zaista je odlično nastavno sredstvo.   

Bez obzira na stil i formu postoji samo jedan ispravan način da se lutka vežba i postoji mnogo pogrešnih. Svi stilovi i linije veštine lutku rade na isti način, varijacije u izvodjenju dolaze iz nepoznavanja i nerazmevanja svrhe vežbanja na drvenoj lutki.

 Najčešće greške ; 

1. Pogrešne dimenzije lutke , vodi do narušavanja strukture i svega ostalog

2. Nepoznavanje strukture i rad bez iste.Ovo vodi do potpuno pogrešnog rada i kompletnog urušavanja sistema. Sve što se izvede bez strukture je pogrešno.

3. Nepoznavanje osnovnih principa veštine i svrhe drvene lutke. Ovo vodi do pogrešne distance, pogrešnih uglova prilaza , pogrešnih pozicija tehnika. Takodje drvena lutka ima sasvim specifičnu funkciju i nije zamena za džak ili sredstvo za ojačavanje ''mostova''

4. Vežbanje zbog postizanja vizuelno atraktivnog utiska kod posmatrača. Prednost se daje brzini a ne ispravnosti izvodjenja što dalje vodi u svakakve vrste grešaka.

Objasnimo ukratko glavne greške u radu sa lutkom:

1. Počnimo sa pogrešnim dimenzijama lutke. Svaki vežbač ima drugačiju fizionomiju , visinu težinu , dužinu ruku ...Danas se lutke prave više manje po univerzalnim dimenzijama što je naravno u redu za klubove koji ne mogu da prave lutke za svakog učenika posebno ali takve lutke nose opasnost od pogrešnog vežbanja i sticaja pogrešnih navika. Za napredno vežbanje potrebno je napraviti lutku koja će po dimenzijama u potpunosti odgovarati vežbaču.  

Na slici vidimo Brus Lija koji vežba na lutki koja je očigledno previše niska i on mora da zauzme potpuno neprirodnu poziciju i čak i laicima je jasno da ovo defintivno nije dobar položaj tela. Ovde je više nego očigledno koliko je loše raditi na spravi koja ne odgovara zahtevima vežbača. Ono što se često ne vidi jesu mala odstupanja od pravih mera koja vode do malih odstupanja u izvodjenju pravilnih pozicija koja vremenom postaju automatskai vode do narušavanja strukture , ranoteže, čvrstine blokov itd. Na slici se vidi da Brus ima potpuno pogrešan ugao prema centru lutke , blokovi su pogrešni , položaj prednje noge, jedostavno sve je pokvareno zato što je lutka preniska.

2. Nepoznavanje koncepta telesne strukture. Bez strukture nema kung fua jer se na njoj bazira apsolutno sve, i stabilost i rad nogu i pozicije ruku(blokovi) i generisanje sile udarca , apsolutno sve. Šta je zapravo struktura? To je specifičan položaj tela, precizno odredjen ,koji omogućava maksimalno iskorišćenje kapaciteta tela čuvajći pri tom ravnotežu i stabilnost. Na sledećoj slici vidimo Jip Mana kako radi na dvenoj lutki.

Iako je ova fotografja napravljena dve nedelje pred smrt , Jip Man je čak i tako bolestan, bukvalno izvučen sa samrtne postelje zauzeo pravilnu poziciju tela i ima pravilnu strukturu. 

Na slikama iznad vidimo jednog od naslednika Čan Vah Šunove linije i jednog od najpoznatijih Jip Manovih naslednika kako vežbaju na lutki imajući prvilnu strukturu.

Na sledećoj slici imamo primer nepravilne telesne strukture 

Ovde vidimo potpuno odsustvo strukture. Kičma je iskrivljena na stranu, kukovi neprirodno okrenuti i nisu povezni sa gornjim delom tela, prosto rečeno kukovi gledaju na jednu stranu a gornji deo tela na drugu, što je porpuno pogršno. Rame je podignuto što takodje ruši strukturu . tan sao blok prelazi centar što oper ruši strukturu i na kraju glava i vrat su nagnuti što opet ruši strukturu. Kao što vidimo , ovde je apsolutno sve pogrešno. 

Narušena struktura vodi do neefikasnog korišćenja tela, gubitka energije, brzog zamaranja, gubitka snage udarca , gubitka ravnoteže i gubitka čvrstine blokova. Ovakav rad na lutki je samo posledica nepoznavnja koncepta telesne strukture.

3. Nepoznavanje osnovnih principa veštine i svrhe drvene lutke. Svrha drvene lutke je pre svega da pomogne vežbaču da stekne osećaj za pravilnu distancu i pravilne uglove ulaza prema centru protivika. Kroz ovo se stiče osećaj za kontrolu prostora , protivnikovog centra , sopstvenog centra i pravino kretanje u odnosu na spostveni i centar protivnika. Na sledećim slikama imamo tri poznata učitelja ving čuna kako demonstriraju pravilnu distancu u radu sa lutkom.

Na slikama vidimo Juen Čai Vana , oca vijetnamskog Ving Čuna i rodjenog brata Juen Kai Sana, Jip Mana i Pan Nama. Sva tri velika majstora demonstriraju istu distancu i što je interesantno istu telesnu strukturu iako se radi ne samo o različtim stilovima već različitim linijama veštine. Pravilna distanca rada na lutki , kao i distanca za Či sao je zapravo ono što se na elgleskom popularno zove ''trapping''. Distanca na kojoj možemo da izvedemo pravilan tan sao i udarac pesnicom ili dlanom , to je prvilna distanca za rad sa lutkom.

Na sedećoj slici imamo primer pogrešne distance (i ne samo to već nema ni strukture i postavka prema centru lutke je pogrešna ali za sada se fokusiramo na distancu)

Kao što vidimo , vežbač na slici izvodi niski bong sao blok ali drugom rukom ne može da dohvati lutki i izvede udarac jer je previše daleko. Na slici pored vidimo Jip Mana na pravlnoj distanci kako izvodi isti blok i u isto vreme može da izvede udarac jer je dovoljno blizu.

Sledeća veoma bitna stvar u radu sa lutkom je pravilno postavljanje prema istoj, odnosno vlastitog centra prema centru lutke. Na sledećim slikama imamo pravilnu osnovnu ideju postavljanja prema lutki.

Na slici vidimo Jip Mana kako demonstrira pravilano postavljanje prema lutki.Na crtežu vidimo pravilno postavljanje prema lutki , centar vežbača se poklapa sa centrom lutke ramena su uvek na istoj distanci od lutke kao i kukovi koji su bey obzira na stav na istom odstojanju od lutke.Bez obzira na promenu mesta , ove osnovne mere moraju uvek da ostanu iste.Na sledećem crtežu imamo prvilan odnos prema lutki kada smo pod uglom od 45 stepeni.

Kao što vidimo centar vežbača i centar lutke su pravilno postavljeni , rastojanje oba ramena i oba kuka u odnosu na lutku su identični. U sličaju da smo u prednjem stavu, odnos kukova , ramena i centra se neće promeniti. Isto važi i za levi i desni neutralni stav.

Na sledeće dve fotografije  imamo potpuno pogrešan ugao postavljanja prema lutki.

Na obe slike je demonstrirana ista greška u uglu postavljanja prema lutki( prva slika ima mnogo grešaka, stav je pogrešan položaj kukova itd). Dakle o čemu se radi ? 

Na crtežu jasnije vidimo o čemu se radi. Vežbačev centar je usmeren u potpuno pogrešnu stranu, ne samo da nije okrenut prema centru lutke što je velika greška samo po sebi već nije usmeren prema lutki uopšte što je sa stanovišta ving čun principa a i zdravog razuma popuno nelogično. I ne samo centar vežbača nije usmeren na centar lutke već ni jedan deo tela, ramena prosto promašuju lutku u celini . Ovakvih primera ima i previše u pojedinim stilovima i na ovo treba obratiti pažnju.

4. Izvodjenje vizuelno atraktivnih formi uz mnogo lupanja i skakanja oko lutke. Ovo može da izgleda lepo ali je potpuno pogrešno. Forma lutke nije pravljena da izgleda lepo već da razvije odredjene borilačke atribute i zna se kako se i kojim tempom i kakvom snagom radi. Novotarije u izvodjenju formi su novijeg datuma i jedini cilj im je da privuku što više novih mušterija a ne da nekoga nešto nauče.

Vilijam Čeung , kotraverza jednog ''grandmastera''

William Cheung je čovek koji tvrdi da je jedini naslednik Jip Mana i tajnog, orginalnog stila koji je superiorniji u odnosu na sve ostale stilove . Njegova istorija je dokazana kao potpuno lažna i to je njegova marketinška konstrukcija stvorena isključivo u cilju promocije njega samog i njegovog stila. O samoj istoriji može se pročitati ovde

https://tradicionalnikungfu.blogspot.com/2016/11/original-i-modifikacija.html

Pozabavimo se malo Vilijamom Čeungom i njegovim tvrdnjama kako bi ustanovili ima li istine u tome što on priča i ima li on kao ličnost kredibiliteta da mu se veruje na reč.

U momentu kada je Čeung izašao sa svojom pričom o nekakvom originalu , VTAA, gde su okupljeni svi Jip Manovi učenici (sem Čeunga) su izdali obajvu koja potpuno pobija sve njegove tvrdnje. Iako se Jip Manovi učenici i naslednici uglavnom ne slažu ni oko čega i ima dosta politike u gorkih reči izmedju njih , svi se slažu oko Čeunga i njegovih tvrdji . Prosto je neverovatno da se ova grupa ljudi slaže oko nečega jer se decenijama svadjaju medjusobno oko svega ostalog. Ovde je prevod objave VTAA

’’ Nedavno smo primili dosta pisama i žalbi na račun osobe zvane Vilijam Čeung koji je uneo mnogo zabune sa prikrivenim cilljevima. Kao odbor direkotora Ving Tsun Atletske Asocijacije, generalne organizacije čitavog Ving Tsun sistema koja je osnovana od strane pokojnog Jip Mana i njegovih najstarijih učenika imamo obavezu da objasnimo sledeće činjenice:

1. Vilijam Čeung nikada nije smatran vodjom niti grandmasterom čitavog Ving Čun klana od strane ni jednog Jip Manovog učenika

2. NIKO ne priznaje ovog takozvanog ’’ Učenika broj 1 Jip Mana’’  i mi nikada nismo čuli da je Vilijam Čeung ’’ Broj 1 borac Ving Čun stila’’.

3. Rad nogu se smatra najnaprednijom tehnikom Ving Čuna. Istina je da neki učenici nisu naučili ceo sistem ali NIJE ISTINA da je Vilijam Čeung jedini koji je ikad naučio čitav sistem kao on to kaže u svojoj reklami.

4. NIKADA nije bilo nikakvih ’’DIM MAK’’ ili tehnika ’’presurnih tačaka’’, NITI je bilo ikakvih ’’izgubljenih’’ tehnika od vremena nastanka veštine

5. Tkom svoje karijere Jip Man nikada nije tražio ni od koga da polaže bilo kakvu zakletvu da ne odaje tajne tehnike. Jip Man je podučavo učenike prema njihovim sposobnostima pokazujući najviše najtalentovanijima.

Tokom 50 tih godina , dečko po imenu Vilijam Čeung je povremeno dolazio u školu Jip Mana u periodu od svega par godina i napustio Hong Kong kada je napunio 18 godina i od tada ostao izolovan od svojih instruktora i ostalih učenika Jip Mana.

Tokom svog kratkog treniranja on je sigurno stekao pogrešan utisak  misleći da je Jip Man samo njemu pokazao napredne tehnike. Sa druge strane mi ne znamo koliko je zaista Vilijam Čeung naučio.Žalosno je da su njegove laži otišle tako daleko ( on kaže da je Jip Man samo njega naučio takozvani Tradicionalni Ving Čun). Sa druge strane , svaka prosečna osoba može lako da analizira njegove tehnike i uveri se da on govori laži. Nezamislivo je da bi grandmaster Jip Man odlučio da prevari sve svoje učenike osim jednog drskog dečaka koji nije imao mnogo poštovanja za njega. Mi žalimo što je takva nesposobna osoba izašla iz našeg klana i želimo da jasno kažemo svoju poziciju: mi  SE NIKADA NISMO SLOŽILI sa njegovom ludačkom samopromocijom, iako razumemo njgove motive da sebe prikaže kao ’’ supermena’’ u njegovom Ving Čun sistemu.

Vaši Srdačno

Odbor direktora na sastanku u cilju rasvetljavanja lažnih tvrdnji

Wong Shun Leung (Chairman)

Leung Ting (Vice Chairman)

Tong Chao Chi (Vice Chairman)

Lok Yiu (President)

Yip Ching (Vice President)

Ho Kam Ming (Vice President)

Siu Yuk Man (Secretary)

Chan Tak Chiu (Treasurer)

Tsui Sheung Tim (Membership Management)

Koo Sang (Membership Management)

Lee Wai Chi (Public Relation)

Victor Kan (attendance)

Yip Chun (attendance)

Ovde jasno vidimo stav svih Jip Manovih učenika uključujući i Jip Manove sinove kao legalne naslednike njegovog stila

Čeungov odgovor direktorima VTAA. Objavljen u magazinu ’’Australijske brilačke veštine’’ broj 10 strana 3.

********************************************************************

Pre svega želim da napomenem da u izjavi VTAA stoji da je osnovana od strane Jip Mana i najstarijih učeika 1976. Nije tačna . Jip Man je umro 1971 tako da nije mogao da osnuje asocijaciju 1976 kako se tvrdi.

(Jip Man je umro 1973. To je opšta poznata činjenica i on jeste dao dozvolu za osnivanje asocijacije koja je zvanično registrovana tek nakon njegove smrti jer je upravo taj dogadjaj i odgodio njeno osnivanje i to Čeung dobro zna)

1.    Ja sam vodja Tradicionalnog Ving Čuna zato što sam ja jedina osoba koja je naučina Tradicionalni Ving Čun.Pored toga ja znam i modifikaciju i znam da je inferiorna u odnosu na Tradicionalni sistem.Zbog toga JA proglašavam SEBE grandmasterom Tradicionalnog Wing Čuna. Ako neko ne misli isto što i ja neka me poseti i ja ću mu rado pokazati prednosti .

      (Ovde Čeung jasno kaže da on sam sebe proglašava grandmasterom)

2.    Ja sam jedina osoba koju je Jip Man naučio tradicionalnom Ving Čunu , Ja sam najbolji borac Ving Čun stila. Ovo je priznato od mnogih pozntih majstora i Brus Lija. Ko ne veruje neka dodje da proveri.

          (Brus Li nikada nije priznao Čeunga za bilo šta a ostali poznati majstori( ko   god da su) nikada nisu ništa pozitivno rekli za Čeunga)

3.    Niko, i opet ponavljam niko, nije naučen Ving Čun radu nogu osim mene. Leung Ting i ostali to znaju. Kao i u slučaju treće forme, niko ne zna pravu formu osim mene.Ja sam prvi koji je napisao knjigu o pravoj trećoj formi. ( Opet tvrdnje ja pa ja, i niko osim mene a ni jedan dokaz osim njegove reči nemamo. Takodje danas znamo da je Čeugova verzije večtine nema najbitnije delove Ving Čuna)

4. Dim Mam ili dodrir smrti je prenet meni sa Tradicionalnim Ving Čunom. Ako ste čitali moj tekst o tome možete da imate neke ideje kako to radi. Sa druge strane nema leka za neznanje, Leung Ting i ostali odbacuju dim mak zato što g ne znaju, ako ništa drugo makar priznaju neznanje. Moja knjiga Dim Mak će biti na tržištu uskoro , držite oči otvorene. U Kini ima monaha koji mogu da izvedu razne stvari, da slome 12 cigli i slično. Možda neki ljudi mogu da stoje na 12 jaja, Ja mogu da stojim na dva a daih ne razbijem. Možete da sve ovo zovete trikovima ali Ja sam dalje najbolji borac Ving Čuna , ko se usudi da tvrdi drugačije slobodan je da potvrdi suprotno.( Dim Mak je deo akupunkture, svi stilovi imaju to znanje, čak i japanski i korejski stilovi, to nije nikakva tajna a nije ni originalno deo ving čuna, što se tiče izazova, Emin Bozepe se usudio da tvrdi suprotno i svi znamo šta je bilo)

 5. Potpuno je beznačajno da se raspravlja da li je Jip Man tražio od mene da položim zakletvu, jer niko osim mene nije tom dogadjaju prisustvovao. Ja vežbam ving čun 36 godina , JA sam najbolji borac i JA posedujem najviše znanja o Ving Čunu. JA sam spreman da to potvrdim bilo kome ,bilo kada, bilo gde. JA nisam kao Leung Ting i kompanija , dovoljno je da pogledate njihove slike i da vidite da niko od njih ne liči na nekoga ko vežba borilačke veštine.JA slobdno mogu da kažem da niko od njih nije ozbiljno vežbao i da sasvim sigurno ne izgledaju impresivno.

(Samo je on prisustvoao polaganju zakletve!! I treba da mu verujemo na reč? Ovo je potpuno suprotno kineskoj tradiciji , posebno kung fu tradiciji, niko ne polaže zakletvu bez svedoka i pisanog dokumenta i ceremonije. Čeung očigledno nema pojma o Bai Si ceremoniji i kako se primaju studenti ’’iza zatvorenih vrata’’. To je veoma bitan momenat u tradicionalnom kung fuu i bez tog nema podučavanja nikakvim tajnim znanjima. Ostatak je opet tvrdnja kako je on najbolji i vredjanje ostalih.)

Tokom 50tih godina ja sam bio dete kao i Brus Li ...puni želje da postanemo slavni.Leung Ting je bio još u pelenama u to doba. On nije krenuo sa ving čunom pre 1960tih i učio je od Leung Šeunga  , jip manovog učenika.on je jednu generaciju iza mene i Brus Lija. Na osnovu čega Ting tvrdi da je Jip Mnaov učenik. Jip Man je 1960tih bio težak narkoman i nije bio dobrog zdravlja i zbog toga nije mogao da uči bilo koga. Vig Čun je sistem napravljen da bude naučen za tri do četiri godine. Jip Man je učio of Čan Vah Šuna i od Leung Bika. Vong Šun Leung je naučio samo modifikovanu verziju i počeo da drži časove 1955. Lok Jiu je počeo da drži časove posle samo dve godine učenja modifikacije.Ja sam vežbao ving čun 4,5 godine u modifikovanoj verziji i 2,5 godine tradicionalnu verziju kada sam živeo sa Jip Manom. Naučio sam modifikaciju i tradicionalnu verziju.Kada sam završio učenje nastavio sam vežbanje sledečih 28 godina i nikada nisam prestao. Iz ovih faktora može se videti da sam ja najkvalifikovaniji ving čun majstor obe verzije i modifikovane i tradicionalne. JA proglašavam sebe najboljim majstorom i najboljim borcem čitavog ving čun sistema.

Zvršiću sa kineskom poslovicom,  vežbanje kung fua je kao veslanje uzvodno, ako ne ideš napred , ideš nazad a po nekd ostaješ u mestu.Nije čudo što je grupa iz VTAA otišla toliko daleko pozadi da me je sramota da budem povezan sa njima.

William Cheung

Grandmaster

.............................................................................................................................................

Krenimo sa Čeungovim tvrdnjama koliko je učio od Jip Mana. Čeung tvrdi da je krenuo sa treninzima 1951 godine. Kako znamo iz njegovih ličnih tvrdnji a i tvrdnji ostalih učenika da je on došao kod Jip Mana posle Vong Šun Leuga , a sam Vong kaže da je počeo 1954. Ova tvrdnja je lažna, Čeung nije mogao da dodje pre 1955 ili 1956 jer su Vong Šun Leung i Ču Son Tin već bili glavni asistenti u Jip Manovoj školi. Na početku karijere Čeung je tvrdio da je živeo kod Jip Mana 2,5 godine, pa je posle povećao na tri , pa na 4 a danas tvrdi da je živeo čitavih 5 godina kod Jip Mana. Jedini učenik koji je živeo kod Jip Mana je Ču Son Tin i on je živeo kod Jip Mana do kasne 1955. Čeung je napustio Hong Kong 1958 i apsolutno niko se ne seća da je Čeung živeo kod Jip Mana. Po rečima savremenika Vilijam Čeung je dolazio na treninge povremeno u periodu od 1956 do 1958 i to je sve. U prilog ovome ide i činjenica da ne postoji ni jedna fotografija Čeunga i Jip Mana zajedno. Ako je već bio toliko značajan, i živeo toliko godina kako on tvrdi kod Jip Mana , zašto nema ni jednu jedinu sliku. Ne samo to nego Čeunga nema ni na jednoj grupnoj fotografiji . Postoji jedna navodna fotografija Čeunga sa Jip Manom ali je to dokazan falsifikat i to dosta loš jer se jasno vidi da je pola slike osvetljeno a pola nije i da Jip Man ima senku a Čeung nema senku jer je dodat kasnije. Naravno , ovu fotografiju je nemoguće naći u velikom formatu jer bi onda bilo potpuno očigledno o čemu se radi.

Istina je da je Čeung bio problematično dete iz problematične porodice, njegov stric i otac su bili visoki službenici u policiji i bili su toliko korumpirani da su morali da su tokom 1960tih najureni sa posla. Vilijem je znao da je zaštićen i hteo je da se nametne lokalnim kriminalcima kao neko značajan ali je na kraju toliko zabrazdio da su ga poslali na ’’školovanje’’ u Australiju i nije dolazio uopšte u Hong Kong narednih skoro 40 godina a od 1999 do danas bio je samo jednom kratko. Nije dolazio da vidi porodicu , roditelje , braću da ne govorimo o nekim važnijim dogadjajima.

Jedna od bitnih tačaka u Čeungovoj marketing taktici jeste tvrdnja da je bio prijatelj i učitlj Brus Lija. Čeung govori kako je bio nerazdvojni prijatelj sa Brus Lijem, da su gotovo svo vreme bili zajedno i da je on bio neka vrsta zaštitnika i učitelja Brus Liju. Interesantno je da za sve godine druženja Čeung nema ni jednu jedinu fotografiju sa Brus Lijem. Postoji samo jedna fotografija koja je dokazani falsifikat. Ako pogledate Brus Lijevu sliku sa porodicom lako se vidi da Brus ima potpuno istu pozu, istu odeću ,istu frizuru apsolutno sve je isto. Jasno se vidi ako se uveća slika gde su linije sečenja i šta je kasnije dodavano. Čeungova glava baca senku na dve strane (što nije moguće) a Brus Lijeva nema senk. Takodje je interesantno da Vilijam Čeung nosi apsolutno istu odeću kao i na slici sa Jip Manom. 

Izgleda da je bio neki dobar dan za slikanje, prvo sa Jip Manom pa posle sa Brusom koji se takodje slikao sa porodicom i nekako uspeo da se zamrzne i održi istu pozu. Istina je da su se Čeung i Brus Li verovatno znali iz vidjenja a Brus je takodje bio i filmska zvezda još kao dete , ali nema ni jednog dokaza da su bili prijatelji. Sve Čeungove priče su samo to, priče bez dokaza a Brus Li za života nigde , nikada nije pomenuo Čeunga ni u kakvom kontekstu. Kada je snimao film Povratak Zmaja , Brus je pozvao Vong Šun Leunga da mu bude tehnički savetnik za koreografije borbi , nije zvao Čeunga. Inače Brus je počeo da trenira Ving Čun 1957 nešto kasnije je Čeung otišao u Australiju, nisu imali vremena da mu Čeung bude ’’učitelj’’ . Dakle još jedna priča koja je totalna laž.

Krajem 1980tih i tokom 1990tih , Čeungova ’’akademija’’ je bila pod istragom i jedno vreme zatvorena zbog ilegalne imigracije. Čeung je koristio svoju školu kao paravan za švercovanje ilegalnih imigranata u Australiju.

Pogledajmo malo šta nam Čeungova priča kazuje o njegovoj ličnosti. Čeung je svojom pričom uvredio Jip Mana i bukvalno ga nazvao lažovom i prevarantom jer je lagao sve svoje učenike , čak i svoje sinove i sve ih naučio nekakvoj lošijoj verziji veštine. Jip Man po ovoj priči je bio jako podao i pokvaren i decenijama je varao sve redom, samo je iz nekog razloga Čeunga naučio ’’originalu’’ jer je on to zaslužio samim svojim postojanjem.

Čeung je svojom pričom uvredio sve učenike Jip Mana jer je u suštini rekao da su oni kreteni koji nisu zaslužili da dobiju pravu veštinu. Čak ni Jip Manovi sinovi nisu zaslužili da dobiju pravu veštinu, samo Čeung iz nekog nepoznatog razloga jeste.

Takodje je uvredio svog učitelja govoreći da bio toliko drogiran da nije mogao da prima učenike.

Na kraju Čeung vredja i svoje učenike jer im prodaje priču koja je apsolutno netačna. Svi oni koji dodju u njegovu školu na početku ne znaju za sve ove kotraverzne stvari ali nakon nekog vremena ih svakako saznaju. Na kraju oni imaju izbor ili da napuste Čeunga (što su mnogi uradili) i priznaju da su naseli na prevaru i bukavlno bacili godine rada i gomilu para. Ili mogu da naprave svakakve vrste mentalne gimnastike i opravdaju Čeunga i sebe i nastave da rade taj stil jer im ego ne dozvoljava da priznaju da su nasamareni.

Dakle možemo li da verujemo čoveku koji ni jednu svoju tvrdnju ne može da potkrepi dokazima, koji falsifikuje slike i pisma , koji nema ni malo poštovanja ni prema kome i koji je upetljan u kriminalne radnje još od rane mladosti? Da vam sada dodje neko i tvrdi isto što i Čeung , da li bi njemu verovali? Ako ne , zašto onda verujete Čeungu ? Koliko vredi njegova reč?  Razmislite...