Šta je struktura, koje su joj funkcije , kako se
vežba, kako se razvija, kako se koristi u borbi? Mnoga su pitanja bez odgovora
kada je struktura u pitanju, pogotovo jer ima mnogo mistifikacije i nepotpunog
razmevanja iste. Pokušaću kroz seriju tekstova da objasnim šta je struktura ,
čemu služi i kako se koristi.
Za početak da kažem šta struktura nije. Nije
nikakva magija, nikakav trik, nema nikakve veze sa Ći kungom i ći energijom
mada je ovo mnogo ekspolatisan termin kada se govori o strukturi. Mnogi
instruktori kada ni sami ne razumeju procese koji se desavaju pri korišćenju
pravilne strukture govore o ći energiji i time unose mnogo konfuzije i
mistifikuju potpuno prirodne procese.
Kako bi dakle najkraće mogli da definišemo
telesnu strukturu? Najpreciznija definicija bi bila da je struktura vid biomehaničke
efikasnosti koja omogućava da se telo koristi na najoptimalniji način i da
omogućava maksimum rezultata uz minimum potrošnje energije. Ovako
definisana telesna struktura nije vezana samo za kineske borilačke veštine već
za sve sportove i poslove koji uključuju fizičku aktivnost. Jedna od
najvažnijih osobina telesne strukture jeste da ima vidljive i što je još
važnije, merljive efekte što dalje omogućava da se pravilnom analizom i
pravilnim treningom poveća. Ovo se danas koristi u profesionalnom sportu i
vrhunski takmičari koriste ovu činjenicu kako bi poboljšali svoje rezultate.
Telesna struktura se zansiva dobrom poznavanju
ljudske anatomije i biomehanike pokreta. Svaki pokret iziskuje korišćenje
mišića, skeleta i narvno vezivnog tkiva. Sve tri komponente su podjednako važne
kako bi se izvukao maksimum iz njihovog korišćenja. Naravno ne postoji nikakava
univerzalna telesna struktura već svaka aktivnost , svaki sport ima svoju,
specifičnu strukturu. Tako i svaki kineski borilački stil ima svoju specifičnu
telesnu strukturu i način upotrebe pa je jako teško pisati uopšteno na tu temu.
Svaki stil ima drugačiju distancu, strategiju, principe te je i struktura
drugačija u odnosu na druge stilove. Struktura diktira kako će se telo koristiti.
Wing Čun je drugačiji od Belog Ždrala ili Tai Čija, svaki od ovih stilova ima
svoju specifičnu strukturu i koristi telo na drugačiji način.
Postoji nekoliko nivoa razvoja strukture. Prvi se
statični nivo razvoja gde se uče osnove i vežbač se oslanja na pravilne statove
, te radi drilove i vežbe bez kretanja kako bi naučio kako da pravilno koristi
telo. Drugi nivo je učenje kako se struktura koristi u pokretu, u borbi, kako
se telo pomera kroz prostor a da se struktura ne naruši i poslednji nivo je da se
struktura koristi i kad je narušena i da se može lako povratiti. Ova tri nivoa
su najlpše i najjednostavnije demonstrirana u Wing Chun formama.
Postoji nekoliko zajedničkih karakteristika koje
se mogu naći u gotovo svim kineskim veštinama pa ću početi objašnjavanje od tih uopštenih strukturalnih
osobina koje mogu primeniti na bilo koji stil borenja koji ima makar i
minimalnu predstavu šta je struktura
i kako se
koristi.
Jedna od zajedničkih osobina gotovo svih kineskih
borilačkih stilova jeste korišćenje tela kao monolitne celine. Šta to zapravo
znači? Korišćenje celokupnog kapaciteta
tela da generiše energiju, zapravo korišćenje od 65% do gotovo 90% kapaciteta
tela da generiše silu jer korišćenje 100 kapaciteta nije fizički moguće. Ovde
je važno napomenuti da se misli na kapacitet tela da generiše silu u stanju
mirovanja, odnosno bez kretanja i menjanja stava, uz pravilan rad nogu i
inerciju moguće je prebaciti 100% kapaciteta tela jer se na mišićnu energiju
dodaje sila prizvedena inercijom , ovo je jako izraženo u Baji kuanu i stilovima koji vuku iste korene
kao i ovaj stil.
Ovo je
najlakše objasniti na primeru udarca rukom ili klasičnom direktu. Neuvežbani
pojedinci će ovaj udarac izvoditi samo lokalnom grupom mišića , dakle tricepsom
i mišićima ramena. Ovakvo segmentirano kretanje može da iskoristi samo mali
procenat celokupnog telesnog potencijala. Ako uporedimo masu tricepsa i mišića
ramena sa masom mišića čitavog tela vidimo kolika je tu razlika. Bolje uvežbani
praktikanti će rotirati kuk i koristiti gotovo sve mišiće gornjeg dela tela
počevši od gluteusa na više. Na ovo je dodata i sila generisana inercijom .
Ovde je veoma važno da se stekne sposobnost da se svaki deo tela pokreće
harmonično i po odredjenom redosledu, na taj način se energija gradi i povećava
tokom svog puta prema mestu oslobadjanja. Ukoliko se svi delovi tela ne kreću u
savršenoj harmoniji energija se gubi i biva ’’zaglavljena’’. Recimo ukoliko se
pokret kukovma završi pre nego pesnica stigne do cilja. U ovom slučaju se mnogo
energije gubi jer ruka kasni i bazično se koristi samo lokalna grupa mišića. Takodje
ako ruka stigne do cilja pre nego se rotacja kuka završi, tu se opet gubi
energija , zapravo se ne generiše punim kapacitetom. Dakle potrebna je dobra
koordinacija različitih delova tela kako bi se iskoristilo u punom kapacitetu.
Na sledećem nivou se dodaje i pokret nogom. Dakle pokret kreće od stopala
,gradeći impuls energije kroz nogu , zatim se rotirju kukovi čiji pokret prati
gornji deo tela , kada impuls stigne do ramena ruka se ispruži i sledi udarac.
Impuls se dodaje ruci sve vreme putovanja do cilja jer momenat udarca i moemnat
završetka pokreta kukova je isti. Što je praktikant bolje uvežban pokreti telom
će biti manji jer se ima sve bolja kontrola i sekvenca pokreta će biti brža i
jača. Teško je videti profesionalnog boksera da rotira kukove ali pri svakom
udarcu on radi upravo to, samo što je kroz stotine hiljada ponavljanja stekao
savršenu kontrolu tela i sada se oslanja na mikropokrete koji imaju poptuno
isti učinak kao i da radi široki vidljivi pokret. Na ovom primeru vidimo kako
se korisiti puni kapacitet tela pri ovoj vrsti udarca. Uzeo sam ovaj primer jer
gotovo svi znaju šta je bokserski direkt i kako ga izvesti, makar u
teoriji. Sve ovo isto važi i za kung fu
udarce, samo što se ne recimo kod Wing Chun direkta ne koristi rotacija kukova
već potpuno drugačija sekvenca pokreta koja je bazirana u strukturi tela tog
stila. Boks inače nema koncept telesne strukture ali ima neke karakteristike i
sličnosti a kako je način udaranja jako jednostavan a koristi se i u mnogim
kung fu stilovima uzeo sam bokserski direkt za primer korišćenja maksimalnog
kapaciteta tela za tu specifičnu tehniku . Naravno ovo je samo jedan primer od
mnogih kako se i u koje svrhe koristi pun kapacitet tela. Postoje različite
vrste udaraca koje se oslanjaju na potpuno drugačiju mehaniku pokreta ali je prinicip
isti, strogo kontolisana sekvenca pokreta koja gradi energiju tokom čitave
putanje sve do momenta udarca. Kako boks nema koncept strukture ,moguće je
iskoristiti do 60% kapaciteta tela u udarcu , ali je princip efiksanosti isti
kao i svakoj drugoj veštini. Sa strukturom bi uz isti princip mnglo da se
izvuče mnogo više snage.
Ono što je važno je da budemo svesni pravilnog
pokreta i da vodimo računa kako ga izvodimo sve do momenta dok ne postane
automatski , tada zapravo počinje pravi trening i napredovanje u brzini i
snazi.
Bez obzira o kojoj veštini se radi, bazični
principi efikasnosti su isti iako su pokreti dijametralno različiti.
Telesna struktura nam dakle omogućava da
koristimo čitav potencijal tela u svakoj mogućoj tehnici, bilo da se radi o
udarcima, blokovima ili bacanjima.
Нема коментара:
Постави коментар