Antiintelektualizam srpskog kung fua

U Srbiji postoji duga tradicija prezira prema intelektualcima i svemu „što se pravi pametno. Ona je do te mere jaka da danas deluje kao „legitimna“ društvena snaga. Većina pojedinca  ponosno prihvata kičerski primitivizam i prezir prema svemu što je učeno. Po definiciji Anti-intelektualizam je neprijateljstvo i nepoverenje prema intelektu, intelektualcima i intelektualizmu, koji se obično izražava kroz negaciju  obrazovanja i filozofije, te odbacivanje umetnosti, književnosti i nauke kao nepraktičnih i čak prezrenim ljudskim delatnostima.  

Odakle potiče toliki animozitet prema obrazovanju i obrazovanim ljudima? Ova pojava je direktna posledica decenija vladavine komunizma I  kasnije neokomunizma oličenim u političkoj eliti koja vodi Srbiju ( I ostale zemlje bivše Jugoslavije) a direktni je politički naslednik perethodnog sistema.

Kada su došli na vlast komunisti su prvo pobili intelektualce jer  Intelektualci misle., pitaju , dovode u pitanje. Zato je bolje da ih bude što manje, a ako već treba da ih bude, onda ih treba oblikovati da misle onako kako to odgovara vlasti. Zato su se u tom sistemu razvijale prirodne i tehničke nauke, a društvene i humanističke bile su pod strogom kontrolom. Ceo sistem je bio postavljen tako da bude što manje obrazovanih, jer je neobrazovanima lakše manipulisati.

Progon intelektualaca nikada nije zapravo prestao. Nakon što su komunisti pobili elitu prethodnog sistema bilo im je potrebno da na brzinu stvore nove kadrove od nepismenih seljaka koji su se odrekli vere i skrupula, i koji su žudeli za tim da postanu nova vladalačka kasta. Komunisti su još do osamdesetih godina kao glavni pedigre u karakteristikama svoga članstva isticali poreklo iz «radničko-seljačke» porodice. Pojam građanstva je još tada bio pojam dekadencije. Govori su počinjali rečenicom :’’ radnici, seljaci I poštena inteligencija’’ jer je po komunistima inteligencija po prirodi svog postojanja nepoštena. Čak I novostvorena , komunistička inteligencija je bila pod stalnim pritiskom I progonom I stalno držana na ‘’kratkom lancu’’.

Komunizam je doneo kolektivizam I ‘’jednakost’’ , što je dovelo do  sravnjivanja struke na nivo nestručnosti,  ukidanja svih građanskih statusnih kriterijuma,te ukidanja građanske etike. Neobrazovan čovek je po automatizmu sistema mogao imati status koji se na Zapadu dugo i teško stiče izuzetnom stručnošću I velikim zalaganjem. Sve je obezvređeno da bi se vrijedni osjećali bezvrijednima a nestručni , lenji , glupi I neobrazovani osećali važnima. Pod parolom jednakosti, nevredno uvijek satire vredno. Pod parolom jednakosti primitivizam satire svaku etiku i dostojanstvo. Komunizam  su u ime jednakosti uništava sve što je darovito, da bi bilo isto i slično nedarovitom, sve mudro, da bi zavladala glupost, svaki intelekt, da bi harao antiintelektualizam. Ideja jednakosti shvaćena u primitivnom umu je stravična destrukcija svega što odudara od njegovih skučenih kriterijuma. U tom sistemu ‘’jednakosti’’ svako je imao prava da kritikuje I ocejuje rad nekog drugog , čak I je potpuni laik u toj delatnosti pa smo imali slučajeve da čistačice ocenjuju rad lekara I odlučuju hoće li I kada recimo lekar specijalista dobiti stan ili kakav je kvalitet njegovog rada.

Komunizam se slomio početkom devedestih ali vrednosti decenijama usadjvane u svest ljudi, negativna selekcija I način posmatranja stvarnosti I vidjenje sebe u istoj su nastavili ne samo da postoje pod paravanom demokratije već su dosegli nove, po društvo još pogubnije visine. Nepismenom primitivcu iz komunizma, od kojeg je uravnilovka stvorila značajnog funkcionera ili direktora, demokratski sistem davao je dodatnu dimenziju svemoći. Demokratija je pogrešno shvaćena po načelu snalažljivosti i prevaranstva, što je izravni odraz komunističkog formalizma i komitetskog skorojevićevstva! Demokratija je donela potpuni nedostatk stručne i profesionalne svesti I   potpuni gubitak osećaja za opšte dobro. Zaglupljivanje naroda I izraziti otpor obrazovanju se nastavio u do tada nevidjenim razmerama. Potpuna erozija svih moralnih I etičkih normi je dostigla svoj vrhunac ,urušavanje apsolutno svih društvenih institucija I zamena pozitivnih vrednosti negativnim je ono što karakteriše današnje društvo. Ono što je nekada bilo sramota danas je poželjno I cenjeno. Poštuje se bezobrazluk, primitivizam, lopovluk, nasilje … najniži porivi su danas jedina ideja vodilja prosečnog čoveka.

Kakve sve ovo veze ima sa bavljenjem kineskim borilačkim veštinama? Sport je jedna od prvih grana ljudske delatnosti koja dolazi na udar društvene krize I jasan pokazatelj stanja u društvu. Ako se vratimo malo u prošlost možemo videti da su Japanske veštine poput Djudoa I Karatea u Srbiju doneli intelektualci I za dugo vremena Srpski Karate I Djudo su bili izuzetno kvalitetni u svetskim okvirima. Lekari, doktori nauka, pravnici , ekonomisti…to su bile prve generacije onih koji su doneli I veštine prenosili drugima. Sportisti sa naših prostora se gotovo nikada nisu vratili bez medalje sa najjačih medjunarodnih takmičenja. Ovo je takodje posledica upliva I kontrole Japana kao države nad kvalitetom treninga sportova I veština koji se smatraju zaštitnim znakom države , njenim kulturnim I istorijskim nasledjem. Za Japan su djudo I karate postali najbolji izvozni artikal I najbolja reklamna kampanja koja ne prestaje decenijama I populariše Japan širom sveta. Mada je situacija daleko lošija danas nego pre par decenija Srpski Karate I Djudo su I dalje na visokom nivou mada ima zastranjivanja koja nekada nisu bila moguća.

Kada govorimo o Kung fuu na našim prostorima situacija je dijametralno drugačija.Ko su  ljudi koji su doneli Kung Fu u Srbiju?, Koja su njihova pravog zanimanja koje  prave stručne sposobnosti? U čemu su se oni ostvarili, dokazali ?. Veština, ako se tako može nazvati je preneta istinskoj deci komunizma I posledice toga osećamo danas I mala je šansa da se nešto na tom polju promeni .Stilovi koji su došli su bili slobodna interpretacija ljudi koji su te stilove bukvalno izmislili , pod jakim uticajem popularne kinematografije I očekivanjima zapadnog tržišta. Ti stilovi, čiji osnivači sa zvučnim titulama imaju od 6 meseci do godinu dana formalnog treninga I učenja su bili idealni za poltičku I socijalnu situaciju u Srbiji toga doba  a I danas . U to vreme u Kini je Kung Fu bio gotovo potpuno uništen a iznenadna popularnost istog je na svetlo dana iznela one najgore I najlošije koji su gladni novca I prestiža lagali, falsifikovali I uz put izmišljali svoje stilove.  Pravi kung fu je ostao u zapećku I nije mogao da se izbori sa poplavom ‘’grandmastera’’ koji su se odjednom pojavili I razmileli po čitvom svetu prodajući razblaženu I za široko tržište novorazvijenu veštinu a sve to praćeno populističkim pričama I teškom demagogijom. Pogledajmo profil ‘’majstora’’ kako treneri kung fua vole da budu oslovljavani. Ima li medju njima lekara, inžinjera, ekonomsta, pravnika? Ko je od njih sposoban da nauči I posle toga prenese detaljne I precizne kung fu teorije I metode treninga? Decenijama se Kung Fu u Srbiji svodio na jedan stil I jedan način treninga. Nikome nije padalo na pamet da postavlja ikakva pitanja jer su ‘’viši’’ autoriteti izrekli apsolutnu I nerpikosnovenu istinu a kad čovek ima sve odgovore nema potrebe da istražuje. Dovoditi u pitanje ‘’autoritete’’ je tabu, I može samo loše da se završi po onoga ko pitanja postavlja. Nivo veštine I stanja svesti u Srpskom kung fuu najbolje oslikava čuveno pitanje postavljano pripadnicima drugog stila:’’Kako ćeš da se odbraniš niskim tan saom od udarca u glavu’’, jer je naravno najlogičnija stvar da čovek brani stomak dok ga neko udara u glavu , eto o takvom nivou razmišljanja mi govorimo ovde.

Na kraju je neko počeo da istražuje I postavlja pitanja. Taj neko je dočekan na nož , pogrdno nazivan ‘’filozofom’’ uz obavezne savete da je ‘’bolje da vežba nego da se obrazuje’’. Osećajući da im je sistem uzdrman ‘’majstori’’ I njihovi sledbenici su dali sve od sebe da to spreče. U sistemu koji svakom nekompetentnom omogućava da procjenjuje vašu sposobnost i stručnost, i da njegov nastup ima snagu prividne kompetencije jer su svi na jednakom nivou neznanja inteligentan čovek se oseća ugušeno i teskobno. Kad primitivni čovjek koji se dokopao nekakve funkcije ili zvanja koje mu makar prividno omogućava jednakost s onima kojima je nejednak,on neće birati sredsva da svoj položaj održi. Ovakvo društvo  je smrt za darovite I to ne samo u sportu već u svim aspektima života I rada, on je racionalizirana zloba inferiornih pretvorena u sistem . Tu nema napretka, caruje glupost i sitničavost, gubi se energija na besmislene ili sporedne stvari. Kung Fu treninzi se pretvaraju u časove indoktrinacije gde se besomučno šire najodvratnije laži o svakome ko makar I malo ide protiv ustaljenog sistema I hijerarhije. Naredovanje u veštini se ne  dogadja po osnovu vremena vežbanja I stečenog znanja i sposobnosti već po ključu podobnosti i odanosti treneru. Ono što je interesantno je da poslovično posvadjani razni klubovi I ‘’majstori’’ kao po komandi se ujedinjuju u borbi protiv bilo čega novog, protiv bilo koje informacije koja baca drugačije svetlo na ono što oni prezentuju javnosti. Kao u doba najgore diktature kada su se politčki protivnici ubjali ili u najboljem slučaju izvrgavali ruglu I svim vrstama društvenog pritiska I danas se vode čitave kampanje protiv pojedinaca koji imaju drugačiji stav I zalažu se za obrazovanje I slobodan protok informacija.  

I dok se u svetu protok I razmena informacija smatraju pozitivnim a obrazovanje je nepohodno za bilo koju delatnost u našem kung fuu je potpuno suprotno. Obrazovanje se smatra hendikepom a intelektualci nesposobobnim za bavljenje kung fuom???!!! Bivajući isključivi domen nepismenih I primitivnih decenijama veoma je teško uneti bilo kakve promene u vidjenje I način treninga kung fua jer oni koji su imali monopol na svaki način pokušavaju da svoju poziciju održe ne birajući sredstva I nemajući nikakvih moralnih ni etičkih kočnica. Suočeni sa novim informacijama koje jednostavno nisu u stanju da razumeju ‘’majstori’’ daju sve od sebe da spreče širenje tih informacija. Kada nova , njima nepoznata znanja ipak isplivaju na površinu oni pribegavaju proverenom receptu svih totalitarnih sistema , diskreditovanju ličnosti koja novo znanje donosi.  Čine sve da spreče dolazak novih informacija I znanje demagoški menjaju za propagandu. Oslanjaju se na autoritet ličnosti (koji je uglavnom zasnovan na lažima I falsifikatima) umesto da se oslanjaju na validne I naučno proverene činjenice. Informacije se pojednostavljuju I banalizuju a vežbači infantilizuju do krajnjih granca jer je infantilnim ličnostima izuzetno lako manipulisati. Čini se sve da se isključi logika I analitički pristup vežbanju. Očigledne logičke greške I prosto rečeno gluposti postaju kamen temeljac stilova u koje se umesto provere veruje. Vera je izuzetno značajan mehanizam u kung fuu u nas jer vera ne treba proveru niti uporište u realnosti I činjenicama. Vera je takodje odličan mehanizam koji se suprotstavlja znanju I činjenicama jer bez obzira kavi se dokazi prezentuju osoba koja veruje drugačije jednostavno takve dokaze neće prihvatiti.

Toliki otpor obrazovanju I intelektualcima potiče iz straha da ako pravi kung fu doje u Srbiju ‘’majstori’’ će jednostavno biti postavljeni na mesto koje im zapravo pripada po količini znanja koje poseduju. Na kraju treba reći da je Kung Fu tokom čitave svoje istorije bio I danas ostao veština intelektualaca I da će se vremenom I to dovesti u red I u našoj zemlji.