Drvena lutka , pravilno i pogrešno

Drvena lutka je jedan od zaštitninh znakova Ving Čuna i važan deo sistema treninga.. Istorija drvene lutke i kako je i odakle ubačena u sistem je nepoznata. Najpozntija je legenda koja govori o Južnom Šaolinu i posebnoj odaji gde se nalazio veliki broj mehaničkih lutki koje su imale delove koji s pomeraju i mogle su da napadaju. Ova priča je preuzeta iz poznatog film ''36 soba Šaolina'' a sam manastir Južni Šaolin nije nikada postojao. Najverovatnije je drvena lutka u početku bila vitlo z podizanje jedra na Crvenim brodovima kantonske opere i korišćena kao sredstvo za trening kada brodovi nisu plovili. Naravno postoje i druge mogućnosti a istinu verovatno nikada nećemo saznati. 

 Ne postoji Ving Čun stil koji nema drvenu lutku kao deo sistema obuke. Postoje varijacije u obliku i veličini lutke koje mogu biti veće ili manje u zavinosti od stila ali većina stilova danas ima standardizovanu verziju koja je postala popularna zahvaljujući Brus Liju  Jip Manu. 

Svi stilovi imaju svoju verziju forme lutke i svi naravno tvrde da su najoriginalniji i najstariji ali istorjijska istraživanja potvrdjuju da je prvu kompletnu formu sastavio Juen Kai San u periodu pre 1920 do 1930. Pre ovog vremena Na lutki su se vežbali kratki setovi pokreta znani kao San Sik. Istina je da redosled pokreta nema nikakvog značaja jer se na lutli može izvesti samo ograničen broj Vng Čun tehnika čiji redosled zaista nije bitan. Postoje različite verzije forme , duže ili kraće, jednostavnije ili komplikovanije ali je činjenica da sve one uče istim stvarima. Jedna od definitivno najboljih verzija koje bi svaki učenik trebao da zna je Jip Manova forma. Ova verzija je jednostavna , sadrži sve neophodne elemente sistema i zaista je odlično nastavno sredstvo.   

Bez obzira na stil i formu postoji samo jedan ispravan način da se lutka vežba i postoji mnogo pogrešnih. Svi stilovi i linije veštine lutku rade na isti način, varijacije u izvodjenju dolaze iz nepoznavanja i nerazmevanja svrhe vežbanja na drvenoj lutki.

 Najčešće greške ; 

1. Pogrešne dimenzije lutke , vodi do narušavanja strukture i svega ostalog

2. Nepoznavanje strukture i rad bez iste.Ovo vodi do potpuno pogrešnog rada i kompletnog urušavanja sistema. Sve što se izvede bez strukture je pogrešno.

3. Nepoznavanje osnovnih principa veštine i svrhe drvene lutke. Ovo vodi do pogrešne distance, pogrešnih uglova prilaza , pogrešnih pozicija tehnika. Takodje drvena lutka ima sasvim specifičnu funkciju i nije zamena za džak ili sredstvo za ojačavanje ''mostova''

4. Vežbanje zbog postizanja vizuelno atraktivnog utiska kod posmatrača. Prednost se daje brzini a ne ispravnosti izvodjenja što dalje vodi u svakakve vrste grešaka.

Objasnimo ukratko glavne greške u radu sa lutkom:

1. Počnimo sa pogrešnim dimenzijama lutke. Svaki vežbač ima drugačiju fizionomiju , visinu težinu , dužinu ruku ...Danas se lutke prave više manje po univerzalnim dimenzijama što je naravno u redu za klubove koji ne mogu da prave lutke za svakog učenika posebno ali takve lutke nose opasnost od pogrešnog vežbanja i sticaja pogrešnih navika. Za napredno vežbanje potrebno je napraviti lutku koja će po dimenzijama u potpunosti odgovarati vežbaču.  

Na slici vidimo Brus Lija koji vežba na lutki koja je očigledno previše niska i on mora da zauzme potpuno neprirodnu poziciju i čak i laicima je jasno da ovo defintivno nije dobar položaj tela. Ovde je više nego očigledno koliko je loše raditi na spravi koja ne odgovara zahtevima vežbača. Ono što se često ne vidi jesu mala odstupanja od pravih mera koja vode do malih odstupanja u izvodjenju pravilnih pozicija koja vremenom postaju automatskai vode do narušavanja strukture , ranoteže, čvrstine blokov itd. Na slici se vidi da Brus ima potpuno pogrešan ugao prema centru lutke , blokovi su pogrešni , položaj prednje noge, jedostavno sve je pokvareno zato što je lutka preniska.

2. Nepoznavanje koncepta telesne strukture. Bez strukture nema kung fua jer se na njoj bazira apsolutno sve, i stabilost i rad nogu i pozicije ruku(blokovi) i generisanje sile udarca , apsolutno sve. Šta je zapravo struktura? To je specifičan položaj tela, precizno odredjen ,koji omogućava maksimalno iskorišćenje kapaciteta tela čuvajći pri tom ravnotežu i stabilnost. Na sledećoj slici vidimo Jip Mana kako radi na dvenoj lutki.

Iako je ova fotografja napravljena dve nedelje pred smrt , Jip Man je čak i tako bolestan, bukvalno izvučen sa samrtne postelje zauzeo pravilnu poziciju tela i ima pravilnu strukturu. 

Na slikama iznad vidimo jednog od naslednika Čan Vah Šunove linije i jednog od najpoznatijih Jip Manovih naslednika kako vežbaju na lutki imajući prvilnu strukturu.

Na sledećoj slici imamo primer nepravilne telesne strukture 

Ovde vidimo potpuno odsustvo strukture. Kičma je iskrivljena na stranu, kukovi neprirodno okrenuti i nisu povezni sa gornjim delom tela, prosto rečeno kukovi gledaju na jednu stranu a gornji deo tela na drugu, što je porpuno pogršno. Rame je podignuto što takodje ruši strukturu . tan sao blok prelazi centar što oper ruši strukturu i na kraju glava i vrat su nagnuti što opet ruši strukturu. Kao što vidimo , ovde je apsolutno sve pogrešno. 

Narušena struktura vodi do neefikasnog korišćenja tela, gubitka energije, brzog zamaranja, gubitka snage udarca , gubitka ravnoteže i gubitka čvrstine blokova. Ovakav rad na lutki je samo posledica nepoznavnja koncepta telesne strukture.

3. Nepoznavanje osnovnih principa veštine i svrhe drvene lutke. Svrha drvene lutke je pre svega da pomogne vežbaču da stekne osećaj za pravilnu distancu i pravilne uglove ulaza prema centru protivika. Kroz ovo se stiče osećaj za kontrolu prostora , protivnikovog centra , sopstvenog centra i pravino kretanje u odnosu na spostveni i centar protivnika. Na sledećim slikama imamo tri poznata učitelja ving čuna kako demonstriraju pravilnu distancu u radu sa lutkom.

Na slikama vidimo Juen Čai Vana , oca vijetnamskog Ving Čuna i rodjenog brata Juen Kai Sana, Jip Mana i Pan Nama. Sva tri velika majstora demonstriraju istu distancu i što je interesantno istu telesnu strukturu iako se radi ne samo o različtim stilovima već različitim linijama veštine. Pravilna distanca rada na lutki , kao i distanca za Či sao je zapravo ono što se na elgleskom popularno zove ''trapping''. Distanca na kojoj možemo da izvedemo pravilan tan sao i udarac pesnicom ili dlanom , to je prvilna distanca za rad sa lutkom.

Na sedećoj slici imamo primer pogrešne distance (i ne samo to već nema ni strukture i postavka prema centru lutke je pogrešna ali za sada se fokusiramo na distancu)

Kao što vidimo , vežbač na slici izvodi niski bong sao blok ali drugom rukom ne može da dohvati lutki i izvede udarac jer je previše daleko. Na slici pored vidimo Jip Mana na pravlnoj distanci kako izvodi isti blok i u isto vreme može da izvede udarac jer je dovoljno blizu.

Sledeća veoma bitna stvar u radu sa lutkom je pravilno postavljanje prema istoj, odnosno vlastitog centra prema centru lutke. Na sledećim slikama imamo pravilnu osnovnu ideju postavljanja prema lutki.

Na slici vidimo Jip Mana kako demonstrira pravilano postavljanje prema lutki.Na crtežu vidimo pravilno postavljanje prema lutki , centar vežbača se poklapa sa centrom lutke ramena su uvek na istoj distanci od lutke kao i kukovi koji su bey obzira na stav na istom odstojanju od lutke.Bez obzira na promenu mesta , ove osnovne mere moraju uvek da ostanu iste.Na sledećem crtežu imamo prvilan odnos prema lutki kada smo pod uglom od 45 stepeni.

Kao što vidimo centar vežbača i centar lutke su pravilno postavljeni , rastojanje oba ramena i oba kuka u odnosu na lutku su identični. U sličaju da smo u prednjem stavu, odnos kukova , ramena i centra se neće promeniti. Isto važi i za levi i desni neutralni stav.

Na sledeće dve fotografije  imamo potpuno pogrešan ugao postavljanja prema lutki.

Na obe slike je demonstrirana ista greška u uglu postavljanja prema lutki( prva slika ima mnogo grešaka, stav je pogrešan položaj kukova itd). Dakle o čemu se radi ? 

Na crtežu jasnije vidimo o čemu se radi. Vežbačev centar je usmeren u potpuno pogrešnu stranu, ne samo da nije okrenut prema centru lutke što je velika greška samo po sebi već nije usmeren prema lutki uopšte što je sa stanovišta ving čun principa a i zdravog razuma popuno nelogično. I ne samo centar vežbača nije usmeren na centar lutke već ni jedan deo tela, ramena prosto promašuju lutku u celini . Ovakvih primera ima i previše u pojedinim stilovima i na ovo treba obratiti pažnju.

4. Izvodjenje vizuelno atraktivnih formi uz mnogo lupanja i skakanja oko lutke. Ovo može da izgleda lepo ali je potpuno pogrešno. Forma lutke nije pravljena da izgleda lepo već da razvije odredjene borilačke atribute i zna se kako se i kojim tempom i kakvom snagom radi. Novotarije u izvodjenju formi su novijeg datuma i jedini cilj im je da privuku što više novih mušterija a ne da nekoga nešto nauče.