Kung Fu se može posmatrati i praktikovati na mnogo načina. Individualnost je jedna od najznačajnijih karakteristika tradicionalnog Kug Fua jer dozvoljava praktikantu da se razvija u smeru koji mu najviše odgovara. Treniranje generalno a posebno borilačkih veština pozitivno utiče na mnoge aspekte života. Ukoliko se Kung Fu ne trenira već postane način života , postane deo ličnosti , deo čovekove svakondevice ,važan koliko hrana i san, onda se zaista može videti enormna promena u pojedinim aspektima života i rada. Od mnogih darova koje sam tokom godina dobio od Kung Fua , smirenje je jedan od najznačajnijih.
Moj Kung Fu put nije bio kratak i nikako nije bio lak. Prevelika ljubav prema veštini je mene kao i stotine drugih dovela u situaciju da budem prevaren. Nisam ni znao da sam prevaren dok nisam došao ovde gde sam sad. Ne krivim ljude koji su me prevarili jer su i sami naseli na iste priče kao i ja i oni i danas duboko veruju u to što rade( u čemu im želim svaku sreću i uspeh). Elem ,došavši ovde shvatio sam kako stvari stoje i jedostavno odbacio sve što sam radio do tada i počeo iz početka. Bio je to izuzetno jak udarac, jer nije lako odbaciti sve što si do tada znao i što je još važnije verovao da je istina. Ujedno to je bila i prva velika lekcija, prestao sam da verujem rečima a počeo da verujem pokretu, borbi, eksperimentu. Probaš pa vidiš vredi li nešto ili ne.
Mnogo je priče u kung fuu, priče o nasledju, velikim majstorima prošlih vremena ,svi su originalni i najbolji, svi se pozivaju na neke autoritete . Brzo sam shvatio da se ljudi kriju iza svih tih priča jer sami nisu u stanju da upotrebe svoje veštine. I tako od jednog do drugog dok nisam našao ljude koji pričaju rukama , koje ne mogu da pomerim sa mesta iako sam jači i krupniji , koji su brži od mene iako su 20 i više godina stariji. Od takvih sam naučio veštinu i to mi je bila druga po značaju stvar (ili prva) u treningu i razvoju. Zašto je ovo važno? Svi mi koji se bavimo borilačkim veštinama ako ne svesno a ono na nekom podsvesnom nivou znamo koliko verdi to što radimo, čak i onda kada svesno nismo u stanju da to priznamo. Veoma je važno da veština ili stil kojim se bavmo bude ''ono pravo'' u smislu da nam pruža upravo ono što nam treba , ne čak ni ono što želimo. Pravi kung fu usmeri čoveka u pravcu koji mu je potreban iako taj pravac nije prvobitno odabran.
U početku sam želeo da što pre nadoknadim vreme izgubljeno na tako pompezno nazvanom ''originalu''. Ne samo u vežbanju već i u istraživanju prave istorije stila a polako sam već sticao dublje razumevanje kineske tradicionane kulture što je opet jako pomoglo u vežbanju. Istraživao sam i druge stilove i analizirao njihova tehnička rešenja i pristup radu. Želeo da sam da naučim što više. Uživao u razmeni znanja sa drugim entuzijastima koji su imali pristup i želju za učenjem slične mojima. Naravno prošao sam sve faze sumnje i testiranja stilova kojima se bavim .Od samog početka treninga kod mojih sadašnjih učitelja jedna stvar je postala očigledna već u samom početku. Stvari koje sam učio su bile neverovatno jednistavne , dosadne , teške i činilo mi se nemoguće da se nauče i uvežbaju. I mada je bilo zaista teško i jako frustrijajuće rezultati su počeli da se vide gotovo odmah. veština je rasla i stapala se sa mnom. Moji učitelji imajući potpuno i retko razumevanje svojih stilova su me trenirali potpuno drugačije nego što se to radi u drugim školma. Oslobodjen balasta nepotebnih i pogrešnih stvari razvijao sam samo on što je za veštinu značajno. Veština je polako rasla i osvajla me fizički i na nekom nižem , instiktivnom nivou svesti. Ja sam veštinu osvajao na intelektualnom nivou. Na kraju , postali smo jedno .
Mnoge su se promene desile tokom vremena. Neke su rasle neprimetno tokom vremena a neke dešavale u momentu, naglo i nekada burno. Pre više od godine jedna stvar se dogodila koja me je jako iznenadila iako u prvom momentu ništa nisam primetio. Ovde se vozi toliko bezobrazno da to ne može da zamisli neko ko nije video. Nema potrebe da pričam da sam svaki dan učio lokalne vozače Srpski jezik , uglavnom rečenice koje pominju majku, sestru, rodbinu... Elem, najednom to je prestalo i trebalo mi je nekoliko dana da to primetim.Nakon toga sam primetio i druge stvari koje su umele da me izvedu iz takta to više jednostavno ne rade. Čak i stvari i ljudi koje po svakoj logici imam pravo i trebalo bi da mrzim, nemam apsolutno nikakvo osećanje prema njima. Stvari koje volim , sada volim drugačije , možda ne više ali svakako sam u stanju da jasnije artikulišem i iskažem osećanja. To nekakvo čudno osećanje mira prema svetu i svemu što se dogadja je ...zaista čudno dok se čovek ne navikne na njega. Nikada nisam želju da se dokazujem ali sada je čak i želja da podelim sa nekim svo ovo znanje teškom mukom prikupljeno je nestala. Ranije sam zaista pokušavao da ljude zainteresujem za prvi kung fu , sada ne mrdam prstom u tom pravcu. Kako naš narod kaže :''možeš nekom da uzmeš na silu ali ne možeš da daš na silu''. Ako se pojavi neko ko shvata šta može da dobije ,dobro,ako ne ,opet dobro.
Kako kung fu ne može bez politike i trovanja ni ja nisam poštedjen toga. Svako malo pa me neko napadne i pokuša da me uvredi. Iako me takvi stvari nikada nisu previše pogadjale , jesu neprijatne. Danas jednostavno nemam nikakvo osećanje prema takvim stvarima , sem osećanja dubokog žaljenja što ti ljudi muče sebe i provode vreme mrzeći ...mene?...sebe...? ili koga već...ali truju dušu i sigurno se ne osećaju dobro ni srećno ni zdravo, živeti u tom paklu negativnih osećanja mora da je izuzrtno teško. Nekada , istina ne često, izadjem u park pored luke i molim se za te ljude, jer mi ih je zaista žao.
Životni problemi koji nikoga ne obilaze sada su mnogo manje opasni nego ranije. Sada ih razmatram potpuno bez emocije, strogo analitilki i tražim najbolje ili makar najmaje bolno rešenje. Život ume i da udari ozbiljno i donese tugu , a u poslednje vreme samo takve vesti dobijam iz voljene mi Srbije gde su mnogi dobri i dragi ljudi promenili svetom. I mada me zaista pogode takve vesti sa ove perspektve znam da vreme provedeno sa tim ljudima niko ne može da mi uzme kao ni sreću koje to poznanstvo donelo i čast da takve ljude poznjem. Ostaje duboka praznina kad neko koga voliš ode , naročito kada se to desi pre vremena, ali sve dok žive u mojim sećanjima nisu zauvek nestali. I danas znaju ,iako ih više nema , da me nasmeju ili posavetuju.
Sa stanovišta kung fua gledano promena je došla u vidu povlačenja u sebe. Nemam naravno nikakav tajni stil niti ikakvih tajni , jednostavno faza istraživanja je završena , pronašao sam odgovore na sva pitanja koja su me mučila i sada jednostavno radim ono što volim potpuno neograničen i nesputan od bilo koga i bilo čega. Uživam u svakom pokretu , svaki dan je novi izazov , nova šansa da makar malo gurnem svoje sposobnosti u pravom smeru, da otkrijem nešto novo, steknem novo iskustvo. Jedna potpuna ravnodušnost me je obuzela što se tiče rada druih stilova i veština. Naravno , poštujem rad i zalaganje i znanje i veštinu ali sve što rade drugi je jednostavno njihova stvar. Potpuno su mi sa ovog stanovišta nelogični nekakvi gradacijski sistemi i titule u borilačkim veštinama, Veštinu ili imaš ili nemaš, nikakav papir ili poznati majstor od pre sto godina može to da promeni. Nasmejem se svim tim šarenim papirima oko kojih se okreče mnogo novca i koječega drugog i po nekad, retko i malo kung fua. Te su stvari napravljene za uzimanje novca onima kojim neko drugi treba da kaže koliko znaju i koliko vrede. Meni to ne treba , ja sam siguran u svoj kung fu i svoje znanje, prizanje od bilo koga je nebitno . Postoji jedna stvar sa kung fuom, pravi kung fu kao i pravi prijatelja nikada neće da te izdaju i ostave , čak i kad gubiš, lažni kung fu i lažni prijatelji će da te iznevere onda kad ti najviše trebaju.
Moj Kung Fu put nije bio kratak i nikako nije bio lak. Prevelika ljubav prema veštini je mene kao i stotine drugih dovela u situaciju da budem prevaren. Nisam ni znao da sam prevaren dok nisam došao ovde gde sam sad. Ne krivim ljude koji su me prevarili jer su i sami naseli na iste priče kao i ja i oni i danas duboko veruju u to što rade( u čemu im želim svaku sreću i uspeh). Elem ,došavši ovde shvatio sam kako stvari stoje i jedostavno odbacio sve što sam radio do tada i počeo iz početka. Bio je to izuzetno jak udarac, jer nije lako odbaciti sve što si do tada znao i što je još važnije verovao da je istina. Ujedno to je bila i prva velika lekcija, prestao sam da verujem rečima a počeo da verujem pokretu, borbi, eksperimentu. Probaš pa vidiš vredi li nešto ili ne.
Mnogo je priče u kung fuu, priče o nasledju, velikim majstorima prošlih vremena ,svi su originalni i najbolji, svi se pozivaju na neke autoritete . Brzo sam shvatio da se ljudi kriju iza svih tih priča jer sami nisu u stanju da upotrebe svoje veštine. I tako od jednog do drugog dok nisam našao ljude koji pričaju rukama , koje ne mogu da pomerim sa mesta iako sam jači i krupniji , koji su brži od mene iako su 20 i više godina stariji. Od takvih sam naučio veštinu i to mi je bila druga po značaju stvar (ili prva) u treningu i razvoju. Zašto je ovo važno? Svi mi koji se bavimo borilačkim veštinama ako ne svesno a ono na nekom podsvesnom nivou znamo koliko verdi to što radimo, čak i onda kada svesno nismo u stanju da to priznamo. Veoma je važno da veština ili stil kojim se bavmo bude ''ono pravo'' u smislu da nam pruža upravo ono što nam treba , ne čak ni ono što želimo. Pravi kung fu usmeri čoveka u pravcu koji mu je potreban iako taj pravac nije prvobitno odabran.
U početku sam želeo da što pre nadoknadim vreme izgubljeno na tako pompezno nazvanom ''originalu''. Ne samo u vežbanju već i u istraživanju prave istorije stila a polako sam već sticao dublje razumevanje kineske tradicionane kulture što je opet jako pomoglo u vežbanju. Istraživao sam i druge stilove i analizirao njihova tehnička rešenja i pristup radu. Želeo da sam da naučim što više. Uživao u razmeni znanja sa drugim entuzijastima koji su imali pristup i želju za učenjem slične mojima. Naravno prošao sam sve faze sumnje i testiranja stilova kojima se bavim .Od samog početka treninga kod mojih sadašnjih učitelja jedna stvar je postala očigledna već u samom početku. Stvari koje sam učio su bile neverovatno jednistavne , dosadne , teške i činilo mi se nemoguće da se nauče i uvežbaju. I mada je bilo zaista teško i jako frustrijajuće rezultati su počeli da se vide gotovo odmah. veština je rasla i stapala se sa mnom. Moji učitelji imajući potpuno i retko razumevanje svojih stilova su me trenirali potpuno drugačije nego što se to radi u drugim školma. Oslobodjen balasta nepotebnih i pogrešnih stvari razvijao sam samo on što je za veštinu značajno. Veština je polako rasla i osvajla me fizički i na nekom nižem , instiktivnom nivou svesti. Ja sam veštinu osvajao na intelektualnom nivou. Na kraju , postali smo jedno .
Mnoge su se promene desile tokom vremena. Neke su rasle neprimetno tokom vremena a neke dešavale u momentu, naglo i nekada burno. Pre više od godine jedna stvar se dogodila koja me je jako iznenadila iako u prvom momentu ništa nisam primetio. Ovde se vozi toliko bezobrazno da to ne može da zamisli neko ko nije video. Nema potrebe da pričam da sam svaki dan učio lokalne vozače Srpski jezik , uglavnom rečenice koje pominju majku, sestru, rodbinu... Elem, najednom to je prestalo i trebalo mi je nekoliko dana da to primetim.Nakon toga sam primetio i druge stvari koje su umele da me izvedu iz takta to više jednostavno ne rade. Čak i stvari i ljudi koje po svakoj logici imam pravo i trebalo bi da mrzim, nemam apsolutno nikakvo osećanje prema njima. Stvari koje volim , sada volim drugačije , možda ne više ali svakako sam u stanju da jasnije artikulišem i iskažem osećanja. To nekakvo čudno osećanje mira prema svetu i svemu što se dogadja je ...zaista čudno dok se čovek ne navikne na njega. Nikada nisam želju da se dokazujem ali sada je čak i želja da podelim sa nekim svo ovo znanje teškom mukom prikupljeno je nestala. Ranije sam zaista pokušavao da ljude zainteresujem za prvi kung fu , sada ne mrdam prstom u tom pravcu. Kako naš narod kaže :''možeš nekom da uzmeš na silu ali ne možeš da daš na silu''. Ako se pojavi neko ko shvata šta može da dobije ,dobro,ako ne ,opet dobro.
Kako kung fu ne može bez politike i trovanja ni ja nisam poštedjen toga. Svako malo pa me neko napadne i pokuša da me uvredi. Iako me takvi stvari nikada nisu previše pogadjale , jesu neprijatne. Danas jednostavno nemam nikakvo osećanje prema takvim stvarima , sem osećanja dubokog žaljenja što ti ljudi muče sebe i provode vreme mrzeći ...mene?...sebe...? ili koga već...ali truju dušu i sigurno se ne osećaju dobro ni srećno ni zdravo, živeti u tom paklu negativnih osećanja mora da je izuzrtno teško. Nekada , istina ne često, izadjem u park pored luke i molim se za te ljude, jer mi ih je zaista žao.
Životni problemi koji nikoga ne obilaze sada su mnogo manje opasni nego ranije. Sada ih razmatram potpuno bez emocije, strogo analitilki i tražim najbolje ili makar najmaje bolno rešenje. Život ume i da udari ozbiljno i donese tugu , a u poslednje vreme samo takve vesti dobijam iz voljene mi Srbije gde su mnogi dobri i dragi ljudi promenili svetom. I mada me zaista pogode takve vesti sa ove perspektve znam da vreme provedeno sa tim ljudima niko ne može da mi uzme kao ni sreću koje to poznanstvo donelo i čast da takve ljude poznjem. Ostaje duboka praznina kad neko koga voliš ode , naročito kada se to desi pre vremena, ali sve dok žive u mojim sećanjima nisu zauvek nestali. I danas znaju ,iako ih više nema , da me nasmeju ili posavetuju.
Sa stanovišta kung fua gledano promena je došla u vidu povlačenja u sebe. Nemam naravno nikakav tajni stil niti ikakvih tajni , jednostavno faza istraživanja je završena , pronašao sam odgovore na sva pitanja koja su me mučila i sada jednostavno radim ono što volim potpuno neograničen i nesputan od bilo koga i bilo čega. Uživam u svakom pokretu , svaki dan je novi izazov , nova šansa da makar malo gurnem svoje sposobnosti u pravom smeru, da otkrijem nešto novo, steknem novo iskustvo. Jedna potpuna ravnodušnost me je obuzela što se tiče rada druih stilova i veština. Naravno , poštujem rad i zalaganje i znanje i veštinu ali sve što rade drugi je jednostavno njihova stvar. Potpuno su mi sa ovog stanovišta nelogični nekakvi gradacijski sistemi i titule u borilačkim veštinama, Veštinu ili imaš ili nemaš, nikakav papir ili poznati majstor od pre sto godina može to da promeni. Nasmejem se svim tim šarenim papirima oko kojih se okreče mnogo novca i koječega drugog i po nekad, retko i malo kung fua. Te su stvari napravljene za uzimanje novca onima kojim neko drugi treba da kaže koliko znaju i koliko vrede. Meni to ne treba , ja sam siguran u svoj kung fu i svoje znanje, prizanje od bilo koga je nebitno . Postoji jedna stvar sa kung fuom, pravi kung fu kao i pravi prijatelja nikada neće da te izdaju i ostave , čak i kad gubiš, lažni kung fu i lažni prijatelji će da te iznevere onda kad ti najviše trebaju.
Нема коментара:
Постави коментар