Najstariji , najoriginalniji i najefikasniji Wing Chun

Postoji jedna vrlo čudna stvar u Ving Čunu a to je da su svi stilovi najstariji , najoriginalniji i najefikasniji . To su priče koje se bez izuzetka nalaze us svim stilovima bez obzira na očigledne nelogičnosti kako istorijske tako i tehničke . Naravno , pozadina ovakvih tvrdnji je čisto marketinške prirode čiji je osnovni cilj da privuče što veći broj ljudi koji su spremni da bez mnogo razmišljanja odvoje velike sume novca kako bi naučili nekakve ''originalne'' i ''superiorne'' stilove .Biti prevaren na ovakav način danas je u najmanju ruku glupo jer je potrebno samo malo vremena za pretragu kako bi se proverile informacije i samo malo da se uključi mozak kako bi se postavila prava pitanja.

                Odgovorimo dakle na nekoliko ključnih pitanja . Počnimo od toga koji je stil najefikasniji ? Odgovor je vrlo prost , ne postoji najefikasniji stil jer efikasnost ne zavisi od stila nego od pristupa treningu . Ako se na treningu ne radi sparing, ne radi se situacioni trening , ne radi se na snazi , izdržljivosti , kondiciranju udranih površina , pripremi tela da može da podnese šok udarca , onda se ne može očekivati da će praktikant biti sposoban da se bori . Mnogi , kako bi potkrepili svoje tvrdnje u vezi efikasnosti stila pričaju kako su osnivači stila u prošlosti imali stotine borbi , kao ni jednu nisu izgubili ,itd. Često te priče više liče na bajke i toliko su neverovatne i nelogične da budu smešne. Kao , recimo,priča o Leung Janu i 300 dobijenih borbi . Pa profesionalni borci nemaju ni trećinu tog broja i nema ni jednoga ko nije izgubio . Preko svega , profesionalni borci se bave borenjem , to im je posao , trenirju svakog dana a Leung Jan je bio lekar koji čitavog dana radio u ordinaciji , teško je poverovati da je imao mnogo vremena za trening , posebno da bude toliko dobar da ima 300!!! borbi , od kojih su mnoge bile sa oružijem !!! I na kraju doživeo duboku starost za to doba u dobrom zdravlju i bez posledca . Dakle bajka na kvadrat . Ili priča kako je jedan , na našim prostorima poznat, ''grandmaster'' pretukao 12 ljudi koji su ga napali noževima a kasnije nije uspeo da pobedi jednog jedinog napadača koji je po svemu bio ispod njega po veštini .Dakle još jedna bajka .

 Kad neko priča o efikasnosti samo treba tražiti pregled učestvovanja na ful kontakt takmičenjima i pregled rezultata kao i kojeg je nivoa takmičenje ,i ako ih uošte ima  pogledati snimke i uporediti sa profesinalnim ful kontakt takmičejima tog tipa i videti o čemu se tu zapravo radi .Ako se radi o takmičenjima koja se rade izmedju nekoliko klubova ili samo sa pripdnicima iste veštine tu je jasno o čemu se radi. Vrlo prosto i jednostavno . Na kraju , da ponovim još jednom , efikasnost u borbi ne zavisi od stila nego od vežbača i njegovog zalaganja , dakle nema superiornog stila , samo efikasnijih boraca koji su uložili dosta napora u trening .

         Sledeće pitanje se tiče  originalnosti. Dakle , prvo treba definisati šta zapravo ta nekakva originalnost znači .  Često se može čuti da je ovaj ili onaj stil originalan zato što neke stvari drugačije od ostalih a to je ''originalni'' i jedini ispravan način dok svi ostali greše . Na ovo mogu padnu ljudi koji o veštini ne znaju ništa i ova priča jeste namenjena takvima . Ving Čun je veština koja se zasniva na odredjenim bazičnim principima i ti principi su u svim , ponavljam , u svim stilovima isti . Postoje različite ekspresije tih principa i one zavise od mnogih faktora , recimo telesne gradje , godina starosti , visine itd. Otuda toliko mnoštvo stilova i linija u Ving Čunu , jer upravo činjenica da se zasniva na principima a ne krutim pravilim kako nešto mora da se radi daje slobodu vežbačima da veštinu prilagode sebi i do kraja se iskažu kroz istu . 

Postoji još jedna vrsta ''originalnosti'' a to je tvrdnja da je neki stil najstariji ,pra stil iz koga su se kasnije modifikovanjem, nerazumevanjem i nepotpunom obukom formirali drugi stilovi koji nsu stoga inferiorni . Istorijska istraživanja pokazuju da ne postoji takav , originalan 'protostil'' iz koga su kasnije nastali ostali stilovi . Od samog početka postojalo je nekoliko različitih stilova Ving Čuna. Ti stilovi su se više ili manje razlikovali ali od samog početka su tu , nije postojao samo jedan stil iz koga su kasnije nekako nastali ostali . Ovo je istorijska činjenica i mora se znati istorija nastanka stila ( ne legenda o babi i devojci ) i imati na umu činjenica da Ving Čun delo više ljudi , vrsnih borca sa različitim iskustvim i pogledima na veštinu . Osnvači su kasnije preneli svako svoju verziju veštine svojim naslednicima . I pored toga , radi se o istoj veštini zasnovanoj na istim prinicipima , samo je ekspresija tih principa bila unekoliko drugačija . Da zaključimo Ne postoji originalni stil Ving Čuna ni u tehničkom ni u istorijskom pogledu .Svi stilovi , ukoliko su kompletni su podjednako originalni.

                I na kraju , često postavljano pitanje je koji je stil najstariji . Istorijski , tri stila danas dele titulu najstarijih i to su Ving Čun Zmije i Ždrala , Pao Fa Lien stil i Lo Kwai stil . Ving Čun Zmije i Ždrala i Pao Fa Lien su proglašeni kultirno istorijskim nasledjem Hong Konga i pod zaštitom su nadležnog ministarstva , takodje diplome izdate od strane Asocijacije Ving Čuna Zmije i Ždrala su priznate od strane obrazovnih ustanova svih nivoa i od strane asocijacije radnika ( telo koje reguliše radnička pitanja u vezi obuke ,obrazovanja , zaposlenja itd). Dakle , ova tri stila su najstarija i njihova tehnička podloga se nije menjala od momenta nastanka . Svi ostali stilovi su nastali kasnije mešanjem dva ili više stilova Ving Čuna . Recimo Jip Manov stil je mešavina najmanje tri različita stila Ving Čuna a moguće je da je bilo i više različitih uticaja . 

Genealogija razvoja Wing Chun-a u Srbji po generacijama

Unutrašnji Ving Čun

Često čujemo kako je ving čun ’’unutrašnja’’ veština , koja se ne oslanja na sirovu snagu. Sa druge strane imamo mišljenje da ’’ unutrašnje’’ znači odsustvo snage, odsusutvo sile , nekakvu ’’mlitavost’’  te da vežbanje i kultivacija unutrašnjeg principa nije pogodno za ’’ulicu’’. Reč '' unutrašne'' uglavnim pogrešno asocia na ljude u parku koji rade lagane Tai Či pokrete ,koji se inače treniraju sa ciljem očuvanja zdravlja a ne u borbilačke svrhe .

Na žalost , unutrašnji aspekt u ving čunu nije lako naći iako je ving ćun zaista u potpunosti izgradjen na temeljima unutrašnjeg principa. U Jip Manovom sistemu je to najočiglednije , samo dva ili tri od stotina njegovih učenika su zaista usvojili i tako vežbali svoj ving čun. Jip Manov pvi učenik i dobar prijatelj, Leung Šeung koji je dobio stariju verziju Jip Mnaovog sistema i u potpunosti je radio kao unutrašnju veštinu. Ču Song Tin  je bio jedan od najvećih poznavalaca i svakako jedan od najboljih predstavnika Jip Manove linije koji je u potnosti razvio unutrašnji aspekt veštine.Neki kažu da je Ng Čan poslednji veliki majstor Jip Manovog sistema koji poseduje komplento znanje ali nikada nisam imao prilike da radim sa bilo kime iz njegove linije pa zaista ne mogu da kažem jeste li tako ili nije. I to bi bilo sve , svi ostali Jip Manovi učenici , počevši od najpoznatijih , Vong Šun Leunga, Vilijama Čeunga, Leung Tinga, Jip Manovih sinova , svi oni rade ving čun po spoljašnjem principu . I mada većina njih poznaje osnovne  koncepte telesne strukture  , na žalost taj koncept koris, to znanje na žalost je daleko od potpunog  ,te isključivo koriste statičnu srukturu prve forme u či sao vežbanju bez kretanja i isključivo kao način održavanja ravnoteže i učvršćivanja blokova . Ovo je jeste ispravno i jeste deo uutrašnjeg treninga ali je to samo mali , početnički deo čitave veštine koja se bazira na ovom principu .

Razjasnimo ukratko šta unutrašnji princip predstavlja . Kad Kinez kaže ’’unutrašnje’’ , kad kaže Ći to uglavnom ima potpuno drugačije značenje od onoga koje isti termini imaju na zapadau . Termin unutrašnje kome četo, a i ja sam do skoro pravio istu grešku, dodaju reč meko je termin koji izaziva najviše pogrešnih interpretacija i jedna je od stvari koje izazivaju najviše konfuzije u kineskim borilačkim veštinama. Unuturšanje ne znači odsustvo snage , nego baš naprotiv , makisimiziranje, odnosno izvalčennje najvećeg mogućeg procenta snage iz čitatovg tela ujedinjenjem svih mišićnih grupa kroz strukturu i omogućavanjem nesputanog toka impulsa energije kroz telo do mesta udarca ili bloka . Ne postoji nikakava mistična energija ,ljudsko telo se povinuje fizičkim zakonima kao i savki drugi objekt u kosmosu i nema nikakave mistike niti bilo kakvih ’’energija’’ sem čistog fizičkog impulsa proizvedenog u mišićima . Razlika izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg treninga je u tome što se u unutrašnjem treningu koristi čitavo telo za generisanje energije a u spoljašnjem najviše 50% telesnog potencijala. Unutrašnji trening se zasniva da dobrom poznavanju ljudske anatomije i Njutnove fizike , nema nikakve tajne u svemu tome mada mnogi mistifikuju unutrašnji trening i pričaju bajke . Prosto unutrašnji trening je jedna veoma precizna stvar i zahteva mnogo , treninga . možda previše za današnje uslove ,te zbog toga mnogi beže od toga i usvajaju spoljnu varijantu i bokserske principe u generisanju sile idarca , kretanju itd.

Šta ovo praktično znači? Znači da ving čun direkt treba da bude podjednako jak kao i bokserski direkt samo sa 50% kraće distance zaleta . Sa punim zaletom wing čun direkt bi trebalo da bude makar 20% jači od bokserskog direkta . Postoji još jedna razlika . Bokserski direkt silu koncentriše u jednoj tački, dakle kad se udarac recimo plasira u levu stranu grudi , bol će se osetiti samo na površini udarca , ving čun direkt , ako udari na isto mesto bi trebalo da silu prense na čitave grudi i to iznutra , ne samo lokaln o na mišiću , površinski gde je udarac plasiran .

Na žalost danas u svetu i to bez razlike u Kini , Hong Kongu, Tajvanu na zapadu , 90% ving čun vežbača u sparingu , radu na vreći i borbama koristi bokserski dirket . Naravno i to je bolje nego samo staviti pesnicu na grudi i izvesti udarac samo snagom tricepsa , kako to većina radi u formi i onda imati udarac bez stvarne snage da nekog povredi .

Elem , untrašnja komponenta se ne odnosi samo na udace ,blokove i strukturu jer to bi trebalo da se nauči na novu prve forme . Na nivou druge forme se uči pravilano kretanje i pozicioniranje uz očuvanje svega naučenog u prvoj formi .U trećoj formi se uči kako se generiše sila iz narušene strukture i kako istu povratiti 

Čitav stil se vrti oko ove ideje , svaki pokret je razvijen na ovom principu počevši od početnog udarca , preko svih ostalih tehnika , kretanja , oružija ... wing chun , ako se vežba kao spoljašnja  veština nije ništa više od šrazne ljušture , kao prelepa školjka koja je iznutra prazna , lepa za gledanje ali mrtva .

Imate izbor

Ovo je lična priča , a pišem je sa ciljem da pokažem ljudima da imaju izobra I prava da traže sebi ono što žele a ne ono što im se nameće kao norma . I kada to što tražite ne možete da nadjete u mestu gde živite idite tamo gde možete , ako nešto dovoljno volite ni kraj sveta nije daleko . Pre nego počnem želim da kažem nekoliko stvari o sebi za koje smatram da su važne za ovu priču Mada sebe smatram Pravoslavnim Hrišćaninom  u suštini sam duboko racionalan I stvari postatram logično , bez emocija I ega . Ovo se naravno ne odnosi na moje odnose sa drugim ljudima već na stvari kojima se bavim . Elem , kada ste bolesni idete lekaru , kada vam se pokvari kompjuter idete inženjeru , kad se negde pravi most ili zgrada  , projekat radi građevinski inženjer , decu u školama uče profesori i nastavnici , dakle visoko obrazovani i stručno osposobljeni ljudi zatu vrstu delatnosti . Naravno , možete odabrati i da  ne idete doktoru nego nekakvom vraču ili ''  iscelitelju'' , da vam kompjuter popravlja komšija stolar , da zgrade projektuje moler a da decu uče (i na žalost to se danas dešava) neki kriminilac.

Dakle , ako u svim drugim oblastima tražite profesionalce zašto bi kung fu bio izuzetak . Ja samo otišao na izvor , I ne samo to , otišao na I na izvor izvora , počeo sam da treniram beli ždral , veštinu iz koga je wing chun nastao I to na jugu Tajvana , mestu gde su očuvani najčistiji , najredji I najstariji oblici belog ždrala . Počeo sam u Srbiji , sa ljudima koji tamo podučavaju veštinu da bi na kraju došao tamo gde svako ko voli I želi da nauči pravi kung fu treba da dodje. Neko će se zapitati zašto sam otišao na drugi kraj sveta , zar nisam mogao da kung fu naučim u Srbiji ? Na žalost , odgovor je , ne , nisam mogao tamo da naučim bilo šta . Ne želim ovim da omalovažim bilo čiji rad I znanje , svako radi najbolje što ume ali meni jednostavno mnoge stvari nisu bile logične .

Podjimo redom , u našoj jadnoj Srbiji smo u deficitu sa svime pa I sa kung fu stilovima . Do skoro je mogao da se radi samo wing chun I tai chi I to je jedan stil wing chuna bio preovladjujući. Elem , radi se o ‘’originalu ‘’ izvesnog gospodina Čeunga . Njegova ‘’istorija ‘’ u koju na moje veliko čudjenje mnogi veruju je u namanju ruku smešna . Na stranu što nema ni jednog dokaza da je priča ispravna a postoje svi dokazi da je lažna nego je I nelogična I pada  na ispitu logike . Jeste , dragi moji, kad vam neko servira ‘’istoriju’’ vi to proverite , uzmete literaturu pisanu od strane ljudi koji su vršili ozbiljna istraživanja I vidite šta je istina. Elem , ja ne mogu da razumem kako ljudi mogu da veruju u takvu priču. Monahinja Ng Mui živela u manastiru Šaolin sa monasima (muškarcima). Dakle glupost nad glupostima , ženski I muški manastiri su u budizmu striktno podeljeni , kao I u hrišćanstvu uostalom. I znam jer živim ovde I poznajem neke budističke monahije I idem povremeno da im pomognem oko teških stvari kada me pozovu . Dakle , glupost na kvadrat , monahinja živela u manastiru sa monasima. Druga glupost , prelepu devojku hoće da oženi lokalni manču siledžija I zapovednik pa joj daje mogućnost da se sa njim bori I vreme da nauči veštinu. U stvarnosti , žene u su feudalnoj kini tretirane jako bedno I nisu imale mogćnosti da se bave kung fuom . A preko svega što bi lokalno manču zapovednik upao u kuću I odveo devojku da se sa njom dobro zabavi a posle je ubije ili proda u roblje , plemstvo bilo da su han ili manču kinezi se nisu ženili van svoje klase . Ovo je jasno svakome ko je proveo 30 minuta učeći makar osnove kinske istorije . Elem , kasnije sam saznao svašta I o gospodinu Čeungu a kako meni savest  ne dozvoljava da budem u bilo kakvoj , makar I posrednoj vezi sa kriminalcima ja sam taj stil napustio . Naravno to nije jedini razlog ali jeste bitan. Dakle , ako gospodin Čeung laže oko istorije stila , ako je kršio zakon , sta ja tu imam da tražim.  I ne samo sa njim već I sa nekim drugim ljudima , ako je neko deklarisani kriminalac, ako je hapšen I podizane protiv njega krivične prijave , ja sa takvima nemam ne smo posla već ni kontakta . Znam da je u Srbiji sad popularno biti kriminalac ili se sa istima družiti ali meni to savest jednostavno ne dozvoljava , ja sam vaspitan u tradicionalnom duhu , poštujem tradicionalne vrednosti I ne umem drugačije .

Kung fu je bio i ostao rezervisan samo za intelektualce , ljude koji su sposobni da razumeju sve aspekte veštine. Znam da će mnogi biti ljuti zbog ovog teksta ali to je prosta činjenica . Kung fu pored solidnih fizičkih predispozicija zahteva još i dobar intelektualni kapacitet. I kao u svakoj drugoj deltanosti , postoje različiti nivoi razumevanja i vežbanja . I KV metalostrugar i mašinski inženjer se bave istom delatnošću ali ono sto KV majstor zna i može , može i zna i inženjer , sa druge strane ono što inžinjer zna i može , KV majstor ne zna i ne razume. Tako je i sa kung fuom , ne razumeju svi sve , niti su svi sposobni da razumeju sve . Nekome će ovo što pišem da zvuči diskriminatorski , ali to je prosta činjenica a prećutkivati istinu zbog nekakve korektnosti nije u redu , stvari se moraju nazvati pravim imenom i sve se mora stvaviti na svoje mesto. To u Srbiji danas , gde je sve okrenuto naopako je vrlo teško , gde prostituke i kriminalci vode glavnu reč u svemu , ali i u najtežim vremenima naša je dužnost da se borimo za ispravne ciljeve ma koliko nas malo bilo i ma koliko to teško bilo . Dakle , ima ljudi koji su sposobni da kung fu razumeju i rade ga na pravi način, sa druge strane ima onih koji su sposobni samo da reprodukuju ono čemu su utrenirani , bez ikakvog dubljeg uvida u to što rade . 

Da se razumemo ,ovo nije reklamni pamflet i ja nikoga ne zovem da dodje kod mene jer jedino ja znam 'tajni, originalni, najefikasniji ili šta već svi oni pričaju ' stil . Takve stvari nikada nisam radio i uvek sam se borio za ravnopravnu zastupljenost svih stilova kao i za to da kvalitet govori sam za sebe jer znanju ne  treba reklama . Za razliku od ostalih koji organizuju seminare naprasno jer je neko drugi organizovao seminar , pa da spreče ljude oni odmah naprave jedan  ( da ne pričam koliko je glupo da ti seminar organizuje trener u tvom klubu , pa čto plaćaš ako ti ne pokazuje sve na redovnom treningu nego moraš da platiš dodatno za ‘’seminar’’) , Ja sam uvek govorio svojim učenicima idite I vidite šta drugi rade , nikad se nisam plašio da će da predju kod drugoga .Dakle , ja vas samo pozivam da mislite svojojm glavom da ne dozvolite da vam mozak ispiraju glupostima nego da logički i kritički razmisliteo svemu . Lepo sedite i bez emocija , logički razmislite , ko laže a ko govori istinu i kakvog su kvaliteta informacije koje dolaze sa svih strana .

Umesto da slepo verujete bajkama o postanku stila, bajkama o efikasnosti i svim ostalim bajkama ja vam predlažem sledeće . Ne , ne verujte meni, verujte sebi. Danas je na internetu moguće naći obilje informacija . Ne, nije moguće naučiti kung fu sa interneta ali je moguće da se vidi ko ima kakav kurikulum, šta radi i koliko razume to što radi .  Umesto što bacate pare (bukvalno) prvo dajte sebi par meseci za detaljno istraživanje , vidite šta se u svetu radi  i kako, u početku nećete znati ni šta da tražite  ali uskoro će neke stvari postati jasne . Pitaćete se  šta je to struktura , kako se se generiše energija , kako se sve to koristi u borbi ... Ako već trenirate neko vreme testirajte sebe ,odite u neki kick box ili boks klub pa vidite gde ste . Ako trenirate 5 godina ,nemate još majstorsko zvanje i niste u stanje da budete makar jednaki sa nekim ko trenira boks isto toliko vremena i iste je težinske kategorije , zapitajte se šta vi vežbate? Shvatate li vi koliko je 5 godina ? I u šta vi ulažete vreme, novac , rad ? U bolji život trenera koji se ‘’omajstorio’’ na 5 seminara kod nekog samozvanog grandmastera a vi ne možete da naučite ceo sistem ni za 20 godina ? Prst na čelo pa vidite koliko dugo taj trener radi I koliki je procenat ljudi koji su završili sistem . Statistika je svuda manje više ista , trebalo bi da bude izmedju 3 I 5 % vežbača koji su u nekom razumnom roku ( 3 do 6 godina) završili sistem. Ako to nije slučaj onda vidite gde ste . I zajebite sve te priče o tome kako oni drže nivo I kvalitet . Drže oni vas za novčanik . Svako ko trenira vredno I redovno trebalo bi da sistem završi u razumnom roku , ako se to ne desi , trener vas bukvalno zajebava I otima vam novac.

Zajebite sve priče o vernosti klubu I treneru , to vam pričaju da bi vas vezali za sebe . Kakva bre vernost kad plaćate , shvatite ,vi plaćate svojim teško zaradjenim novcem , za taj novac imate pravo da očekujete neki kvalitet a ne tone sklekova I trbušnjaka , nikakva objašnjenja ili objašnjenja na nivou deteta od 4 godine . Sklekove I trbušnjake radite kući , ja Ih takodje radim kod kuće , svaki dan , 200 sklekova 50 zgibova I 1200 trbušnjaka , I ne ,ne mogu da uradim 200 sklekova od jednom , mogu 85 , za sad I 20 zgibova , (pitajte vašeg trenra može li da uradi 50 sklekova) . Kad platite ne dugujete vi treneru nego trener vama . Ako niste zadovoljni imate pravo da odete I tražite sebi bolje , vaš novac vaše pravo , I niko nema prava da vam bilo šta kaže , jer ako kaže , da je Srbija nekakva normalna država takvi ljudi bi brzo zatvorili škole . Ti nazovi učitelji se ponašaju tako kao da vi njima dugujete bez obzira što vi njih plaćate . I ne daj Bože da kao ja odete negde I uradite nešto za sebe , naučite nešto a najgore od svega je da postignete nešto što oni nisu I ne mogu , e onda će sve da urade da vas oblate , uvrede , omalovaže , kao što meni pokušavaju da urade tolike godine (bez uspeha) . Razmislite jesu li to ljudi od kojih želite da učite . Ako jesu , onda u redu , na pravom ste mestu , ali ako nisu onda vidite šta vam je raditi.I na kraju , gde je vernost učitelja prema učeniku , dok plaćate super ste , kad odete sve najgore o vama pričaju . I to je taj kvalitet ličnosti koji oni traže od vas a sami su …vidite sami šta su .

Ako ste nekim nesrećnim intelektualac a ima škola kung fua koje se aktivno bore protiv obrazovanih ljudi u kung fuu( što je prosto neverovatno ali na žalost istina ) , a trener vam nema ni osnovnu školu , mislite li vi da takav čovek stvarno može da kung fu razume na visokom nivou I prenese ga vama . Ja nikada nisam ništa naučio od takvih , zapravo jesam , šta ne treba raditi . Učitelj mora da bude makar na istom intelektualnom I obrazovnom nivou sa vama ukoliko želite kvalitetne informacije I pravo znanje. Prosto je tako I u školi učite od onih koji su obrazovaniji od vas I znaju više , ne vidim zašto bi kung fu bio drugačiji .

Sve proverite , I šta rade I šta pričaju I jesu li ono što tvrde . Ako neko tvrdi de je nečiji učenik , pitajte koliko je vremena proveo sa svojim učitelejm a onda pitajte I tog učitelja , ima li taj I taj trenr rang koji tvrdi da ima . Napišete mail I to je to , imate odgovor brzo.   Vidite ,jel vam trener ili njegovi asistenti osudjivan za nešto , kakve vrednosti zastupa. Sve proverite , pa odlučite . 

Brus Li izmedju mita i stvarnosti

Dugo sam se dvoumio oko pisanja ovog teksta , treba li uopšte počinjati jer sam svetan činjenice da Brus Li predstavlja idola ogromnom broju ljudi i da će bilo šta što napišem izazvati negativne komntare i mišljenja . Uproks tome smatram da je istina važnija od nečijeg infantilog obožavanja davno preminulog glumca i da su činjenice osnova na kojoj treba graditi mišljenje i odnos prema bilo kome i bilo čemu .

    Vratimo se malo u prošlost kako bi razjasnili neke stvari u vezi Brusa i svega što je rekao i uradio . Nakon Drugog Svetskog Rata Japan se otvorio prema svetu i izvezao svoje borilačke veštine , kulturu , religijske pravce ... koji su postali široko praktikovani na zapadu i prilično dobro poznati , zapravo znalo se ono čto su Japanci želeli da stranci znaju . Sa druge strane Kina je postala potpuno zatovrena nakon kulturne revolucije a kako je kineska kultura tradicionlano zatovrena za strance čak ni na mestima kao što su Hong Kong i Tajvan koji su bila dostupna zapadnjacima Kinezi nisu pokazivali nikakvu želju da svoju kulturu , običaje , veštine , religiju ...podele sa zapadom . Bilo je pojedinaca koji su mnogo pre Brus Lija bili poduceni kineskim veštinama i koje su iste doneli mahom u U.S.A  ali niko nije imao medijsku pažnju kakvu je imao pokojni Brus . Malo se znalo a ni danas nije bolja situacija , o kinsekoj kulturi , umetnosti, načinu zivota , filosofiji ... i to je dalo mogućnosti Brus Liju da čitavo bogatstvo kineske kulture i filosofije prisvoji i prikaže kao svoje sopstveno jer se na zapadu o tome nije znalo gotovo ništa . Gomilu pametnih i mudrih stvari je rekao Brus Li ali u tom mnoštvu njegovih izreka sve što vidi neko ko je makar malo vremena proveo čitajuci kineske klasike i živeo medju kinezima jesu citati tih istih klasika i narodne poslovice i izreke kineskog naroda , neke prevedene bez promene a neke u malo slobodnijoj interpretaciji ( nekad nije moguće prevesti nešto potuno precizno sa kineskog na zapadne jezike) . Dakle ,nema medju nejgovim izrekama ničega originalno njegovog , gotovo sve što je rekao su zapravo biseri kineske klasicne književnosti i filosofije ili pak kineske narodne poslovice . Ne sporim Brusovu inteligenciju ,bio je izuzetno dobro obrazovan , dipomirao filosofiju na UCLA univerzitetu , izuzetno dobro je znao da objasni koncepte i principe svoga pristupa borilačkim veštinama . Ipak , gotovo sve izreke i mudrosti njegove su zapravo narodne mudrosti i izreke Kine.

Dalje , veruje se da je Brus Li  prvi koji je podučavao strance kineskim veštinama. Ja mogu da nabrojim samo nekoliko imena koji su kung fu naučili od kineza pre brus li-ja . Naravno kada su usled masovne propagande kinezi shvatili kakav je kung fu izvor zarade počeli su masovno da obučavaju strance ne misleći ni na kakve tradicionalne norme . Treba imati u vidu da niti je mnogo belaca bilo na istoku u doba brus li -ja i ranije ,niti su ti belci pokazivali želju da nauče kineske stilove borenja , jer oni koji jesu ti su bili i obučavani . Jedino što je istina u čitavoj ovoj priči je to da je posle brusove popularnosti došla masovnost u treniranju kung fu-a .

  Vratmo se sada još dalje u prošlost i ukratko objasnimo neke dogadjaje vezane za razvoj kung fu-a . Prvo , mi ne znamo kako je izgledao i kako se trenirao kung fu pre 19 veka . Svi stilovi danas , od kojih mnogi pretenduju i tvrde da su izuzetno stari su zapravo moderna varijanta kung fu-a nastala u drugoj polovini 19-veka . 

. Ono što znamo je da su se stari stilovi bavili borbom oružijem i da je goloruka tehnika bila od sekundarnog značaja ako se uopšte i trenirala  . Dolaskom Mančua na vlast kung fu je bio zabranjen a vatreno oružije je gotovo potpuno potisnulo tradicionalne metode vežbanja klasicnim hladnim oružijem. Kung fu se povukao u ilegalu i vežbao se samo kod odredjenih kategorija ljudi . Nakon bokserskog ustanka i masakra prakitanata kung fu-a mnogu su jednostavno prestali da se istim bave . Sve ovo je uticalo da se način i pristup treningu promeni, da se stavi akcenat tehnike bez oružija , da se namena veština promeni i tako je kung fu dobio više manje današnji oblik mada je zlatno doba golorukog kung fu tek trebalo da dodje . Svrgavanjem Mančua i uspostavljanjem republike Kine počinje zlatno doba razvoja modernog kung fu-a koje je izuzetno važno za našu priču o Brus Li-ju a o čemu se na zapadu ne zna apsolutno ništa(o Srbiji da ne pričam)  .U tom periodu Republika Kina je videla kung fu kao način poboljšanja kvaliteta života svojih gradjana i prvi put u istoriji Kine  borilačke veštine su dostupne svima i otvaraju se javne škole gde se može upisati svako. Još jedan korak dalje država je učinila osnivajuci Goushu akademiju , državnu insitituciju za proučavanje i unapredjenje borilačkih  veština . Pored ove zvanicne , država je pomagala i nekoliko privatnih asocijacoija od kojih je svakako najpoznatija Chin Woo . Ono što se uopšte ne zna na zapadu jeste neverovatna ekspanzija i napredak borilačkih stilova u ovom periodu. Ne samo što je štampano bukvalno na hilajde priručnika nego je postojao ozbiljan rad u ponemutoj Goushu akademiji koji je publikovan kroz knjige i na taj način postao dostupan širokoj javnosti i na čijoj osnovi su kasnije razvijani i unapredjivani borilački stilovi širom Kine . Iako je ovaj rad delo velikog broja ljudi ipak je jedan majstor najzaslužniji za sve promene koje su se tada dogodile na polju razvoja kung fu-a i bio je najglasniji borac za promene i nov pristup vežbanju. Njegovo ime je Tang Hao (1897- 1958) . Prvi čovek koji se javno kroz svoje knjige zalagao za naučni pristup treningu , koji govorio da se akcenat u vežbanju stavlja na fizičke atribute a ne na forme , tradiciju , egzotične tehnike. Zastupnik  svakodnevnog sparinga i kontorlisanih brobi ( borbi sa pravilima bez smrtnoig ishoda) kao osnove treninga . Zastupnik saradnje medju stilovima i razmene iskustava , tehnika , metoda vežbanja koje mogu upotpuniti osnovni stil vežbača i poboljšati njegove borilačke sposobnosti. On je u saradnji sa rukovodstvom Goushu akademije trasirao put daljeg rada te institucije . Neumorno je putovao Kinom i radio , stupajući u kontakt sa  sa velikim brojem majstora. Putovao u Japan kako bi naučio Japanske veštine borenja , posebno bajonet trening po kome su Japanci bili čuveni i na na osnovu toga kasnije radio na sistemu obuke u borbi bajonetom za kinesku armiju. Proučavao i vežbao zapadni boks . Još u to vreme , ranih 20-tih godina prošlog veka kineski borci su shvatili vrednost zapadnog boksa i mnogi ga uvrstili u svoje stilove a boks je postao osnova ručne tehnike"sande" još tada . Kao što mozemo videti , MMA koncepti koji se pripisuju Brus Li-ju kao i sve ostale stvari koje se njemu pripisuju su zapravo radjene u Kini još početkom 20-tog veka i taj rad je bio široko dostupan Kinezima , dok se o tome na zapadu ništa nije znalo. Na žalost , kulturna revolucija je sve to prekinula , mnogi su majstori bili ubijeni, kuominatng je učinio sličnu stvar na Tajvanu čim su došli na vlast (Chang Kaj Shek i kompanija) te su se majstori povukli ponovo u ilegau iz prostog straha za svoje živote i živote svojih porodica . Hong Kong je bio pod vlašću engleza koji nisu blagonaklono gledali na kineske borilačke veštine. Brus Li je došao na zapad sa nečim o čemu zapad nije imao pojma i mogao je da situaciju predstavi onako kako je hteo, što je na kraju i učinio . Ništa od koncepata i pristupa koje je on zastupao nije bilo novo ni nepoznato na istoku ali je bilo potpuno novo i nepoznato na zapadu . Kasnije , posle njegove smrti obozavaoci su zapravo dodali i pripisali mu mnogo više nego sto je Brus Li zaista za života uradio. Brus Li je bio i ostao  legenda , to je činjenica koja se neće promeniti , ime koje je inspirisalo ogroman broj ljudi da krenu sa proučavanjem kineskih borilačkih stilova i svakako njegov značaj jeste u tome što je prvi preko  medija upoznao široke mase sa kineskim veštinama . Sa druge strane moramo biti realni i na kraju moramo biti fer i pošteni prema svim onim ljudima koji su decenijama pre Brus Li-ja udarili temelje modernih borilačkih veština a silom prilika usled političkih promena ostali zaboravljeni dok je neko drugi preuzeo njihov rad u potpunosti i predstavio ga kao svoj sopstveni . Ja želim da govorim u ime tih zaboravljenih  cija imena retko čujemo i ne odajemo im počast i hvalu koju su svojim radom , životima  I velikim žrtvama zasluzili .

Istinski kung fu brat

Ivan Stefanović

Često vidim kako ljudi koji treniraju isti stil ili u istoj školi oslovljavaju jedni druge po kineskom običaju i koriste kineske termine ili prosto prevedu na svoj jezik pa jedni druge nazivaju braćom ili sestrama , ujacima ,itd. Naravno , ovo ima smisla u Kini medju kinezima jer to je deo nihove kulture i tako jedni druge oslovljavaju i inače priuspostavljanju socijalnih kontakata bilo koje vrste. U našoj kulturi zna se dobro kako se ko oslovljava i ko je kome u kakvom srdostvu . Još više taj način komunikacije gubi smisao kad ljudi jedonog stila ili jedne linije istog stila jednio drugima ’’oči vade’’ .

Elem , nije ovo kritika , već samo moje mišljenje neka svako oslovljava druge kako god želi , niti je cilj ovog teksta da druge uči pameti već je uvod u nešto drugo . Ovo je tekst o istinskom kung fu bratu . Čovek koga nikada uživo nisam video a uvek je bez ostatka bio na mojoj strani . Patriota , duboko pobožan hrišćanin pravoslavac, inteligentan, načitan , svestran i preko svega jakog moralniog integriteta . On je jedini istinski majsotr kung fua koga znam da danas radi na našim prostorima , jedini koji je ikakda u potpunosti razumeo o čemu govorim i kome nisam morao da dodatno objašnjavam bilo šta . Čovek koji je bio uz mene i onda kada su svi bili protiv i kada su zbog mene bili protiv njega . Čovek koji zna u trenucima slabosti da mi da snage i kaže pravu stvar koja  me natera da se trgnem i nastavim dalje . Čovek koji koji ti pokloni srce bez ostatka , onako kako to deca rade, čisto , bez ikakvih kalkulacija . Taj čovek je moj istinski kung fu brat , i više od toga . Taj čovek je Majstor Ivan Stefanović . Živ bio i Bog te blagoslovio moj istinski( kung fu) brate .

Original i modifikacija

S obzirom da je Srbija verovatno poslednje mesto na svetu gde se još vode polemike oko ‘’ originalnog ‘’  I  ‘’ modifikovanog ‘’  Ving Čuna i gde na žalost još uvek dobar broj ljudi bezrezervno veruje u priču o ‘’originalnom ‘’ stilu Ving Čun želim da razjasnim neke činjenice u vezi svega toga ( mada je tužno što moja voljena zemlja kasni 30 godina za svetom I ono što je odavo prevazidjeno i dokazano kao pogrešno u nas se I dalje drži za istinu) .  Mnogi "majstori" , pre svega Yip Manove linije Wing Chuna tvrde da su oni i samo oni naslednici i posednici "originalne" , superiorne i jedine kompletne  verzije vestine .Ovakve priče nisu ništa do marketinška strategija smišljena da privuče nesigurne licnosti željne dokazivanjna a nesposobne za kritičko razmišljanje i procenu činjenica .Ispostavlja se da je ta strategija bila odlična jer danas vidimo da se preko 90% vezbaca Wing Chuna uklapa u psiholoćki profil pomenut napred .

Polemika oko originalnosti vestine postoji i medju ucenicima Yip Man-a , a najdalje u svojim tvrdnjama je otišao William Cheung govoreći kako  je on jedini naslednik originalnog Wing Chuna , te da je njegova veština superiorna u odnosu na apsolutno sve stilove i linije  ostale koje on naziva ‘’bezvrednim modifikacijama’’. Ove tvrdnje us izazvale mnogo polemike I problema medju Ving Čun vežbačima pre nekih 30 godina da bi nešto kasnije bile dokazane kao potpuno lažne . .

.

Priča ide ovako :“ U manastiru južni Šaolin su se skupili najbolji borci tog vremena da bi napravili superiornu veštinu koja će pomoći kineskom narodu u borbi protiv Manču dinastije koja je 1644 godina zbacila Ming dinastiju sa vlasti i zavela diktaturu . Manastir Šaolin je postao središte pobune protiv Manču-a. Jedan od petorice monaha predvodnika je izdao svoje saborce i vojska Mančua uz pomoć engleskih topova je razorila manastir , tako da je samo pet monaha preživelo napad .Medju njima je bio izdajnik Bak Mei osnivač istoimenog stila i monahinja Ng Mui , osnivač sistema, koja je svoje znanje prenela devojci po imeni Yim Wing Chun po kojoj je veština dobila ime . Veština se od nje na dalje prenosila samo jednom odabranom nasledniku , dok nije presla u ruke dr Leung Jan-a.

Dr.Leung Jan

Dr . Leung Jan se bavio tradicionalnom medicinom i imao je radnju u Fatsanu ( Foshan , Fat Shan ) . Držeći se tradicije on je veštini podučavao samo svoja dva sina ,Leung Bik-a i Leung Chun-a, u tajnosti . Treninge je držao u dvorištu iza radnje . Lokalni menjač novca Chan Wah Shun je video šta se dešava i kroz rupu na ogradi dvorista je počeo da posmatra treninge i da sam trenira . Posle nekoliko uspešnih borbi Chan Wah Shun se pročuo kao borac i to je došlo do Leung Jan-a , koji je prepoznao tehnike svoje veštine (po jednoj verziji ga Leung Jan uhvatio kako špijnira kroz rupu na ogradi ) .Pošto se uverio da je Chan Wah Shun uspeo da „skine „ dobar deo veštine , budući da je kao menjač novca bio jako lukav i inteligentan , Leung Jan ga je prihvatio kao učenika iako nije bio član porodice , a iz razloga da bi mogao da ga kontroliše . Shvtajući da bi jednom mogao da preuizme „grandmastership“ nad originalnim Wing Chunom , budući da je bio talentovan borac , a i prirodno fizički jak (bio je visok 180 cm , što je za kineza tog vremena izuzetno) .Da bi proverio koliko je veštine „skinuo“ Leung Jan je oranizovao  borbu izmedju svog mladjeg sina i Chan Wah Shuna koju je ovaj na iznenadjenje doktora dobio. Leung Jan je modifikovao osnovne principe i pokrete, svoje veštine i napravio jednu potpuno novu , inferiornu u odnosu na original , i toj verziji podučio Chan Wah Shuna . Leung Jan i njegov mladji  sin su umrli i veština je ostala Leung Biku koji se odselio u Hong Kong . Nakon toga Chan Wah Shun je sebe proglasio „grandmaster-om „ Wing Chuna i otišao da radi kao pef obezbedjenja na imanje familije Yip Man-a . Yip Man je bio poslednji i najmladji učenik Chan Wah Shuna , od koga je naučio modifikovanu verziju veštine .Sa 16 godina Yip Man odlazi u Hong Kong na školovanje  i tamo sreće Leung Bik-a koji ga prihvata za učenika ( jedinog ) i od njega biva podučen originalnoj verziji veštine . Nakon bega od komunista , Yip Man je otvorio školu u Hong Kongu , i imao mnogo učenika , koje je ,da bi održao tradiciju prenošenja veštine samo jednom nasledniku , podučavao modifikovanoj verziji, a samo je Williama Cheunga podučio originalnoj verziji kada ga je uzeo da živi kod sebe u perodu od 2,5 godine kako Čeug tvrdi u početku da bi kasnije to vreme produžio na 3,5 pa na 4 pa onda na 6.. Cheung nije podučavao originalnu veštinu  do smrti Yip Man-a 1972 . „

Sada ćemo ovu priču suprotstaviti činjenicama i dokazima :

- Ne postoje istorijski ( materijalni ) dokazi da je manastir južni Šaolin ikada postojao.Uglavnom svi južni stilovi kung fu-a vezuju svoje poreklo za taj manastir i pet monaha iz patriotskih i politickih razloga . Priča o Južnom Šaolinu je nastala nakon sloma Taiping pobune polovinom 19. Veka I nosi odredjenu poruku preživelim pobunjebicima gde je Juži Šaolin zapravo šifra . O ovoj temi će biti napisana posebna detaljna analiza jer je direknto vezana za istinsku istoriju Ving Čuna.

GM.Yip Man

- Ng Mui je osnovala stil koji je prenela svojoj učenici i po njoj ga i nazvala. Kao i u predhodnom slučaju ne postoje dokazi da je pomenuta osoba postojala . Radi se o legendarnoj ličnosti koju kao osnivaca vestine navode i sledeći stilovi: Beli Ždral Kung fu ( legenda o devojci koju Ng Mui podučava skoro identična kao u Wing Chun priči) , Wu Mei Pai , neki stilovi zmajevog kung fu-a , Hung Kuen Pet Obrazaca. Takodje je u zavisnosti od priče bila majstor Šaolin kung fu-a( opet u zavisnosti od priče severnog ili južnog) , Wudang kung fu-a ili porodičnog stila generala Yeuh Fei-a . Istraživanja pokazuju da se lik Ng Mui prvi put javlja početkom 20. Veka u WU XIA ,popularnim kratkim pričama koje su izalzile u natavcima I bile štampane na najlošijem papiru . U svoijm prvim projavljivanjima Ng Mui je bila negativan lik koji je zajedno sa Bak Mei=em izadala pokret potpora I dovea do uništenja manastira. Tek kasnije je njen liko dobio pozitivan karakter . Još jedna nelogilčnost vezana za ovu tačku priče je da niko nije primetio da je monahinja , dakle žena , živela duže vreme u muškom manastiru . Kao neko ko živi na istoku I poznaje monahe mogu da kažem da je ovo prosto nemoguće I danas , da ne govorimo koliko je tek bilo nemoguće pre ppar stotina godima. Istina je da je Wing Chun nastao na jugu Kine i da su ga praktikovali usavršili i dalje preneli članovi opere „Crvenih Dzunki( brodova , čamaca)“ i da se za veštinu zna tek od sredine 19 veka kada je počela javno da se podučava.

-Yim Wing Chun i Leung Bak Chao takodje nisu stvarne ličnosti već deo folklora , a Samo ime Yim Wing Chun se nije odnosilo na osobu , već je to bila šifra pokreta otpora .

Govoreći striktno u kontekstu vremena u kome se priča odvija bilo je nemoguće da se devojka bavi kung fuom . Pre svega tradicionalna kineska kutrua koja je jako kruta t običaji tog vremena jednostavno nisu dopuptli da se žene bave kung fuom. Prve ličnosti za koje se sa sigurnoscu može tvrditi da su zaista postojale a vezane su nastanak i razvoj Wing Chun -a nalazimo 1850 u operi crvenih čamaca. To su 13 članova opere crvenih čamaca za koje postoje dokazi da su zaista postojali , i za koje se zna da su se bavili Wing Chun-om, a sasvim je moguće da su ti ljudi zapravo i osnivači veštine . Radi se o sledećim ličnostima :

Wong Wah Bo ,Leung Yee Tai ,Dai Fa Min Kam ,Yik Kam ,Suen Fook Seng ,Fa Jee Ming ,Hui Kai Fu ,Fa Gu Ban

Chee Yuen Cheung ,Dai Sheng Wo ,Lang Zai Mo ,Dai Gar Sheng ,Doh Ngan Shun

Postoje još neki članovi opere čija su imena vezana za ovaj period i za njih se tvrdi da su se takodje bavili Wing Chunom , ali se njihovo postojanje ne može potvrditi . Radi se o sledećim osobama :

Lai Fook Shun ,Sun Fook Chun ,Hung Gun Biu

Takodje postoje Wing Chun stilovi koje svoje poreklo ne vezuju za Yim Wing Chun \Ng Mui liniju , već za neke druge ličnosti , a takodje postoje Wing Chun stilovi koji tvrde da svoje poreklo ne vuku iz opere crvenih čamaca , već direktno iz manastira Severni Šaoiln , a neki čak sa Tibeta,

- Veština se nije prenosila samo jednom odabaranom učeniku .Kao što vidimo iz predhodno iznesenih činjenica u vreme nastanka veštine postojalo je 13 "grandmastera", a svaki je imao jednog ili više učenika. Ako pratimo liniju Yip Man- Chan Wah Shun- Leung Jan vidimo da je sam Leung Jan je imao dva učitelja , Leung Yee Tai-a i Wong Wah Bo-a, koji su pored njega imali još učenika , .Fok Bo Chuen je učio kod njih u isto vreme kad i Leung Jan , inače on je jedan od učitelja Yuan Kai Sana i njegovog brata Yuan Chai Wan-a. U isto vreme bilo je još pripadnika opere , poznatih majstora koji su živeli u isto vreme kada i učitelji Leung Jana i imali svoje učenike čiji naslednici rade i danas . Dai Fa Min Kam od koga vode poreklo Chi Sim wing chun , Yuan Kai San Wing chun , Vietnamski Wing Chun i jos nekoliko manje poznatih stilova, Dai Dong Fung ciji je danas naslednik Leo Man . itd. Iz ovoga se moze videti da Leung Jan nije jedini naslednik veštine Wing Chun-a .

- Leung Jan nije podučavao samo svoje sinove i Chan wah Shuna . Istina je da je on imao mnogo učenika pre i posle njega . Wong Wah Shun, Leung Bak Cheung, Lai Yeung Yin,Muk Yan Wah, Lo Kwai, Chan Kwai,Ho Han Lui , su neki od njegovih ucenika , kao i gotovo svi muski stanovnici sela Gulao ( Gu Lao, Go lo), rodnog mesta Leung Jan-a.Vecina Leung Janovih učenika u Fosanu i kasnije u Go Lo selu su bili njegovi bliski rodjaci i ovo je važno napomenuti. Dakle I ova tvrdnj je u potpunoj suprotnsti sa istorijskim činjenicama er je samo u Fošanu , Leung jan imao 13 učenika .

- Chan Wah Shun je teško mogao da pobedi u borbi maldjeg sina Leunga Jana , jer je on prema postojećim podacima bio mentalno oboleo , i umro je pre nego što je Chan Wah Shun bio primljen za učenika .

- Chan Wah Shun nikada nije za sebe tvrdio da je „grandmaster“ bilo čega .Takva titula je izmišljen na zapadu za zapadnjake,ne postoji ekivalent tom terminu na kinsekom jeziku,

- Ne samo da ne postoje podaci da je Leung Bik ikada bio u Hong Kongu niti da je ikada sreo Yip Man-a , već ne postoje podaci da je Leung Bik ikada postojao . Sam Yip Man nikada nije tvrdio da je učio od Leung Bk-a, ovu priču je u javnost plasirao najstariji Yip Manov ucenik Leung Sheung kao marketinski potez. Yip Man nikada nje hteo da komentariše izjave svog učenika , i nikada nije potvrdio ovu priču, mada je nije ni opovrgao , jer je na osnovu nje skola borenja koja je već bila dosta poznata postala još poznatija i popularnija. Da Leung Jan nije imao naslednika govori i ćinjenica da je prodao svoju radnju kada se povukao u penziju , a obićaj , koji je i danas na snazi u Kini je da najstariji sin naledi porodični posao . Taj posao se prodaje samo ako nema muških naslednika koji bi nastavili tradiciju.

William Cheung 

- Chan Wah Shun nikada nije radio kao obezbedjenje , jedno vreme je držao školu borenja , a nedugo pošto je Yip Man došao kod njega da uči doživeo je moždani udar i umro kao invalid , tako da je Yip Man nastavio trening kod njegovih učenika .

To je sto se tice činjenica . a sada bih postavio  nekoliko logičnih pitanja :

- Leung Jan je bio poznat kao veoma vešt borac , i u vreme kada je primio Chan Wah Shuna za učenika radio Wing Chun dugo vremena . Budući da je Wing Chun veština zasnovana na izgradjivanju refleksa , cak i da je izmenio koreografije pokreta , sam sistem i reflekse , reagovanje na napade , i svoju napadačku tehniku teško da je mogao da promeni , . Refleksi kad se jednom izgrade i kada se usvoji sistem ne mogu se iz korena promeniti i to samo na neko vreme . A pitam se da li bi bilo moguće prevariti nekoga ko je već izvesno vreme posmatrao sta i kako se radi , a pri tom je bio u poslu u kome čovek sebi ne sme da dozvoli da ga varaju ?

Kao što je već rečeno većina Leung Janovih ućenika su bili njegovi rodjaci pa je malo verovatno da je rodjacima preneo "modifikaciju" , posebno ne čoveku po imenu Wong Wah Sum koji je unuk njegovg učitelja Wong Wah Bo-a i kome je preneo veštinu u čast i na zahtev Wong Wah Bo-a . Da li bi se zaista jedan tako tradicionalan čovek oglušio o želju svoga učitelja?

- Zašto bi Yip Man izabrao baš Cheunga da mu prenese originalnu veštinu , kad je imao dva sina i bilo bi logicno da oni budu naslednici originala , ili bar neki od rodjaka koji su trenirali kod njega ? Yip Man je bio veliki tradicionalista , i priče da njegovi sinovi nisu zaslužili veštinu su u najmanju ruku smesne, jer je običaj prenošenja celukopnog nasledja sinovima ili najblizim rodjacima kod Kineza svetinja , i taj obicaj se krši samo u izuzetnim slučajevima , kada nema naslednika ili bi oni bili ugrozeni znanjem ili predmetima koje bi dobili u nasledje. Tkodje se postavlja pitanje čime je Cheung zaslužio original ,on je bio mlad , iz bogate porodice sa jakim političkim vezama ,umešan u mnoge nedozvoljene radnje iz kojih je izašao živ I čitav uptavo novcu I vezama svoje porodice . U jednom momentu se toliko upetljao u krminal dag a je porodica ‘’poslala na školovanje’’ u Ausrtraliju pa nije više od 30 godina smeo da dodje u Hong Kong . I takav karakter je zaslužio originalnu veštinu a Yip Manov stariji sin , koji je visoko školovan i uzoran bio jako cenjen ne samo u akademskim već I političkim krugovima u Kini I Hng Kongu . On dakle nije zaslužio original a sitni kriminalac u pokušaju. neoubuzdanog ponašanja jeste ?

- S obzirom na to da Kinezi jako poštuju tradiciju , kako znamo da Cheung danas podučava original a ne neku modifikaciju , poštujući pravilo da se veština prenosi samo jednom nasledniku ?

Ako je veština savršena I originalna , zašto je Cheung više puta menjao koreografije formi? Koje su originalne a koje su modifikovane ?

 Prema izjavama svedoka , najstarijih Zip Manvih učenika , Cheung nikada nije živeo sa Yip Manom a njegov trening je bio više nego neredovan. To kažu ljudi koji su bili asistenti u školi Yip Mana.

Original i Modifikacija 2 ili sta je Leung Bik ucio Yip Man-a

Ako prihvatimo tvrdnju da je Leung Bik zaista postojao i da je zaista bio poslednji učitelj Yip Man-a logično je zapiatii se sta je i kakvu veštinu predao najpoznatijem Wing Chun majstoru današnjice.

Bez obzira što ne postoje nikakvi dokazi o postojanju Leung Bika mnoge linije Wing Chun-a pominju sina Leung Jana u različitim kontekstima i daju mu različite istorijske uloge .Po nekima on uopšte nije imao veze sa Wing Chunom ni sa Yip Man-om , po drugima baštinio je originalnu , tajnu verziju veštine ...

Da bismo bacili malo više svetla na period Yip Manovog učenja veštine potrebno je dobro poznavanje kulture , običaja i načina života Kine toga doba .Krenimo od činjenica .

Činjenica prva je da se Yip Manov Wing Chun iz  perioda njegovog zivota u Hong Kong-u unekoliko razlikuje od Wing Chuna koji se radi u Kini . Detaljnim sagledavanjem veštine videće se da su te razlike nisu suštinske vec isključivo tehničke i to u smislu rasporeda gradiva i koreografija formi dok drugih razlika u načinu rada , aplikacijama i principima zapravo i nema.

Činjenica druga -Wing Chun koji je Yip Man radio i predavao u ranijem periodu života se ne razlikuje od ostalih linija Wing Chuna u Fošanu iako je on navodno već tada završio obuku kod Leung Bika.

Činjenica treca -ne postoji ni jedan drugi naslednik Leung Bika iako je imao brojne rodjake i porodicu u Gu Lao selu nedaleko od Fosana .Ovo je jako čudno jer njegov otac je obučio priličan broj svojih rodjaka i u Fosanu a i kasnije posle odlaska u penziju u svom rodnom mestu ,Gu Lao selu. Dalo bi se pretpostaviti da bi Leung Bik nastavio tradiciju i rad svoga oca i obučavao makar najbliže rodjake a mi danas nemamo ni jednog jedniog praktićara Wing Chun-a koji svoju veštinu vezuje za Leung Bika.

Cinjenica cetvrta - Prva generacija Yip Manovih učenika (većinom njegovi rodjaci i deca prijatelja) tvrde da je priča o Leung Biku marketišnski trik Leo Man-a poznatog novinara toga doba kako bi probudio interesovanje za stil .

Činjenica peta -Moy Yat (yip manov rodjak) tvrdi da Yip Man jeste imao trećeg učitelja ali to nije bio Leung Bik vec Fung Wah , učenik i rodjak Leung Jan-a . U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da su Yip Chun , Yip Ching I Moy Yat obavili pripremu i ceremoniju sahrane Fung Wah-a (sto rade samo najbliži rodjaci ili oni koji su po nekom osnovu primljeni u porodicu) i nastavili su da posećuju njegov grb i odaju mu postu i dan danas.

Činjenica sesta ili bi mozda trebala da bude prva , ne postoji ni jedan materijalni dokaz koji bi makar naznačio da je Leung Bik stvarna istorijska ličnost .

Činjenica sedma- Yip Chun o Leung Biku i njegovom odnosu sa Yip Manom govori sledece. Buduci izuzetno obrazovan i istog porekla i staleža kao i Yip Man , leung Bik je bio u stanju da Yip Manu detaljno objasni sve aspekte veštine i uputi ga u dublja znaćenja principa stila . Dakle , ne govori se o nekakvom tajnom stilu koji je bio sakriven od Chan Wah Shuna i ostalih učenika već o stepenu razumevanja jedne iste veštine i mogućnosti pravilnog prenošenja iste . Ovo i te kako ima smisla kad je Kineski jezik u pitanju . Ne želim da se bavim opisom karaktiristika Kineskog jezika jer bi to oduzelo mnogo vremena i prostora ali čak i ja , kao neko ko je tek počeo da uciči kineski shvata koliko je značajno dobro obrazovanje koje sa sobom nosi poznavanje jezika kako bi komunikacija bila na pristojnom nivou .Kinseki jezik se toliko razlikuje od evropske grupe jezika da je prosto nemoguće objasniti na kojim se principima zasniva ali je zaista potrebno mnogo vremena i truda kako bi se steklo dovljno znanje i veština da se na kineskom jeziku objasne neki komplikovani pojmovi . Kako Yip Chun tvrdi , Yip Man je često govorio da je od Chan Wah Shuna naučio tehnički deo veštine a od Leung Bika naučio kako da tu tehniku razume i pravilno upotrebi .I danas imamo sličnu pojavu u veštini gde praktikanti uče tehniku "na pamet' , uče gomile varijacija pokreta, koreografija koje nazivaju tehnike , prekomplikovane drilove a zapravo ne razumeju šta rade jer im izmiče suština toga sto vežbaju . Kako bilo da bilo ostaje činjenica da je Yip Man posedovao zaista veliko i kopletno znanje veštine a niti on niti bilo ko od njegovih zvaničnih naslednika (sinovi, rodjaci) ne govori o nekakvoj tajnoj ,originalnoj veštini naučenoj od Leung Bika već samo o pravilnom tumečenju i dubljem objašnjenu jedne iste veštine .Ne postoje dakle nikakvi originali i modifikacije vec samo drugačija tumačenja jedne iste veštine zasnovana na ličnim afinitetima i sposobnostima praktikanata da veštinu prihvate i pravilno razumeju .

Činjenica osma . U priči se kaže da je Leung Bik pozvao Yip Mana da vežba kod njega . To , je onome ko I malo poznaje kinesku kulturu u najmanju ruku smešno . Učitelj poziva učenika ??!! To je dogadjaj ravan mogućnosti da se dobije na lutriji . U kineskoj kung fu tradiciji , učenik moli učitelja da ga primi na obuku , nekada moa da moli mesecima I nikada ne zna kakav će biti odgovor. Učitelj da pozove učenika ! To je nešto što ni danas ne može da se desi a ne pre 100 I više godina .

Zaključak : Iz svega napred navedenog možemo jasno videti da nikakav original ne postoji a jedina modifikacija , ako već želimo da koristimo taj termin je ona koju je napravio William Cheung 

Ving Čun mačevi - osnovna tehnika

Razumevanje Ving Čun mačeva su najviši nivo poznavanja sistema , zapravo oni su poslednji deo slagalice koja zaista upotpunjuje sistem jer se na nivou mačeva uče i konačno kompletiraju svi elementi golorukog borenja a sa druge strane nije moguće pravino pristupiti radu sa mačevima ukoliko svi prethodni elemnti sistema nisu dobro savladani . Mačevi u Wing Čunu su i poslednji deo koji kompletira veštinu i test prethodno naučenog gradiva . Ova kratka video instrukcija objašnjava kako pravilno izvesti   prvu tehniku Ving Čun mačeva . Nažlost ,malo instruktora zaista poseduje kompletno znanje  razumevanje ovog dela veštine i trening mačevima se uglavnom svodi na lepršave forme i atraktivne tehnike protiv različtih vrsta oružija , uglavnom potpuno nerealne uz pokazivanje potpunog nerazumevanja svrhe i korišćenja mačeva . U Srbiji niko nikada nije objašnjavao osnovne tehnike , njihovo izvodjenje i svrhu i način uoptrebe , Ovo je prvi video ove vrste u Srbiji koji se može naći smo na ovom blogu i ukratko objašnjava prvu tehniku mačeva Jip Manovog sistema .Vremenom ću snimiti i ostale te će vežbači konačno imati prilike da nauče makar najosnovnije stvari i vežbati mačeve na ispravan način

Na ovom snimku imamo prve dve sekcije klasične Jip Manove forme mačeva (Jip Čunova verzija) gde je prva sekcija posvećena upravo tehnici o kojoj govorimo u ovom tekstu

Uticaj politike na razvoj kung fu-a

PublicFriendsOnly MeCustomClose FriendsLeo BurnettSee all lists...Tainan, Taiwan AreaTaipei, Taiwan AreaFamilyGo Back

Poznat je odnos komunističke partije Kine prema borilačkim veštinama koje su decenijama bile zabranjene . Došavši na vlast 1948 godine KPK (Komunistička partija Kine) se krvavo obračunala sasvim poltičkim neistomišljenicima , i ne samo sa njima . Na udaru vlasti našli su se svi oni koji su po proceni KPK mogli da predstavljaju opasnost po novu vlast . Jedna od grupa koje su se našle na udaru bili su instruktori borilačkih veština . Učtelji kung fu-a su ubijani bez obzira na politička ubedjenja . Razlog za ovo je veoma jednostavan, instruktori borenja su bili poštovani u društvu i njihova reč je nosila odredjenu težinu , imali su uticaj na odrejdni broj ljudi . Pored toga oni su imali i volju da se bore i znanje kako se boriti , pored toga oni su imali mogućnust da obuče druge veštini borenja i ne samo to već i da inspirišu druge na borbe . Ovo su razlozi kravog obračuna KPK sa instruktorima borenja ,što je dovelo do masovnog egzodusa ove grupe ljudi na Tajvan , Hong Kong i Makao. Decenijama se kung fu u Kini vežbao tajno a mnogi su iz straha od odmazde jednostavno prestali da se bave borilačkim veštinama te je veliki broj stilova nepovratno izgubljen .Najočitji primer stanja u Kini s’ polovine 20. Veka je legendrni Šaolin manastir koji je potpuno opusteo, monasi pobijeni i a tek nekolicina preživelih se rasula nenznao gde .Mnoge veštine Šaolina su nepovratno izgubljene . Danas se situacija menja i zabrana bavljenja borilačkim veštinama nije više na snazi. Kina se otvorila prema svetu a borilačke veštine su postale unosan izvor prihoda . Ono što su decenijama bilo zabranjino danas ima punu podršku KPK . Kina je danas puna škola kung fu-a koje nude kompletnu uslugu uključujući i smeštaj i hranu za studente . Dobar broj škola specijalizovan je za rad sa strancima koji izdvajaju značajne sume novca za trening ,,originalnog’’ kineskog kung fu-a . Na žalost , kao i svakom drugom segmentu ekonomije hiperprodukcija vodi neminovnom padu kvaliteta . Nakon decenija represije mnogu kung fu stilovi su izgubljeni , još više ih se i dalje vežba samo u okviru porodica a stoji i činjenica da tradicinalni kung fu trening nije pogodan za danasnje uslove i tempo života . Pored toga , tradicionalni kung fu nije najpogodniji za rad sa strancima koji imaju potpuno drugačija očekivanja i drugačiju sliku kung fu-a . Prilagodjavanje tržšnim uslovima te prodaja upravo onoga što se od prodavaca i očekuje je dovelo do toga da se danas u Kini mogu naći vrhunski sportski treneri , ljudi koji su uložili veliki trud u ,,Vušu ’’ sport i danas prodaju upravo ono što se od njih očekuje . Na žalost , ti ljudi nikada nisu trenirali klasični kung fu sa pre svega borbenim ,pa onda zdravstvenim , medcinskim  filosofskim i ostalim aspektima koje svaki kompletni kung fu stil nosi u sebi . Zbog izuzetne potraznje obnovljen je Šaolin manastir i ,,obnovljene’’ su veštine Šaolina koje na prvi pogled izgledaju izuzetno atrativno ali se i ovde radi o Vušu sportu , koji je istini za volju na visokom nivou ali je i dalje sport . Bez obzira na sve desetine hiljada ljudi iz inostranstva danas trenira kung fu u Kini .

Vratimo se sada ponovo u prošlost . Kao što je rečeno ranije , mnogi instruktori kung fu-a su pobegli na Tajvan i Hong Kong . Na žalost ,na Tajvan su uspeli da pobegnu oni koji su živeli u velikim lukama poput Šangaja , Tianinga i Tsangdaoa ,oni koji su živeli u unutrašnjosti nisu imali nikakve šanse za beg . Otuda toliki broj severnih stilova koji su se očuvali na Tajvanu . Šangaj je bio centar severnih stilova , osebno ,,unutrašnjih’’ sistema poput Tai Čija , Bagua , Hsing Ji i drugih. U talasu izbeglica 1948 godine na Tajvan su došli i stilovi poput Šaolin stilova , kineskog rvanja , Baji, Pigua, Čang Čuan i ostalih . U Hong Kong su uspeli da pobegnu samo oni koji su živeli u neposrednoj blizini , dakle oni koji su živeli u Gunagzou i Fošanu koji je geografski deo Guangzoa iako je administrativno odvojen . Otuda primat Fošanskih stilova u Hong Kongu , poput Bele Obrve, stilova pet porodica( Čoi,Hung,Li,Lau,Mok) , Čoj Li Futa , Ving Čuna i drugih . Svi ostali , koji su bili daleko od luka ili daleko od granica sa Hong Kongom i Makaom ( u SSSR i Mongoliju se tada nije moglo bežati jer bi begunci bili vraćeni nazad sto je automatski povlačilo smrtu kaznu) su ostali bez mogućnosti bega . Tako su danas najpoznatiji stilovi upravo oni najzastupljeniji na Tajvanu i Hong Kongu . Čitav svet zna za Bagua, Tai Či , Ving Čun , Belu obrvu, Hung Gar , Čoi Le Fut...Ogromna većina stilova je ostala nedostupna svetu a kako je već rečeno , ogroman broj je usled represije nepovratno izgubljen .  

Nakon kulturne revolucije Tajvan i Hong Kong su bili sigurne luke za instruktore kung fu-a , ili možda nisu .

Dok je 1947 u Kini besneo gradjanski rat , Kuomintang(KMT) partija Čang Kaj Šeka je bila svesna su šanse za pobedu male te su kao i Košinga 400 godina ranije izabrali Tajvan kao bazu gde će se povući i odakle će nastaviti borbu . Iz istih raloga zbog kojih su komunisti pobili ogroman broj ljudi kada su došli na vlast , na Tajvanu je drugog Februara 1947 KMT počeo pokolj političkih neistomišljenika i potencijalnih protivnika . Hiljade ljudi je pobijeno u tzv.228 incidentu . KMT je posebno bio ,,ažuran’’ u masakriranju instruktora borenja . Narod se pobunio i izbili su opšti nemiri te je pokolj prestao ali čvrsta kontrola vlade nad instruktorima borenja nikada nije prestala . 

KMT je u svojoj dugoj vladavini napravila značajan napor kako bi pratila i pod kontrolom držala vežbanje borilačkih veština i poznatih instruktora . Vlada je osnovala nekoliko državnih i više poludržvanih udruženja borilačkih veština u kojima je bilo obavezno članstvo ukoliko je neko želeo da se bavi podučavanjem borilačkih večtina ili na drugi način akivno zaradjuje i bavi se kung fu-om . Članstvo je podrazumevalo popunjavanje gomile formulara sa ličnim podacima , obavezno prisustvovanje sastancima organizacije kao i obavezno obaveštavanje o svakoj prmeni u ličnim informacijama . Na čelu ovih orgaizacija su uglavnom bili vojni oficiri , lojalni KMT . Iako je situacija danas kud i kamo drugačija , vlasti i dalje čvrsto kontrolišu kung fu i ljude koji se njime bave , te je za bavljenje , odnosno podučavanje borilačkih veština potrebno članstvo i dozvola kung fu udruženja koje je pod kontrolom države . Sa druge strane ovo utiče na kvalitet instruktora i kvalitet poduke .

Hong Kong je važio i danas važi za kung fu raj , mesto gde se nesmetano vežba i razvija ogroman broj stilova ,siguran od progona vlasti . Ipak , nije sve tako kako izgleda . Engleske vlasti nikada nisu blagonaklono gledale na vežbanje borilačkih veština i više puta u toku svoje vladavine Englezi su zabranjivali vežbanje kung fu-a . Niti je vežbanje kung fu-a bilo masovno pre pojave fimova ,,Shaw Brothers’’ kompanije koji su postigliinternacionali uspeh 60 tih godina prošlog veka. Nakon uspeha Brus Lijevih filmova kada je čitav svet upoznao kineske borilačke veštine i kada je krenulo svojevrsno kung fu ludilo , bavljenje borilačkim veštinama u Hong Kongu postaje zaista masovno . Početkom 70 tih u Hong Kongu se dogodilo ono sto se dešava u Kini danas . Potražnja za kung fuom je bila tolika da su se podučavanjem bavili i ljudi koji su imali malo ili ni malo formalnog treninga . Pod uticajem kinematografije koja je za mnoge bila a i danas ostala jedini izvor informacija o kung fu istoriji , tehnici , stilovima , razovju, itd javljaju se ,usled ogromne potraznje sa zapada isntruktori stiova koji nikada nisu postojali i koji su čista filmska fikcija , poput ,,pijanog’’ kung fua , stila ,,feniksa’’ i sl. Popularni filmovi nisu uticali samo ,,stvaranje’’ novih stilova već su mnogo veći uticaj imali na način prezentacije i podučavanja već postojećih stilova , posebno na zapadu. Pod uticajem filmova zapadnjaci su stvorili odredjenu sliku o tome kako kung fu treba da izgleda te su od instruktora očekivali da budu podučavani upravo tome . Sa druge strane , poslovni kantonci , kako bi maksimizirali zaradu su konzumentima dali upravo ono sto je od njih očekivano . Kung fu je postao lepršav , lep za oko , komlikovan , ,,tehnički’’ . Mnogi poznati kung fu instruktori iz Hong Konga su imali iskustvo rada u filmskoj industriji , dobar broj njih je radio kao profesinalni flmski koreografi . Pomenimo dvojicu nama najpoznatijih , Leung Tinga koji je bio profesionalni filmski koreograf i Vilijama Čeunga koji je igrao epizodne uloge u kung fu filmovima. Kada vizuelno  uporedimo  stilove ova dva instruktra sa stilovima ostalih instruktora koji nemaju njihovo filmsko iskustvo vidimo da su Tingov i Čeungov stil mnogo atraktivniji ,sto bi naš narod rekao ,,lepši za oko’’. Ova dva instruktora su takodje ostvarili najveće zarade i u jednom momentu bili najuspešniji i sa najvećim brojem pratilaca . Slična situacija se može videti i kod svih ostalih kung fu stilova iz Hong Konga 

LikeShow more reactions

CommentShare

Uticaj jezika na vezbanje kung fua

PublicFriendsOnly MeCustomClose FriendsLeo BurnettSee all lists...Tainan, Taiwan AreaTaipei, Taiwan AreaFamilyGo Back

Jedna od najvećih prepreka u izučavanju kung fua u svim njegovim aspektima i njegovom potpunom razumevanju je jezik. Jezik nije samo sistem verbalne komunikacije već sa sobom nosi i odlike kukture i načina razmišljanja jednog naroda . Ogromne razlike izmedju kutura istoka i zapada često uzrokuju ogromne probleme u prenošenju informacija a fundamentalna različitost jezika ni malo ne dorpinosi poboljšanju toka informacija . Različite kulture različito percepiraju iste stvari i potuni isti dogadjaj može imati dijametralno različito značenje za pripadinike različtih naroda. Kao što je već rečeno jezik je  nerazdvojni deo odredjene kulture a jezički instrumenti , značenje samih reči i kontekst rečenog ogledalo te iste kulture i bez dubokog poznavanja i razumevanja ne samo jezika u smislu značenja pojedinačnih reči i gramatike već i konteksta rečenog , načina razmišlanja , vrednosti dakle čitave kulture (ovo posebno vredi za kulture visokog konteksta) , pravilan prenos informacija je gotvo nemoguć. Postoji još jedna značajna prepreka u trqansmisiji informacija . Naime , najveći ako ne gotovo sav protok informacija se obavlja na engleskom jeziku . Kako je engleski obično drugi jezik i ljudima sa izvora informacija i onima koji informacije primaju dolazi do još veće zbrke u pravilnoj transmisiji podataka i njihovom tumačenju . Pripadnici dve različite kulture  koriste jezik trece kulture za komunukaciju , jasno je koliko problema ovde postoji . Dalje postoji nekoliko specifičnh problema vezanih za prevod sa kineskog na engleski jezik koji u drugim jezicima ne postoje . Proces romanizacije odnosno prevod sa kineskog ne engleski alfabet sto podrazumeva  čitanje, spelovanje i izgovaranja kineskih reči , posebno imenica, nije standardizovan te postoji nekoliko sisitema koji se razlikuju prilično .Najpoznatiji sistemi romanizacije su tzv. Pinjin i Wade –Giles sistem .

Koliko konfuzije ovo izaziva moze se videti na prostom primeru gde reči Hsing Yi , Hsing I , Xingyi , Xsing Yi označavaju jedan te isti stil borenja . Dodatnu konfuziju izazivaju različiti dijalekti kineskog jezika koji se govore u različitim provincijama . Recimo ime Yip Man , kako glasi pinjin romanizacija sa kantokškog dijalekta je šroko poznato svim praktičarima jednog kung stila , dok recimo mandarinska romanizacija Yee W’n nije poznata gotovo nikome .Lična imena su takodje često izvor zabune jer u kineskom jeziku se uvek prvo izgovara prezime pa tek onda ime dok u našem jeziku to nije slučaj , prezime se igovara obavezno pre imena. Takodje , različita imena bilo porodična , bilo lična na kineskom imaju sasvim drugačija značenja , koriste drugačije sibole za njihovo pisanje i različito se izgovaraju a pri romnizaciji se izgovaraju i pišu identično . Ovo su ukratko neki od problema pri prenošenju validnih informacija vezanih kung fu upošte . Ozbiljan praktičar treba da bude svestan ovih problema kako bi u najvećoj mogućoj meri mogao da ih otkloni i poboljša kvalitet svog treninga