Često čujemo kako je ving čun ’’unutrašnja’’ veština , koja se ne oslanja na sirovu snagu. Sa druge strane imamo mišljenje da ’’ unutrašnje’’ znači odsustvo snage, odsusutvo sile , nekakvu ’’mlitavost’’ te da vežbanje i kultivacija unutrašnjeg principa nije pogodno za ’’ulicu’’. Reč '' unutrašne'' uglavnim pogrešno asocia na ljude u parku koji rade lagane Tai Či pokrete ,koji se inače treniraju sa ciljem očuvanja zdravlja a ne u borbilačke svrhe .
Na žalost , unutrašnji aspekt u ving čunu nije lako naći iako je ving ćun zaista u potpunosti izgradjen na temeljima unutrašnjeg principa. U Jip Manovom sistemu je to najočiglednije , samo dva ili tri od stotina njegovih učenika su zaista usvojili i tako vežbali svoj ving čun. Jip Manov pvi učenik i dobar prijatelj, Leung Šeung koji je dobio stariju verziju Jip Mnaovog sistema i u potpunosti je radio kao unutrašnju veštinu. Ču Song Tin je bio jedan od najvećih poznavalaca i svakako jedan od najboljih predstavnika Jip Manove linije koji je u potnosti razvio unutrašnji aspekt veštine.Neki kažu da je Ng Čan poslednji veliki majstor Jip Manovog sistema koji poseduje komplento znanje ali nikada nisam imao prilike da radim sa bilo kime iz njegove linije pa zaista ne mogu da kažem jeste li tako ili nije. I to bi bilo sve , svi ostali Jip Manovi učenici , počevši od najpoznatijih , Vong Šun Leunga, Vilijama Čeunga, Leung Tinga, Jip Manovih sinova , svi oni rade ving čun po spoljašnjem principu . I mada većina njih poznaje osnovne koncepte telesne strukture , na žalost taj koncept koris, to znanje na žalost je daleko od potpunog ,te isključivo koriste statičnu srukturu prve forme u či sao vežbanju bez kretanja i isključivo kao način održavanja ravnoteže i učvršćivanja blokova . Ovo je jeste ispravno i jeste deo uutrašnjeg treninga ali je to samo mali , početnički deo čitave veštine koja se bazira na ovom principu .
Razjasnimo ukratko šta unutrašnji princip predstavlja . Kad Kinez kaže ’’unutrašnje’’ , kad kaže Ći to uglavnom ima potpuno drugačije značenje od onoga koje isti termini imaju na zapadau . Termin unutrašnje kome četo, a i ja sam do skoro pravio istu grešku, dodaju reč meko je termin koji izaziva najviše pogrešnih interpretacija i jedna je od stvari koje izazivaju najviše konfuzije u kineskim borilačkim veštinama. Unuturšanje ne znači odsustvo snage , nego baš naprotiv , makisimiziranje, odnosno izvalčennje najvećeg mogućeg procenta snage iz čitatovg tela ujedinjenjem svih mišićnih grupa kroz strukturu i omogućavanjem nesputanog toka impulsa energije kroz telo do mesta udarca ili bloka . Ne postoji nikakava mistična energija ,ljudsko telo se povinuje fizičkim zakonima kao i savki drugi objekt u kosmosu i nema nikakave mistike niti bilo kakvih ’’energija’’ sem čistog fizičkog impulsa proizvedenog u mišićima . Razlika izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg treninga je u tome što se u unutrašnjem treningu koristi čitavo telo za generisanje energije a u spoljašnjem najviše 50% telesnog potencijala. Unutrašnji trening se zasniva da dobrom poznavanju ljudske anatomije i Njutnove fizike , nema nikakve tajne u svemu tome mada mnogi mistifikuju unutrašnji trening i pričaju bajke . Prosto unutrašnji trening je jedna veoma precizna stvar i zahteva mnogo , treninga . možda previše za današnje uslove ,te zbog toga mnogi beže od toga i usvajaju spoljnu varijantu i bokserske principe u generisanju sile idarca , kretanju itd.
Šta ovo praktično znači? Znači da ving čun direkt treba da bude podjednako jak kao i bokserski direkt samo sa 50% kraće distance zaleta . Sa punim zaletom wing čun direkt bi trebalo da bude makar 20% jači od bokserskog direkta . Postoji još jedna razlika . Bokserski direkt silu koncentriše u jednoj tački, dakle kad se udarac recimo plasira u levu stranu grudi , bol će se osetiti samo na površini udarca , ving čun direkt , ako udari na isto mesto bi trebalo da silu prense na čitave grudi i to iznutra , ne samo lokaln o na mišiću , površinski gde je udarac plasiran .
Na žalost danas u svetu i to bez razlike u Kini , Hong Kongu, Tajvanu na zapadu , 90% ving čun vežbača u sparingu , radu na vreći i borbama koristi bokserski dirket . Naravno i to je bolje nego samo staviti pesnicu na grudi i izvesti udarac samo snagom tricepsa , kako to većina radi u formi i onda imati udarac bez stvarne snage da nekog povredi .
Elem , untrašnja komponenta se ne odnosi samo na udace ,blokove i strukturu jer to bi trebalo da se nauči na novu prve forme . Na nivou druge forme se uči pravilano kretanje i pozicioniranje uz očuvanje svega naučenog u prvoj formi .U trećoj formi se uči kako se generiše sila iz narušene strukture i kako istu povratiti
Čitav stil se vrti oko ove ideje , svaki pokret je razvijen na ovom principu počevši od početnog udarca , preko svih ostalih tehnika , kretanja , oružija ... wing chun , ako se vežba kao spoljašnja veština nije ništa više od šrazne ljušture , kao prelepa školjka koja je iznutra prazna , lepa za gledanje ali mrtva .
Нема коментара:
Постави коментар