Šta i kako učiti početnike

Kako pravilno objašnjavati osnove veštine? To je najvažnije pitanje za trenere i učenike zajedno, jer trener treba da poduči pravilno, razumljivo i jednostavno a učenik treba da bude  naučen pravilnim osnovama veštine jer ako temelji nisu dobro postavljeni napredak jednostavno ne postoji.  Različiti stilovi se razvijaju u različitim pravcima i imaju drugačije ideje šta napredak zapravo znači, što je potpuno legitimno. Ovde će biti kratko izneseno kako se Ving Čun prenosi i objašnjava u Hong Kongu i Republici Kini.

Osnovni Stav

Prva stvar koja je se uči je osnovni stav. Osnovni stav je temelj veštine i sadrži najvažnije informacije o principima stila. Dakle kada se učenik uvodi u osnovni stav važno je da se objasni svaki i najmanji detalj jer je pravilni stav temelj pravilne telesne strukture. Dakle nije dovoljno reći stav je 50:50 ili 70:30 ili već kakav je raspored težine i reći da je to najoptimalnije i nasjtabilnije bež dubljih objašnjenja zašto. Raspored težine nije zapravo bitan i dobar stav bez obzira kako je težina rasporedjena će biti stabilan, čak i ako se stoji na jednoj nozi. Dakle bitno je objasniti kako vekori sile idu u telo i kako vektori sile izlaz it tela jer osnovn stav je i generator sile udarca i takodje preuzima i absorbuje dolazaeću silu. To je zapravo ono što se tradicionalno objašnjava da sila dolazi iz zemlje i da sila odlazi u zemlju. Osnovni stav je prvodnik i generator sile na samom početku treninga se mora objasniti uloga svakog dela tela i kako se koristi i zašto je postavljen baš tako a ne nekako drugačije. Praviln struktura pored generisanja i absorpcije sile je takodje generator i regulator Ći energije. Sa pravilnim stavom se uspostavlja pravilni protok Čija i to je moguće osetiti na samom početku treninga. Vremenom će se taj osećaj menjati kvalitativno i kvantitativno u zavisnosti od dužine treninga, fizičke konstitucije , zdravstvenog stanja i na kraju želje da se vežbač razvija u top pravcu. Či kung je zapravo test isravnosti stava, ako nema protoka Čija ,ako nema odredjenih manifestacjja energije stav je pogrešan. Na samom početku će biti teško jer je potrebno malo vremena da se Či aktivira i naravno trener mora da bude uz vežača i da mu koriguje stav sve dok se energija ne aktivira.

 

Yip Man u osnovnom i prednjem stavu demonstrira pravilnu strukturu

Ovo je pasivni osnovni stav, kada se on pravilno nauči onda se uči aktivni osnovni stav. Kako bi se naučio osnovni Ving Čun udarac potrebno je stav aktivirati. Iako za posmatrača spolja nema razlike, dešava se čitava kaskada mikropokreta koji generišu energiju udarca. Pasivan stav iako pravilan je samo uvod u dalje vežbanje i ne može da obavlja sve funkcije koje stav u ving čunu ima. Sa druge strane aktivni stav nije nekakav  viši ili napredni nivo poletnog stava već zapravo njegova druga polovina , ako tako mogu da se izrazim. Kao u čuvenom znaku Jina I Janga gde jedna polovna simolizuje pokret, energiju , aktivnost , pozitivno a druga strana negativno , pasivnost , odsustvo pokreta . Samo aktivni i pasivni stav zapravo čine kompletan početni stav, zapravo stab je samo jedan a postoji aktvno i pasivno stanje. Samo tako je moguće pravilno izvoditi ručne pozicije (blokove) i udarce. Aktivno i pasivno stanje se senjuju po odredjenom redosldu za odredjene pokrete koje treba izvesti. Za neke od pokreta ove promene se dešavaju automatski a za neke ih je potrebno posebno pokazati i na njima raditi kako bi postali automatski.

 
Osnovni i prednji stav bez strukture 

Ving Čun Direkt

Nakon osnovnog stava sledeća stvar koja se obično podučava je Ving Čun dirket. Direkt je osnovna napadačka tehnika stila i veoma je bitno da se nauči pravilno. Uobičajena objašnjenja poput ’’sila dolazi iz zemlje’’ i Ving Čun ne rotira kukove, nisu dovoljno jasna i zapravo ne objašnjavaju ništa. Isitina je da ’’sila dolazi iz zemlje’’ kao što je istina da se u Ving  Čunu ne rotiraju kukovi ali je zaista retko videti pravilan i potpun udarac. Najčešće se u formama i drilovma udarac radi iz ramena, samo snagom tricepsa a kada se dodje do rada na džaku ili sparinga , shvatajući da nemaju ni malo snage vežbači koriste rotaciju kukova. Ving Čun direkt je udarac koji koristi čitavu masu tela zahvaljujući pravilnoj strukturi. Da bi se udarac izveo punom snagom treba mnogo treninga jer ma koliko izgledao jednstavno ovaj udarac je zapravo jedna složena sekvenca mikropokreta čitavog tela koji energiju gradi i povećava kako se pokret približava kraju i na kraju oslobadja energiju na specifičan način. Bez strukture, relaksacije i pravilne sekvence mikropokreta nema Ving Čun direkta. 

                                      Ving Čun direkt bez strukture,
                                       izveden samo snagom tricepsa

Obično se nakon direkta uči ’’Serija’’ udarca, nekoliko direkt udaraca u brzoj sekvenci jedan iz drugog. Najčešće se ova tehnika radi još lošije od pojedninačnih direkta jer se rade samo snagom podlaktica , radi se  brzo ali bez i trunke snage. Jedan od velikih problema je i to što netreniranom oku i pravilan i nepravilan udarac ili serija izgledaju isto, čak nepravilni udarci i serije izgledaju atraktivniji jer su malo brži ( ali ponavljam nemaju ni malo snage).

                                 Serija udaraca bez ikakve strukture i bez snage.
                                 Izgleda opasno ali nema snage ni koliko dečiji šamar


Pravilan Ving Čun udarac dejstvuje tako što za razliku od ostalih udaraca koji deluju samo na lokalno tkivo u mestu udarca , sila prolazi kroz meka tkiva čitavog organizma i širi se u svim pravcima.

Udarac iz kuka, bez strukture povredjuje samo tkivo u mestu udarca i ne prodire dublje u organizam

Ving Čun udarac iz strukture(iz ''zemlje) prodire u telo i širi se po unutrašnjim organima

Tan Sao

Tan Sao je obično prva ručna pozicija koja se uči i u 99% slučajeva se podučava pogrešno.Tan Sao se obično podučava na način gde se podlaktica postavlja pod odredjenim uglom na nadlakticu i na odredjenoj visini jer je tako ’’originalno’’ ili se tako ’’brani’’ ovo ili ono . Takvo podučavanje je pogrešno ili u najboljem samo slučaju delimično ispravno. ’’Tan Sao’’ na starom kantonskom dijalektu znači horizontalno postavljena ruka sa dlanom na gore. Zato se pravilan Tan Sao u formi i izvodi sa podlakticom paralelno tlu. Ugao podlaktice i nadlaktice nije toliko bitan ako je veći od 90 stepeni i u aplikaciji Tan Sao od visine pupka do visine grudi je ispravan ukoliko je strukturalno pravilan. Neki stilovi imaju tzv. ’’visoki Tan Sao’’ jer navodno tim blokom brane glavu.

Pravilni Tan Sao u formi

                                                     Pravilni Tan Sao u aplikaciji

 NE POSTOJI TAN SAO U VISINI GLAVE, postoji blok koji se zove Ton Kiu, pripada glupi zdralovih blokova (postoje zdralove i zmijske tehnike u Wing Chunu) dok Tan Sao pripada grupi thenika zmije. Iako izgledaju slični , ovi blokovi su kvalitativno i strukturalno različiti i imaju sasvim drugačiju taktiku i metodologiju primene. Kod Tan sao bloka je najvažnije objasniti kako deluje u smislu strukture , kako se postavlja u odnosu na telo, kako se prenosi u upija dolazća sila. Kako se izodi ukoliko je blokiran i kako može da slomi dolazeću silu koristeći strukturu.

Pogrešni Tan Sao , ovo je zapravo Ton Kiu blok iz Belog Ždrala i drugčije se izvodi i drugačija je energetska i strukturalna podloga u odnosu na Tan Sao.

Ovo je u najkraćim mogučim crtama šta i kako treneri da nauče totalnog početnika. Bez pravilne osnove ,bez znanja navedenih ovde, razumevanja istih i napornog i upornog  treninga vežbanje je puko gubljenje vremena.

Drvena lutka , pravilno i pogrešno

Drvena lutka je jedan od zaštitninh znakova Ving Čuna i važan deo sistema treninga.. Istorija drvene lutke i kako je i odakle ubačena u sistem je nepoznata. Najpozntija je legenda koja govori o Južnom Šaolinu i posebnoj odaji gde se nalazio veliki broj mehaničkih lutki koje su imale delove koji s pomeraju i mogle su da napadaju. Ova priča je preuzeta iz poznatog film ''36 soba Šaolina'' a sam manastir Južni Šaolin nije nikada postojao. Najverovatnije je drvena lutka u početku bila vitlo z podizanje jedra na Crvenim brodovima kantonske opere i korišćena kao sredstvo za trening kada brodovi nisu plovili. Naravno postoje i druge mogućnosti a istinu verovatno nikada nećemo saznati. 

 Ne postoji Ving Čun stil koji nema drvenu lutku kao deo sistema obuke. Postoje varijacije u obliku i veličini lutke koje mogu biti veće ili manje u zavinosti od stila ali većina stilova danas ima standardizovanu verziju koja je postala popularna zahvaljujući Brus Liju  Jip Manu. 

Svi stilovi imaju svoju verziju forme lutke i svi naravno tvrde da su najoriginalniji i najstariji ali istorjijska istraživanja potvrdjuju da je prvu kompletnu formu sastavio Juen Kai San u periodu pre 1920 do 1930. Pre ovog vremena Na lutki su se vežbali kratki setovi pokreta znani kao San Sik. Istina je da redosled pokreta nema nikakvog značaja jer se na lutli može izvesti samo ograničen broj Vng Čun tehnika čiji redosled zaista nije bitan. Postoje različite verzije forme , duže ili kraće, jednostavnije ili komplikovanije ali je činjenica da sve one uče istim stvarima. Jedna od definitivno najboljih verzija koje bi svaki učenik trebao da zna je Jip Manova forma. Ova verzija je jednostavna , sadrži sve neophodne elemente sistema i zaista je odlično nastavno sredstvo.   

Bez obzira na stil i formu postoji samo jedan ispravan način da se lutka vežba i postoji mnogo pogrešnih. Svi stilovi i linije veštine lutku rade na isti način, varijacije u izvodjenju dolaze iz nepoznavanja i nerazmevanja svrhe vežbanja na drvenoj lutki.

 Najčešće greške ; 

1. Pogrešne dimenzije lutke , vodi do narušavanja strukture i svega ostalog

2. Nepoznavanje strukture i rad bez iste.Ovo vodi do potpuno pogrešnog rada i kompletnog urušavanja sistema. Sve što se izvede bez strukture je pogrešno.

3. Nepoznavanje osnovnih principa veštine i svrhe drvene lutke. Ovo vodi do pogrešne distance, pogrešnih uglova prilaza , pogrešnih pozicija tehnika. Takodje drvena lutka ima sasvim specifičnu funkciju i nije zamena za džak ili sredstvo za ojačavanje ''mostova''

4. Vežbanje zbog postizanja vizuelno atraktivnog utiska kod posmatrača. Prednost se daje brzini a ne ispravnosti izvodjenja što dalje vodi u svakakve vrste grešaka.

Objasnimo ukratko glavne greške u radu sa lutkom:

1. Počnimo sa pogrešnim dimenzijama lutke. Svaki vežbač ima drugačiju fizionomiju , visinu težinu , dužinu ruku ...Danas se lutke prave više manje po univerzalnim dimenzijama što je naravno u redu za klubove koji ne mogu da prave lutke za svakog učenika posebno ali takve lutke nose opasnost od pogrešnog vežbanja i sticaja pogrešnih navika. Za napredno vežbanje potrebno je napraviti lutku koja će po dimenzijama u potpunosti odgovarati vežbaču.  

Na slici vidimo Brus Lija koji vežba na lutki koja je očigledno previše niska i on mora da zauzme potpuno neprirodnu poziciju i čak i laicima je jasno da ovo defintivno nije dobar položaj tela. Ovde je više nego očigledno koliko je loše raditi na spravi koja ne odgovara zahtevima vežbača. Ono što se često ne vidi jesu mala odstupanja od pravih mera koja vode do malih odstupanja u izvodjenju pravilnih pozicija koja vremenom postaju automatskai vode do narušavanja strukture , ranoteže, čvrstine blokov itd. Na slici se vidi da Brus ima potpuno pogrešan ugao prema centru lutke , blokovi su pogrešni , položaj prednje noge, jedostavno sve je pokvareno zato što je lutka preniska.

2. Nepoznavanje koncepta telesne strukture. Bez strukture nema kung fua jer se na njoj bazira apsolutno sve, i stabilost i rad nogu i pozicije ruku(blokovi) i generisanje sile udarca , apsolutno sve. Šta je zapravo struktura? To je specifičan položaj tela, precizno odredjen ,koji omogućava maksimalno iskorišćenje kapaciteta tela čuvajći pri tom ravnotežu i stabilnost. Na sledećoj slici vidimo Jip Mana kako radi na dvenoj lutki.

Iako je ova fotografja napravljena dve nedelje pred smrt , Jip Man je čak i tako bolestan, bukvalno izvučen sa samrtne postelje zauzeo pravilnu poziciju tela i ima pravilnu strukturu. 

Na slikama iznad vidimo jednog od naslednika Čan Vah Šunove linije i jednog od najpoznatijih Jip Manovih naslednika kako vežbaju na lutki imajući prvilnu strukturu.

Na sledećoj slici imamo primer nepravilne telesne strukture 

Ovde vidimo potpuno odsustvo strukture. Kičma je iskrivljena na stranu, kukovi neprirodno okrenuti i nisu povezni sa gornjim delom tela, prosto rečeno kukovi gledaju na jednu stranu a gornji deo tela na drugu, što je porpuno pogršno. Rame je podignuto što takodje ruši strukturu . tan sao blok prelazi centar što oper ruši strukturu i na kraju glava i vrat su nagnuti što opet ruši strukturu. Kao što vidimo , ovde je apsolutno sve pogrešno. 

Narušena struktura vodi do neefikasnog korišćenja tela, gubitka energije, brzog zamaranja, gubitka snage udarca , gubitka ravnoteže i gubitka čvrstine blokova. Ovakav rad na lutki je samo posledica nepoznavnja koncepta telesne strukture.

3. Nepoznavanje osnovnih principa veštine i svrhe drvene lutke. Svrha drvene lutke je pre svega da pomogne vežbaču da stekne osećaj za pravilnu distancu i pravilne uglove ulaza prema centru protivika. Kroz ovo se stiče osećaj za kontrolu prostora , protivnikovog centra , sopstvenog centra i pravino kretanje u odnosu na spostveni i centar protivnika. Na sledećim slikama imamo tri poznata učitelja ving čuna kako demonstriraju pravilnu distancu u radu sa lutkom.

Na slikama vidimo Juen Čai Vana , oca vijetnamskog Ving Čuna i rodjenog brata Juen Kai Sana, Jip Mana i Pan Nama. Sva tri velika majstora demonstriraju istu distancu i što je interesantno istu telesnu strukturu iako se radi ne samo o različtim stilovima već različitim linijama veštine. Pravilna distanca rada na lutki , kao i distanca za Či sao je zapravo ono što se na elgleskom popularno zove ''trapping''. Distanca na kojoj možemo da izvedemo pravilan tan sao i udarac pesnicom ili dlanom , to je prvilna distanca za rad sa lutkom.

Na sedećoj slici imamo primer pogrešne distance (i ne samo to već nema ni strukture i postavka prema centru lutke je pogrešna ali za sada se fokusiramo na distancu)

Kao što vidimo , vežbač na slici izvodi niski bong sao blok ali drugom rukom ne može da dohvati lutki i izvede udarac jer je previše daleko. Na slici pored vidimo Jip Mana na pravlnoj distanci kako izvodi isti blok i u isto vreme može da izvede udarac jer je dovoljno blizu.

Sledeća veoma bitna stvar u radu sa lutkom je pravilno postavljanje prema istoj, odnosno vlastitog centra prema centru lutke. Na sledećim slikama imamo pravilnu osnovnu ideju postavljanja prema lutki.

Na slici vidimo Jip Mana kako demonstrira pravilano postavljanje prema lutki.Na crtežu vidimo pravilno postavljanje prema lutki , centar vežbača se poklapa sa centrom lutke ramena su uvek na istoj distanci od lutke kao i kukovi koji su bey obzira na stav na istom odstojanju od lutke.Bez obzira na promenu mesta , ove osnovne mere moraju uvek da ostanu iste.Na sledećem crtežu imamo prvilan odnos prema lutki kada smo pod uglom od 45 stepeni.

Kao što vidimo centar vežbača i centar lutke su pravilno postavljeni , rastojanje oba ramena i oba kuka u odnosu na lutku su identični. U sličaju da smo u prednjem stavu, odnos kukova , ramena i centra se neće promeniti. Isto važi i za levi i desni neutralni stav.

Na sledeće dve fotografije  imamo potpuno pogrešan ugao postavljanja prema lutki.

Na obe slike je demonstrirana ista greška u uglu postavljanja prema lutki( prva slika ima mnogo grešaka, stav je pogrešan položaj kukova itd). Dakle o čemu se radi ? 

Na crtežu jasnije vidimo o čemu se radi. Vežbačev centar je usmeren u potpuno pogrešnu stranu, ne samo da nije okrenut prema centru lutke što je velika greška samo po sebi već nije usmeren prema lutki uopšte što je sa stanovišta ving čun principa a i zdravog razuma popuno nelogično. I ne samo centar vežbača nije usmeren na centar lutke već ni jedan deo tela, ramena prosto promašuju lutku u celini . Ovakvih primera ima i previše u pojedinim stilovima i na ovo treba obratiti pažnju.

4. Izvodjenje vizuelno atraktivnih formi uz mnogo lupanja i skakanja oko lutke. Ovo može da izgleda lepo ali je potpuno pogrešno. Forma lutke nije pravljena da izgleda lepo već da razvije odredjene borilačke atribute i zna se kako se i kojim tempom i kakvom snagom radi. Novotarije u izvodjenju formi su novijeg datuma i jedini cilj im je da privuku što više novih mušterija a ne da nekoga nešto nauče.

Vilijam Čeung , kotraverza jednog ''grandmastera''

William Cheung je čovek koji tvrdi da je jedini naslednik Jip Mana i tajnog, orginalnog stila koji je superiorniji u odnosu na sve ostale stilove . Njegova istorija je dokazana kao potpuno lažna i to je njegova marketinška konstrukcija stvorena isključivo u cilju promocije njega samog i njegovog stila. O samoj istoriji može se pročitati ovde

https://tradicionalnikungfu.blogspot.com/2016/11/original-i-modifikacija.html

Pozabavimo se malo Vilijamom Čeungom i njegovim tvrdnjama kako bi ustanovili ima li istine u tome što on priča i ima li on kao ličnost kredibiliteta da mu se veruje na reč.

U momentu kada je Čeung izašao sa svojom pričom o nekakvom originalu , VTAA, gde su okupljeni svi Jip Manovi učenici (sem Čeunga) su izdali obajvu koja potpuno pobija sve njegove tvrdnje. Iako se Jip Manovi učenici i naslednici uglavnom ne slažu ni oko čega i ima dosta politike u gorkih reči izmedju njih , svi se slažu oko Čeunga i njegovih tvrdji . Prosto je neverovatno da se ova grupa ljudi slaže oko nečega jer se decenijama svadjaju medjusobno oko svega ostalog. Ovde je prevod objave VTAA

’’ Nedavno smo primili dosta pisama i žalbi na račun osobe zvane Vilijam Čeung koji je uneo mnogo zabune sa prikrivenim cilljevima. Kao odbor direkotora Ving Tsun Atletske Asocijacije, generalne organizacije čitavog Ving Tsun sistema koja je osnovana od strane pokojnog Jip Mana i njegovih najstarijih učenika imamo obavezu da objasnimo sledeće činjenice:

1. Vilijam Čeung nikada nije smatran vodjom niti grandmasterom čitavog Ving Čun klana od strane ni jednog Jip Manovog učenika

2. NIKO ne priznaje ovog takozvanog ’’ Učenika broj 1 Jip Mana’’  i mi nikada nismo čuli da je Vilijam Čeung ’’ Broj 1 borac Ving Čun stila’’.

3. Rad nogu se smatra najnaprednijom tehnikom Ving Čuna. Istina je da neki učenici nisu naučili ceo sistem ali NIJE ISTINA da je Vilijam Čeung jedini koji je ikad naučio čitav sistem kao on to kaže u svojoj reklami.

4. NIKADA nije bilo nikakvih ’’DIM MAK’’ ili tehnika ’’presurnih tačaka’’, NITI je bilo ikakvih ’’izgubljenih’’ tehnika od vremena nastanka veštine

5. Tkom svoje karijere Jip Man nikada nije tražio ni od koga da polaže bilo kakvu zakletvu da ne odaje tajne tehnike. Jip Man je podučavo učenike prema njihovim sposobnostima pokazujući najviše najtalentovanijima.

Tokom 50 tih godina , dečko po imenu Vilijam Čeung je povremeno dolazio u školu Jip Mana u periodu od svega par godina i napustio Hong Kong kada je napunio 18 godina i od tada ostao izolovan od svojih instruktora i ostalih učenika Jip Mana.

Tokom svog kratkog treniranja on je sigurno stekao pogrešan utisak  misleći da je Jip Man samo njemu pokazao napredne tehnike. Sa druge strane mi ne znamo koliko je zaista Vilijam Čeung naučio.Žalosno je da su njegove laži otišle tako daleko ( on kaže da je Jip Man samo njega naučio takozvani Tradicionalni Ving Čun). Sa druge strane , svaka prosečna osoba može lako da analizira njegove tehnike i uveri se da on govori laži. Nezamislivo je da bi grandmaster Jip Man odlučio da prevari sve svoje učenike osim jednog drskog dečaka koji nije imao mnogo poštovanja za njega. Mi žalimo što je takva nesposobna osoba izašla iz našeg klana i želimo da jasno kažemo svoju poziciju: mi  SE NIKADA NISMO SLOŽILI sa njegovom ludačkom samopromocijom, iako razumemo njgove motive da sebe prikaže kao ’’ supermena’’ u njegovom Ving Čun sistemu.

Vaši Srdačno

Odbor direktora na sastanku u cilju rasvetljavanja lažnih tvrdnji

Wong Shun Leung (Chairman)

Leung Ting (Vice Chairman)

Tong Chao Chi (Vice Chairman)

Lok Yiu (President)

Yip Ching (Vice President)

Ho Kam Ming (Vice President)

Siu Yuk Man (Secretary)

Chan Tak Chiu (Treasurer)

Tsui Sheung Tim (Membership Management)

Koo Sang (Membership Management)

Lee Wai Chi (Public Relation)

Victor Kan (attendance)

Yip Chun (attendance)

Ovde jasno vidimo stav svih Jip Manovih učenika uključujući i Jip Manove sinove kao legalne naslednike njegovog stila

Čeungov odgovor direktorima VTAA. Objavljen u magazinu ’’Australijske brilačke veštine’’ broj 10 strana 3.

********************************************************************

Pre svega želim da napomenem da u izjavi VTAA stoji da je osnovana od strane Jip Mana i najstarijih učeika 1976. Nije tačna . Jip Man je umro 1971 tako da nije mogao da osnuje asocijaciju 1976 kako se tvrdi.

(Jip Man je umro 1973. To je opšta poznata činjenica i on jeste dao dozvolu za osnivanje asocijacije koja je zvanično registrovana tek nakon njegove smrti jer je upravo taj dogadjaj i odgodio njeno osnivanje i to Čeung dobro zna)

1.    Ja sam vodja Tradicionalnog Ving Čuna zato što sam ja jedina osoba koja je naučina Tradicionalni Ving Čun.Pored toga ja znam i modifikaciju i znam da je inferiorna u odnosu na Tradicionalni sistem.Zbog toga JA proglašavam SEBE grandmasterom Tradicionalnog Wing Čuna. Ako neko ne misli isto što i ja neka me poseti i ja ću mu rado pokazati prednosti .

      (Ovde Čeung jasno kaže da on sam sebe proglašava grandmasterom)

2.    Ja sam jedina osoba koju je Jip Man naučio tradicionalnom Ving Čunu , Ja sam najbolji borac Ving Čun stila. Ovo je priznato od mnogih pozntih majstora i Brus Lija. Ko ne veruje neka dodje da proveri.

          (Brus Li nikada nije priznao Čeunga za bilo šta a ostali poznati majstori( ko   god da su) nikada nisu ništa pozitivno rekli za Čeunga)

3.    Niko, i opet ponavljam niko, nije naučen Ving Čun radu nogu osim mene. Leung Ting i ostali to znaju. Kao i u slučaju treće forme, niko ne zna pravu formu osim mene.Ja sam prvi koji je napisao knjigu o pravoj trećoj formi. ( Opet tvrdnje ja pa ja, i niko osim mene a ni jedan dokaz osim njegove reči nemamo. Takodje danas znamo da je Čeugova verzije večtine nema najbitnije delove Ving Čuna)

4. Dim Mam ili dodrir smrti je prenet meni sa Tradicionalnim Ving Čunom. Ako ste čitali moj tekst o tome možete da imate neke ideje kako to radi. Sa druge strane nema leka za neznanje, Leung Ting i ostali odbacuju dim mak zato što g ne znaju, ako ništa drugo makar priznaju neznanje. Moja knjiga Dim Mak će biti na tržištu uskoro , držite oči otvorene. U Kini ima monaha koji mogu da izvedu razne stvari, da slome 12 cigli i slično. Možda neki ljudi mogu da stoje na 12 jaja, Ja mogu da stojim na dva a daih ne razbijem. Možete da sve ovo zovete trikovima ali Ja sam dalje najbolji borac Ving Čuna , ko se usudi da tvrdi drugačije slobodan je da potvrdi suprotno.( Dim Mak je deo akupunkture, svi stilovi imaju to znanje, čak i japanski i korejski stilovi, to nije nikakva tajna a nije ni originalno deo ving čuna, što se tiče izazova, Emin Bozepe se usudio da tvrdi suprotno i svi znamo šta je bilo)

 5. Potpuno je beznačajno da se raspravlja da li je Jip Man tražio od mene da položim zakletvu, jer niko osim mene nije tom dogadjaju prisustvovao. Ja vežbam ving čun 36 godina , JA sam najbolji borac i JA posedujem najviše znanja o Ving Čunu. JA sam spreman da to potvrdim bilo kome ,bilo kada, bilo gde. JA nisam kao Leung Ting i kompanija , dovoljno je da pogledate njihove slike i da vidite da niko od njih ne liči na nekoga ko vežba borilačke veštine.JA slobdno mogu da kažem da niko od njih nije ozbiljno vežbao i da sasvim sigurno ne izgledaju impresivno.

(Samo je on prisustvoao polaganju zakletve!! I treba da mu verujemo na reč? Ovo je potpuno suprotno kineskoj tradiciji , posebno kung fu tradiciji, niko ne polaže zakletvu bez svedoka i pisanog dokumenta i ceremonije. Čeung očigledno nema pojma o Bai Si ceremoniji i kako se primaju studenti ’’iza zatvorenih vrata’’. To je veoma bitan momenat u tradicionalnom kung fuu i bez tog nema podučavanja nikakvim tajnim znanjima. Ostatak je opet tvrdnja kako je on najbolji i vredjanje ostalih.)

Tokom 50tih godina ja sam bio dete kao i Brus Li ...puni želje da postanemo slavni.Leung Ting je bio još u pelenama u to doba. On nije krenuo sa ving čunom pre 1960tih i učio je od Leung Šeunga  , jip manovog učenika.on je jednu generaciju iza mene i Brus Lija. Na osnovu čega Ting tvrdi da je Jip Mnaov učenik. Jip Man je 1960tih bio težak narkoman i nije bio dobrog zdravlja i zbog toga nije mogao da uči bilo koga. Vig Čun je sistem napravljen da bude naučen za tri do četiri godine. Jip Man je učio of Čan Vah Šuna i od Leung Bika. Vong Šun Leung je naučio samo modifikovanu verziju i počeo da drži časove 1955. Lok Jiu je počeo da drži časove posle samo dve godine učenja modifikacije.Ja sam vežbao ving čun 4,5 godine u modifikovanoj verziji i 2,5 godine tradicionalnu verziju kada sam živeo sa Jip Manom. Naučio sam modifikaciju i tradicionalnu verziju.Kada sam završio učenje nastavio sam vežbanje sledečih 28 godina i nikada nisam prestao. Iz ovih faktora može se videti da sam ja najkvalifikovaniji ving čun majstor obe verzije i modifikovane i tradicionalne. JA proglašavam sebe najboljim majstorom i najboljim borcem čitavog ving čun sistema.

Zvršiću sa kineskom poslovicom,  vežbanje kung fua je kao veslanje uzvodno, ako ne ideš napred , ideš nazad a po nekd ostaješ u mestu.Nije čudo što je grupa iz VTAA otišla toliko daleko pozadi da me je sramota da budem povezan sa njima.

William Cheung

Grandmaster

.............................................................................................................................................

Krenimo sa Čeungovim tvrdnjama koliko je učio od Jip Mana. Čeung tvrdi da je krenuo sa treninzima 1951 godine. Kako znamo iz njegovih ličnih tvrdnji a i tvrdnji ostalih učenika da je on došao kod Jip Mana posle Vong Šun Leuga , a sam Vong kaže da je počeo 1954. Ova tvrdnja je lažna, Čeung nije mogao da dodje pre 1955 ili 1956 jer su Vong Šun Leung i Ču Son Tin već bili glavni asistenti u Jip Manovoj školi. Na početku karijere Čeung je tvrdio da je živeo kod Jip Mana 2,5 godine, pa je posle povećao na tri , pa na 4 a danas tvrdi da je živeo čitavih 5 godina kod Jip Mana. Jedini učenik koji je živeo kod Jip Mana je Ču Son Tin i on je živeo kod Jip Mana do kasne 1955. Čeung je napustio Hong Kong 1958 i apsolutno niko se ne seća da je Čeung živeo kod Jip Mana. Po rečima savremenika Vilijam Čeung je dolazio na treninge povremeno u periodu od 1956 do 1958 i to je sve. U prilog ovome ide i činjenica da ne postoji ni jedna fotografija Čeunga i Jip Mana zajedno. Ako je već bio toliko značajan, i živeo toliko godina kako on tvrdi kod Jip Mana , zašto nema ni jednu jedinu sliku. Ne samo to nego Čeunga nema ni na jednoj grupnoj fotografiji . Postoji jedna navodna fotografija Čeunga sa Jip Manom ali je to dokazan falsifikat i to dosta loš jer se jasno vidi da je pola slike osvetljeno a pola nije i da Jip Man ima senku a Čeung nema senku jer je dodat kasnije. Naravno , ovu fotografiju je nemoguće naći u velikom formatu jer bi onda bilo potpuno očigledno o čemu se radi.

Istina je da je Čeung bio problematično dete iz problematične porodice, njegov stric i otac su bili visoki službenici u policiji i bili su toliko korumpirani da su morali da su tokom 1960tih najureni sa posla. Vilijem je znao da je zaštićen i hteo je da se nametne lokalnim kriminalcima kao neko značajan ali je na kraju toliko zabrazdio da su ga poslali na ’’školovanje’’ u Australiju i nije dolazio uopšte u Hong Kong narednih skoro 40 godina a od 1999 do danas bio je samo jednom kratko. Nije dolazio da vidi porodicu , roditelje , braću da ne govorimo o nekim važnijim dogadjajima.

Jedna od bitnih tačaka u Čeungovoj marketing taktici jeste tvrdnja da je bio prijatelj i učitlj Brus Lija. Čeung govori kako je bio nerazdvojni prijatelj sa Brus Lijem, da su gotovo svo vreme bili zajedno i da je on bio neka vrsta zaštitnika i učitelja Brus Liju. Interesantno je da za sve godine druženja Čeung nema ni jednu jedinu fotografiju sa Brus Lijem. Postoji samo jedna fotografija koja je dokazani falsifikat. Ako pogledate Brus Lijevu sliku sa porodicom lako se vidi da Brus ima potpuno istu pozu, istu odeću ,istu frizuru apsolutno sve je isto. Jasno se vidi ako se uveća slika gde su linije sečenja i šta je kasnije dodavano. Čeungova glava baca senku na dve strane (što nije moguće) a Brus Lijeva nema senk. Takodje je interesantno da Vilijam Čeung nosi apsolutno istu odeću kao i na slici sa Jip Manom. 

Izgleda da je bio neki dobar dan za slikanje, prvo sa Jip Manom pa posle sa Brusom koji se takodje slikao sa porodicom i nekako uspeo da se zamrzne i održi istu pozu. Istina je da su se Čeung i Brus Li verovatno znali iz vidjenja a Brus je takodje bio i filmska zvezda još kao dete , ali nema ni jednog dokaza da su bili prijatelji. Sve Čeungove priče su samo to, priče bez dokaza a Brus Li za života nigde , nikada nije pomenuo Čeunga ni u kakvom kontekstu. Kada je snimao film Povratak Zmaja , Brus je pozvao Vong Šun Leunga da mu bude tehnički savetnik za koreografije borbi , nije zvao Čeunga. Inače Brus je počeo da trenira Ving Čun 1957 nešto kasnije je Čeung otišao u Australiju, nisu imali vremena da mu Čeung bude ’’učitelj’’ . Dakle još jedna priča koja je totalna laž.

Krajem 1980tih i tokom 1990tih , Čeungova ’’akademija’’ je bila pod istragom i jedno vreme zatvorena zbog ilegalne imigracije. Čeung je koristio svoju školu kao paravan za švercovanje ilegalnih imigranata u Australiju.

Pogledajmo malo šta nam Čeungova priča kazuje o njegovoj ličnosti. Čeung je svojom pričom uvredio Jip Mana i bukvalno ga nazvao lažovom i prevarantom jer je lagao sve svoje učenike , čak i svoje sinove i sve ih naučio nekakvoj lošijoj verziji veštine. Jip Man po ovoj priči je bio jako podao i pokvaren i decenijama je varao sve redom, samo je iz nekog razloga Čeunga naučio ’’originalu’’ jer je on to zaslužio samim svojim postojanjem.

Čeung je svojom pričom uvredio sve učenike Jip Mana jer je u suštini rekao da su oni kreteni koji nisu zaslužili da dobiju pravu veštinu. Čak ni Jip Manovi sinovi nisu zaslužili da dobiju pravu veštinu, samo Čeung iz nekog nepoznatog razloga jeste.

Takodje je uvredio svog učitelja govoreći da bio toliko drogiran da nije mogao da prima učenike.

Na kraju Čeung vredja i svoje učenike jer im prodaje priču koja je apsolutno netačna. Svi oni koji dodju u njegovu školu na početku ne znaju za sve ove kotraverzne stvari ali nakon nekog vremena ih svakako saznaju. Na kraju oni imaju izbor ili da napuste Čeunga (što su mnogi uradili) i priznaju da su naseli na prevaru i bukavlno bacili godine rada i gomilu para. Ili mogu da naprave svakakve vrste mentalne gimnastike i opravdaju Čeunga i sebe i nastave da rade taj stil jer im ego ne dozvoljava da priznaju da su nasamareni.

Dakle možemo li da verujemo čoveku koji ni jednu svoju tvrdnju ne može da potkrepi dokazima, koji falsifikuje slike i pisma , koji nema ni malo poštovanja ni prema kome i koji je upetljan u kriminalne radnje još od rane mladosti? Da vam sada dodje neko i tvrdi isto što i Čeung , da li bi njemu verovali? Ako ne , zašto onda verujete Čeungu ? Koliko vredi njegova reč?  Razmislite...

Najveći plod kung fua, smirenje

Kung Fu se može posmatrati i praktikovati na mnogo načina. Individualnost je jedna od najznačajnijih karakteristika tradicionalnog Kug Fua jer dozvoljava praktikantu da se razvija u smeru koji  mu najviše odgovara. Treniranje generalno a posebno borilačkih veština pozitivno utiče na mnoge aspekte života. Ukoliko se Kung Fu ne trenira već postane način života , postane deo ličnosti , deo čovekove svakondevice ,važan koliko hrana i san, onda se zaista može videti enormna promena u pojedinim aspektima života i rada. Od mnogih darova koje sam tokom godina dobio od Kung Fua , smirenje je jedan od najznačajnijih.

Moj Kung Fu put nije bio kratak i nikako nije bio lak. Prevelika ljubav prema veštini je mene kao i stotine drugih dovela u situaciju da budem prevaren. Nisam ni znao da sam prevaren dok nisam došao ovde gde sam sad. Ne krivim ljude koji su me prevarili jer su i sami naseli na iste priče kao i ja i oni i danas duboko veruju u to što rade( u čemu im želim svaku sreću i uspeh). Elem ,došavši ovde shvatio sam kako stvari stoje i jedostavno odbacio sve što sam radio do tada i počeo iz početka. Bio je to izuzetno jak  udarac, jer nije lako odbaciti sve što si do tada znao i što je još važnije verovao da je istina. Ujedno to je bila i prva velika lekcija, prestao sam da verujem rečima a počeo da verujem pokretu, borbi, eksperimentu. Probaš pa vidiš vredi li nešto ili ne.

Mnogo je priče u kung fuu, priče o nasledju, velikim majstorima prošlih vremena ,svi su originalni i najbolji, svi se pozivaju na neke autoritete . Brzo sam shvatio da se ljudi  kriju iza svih tih priča  jer sami nisu u stanju da upotrebe svoje veštine. I tako od jednog do drugog dok nisam našao ljude koji pričaju rukama , koje ne mogu da pomerim sa mesta iako sam jači i krupniji , koji su brži od mene iako su 20 i više godina stariji. Od takvih sam naučio veštinu i to mi je bila druga po značaju stvar (ili prva) u treningu i razvoju. Zašto je ovo važno? Svi mi koji se bavimo borilačkim veštinama ako ne svesno a ono na nekom podsvesnom nivou znamo koliko verdi to što radimo, čak i onda kada svesno nismo u stanju da to priznamo. Veoma je važno da veština ili stil kojim se bavmo bude ''ono pravo'' u smislu da nam pruža upravo ono što nam treba , ne čak ni ono što želimo. Pravi kung fu usmeri čoveka u pravcu koji mu je potreban iako taj pravac nije prvobitno odabran.

U početku sam želeo da što pre nadoknadim vreme izgubljeno na tako pompezno nazvanom ''originalu''. Ne samo u vežbanju već i u istraživanju prave istorije stila a polako sam već sticao dublje razumevanje kineske tradicionane kulture što je opet jako pomoglo u vežbanju. Istraživao sam i druge stilove i analizirao njihova tehnička rešenja i pristup radu. Želeo da sam da naučim što više. Uživao u razmeni znanja sa drugim entuzijastima koji su imali pristup i želju za učenjem slične mojima. Naravno prošao sam sve faze sumnje i testiranja stilova kojima se bavim .Od samog početka treninga kod mojih sadašnjih učitelja jedna stvar je postala očigledna već u samom početku. Stvari koje sam učio su bile neverovatno jednistavne , dosadne , teške i činilo mi se nemoguće da se nauče i uvežbaju. I mada je bilo zaista teško i jako frustrijajuće rezultati su počeli da se vide gotovo odmah. veština je rasla i stapala se sa mnom. Moji učitelji  imajući potpuno i retko razumevanje svojih stilova su me trenirali potpuno drugačije nego što se to radi u drugim školma. Oslobodjen balasta nepotebnih i pogrešnih stvari razvijao sam samo on što je za veštinu značajno. Veština je polako rasla i osvajla me fizički i na nekom nižem , instiktivnom nivou svesti. Ja sam veštinu osvajao na intelektualnom nivou. Na kraju , postali smo jedno .

 Mnoge su se promene desile tokom vremena. Neke su rasle neprimetno tokom vremena a neke dešavale u momentu, naglo i nekada burno. Pre više od godine jedna stvar se dogodila koja me je jako iznenadila iako u prvom momentu ništa nisam primetio.  Ovde se vozi toliko bezobrazno da to ne može da zamisli neko ko nije video. Nema potrebe da pričam da sam svaki dan učio lokalne vozače Srpski jezik , uglavnom rečenice koje pominju majku, sestru, rodbinu... Elem, najednom to je prestalo i trebalo mi je nekoliko dana da to primetim.Nakon toga sam primetio i druge stvari koje su umele da me izvedu iz takta to više jednostavno ne rade. Čak i stvari i ljudi koje po svakoj logici imam pravo i trebalo bi da mrzim, nemam apsolutno nikakvo osećanje prema njima. Stvari koje volim , sada volim drugačije , možda ne više ali svakako sam u stanju da jasnije artikulišem i iskažem osećanja. To nekakvo čudno osećanje mira prema svetu i svemu što se dogadja je ...zaista čudno dok se čovek ne navikne na njega. Nikada nisam želju da se dokazujem ali sada je čak i želja da podelim sa nekim svo ovo znanje teškom mukom prikupljeno je nestala. Ranije sam zaista pokušavao da ljude zainteresujem za prvi kung fu , sada ne mrdam prstom u tom pravcu. Kako naš narod kaže :''možeš nekom da uzmeš na silu ali ne možeš da daš na silu''.  Ako se pojavi neko ko shvata šta može da dobije ,dobro,ako  ne ,opet dobro.

Kako kung fu ne može bez politike i trovanja ni ja nisam poštedjen toga. Svako malo pa me neko napadne i pokuša da me uvredi. Iako me takvi stvari nikada nisu previše pogadjale , jesu neprijatne. Danas jednostavno nemam nikakvo osećanje prema takvim stvarima , sem osećanja dubokog žaljenja što ti ljudi muče sebe i provode vreme mrzeći ...mene?...sebe...? ili koga već...ali truju dušu i sigurno se ne osećaju dobro ni srećno ni zdravo, živeti u tom paklu negativnih osećanja mora da je izuzrtno teško. Nekada , istina ne često, izadjem u park pored luke i molim se za te ljude, jer mi ih je zaista žao.

Životni problemi koji nikoga ne obilaze sada su mnogo manje opasni nego ranije. Sada ih razmatram potpuno bez emocije, strogo analitilki i tražim najbolje ili makar najmaje bolno rešenje. Život ume i da udari ozbiljno i donese tugu , a u poslednje vreme samo takve vesti dobijam iz voljene mi Srbije gde su mnogi dobri i dragi ljudi promenili svetom. I mada me zaista pogode takve vesti sa ove perspektve znam da vreme provedeno sa tim ljudima niko ne može da mi uzme kao ni sreću koje to poznanstvo donelo i čast da takve ljude poznjem. Ostaje duboka praznina kad neko koga voliš ode , naročito kada se to desi pre vremena, ali sve dok žive u mojim sećanjima nisu zauvek nestali. I danas znaju ,iako ih više nema , da me nasmeju ili posavetuju.

Sa stanovišta kung fua gledano promena je došla u vidu povlačenja u sebe. Nemam naravno nikakav tajni stil niti ikakvih tajni , jednostavno faza istraživanja je završena , pronašao sam odgovore na sva pitanja koja su me mučila i sada jednostavno radim ono što volim potpuno neograničen i nesputan od bilo koga i bilo čega. Uživam u svakom pokretu , svaki dan je novi izazov , nova šansa da makar malo gurnem svoje sposobnosti u pravom smeru, da otkrijem nešto novo, steknem novo iskustvo. Jedna potpuna ravnodušnost me je obuzela što se tiče rada druih stilova i veština. Naravno , poštujem rad i zalaganje i znanje i veštinu ali sve što rade drugi je jednostavno njihova stvar.  Potpuno su mi sa ovog stanovišta nelogični nekakvi gradacijski sistemi i titule u borilačkim veštinama, Veštinu ili imaš ili nemaš, nikakav papir ili poznati majstor od pre sto godina može to da promeni. Nasmejem se svim tim šarenim papirima oko kojih se okreče mnogo novca i koječega drugog i po nekad, retko i malo kung fua. Te su stvari napravljene za uzimanje novca onima kojim neko drugi treba da kaže koliko znaju i koliko vrede. Meni to ne treba , ja sam siguran u svoj kung fu i svoje znanje, prizanje od bilo koga je nebitno . Postoji jedna stvar sa kung fuom, pravi kung fu kao i pravi prijatelja nikada neće da te izdaju i ostave , čak i kad gubiš, lažni kung fu i lažni prijatelji će da te iznevere onda kad ti najviše trebaju.

300 borbi Leung Jana

Leung Jan je najverovatnije jedna od najpoznatijih ako ne I najpopularnija ličnost Ving Čun istorije  svih  vremena.  On je bio utelotvorenje svih vrlina I nepobedivi borac, jednom rečju, heroj. Kako legenda kaže on je bio doktor tradicionalne medicine uvek spreman da pomogne siromšnima bez ikakve naknade. Kada nije radio u svojoj radnji (ordinaciji) vreme je provodio boreći se sa predstavnicima raznih kung fu stilova koji su ga izazivali na borbe na život I smrt. Kako legenda kaže , dobri doktor je imao preko 300 borbi I nijednu nije izgubio.

Iako je Leung Jan toliko popularan i napisane su brojne knjige I snimljene TV serije I filmovi o njegovim avanturama , istorijskih činjenica o njegovom životu je iznenadjujuće malo. Kako je živeo, godina rodjenja, godina smrti, koliko je dece imao, koliko učenika, kako je zapravo izgledala veština kojom se bavio , sve to je zapravo nepoznato I predmet je rasprava u Ving Čun krugovima već decenijama. Najinteresantnija je tvrdnja o 300 borbi koje imao I nijednu nije izgubio. Analizirajmo tu tvrdnju iz više uglova.

Sa čisto fizičkog stanovišta 300 borbi, bez obzira na rezultat je neverovtno postignuće, Uzimajući u obzir da su borbe bile bez pravila I zaštitne opreme količina povreda koje je Leung Jan preživeo je bila ogromna. Čak I danas , sa svim dostignućima moderne medicine , zaštitnom opremom I pravilima, profesionalni borci imaju kraći životni vek i pate od raličitih zdravstvenih problema koji su direkta posledica fizičkih trauma nanesenih tokom borbi. Ako uzmemo u obzir da današnji borci , koji imaju najbolju zdravstvenu zaštitu, najbolje trenere I koriste zaštitnu opremu nemaju ni blizu 100 borbi, 300 borbi je nemoguće I zamisliti. U vreme Manču dinastije tokom koje je Leung Jan živeo prosečan životni vek je bio 30 godina. Umiralo se od bolesti koje se danas rutinski leče. Uzimajući u obzir da je Leung Jan živeo više nego duplo duže od prosečnog životnog veka u to doba možemo da pretpostavimo da nije imao značajnih fizičkih I psiholoških trauma tokom života. Kada sagledamo opšte uslove života I nivo medicine toga vremena , 300 borbi bi definitivno ostavilo posledice na Leung Jana I značajno mu skratilo životni vek sem u slučaju da tokom borbi nije primio ni jedan udarac , što je moguće samo u filmovima jer I najbolji borci budu udareni nebrojeno puta.

Postoji još jedna stvar koju moramo da imamo u vidu. Profesionalni borci su upravo to, profesionalni borci. Njihov posao je da se bore I čitav svoj život posvete tome. Njihov kompletan način života , vreme spavanja, treninzi, dijeta , apsolutno sve je podredjeno borenju. Nema profesionalnog borca koji radi tokom dana a posle radnog vremena profesionalno trenira. Leung Jan je imao dobro razradjen posao I morao je da provede dosta vremena održavajući isti. Koliko vremena I energije je imao za ozbiljan trening koji bi mu omogućio da dobije 300 borbi ,posle posla ostaje pitanje. Gledajući stvari iz ovog ugla nemoguće je da je Leung Jan imao 300 borbi. Mi zapravno nemamo istorijskih podataka koji bi potvrdili makar I jednu jedinu borbu. Ono što znamo je da je on bio profesionalni lekar a ne profesionalni borac I da je vežbao kung fu u slobodno vreme.  Nije verovatno da je neko ko je bio prilično nepoznat u borilačkim krugovima tog doba bio izazivan od najboljih boraca tog vremena I sve ih pobedio I to čak 300 puta. Nelogično je I to da nikada nije izgubio borbu, čak I najbolji borci izgube neku borbu I ovo je jedan od najjasnijih pokazatelja da je čitava priča samo bajka.  

Sa sociološke tačke gledišta prilično je nelogično da je Leung Jan imao ikakvih borbi. Dobri doktor je pripadao nakvišem društvenom sloju koju je Han kinez mogao da postigne I bio je izuzetno bogat. Pripadnici najvišeg socijalnog sloja nikada nisu direktno učestvovali u ratovima ,političkim konfliktima a posebno ne u pojedinačnim borbama. Ovo je pravilo koje važi za svako vreme I svaku lokaciju, bogati se jednostavno drže po strain I brinu o svojim poslovima. Imajući u vidu da su borbe bile zabranjene tokom perioda u kom je Leung Jan živeo a to je bilo nestabilno I opasno vreme Taiping revolucije, najkrvavijeg dogadjaja u kineskoj istoriji u kome je živote izgubilo izmedju 30 I 100 miliona ljudi , teško je zamisliti da je on učestvovo u nekim borbama I ostao živ. Nepobedivi borac , Han kinez , u doba revolucije kada su glave letele na sve strane bio bi opasan symbol snage I veštine Han Kineza I kao takav bi vrlo brzo bio eliminisan. Činnjenica da vlasti ne da nisu Leung Jana videle kao pretnju već je u to doba on već imao kung fu školu i neskriveno vežbao borilačke vešetine govori u prilog tome da nije radio ništa što bi privuklo pražnju vlasti, svakako nije učestvovao u nekakvim izazovima I borbama koje su bile nelegalne.

Ako ne u svrhe borenja, žašto je Leung Jan vežbao kung fu. Tokom 50tih godina 19tog veka borilačke veštine su preživele dramatičnu promenu. Postavši zastarele I prevazidjene u vremenu kada je moderno vatreno oružije konačno stiglo u Kinu, kung fu menja fokus I svrhu treninga. Izguvši mesto u vojsci I ostalim službama koje je mačeve I joplja zamenilo puškama I topovima kung fu je bio na pragu izumiranja. Visoki socijalni slojevi Han Kineza su prihvatili kung fu I vežbali ga kao znak socijalnog statusa I bogatstva . Kako je posedovanje oružija bilo zabranjeno fokus je pomeren na vežbanje tehnika ‘’praznih ruku’’. Ovo je vreme kada su je kung fu počeo da dobija oblik koji prepoznajemo danas. Borilačke veštine su u to doba predstavljale isto što I sportski automobili I skupa gardroba predstavlja danas. Samo su bogati mogli da priušte kung fu trening. Leung Jan nije imao kung fu školu u smislu u kojem takve škole postoje danas. On je zašravo vodio elitni klub za bogate ljude iz Fošana I najbogatiji I najuspešniji poslovni ljudi su se okupljali kod Leung Jana kako bi se družili I eventualno trenirali. Leung jan je bio uspešan I bogat , postigao je najviše što je neko mogao u to doba I imao je sve što je život mogao da ponudi. Teško je poverovati da bi rizikovao život, bogatstvo ,slobodu , zdravlje …samo da bi nekome dokazao da može da se bori. Na stranu što su borbe bile zabranjene a kazne jako oštre, žašto bi rizikovao da bude obogaljen ili ubijen od strane nekih anonimusa a imao je apsultno sve što je mogao da poželi. On jednostavno nije imao razloga da se bori a bio je dovoljno bogat da svaku pretnju reši indirektno i trajno.

Sa istorijske tačke gledišta, tokom vladavine Manču dinastije borilačke veštine su bile marginalna aktivnost kojom se bavilo manje od 0,1% stanovništva, oni kojima su te veštine trebale zbog prirode posla I bogataši koji su imali novca da obuku plate. Civili nisu smeli da poseduju oružije sem posebnih kategorija koje sui male posebnu dozvolu kao čuvari karvana , telesna garda , lovci na ucene I sl.

Dakle , da li je uopšte  bilo izazova I borbi raznih majstora? Odgovor je ne, takve stvari su bile strogo zakonom zabranjene a kazne su bile jako oštre. U period pre Taiping revolucije ne postoji ni jedan dokaz, niti jedan službeni ili privatni zapis čak ni svedočenje trećeg lica da se takva borba ikada , igde održala. Takvim borbama nema čak ni pomena u popularnoj literaturi ili pozorištu, niti legendama koje su bile pupularne u to doba. Dakle institucija izazivanja na borbu u tom dobu nije bila poznata. U vremenu nakon Taiping revolucije i povlačenja pojedinih zabrana koje se tiču borilačkih veština, opera crvenih čamaca i po završetku progona učesnika pobune polako se javlja novi vid sporta koji je došao sa zapada. U poslednjim decenijama 19 veka ful kontakt borbe postaju popularne kao što je boks bio na zapadu. Čuvene drvene platforme koje sun am dobro poznate iz kung fu flmova gde se borci bore često do smrti su zapravo prva verzija borilišta gde su se borci borili za nagradu.Naravno , nije bilo borbi na smrt mada jeste bilo povreda ,kao I u svakom ful kontakt sportu. Postojala su pravila koja su više-manje bila slična današnjim MMA pravilima. Postojala su I takmičenja u borenju oružijem gde su opet pravila bila stroga te niko nikada nije ozbiljnije povredjen. Borci su se borili za novac I slavu , baš kao i danas.

Ne postoji ni jedan dokaz da je Leung Jan borio učestvovao na takvim takmičenjima. Imamo prilično dobre izvore podataka iz tog vremena I imena poznatih boraca nisu zaboravljena. Što se Leung Jana tiče, neko ko je dobio ni manje ni više nego 300 borbi ostavio bi makar nekakav pisani trag u dokumentima svog vremena. Nemamo ni jedan plakat, novinski izveštaj, privatnu prepisku, policijske zapise , apsultno ništa. Čak I da pretpostavimo da se Leung Jan borio ilegalno ,daleko od očiju javnosti 300 borbi bez ijedne izgubljene bi bilo nešto što bi ostavilo makar nekakav trag u istoriji , ali toga jednostavno nema. Iz potpunog nedostatka dokaza ,čak ni pomena Leung Jana kao borca iz vremena dok je bio živ možemo zakljuliti da se on nikada nije borio.

Prvi pomen Leung Jana kao neprikosnovenog borca se prvi put nalazi u jeftinim džepnim knjigama koje su bile jako popularne u periodu republike 1911-1948. Kao I danas , još više u to doba ljudi su gutali doživljaje heroja I uživali u opisima borbi I njihovim neverovatnim veštinama. Leung Jan je u jednom period postao najpopularniji heroj ovih izdanja i zasenio je i heroje poput Fong Sai Juka. Ovo je bilo vreme budjenja I obnavljanja nacionalne svesti Kine i mnogo truda je uloženo u vraćanje nacionalnog ponosa. Pulp izdanja su bila jedan od načina da se pokaže veličina I snaga kineske kulture I kung fua kao jednog od značajnih delova te kulture. Čitav opus o Leung Janu je kasnije ponovo štampan I izdat u Kini nakon gradjanskog rata u periodu izmedju 1950 I 1954. Par decenija kasnije , Ving Čun će dostići planetarnu popularnost I ono što je nekada bila laka zabava postaće deo istorije snažno forsiran od strane učitelja jednog stila . 

Sa stanovišta tradicionalne kineske kulture , obožavanje predaka je važan njen deo. Pripisivanje moralnih , etičkih I fizičkih atributa koji su nedostižni prosečnom čoveku je nešto potpuno očekivano , posebno u kung fuu. Svi stilovi imaju nekog nepobedivog pretka koji nikada nije izgubio borbu i imao veštine koje se mogu uporediti sa nadprirodnim bićima. Naravno,svaka generacija oseća obavezu da doda po nešto novo te moći i snaga mitskih predaka raste iz generacije u generaciju. Priče o nastanku veštine i osnivačima se obično nazivaju istorijom mada je jasno da se tu radi o mitovima koji nemaju ni zrno istorijskih podataka. Cilj ovih priča nije da prenesu validne istorijske činjenice već da daju moralne I etičke smernice novim generacijama vežbača I da posluže kao inspiracija za marljivo vežbanje. Ving Čun ‘’istorija’’ treba Leung Jana upravo iz navedenih razloga. Bez obzira da li je imao 300, 500 ili 1000 borbi on stoji visoko iznad svih ostalih i daje svetao primer Ving Čun vežbačima kao i cilj kome treba da streme.Bez obzira što priča o njemu nema istorijske podloge I potpuno je izmišljena ljudi će ponavljati kako je dobio 300 borbi jer mnogima važno da imaju osećaj kako su nastavljači rada i dela nekog veoma važnog i poštovanog.