Postoje velike razlike u pristupu radu na drvenoj lutki
na istoku i zapadu. Ove razlike dolaze iz više izvora i ogledaju se u maniru
izvodjenja tehnika, cilju vežbanja, atributima koji se razvijaju kroz trening
itd.
Na zapadu i kod nekih kineskih učitelja koji imaju za
klijentelu uglavnom zapadnjake jasno se vidi razlika u pristupu radu na lutki.
Pokreti se izvode brzo , jako, ruke i telo lutke se udaraju tako da udarac
izazove što više buke. Vizuelni efekat je najbitniji , kvalitt rada se ocenjuje
po tome koliko atratkivno izgleda izvedena forma. Sa druge strane lako se
uočava potpuno odsustvo ikakovog koncepta telesne strukture, gotovo svi pokreti
su pogrešni u nekim stilovima su i uglovi i ''tehnike'' potpuno suludi pa ljudi
zalaze i iza ruku ili tela lutke izvodeći nekakve poluge i bacnja. Ovakav način
rada je na žalost kontraproduktivan jer raditi brzo na lutki a posebno bez
koncepa telesne strukture jednostavno nema smisla i gubljenje je vremena.
Imajući u vidu da lutka nije živ protivnik i ne uzvraća udarce niti napada
koncept pravovremenosti se ne može vežbati te je izvodjenje tehnika velikom
brzinom bez svrhe. Raditi brzo sa živim treing partnerom trenira pravovremenost
i razvija reflekse, raditi brzo sa statičnom lutkom ne razvija ništa sem što u trci
da se pokret izvede što brže taj isti pokret se kvari i izvodi nepravilno.
Posebno stilovi koji nemaju koncept telesne strukture rade lutku potpuno
pogrešno jer nemajući jasne smernice u treningu i čemu lutka zapravo služi
pokrivaju to neznanje atraktivnim izvodjnjem i pretvaraju trening lutke u nešto
potpuno suprotno od njene originalne namene.Interesantno je da dok mnogi tvde
da je njihova forma lutke najstarija i najoriginalnija istorijska istraživanja
pokazuju da je prvu komplentu formu lutke napravio Yuen Kai San, pre toga se
lutka kroz pojedinačne pokrete i San Sik( kratke forme).
Na istoku se lutka radi potpuno drugačije, nije bitan
vizuelni utisak već pravilnost izvodjenja. I dok neki učitelji insistiraju na
redosledu pokreta to u suštini nije važno jer postoji ograničen broj pokreta
koji se mogu izvesti na lutki i redosled tih pokreta nije bitan. Forma se radi
polako i svaki pokret mora biti strukturalno ispravan. Kao što je napred rečeno
udaranje lutke punom snagom i brzinom nije pravilno jer lutka tome ne služi,
niti je to džak koji služi razvijanju snage udarca niti je to sprava kojom se
ojačavaju mostovi(podlaktice). Izvodjenje forme ili tehnika mora da bude tiho,
najviši nivo rada je bez ikakvog šuma a opet se puna energija prenese na lutku.
Svrha vežbanja drvene lutke , bilo kroz formu ili kroz slobodne tehnike je da
vežbača nauče pravilnu distancu i što je važnije pravilne uglove prilaza
protivnikovoj centralnoj liniji. Kroz pravilnu strukturu tela i pravilno
postavljanje prema protivniku drvena lutka daje osnovne ideje kontrole
distance, prostora i protivnika i služi kao alat za korigovanje vežbača. Zašto
se lutka radi polako i insistira na radu bez zvuka. Kada se radi polako onda se
obraća pažnja na sve potrebne detalje a iskustvo je pokazalo da telo brže pamti
radeći spore pokrete. Kroz spore ali koncentrisane pokrete se koriguje ne samo
osnovna struktura tela i pozicija ruku , već i pravilan rad nogu kroz tu istu
strukturu i pravilno usmerenje energije. Što je rad na lutki glasniji to je
usmerenje energije lošije i ide u pogrešnom pravcu. Vežbanje koje pravi mnogo
buke zajedno sa pokušajem da se pokreti izvedu što brže vode pogrešnim navikama
koje borca ostavljaju ranjivim u borbi.
Pokreti koji se izvode bez strukture , brzo i lupaju po rukama
lutke su slabi i lako se lome pod pritiskom udarca u pravoj borbi iako
sotavljaju utisak snage , pored toga su pogrešno usmereni i lako ostavljaju
borca bez odbrane u presudnom momentu napada.
Нема коментара:
Постави коментар