Drvena lutka -razlike u radu

Postoje velike razlike u pristupu radu na drvenoj lutki na istoku i zapadu. Ove razlike dolaze iz više izvora i ogledaju se u maniru izvodjenja tehnika, cilju vežbanja, atributima koji se razvijaju kroz trening itd.

Na zapadu i kod nekih kineskih učitelja koji imaju za klijentelu uglavnom zapadnjake jasno se vidi razlika u pristupu radu na lutki. Pokreti se izvode brzo , jako, ruke i telo lutke se udaraju tako da udarac izazove što više buke. Vizuelni efekat je najbitniji , kvalitt rada se ocenjuje po tome koliko atratkivno izgleda izvedena forma. Sa druge strane lako se uočava potpuno odsustvo ikakovog koncepta telesne strukture, gotovo svi pokreti su pogrešni u nekim stilovima su i uglovi i ''tehnike'' potpuno suludi pa ljudi zalaze i iza ruku ili tela lutke izvodeći nekakve poluge i bacnja. Ovakav način rada je na žalost kontraproduktivan jer raditi brzo na lutki a posebno bez koncepa telesne strukture jednostavno nema smisla i gubljenje je vremena. Imajući u vidu da lutka nije živ protivnik i ne uzvraća udarce niti napada koncept pravovremenosti se ne može vežbati te je izvodjenje tehnika velikom brzinom bez svrhe. Raditi brzo sa živim treing partnerom trenira pravovremenost i razvija reflekse, raditi brzo sa statičnom lutkom ne razvija ništa sem što u trci da se pokret izvede što brže taj isti pokret se kvari i izvodi nepravilno. Posebno stilovi koji nemaju koncept telesne strukture rade lutku potpuno pogrešno jer nemajući jasne smernice u treningu i čemu lutka zapravo služi pokrivaju to neznanje atraktivnim izvodjnjem i pretvaraju trening lutke u nešto potpuno suprotno od njene originalne namene.Interesantno je da dok mnogi tvde da je njihova forma lutke najstarija i najoriginalnija istorijska istraživanja pokazuju da je prvu komplentu formu lutke napravio Yuen Kai San, pre toga se lutka kroz pojedinačne pokrete i San Sik( kratke forme).

Na istoku se lutka radi potpuno drugačije, nije bitan vizuelni utisak već pravilnost izvodjenja. I dok neki učitelji insistiraju na redosledu pokreta to u suštini nije važno jer postoji ograničen broj pokreta koji se mogu izvesti na lutki i redosled tih pokreta nije bitan. Forma se radi polako i svaki pokret mora biti strukturalno ispravan. Kao što je napred rečeno udaranje lutke punom snagom i brzinom nije pravilno jer lutka tome ne služi, niti je to džak koji služi razvijanju snage udarca niti je to sprava kojom se ojačavaju mostovi(podlaktice). Izvodjenje forme ili tehnika mora da bude tiho, najviši nivo rada je bez ikakvog šuma a opet se puna energija prenese na lutku. Svrha vežbanja drvene lutke , bilo kroz formu ili kroz slobodne tehnike je da vežbača nauče pravilnu distancu i što je važnije pravilne uglove prilaza protivnikovoj centralnoj liniji. Kroz pravilnu strukturu tela i pravilno postavljanje prema protivniku drvena lutka daje osnovne ideje kontrole distance, prostora i protivnika i služi kao alat za korigovanje vežbača. Zašto se lutka radi polako i insistira na radu bez zvuka. Kada se radi polako onda se obraća pažnja na sve potrebne detalje a iskustvo je pokazalo da telo brže pamti radeći spore pokrete. Kroz spore ali koncentrisane pokrete se koriguje ne samo osnovna struktura tela i pozicija ruku , već i pravilan rad nogu kroz tu istu strukturu i pravilno usmerenje energije. Što je rad na lutki glasniji to je usmerenje energije lošije i ide u pogrešnom pravcu. Vežbanje koje pravi mnogo buke zajedno sa pokušajem da se pokreti izvedu što brže vode pogrešnim navikama koje borca ostavljaju ranjivim u borbi.

Pokreti koji se izvode bez strukture , brzo i lupaju po rukama lutke su slabi i lako se lome pod pritiskom udarca u pravoj borbi iako sotavljaju utisak snage , pored toga su pogrešno usmereni i lako ostavljaju borca bez odbrane u presudnom momentu napada.

Pitanja bez odgovora

Cilj ovog teksta je da vežbače Ving Čuna usmeri u sasvim novom pravcu ličnog razvoja i razumevana veštine kojom se bave. Postoje neka pitanja koja se uglavnom ne postavljaju ili ako se postave odgovri koji se daju su nelogični , nepotpuni i potpuno pogrešni. Kako je u srpskom Ving Čunu jako zastupljen anti-intelektualizam koji onemogućava svako istraživanje i svako samostalno razmišljanje obeshrabreno jedan od ciljeva ovog teksta je da pokaže koliko je važno poznavati sve aspekte stila kojim se bavite, e samo tehnički već i istorijski i kulturni.Ohrabruje se samo prihvatanje informacija koje trener servira bez ikakvog razmišljanja i racionalne analize. Zarobljeni u ’’kulturi’’ , ’’nasledju’’ , ’’originalnosti’’ stilovi se prenose putem kopiranja i gotovo je nemoguće postaviti razložno pitanje i na isto dobiti odgovor. Nemoguće je shvatiti Ving Ćun u potpunosti ukoliko se ne poznaju svi aspekti stila i otuda dolaze mnoge greške u prenošenju veštine i nelogična objašnjenja . Izuzetno je važno razumeti vreme, prilike i kulturu vremena u kojem je veština nastala kao i način razmišljanja u način života ljudi koji su istu napravili. Takodje je važno pratiti socio-ekonomske i političke promene u društvu te scijalni statust ljudi koji su kroz istoriju veštinu razvijali i prenosili. Na taj način možemo da kompletn shvatimo ne samo kako je veština dobila današnji oblik već i kako je do toga došlo . Pitanja koj slede se ne postavljaju često i odgovri na ista su po pravilu pogrešna .

1. Zašto ima toliko ’’Huen Sao’’ pokreta u formama? Uobičajen odgovor je da se  ovim jačaju zglobovi šake za udarac. Ovo je totalno pogrešno jer ni jedna druga        veština ne koristi ovaj pokret za jačanje zgloba šake, niti ovaj pokret , ma koliko puta   bio ponovoljen može da razvije zglob šake za udarac. Zglob šake se za udarce jača     nekim drugim vežbama, recimo sklekovima na pesnicama, udaranjem zidne i teške vreće, zgibovima itd. Takodje svrha ovog pokreta , odnosno ’’aplikacije’’ su totalno nerealne i nelogične. Uobičajeno se demonstrira kako ’’Huen Sao’’ služi da obidje podlakticu ruke koja napada i nadje prazan prostor da se plasira udarac. Ovo je u realnoj borbi nemoguće izvesti je jednostavno traje predugo. Dakle ni jedan od ovih odgovora nije tačan. Ostaje pitanje zašto su kreatori veštine posvetili toliku pažnju ovoj tehnici? Ti ljudi nisu bili glupi i bili su izloženi borbama na život i smrt mnogo češće nego što se to misli , oni svakako ne bi vežbali nešto što nema nikakvu realnu vrednost.  Razmislite o tome...                                                                                                
2.  Zašto ima toliko ’’Bong Sao’’ blokova u drugoj formi? Gotovo 2/3 forme je posvećeno upravo ovom bloku. Upotreba ove tehnike varira od stila do stila ali svi tradicionalni stilovi se slažu da ’’Bong Sao’’ nikada nije tehnika koja se koristi prva, nikada nije inicijalna tehnika , već služi da ’’popravi’’ neku drugu tehniku , da pokrije prostor ukoliko je udarac promašio ili je potrebno jednom rukom pokriti protstor protiv protivnikove dve ruke pa Bong Sao prati neki drugi blok izveden da     zaustavi incijalni napad. U realnoj borbi primiti udarac , posebno u telo nije neki veliki problem , profesionalni borci često namerno ostave ’’otvoren’’ neki deo tela kako bi namamili protivnika da plasira udarac tamo i ’’otvori’’ sopstvenu odbranu tako da se može plasirati udarac u neki ranjiviji deo tela (glavu). Bong Sao je po svojoj prirodi defanzivna tehnika. Iako se ne može napraviti gradacija važnosti Ving Čun tehnika jer su sve podjednako važne ostaje pitanje zašto je baš jednoj dato toliko prostora . Bong Sao je tehnika koja je najviše puta ponovoljena posle Huen Sao bloka. U ful kontakt borbama možemo videti čitavu lepezu tehnika blokiranja i pokrivanja prostora ali gotovo nikada ne vidimo Bong Sao. Pitanje koje se postavlja je identično prvom pitanju , zašto su ljudi koji su se borili na život i smrt jako često vežbali nešto što i nema baš veliku upotrebnu vrednost,i samo vežbali nego mu dali toliku važnost da je jedna forma posvećna upravo toj tehnici?  Mislite o tome..                                                          
3.   Zašto se u Ving Čunu toliko insistira na rotaciji? Ne postoji kung fu stil koji toliko insistira na rotaciji. Gedajući forme lako se zaključi da je rotacija daleko važnija i daleko zastupljenija od drugih formi rada nogu. Poznato je da za uspešnu borbu vežbač mora da ima dobar rad nogu iz mnogo razloga. Ving Čun sa druge strane više insistira na rotaciji. Zašto je to tako? Zašto bi ljudi koji su imali mnogo realnog iskustva koje su plaćali krvlju i životima vežbali nešto nerealno i nepraktično?( Ovo ne ide u prilog stilu Vilijma Čeunga, ko zna odogovor zna da upravo ovo dokazuje da je taj stil moderna kreacija pomenutog čoveka) Mislite o tome...                                                     
4.   Zašto Ving Čun, navodna vojna veština ima samo dva oružija i to prilično nepraktična čak i u vreme kada je stil napravljen?. Nositi 3 metra dugu motku niti je praktično niti je lako upotrebiti,dva kratka sečiva će na otvorenom uvek da izgube protiv mača , sablje , koplja, helebarde i drugog oružija uobičajenog u to doba.  Kakva to vojna veština nema mač, koplje, štit, oklop , sablju.. Niti je Ving Čun vojna veština niti je namenjen vojnicima već ima sasvim drugačiju istoriju i namenu. Mislite o tome...         
5.   Zašto Ving Čun nema kružne udarce nogom? U ful kontakt borbama se može videti da je najčešće korišćena i najefikasnija nožna tehnika kružni udarac , bilo niski (low kick) ili visoki. Gotovo svi borilački stilovi imaju ovaj udarac sem Ving Čuna. Pitanje je zašto stil koji tvrdi da je najefikasniji nema u svom asortimanu tehnika upravo onu koja je dokazano najefikasnija u relanoj borbi? Mislite o tome...

Ovo su samo neka od pitanja na koje niko nema odgovora ili daje nekakve odgovore koji su logički neodrživi. Ljudi bivaju uhvaćeni u mrežu ’’tradicije ’’, ’’grandmaster je tako rekao’’ i slične stvari i istina nikako da ispliva na površinu. Da bi veština bila efikasna, da bi napredovala mora se razumeti u potpunosti. Želim da ovim pitanjima podstaknem vežbače da počnu sami da traže odgovore i da misle svojom glavom. Čuvajte se onih koji imaju savrešene veštine i odgovor na svako pitanje jer niti ima savršene veštine niti ima sveznajućeg čoveka.  Potpuno razumevanje veštine dolazi samo sa poptunom posvećenošću istoj i istraživanju svih njenih aspekata , kako prožlih tako i sadašnjih.

Priznati i nepriznati ...

Mnogo se priča o tome koji stil i koji ’’majstor’’ je priznat , ko nije priznat a sve se vrti oko toga ko će pokupiti više učenika i kako omalovažiti konkurenciju. To nije slučaj samo u kung fuu već u svim borilačkim veštinama. Kako proces priznavanja teče u drugim veštinama ne znam ali kako znam kako stvari stoje u kung fuu pa ću o tome reći nekoliko reči.

1.    Ko ima pavo u Srbiji da odluči koji stil ili majstor je priznat ili ne? Nema niko!!! I to je jedina istina. U Srbiji ne postoji ni jedna državna institucija koja se bavi isključivo kineskim borilačkim veštinama i to ne samo kao sportom već i istorijom i kluturom i nasledjem da bi mogla da donese takvu odluku. Dakle ne postoji ni jedno zvanično telo koje je sručno da odluči o jednom ovakvom pitanju. Sa druge strane imamo pojedince koji sebi daju za pravo da sami odlučuju o nečemu o čemu i u Kini i u Hong Kong Kogu i na Tajvanu odlučuju grupe stručnjaka iz različitih oblasti koje se bave kung fuom , svaki u svom domenu. Pojedinac, čak i da je školovan stručnjak u domenu kung fu istorije , sociologije , etnologije i sl. ne može sam da donese takvu odluku. Dakle u Srbiji niti postoji zvanično telo koje odlučuje o priznavanju ili nepriznavanju nekog stila već je zakonu i praksi nešto tako potpuno nepoznato i jednostavno ne postoji.

2.    Pozivanje na registraciju Agencije za privredne registre. To što je neko osnovao klub ili udruženje i registrovao ga u agnciji za privredne registre ne znači da je taj klub a posebno osnivač ili stil priznat od države na bilo koji način. Sportski klub ili udruženje može da osnuje bilo ko a registracija se vrši po zakonu zbog naplate poreza i nekih drugih manje važnih stvari ali nikako ne znači nikakvo priznavanje. To što je neko registrovan daje mu mogućnost da se pred zakonom bavi sportskom delatnošću ali mu ne daje nikakav legitimitet u smislu originalnosti stila ili da je taj stil na bilo koji način u boljoj poziciji od onih koji nisu registrovani ili se prosto ne vežbaju u Srbiji. Ovakva tvrdnja je identična tvrdnji da je šah koji se igra u registrovnom klubu ’’priznat’’ od države a šah koji se igra kod kuće nije. Ovakve izjave prosto nemaju nikakvog smisla i smešne su.

3.    Pozivanje na spoljne autoritete. Često se može čuti argument da kung fu ondnosno Wing Čhun ima vrednost samo ako se vežba kod nekog  ’’poznatog’’majstora. Ovo je više nego smešna izjava. To što je neko poznat u Srbiji nije nikakav garant kvaliteta. Jelena Karleuša je poznata pevačica u Srbiji , može se reći jedna od najpoznatijih pa to ne znači da ona uopšte zna da peva. Isto je sa Wing Chunom. Uzmimo najpoznatijeg ’’grandmastera’’ u Srbiji, Vilijama Čeunga. To što je on poznat u Srbiji ne znači apsolutno ništa. Taj čovek je potpuno nepoznat na istoku , recimo Tajvanu , Makau ,Fošanu , najvećem delu Azije niko ne zna njega. Znaju za njega u Hong Kogu i to samo ljudi koji prate Jip Manov stil i to oni stariji a i ti što ga znaju ne znaju ga po dobrom.  Isti taj čovk je poznat na zapadu i Australiji i to je poznat kao neko ko je lagao o svemu što je ikada tvrdio. Razmotrimo malo dublje slučaj pomenutog ’’grandmastera’’, Prvo ko je njemu dodelio grandmasterku titulu? Odgovor je , sam sebi!!! Drugo ,gde je , kod koga i koliko učio Wing Chun? Odgovor je , ne zna se !!! Pomenuti majstor je prvo tvrdio da je učio kod živeo kod Jip Mana 2,5 godine pa onda je to promenio u 3,5 pa u 4 i na kraju danas tvrdi da je kod Jip Mana živeo 5 godina. Zna se da kod Jip Mana nikada nije živeo ni jedan učenik.Savremenici se sećaju da je Čeung kao dečak u jednom kratkom periodu , dosta neredovno dolazio kod Jip Mana i to je sve. Pomenuti majstor je takodje tvrdio da je bio nerazdvojan prijatelj sa Brus Lijem a od dokaza ima samo jednu fotografiju koja je dokazani falsifikat. Ovo je samo vrh ledenog brega kontraverzi i laži koje su vezane za ovog ’’grandmastera’’! Dakle kakav legitimitet može da ima ovaj stil  i njegovi pratioci? Svako naravno ima pravo da vežba šta želi i veruje u šta želi ali niko a posebno pratioci ovog stila nemaju pravo da sude šta je originalno,priznato ili dobro. Uzmimo i drugi slučaj , stil onog turčina koji je napao Vilijema Čeunga sa ledja. Dakle taj ’’majstor’’ se proslavio svojim ’’podvigom’’ , mučkim napadom na čoveka koji se tome nije nadao. I taj je eto postao poznat a nikada nije završio sistem kod svog učitelja i taj je imao generacije studenata i ljudi njega uzimaju kao nekakav autoritet, makar ti koji ga prate !!! Na kraju ni sam Jip Man nije proveo više od de godine učeći od svojih učitelja i za života nije bio niti poznat niti popularan. Za čitavu karijeru je imao svega 200 učenika i samo su jedan ili dva učenika ostali sa njim duže od tri godine. Poznat je postao posle smrti Brus Lija i jedino Jip Manovo postignuće je to što je bio povezan sa Brus Lijem. Pre toga neki drugi stilovi i neki drugi učitelji su bili ekstremno poznati i popularni u Hong Kongu.

 Dakle pozivanje na spoljne autoritete ne znači ništa jer nema Jip Manovog učenika oko koga nema spleta laži , kontraverznih izjava i postupaka i sl. Svi su oni učestvovali u nekim ’’tajnim borbama’’ za koje niko sem njih ne zna i niko od njih nije izgubio borbu. Onih par koji su izašli na regularna takmičenja su uglavnom bili izbacivani u prvom krugu takmičenja. To su činjenice. Svako naravno bira šta će da vežba ili koga će da prati, svako ima pravo da bezrezervno poštuje svog učitelja i voli stil kojim se bavi. Svako ima pravo i da mu se ne svidjaju drugi stilovi i da misli da su oni loši. Samo niko nema pravo da laže i nipodaštava druge .Folklor i legende svakog pojedinačnog stila su jedna stvar a stvarna istorija nešto sasvim drugo. Izjave pojedinaca su jedna stvar a odluke ministarstava i naučno-istraživačkih ustanova nešto sasvim drugo. Ne treba se obazirati na izjave pojedinaca nego tražiti zvanične podatke od zvaničnih ustanova.

4.    Koji su stilovi zvanično priznati? U Hong Kongu su dva stila zvanično priznata i uvrštena na listu kulturno-istorijskog nasledja, Pao Fa Lien stil i stil Zmije i Ždrala. Na Tajvanu ni jedan od Wing Chun nije priznat. U Kini se za sada samo jedna ustanova naučno bavi istraživanjem istorije i nasledjem Wing Chuna i to je Vušu muzej iz Fošana. Za sada nema ni jednog pojedinačnog stila koji je dobio bilo kakav poseban status ali je pripremi uvrštenje stila Zmije I Ždrala na listu istorijskog nasledja Kine koji će biti propraćen otvaranjem spomen doma ovog stila i postavljanjem spomen obeležja osnivaču stila. Ovo će se desiti u toku 2018 godine ako sve bude po planu.

Zaključak se nameće sam od sebe. Ne treba verovati pojedincima koji imaju vide korist od nipodaštavanja i laganja o konkureniciji nego treba tražiti činjenice. Treba proveriti šta zvanične institucije kažu jer su tu istraživanja obavili stručnjaci a izjave bilo kog pojednica koji ima finansijsku ili drugu korist od Kung Fua uzeti sa velikom dozom rezerve. ’’Grandmasteri’’ i ostali majstori žive od novca koji uzmu učenicima i žele da ih imaju što više , zato će i reći bilo šta što im može doneti veći broj učenika. Istoričar u minisitarstvu se ne bavi kung fuom, prima platu od države i ne sme po zakonu da bude pristrasan a nema ni razloga. Dakle , još jednom, ne verujte ljudima, verujte činjenicama.

Struktura-zašto je važna

Bez poznavanja pravilne telesne strukture ne postoji južnokineski kung fu. Gotovo svi stilovi imaju svoju specifičnu strukturu i bez poznavanja i pravilnog korišćnja iste vežbanje kung fua je prosto gubljenje vremena ili u najboljem slučaju nekakav aerobik. Dakle zašto je struktura važna? Ovo pitanje je ekvivalent pitanju zašto su motor i točkovi važni na automobilu. Objašnjenje strukture u nekoliko najvažnijih tačka pojasniće važnost poznavanja iste.

1. Struktura je tememelj kung fua. Stabilnost stava, stabilnost pri kretanju , očuvanje ravnoteže čak i kada se stoji na jednoj nozi. Ovo je posebno važno za Wing Chun koji ima visoke i uske stavove i gde je očuvanje ravnoteže u borbi potpuno nemoguće bez pravilne strukture. Dok neki stilovi koriste duboke , niske, široke stavove koji sami po sebi omogućavaju stabilnost i poznati su pod kineskim imenom ''MA'' što znači konj (kineski jezik, posebno kantonski dijalekat je vrlo specifičan izraz za dubok, nizak , stabilan stav je ''ma'' u smislu da je konj veoma stabilan ali i veoma jak i brz). Mnogi Wing Chun majstori , uključujući i Jip  Mana su za osnovni Wing Chun stav koristili izraz ''MA'' što je potpuno pogrešno i pokazuje nepoznavanje svih funkcija telesne strukture i nepotpun trening. Za osnovni Wing Chun stav se originalno korisiti jedan sasvim drugačiji termin koji u potpunosti objašnjava stav i njegovu funkciju i to će biti obajšnjeno u posebnom tekstu u bliskoj budućnosti.
Dakle , maksimalna stabilnost i pokretljivost se zasnovaju na strukturi, ako je nema ,onda vežbač može da ima pokretljivost ali ne i stabilnost a posebno ne stabilnost i pokretljivost zajedno. Struktura je osnova na kojoj se gradi ono što kineski majstori zovu ''ukorenjivanje''.

2.Struktura je osnova eliminisanja sile napada. Na stabilnost i pokretljivost se nadovezuje način eliminisanja dolažeće sile udarca. Jedna od najčešćih tvrdnji kung fu instruktora je da njihov omogućava fizički slabijoj osobi da savlada jaču ali niko ne ume objasni kako. Ukoliko osoba od 90 kg gura osobu od 60kg sasvim je logično da teža osoba bez problema pobedi u takvom duelu čak i ako lakša osoba ima dubok i stabilan stav, jednostavno zakoni fizike se ne mogu zaobići i postoji granica stabilnosti stava. Sa druge strane pravilna struktura omogućava lakšoj osobi da upije i preusmeri ili raspe energiju teže osobe čak i ako je u visokom stavu. Na strukturu tela se nadovezuje struktura pozicija ruku (blokova) i onda čitavo telo deluje kao monolitna celina. Bez strukture , svaki blok se radi samo lokalnom grupom mišića i ranjiv je jer će jača sila jednostavno da ga polomi.

3.Struktura je osnova generisanja sile udarca. Na primeru generisanja sile udarca se jasno vidi koliko je struktura važna. Ponovo se vraćamo na tvrdnju da slabija osoba može da pobedi jaču borbi. Za ovaj poduhvat je potrebno da slabija osoba generiše dovoljno jak udarac da povredi jaču osobu. Ako se sila generiše kao u boksu ili karateu , rotacijom kukova , borac koristi samo 50 do 70% telesne mase koju unosi u udarac. Ako se koristi pravilna struktura onda se koristi 100 % telsne mase. Postoji još jedna razlika izmedju udarca generisanog rotacijom kukova i kroz strukturu. Udarac koji diolazi iz kuka deluje lokalno i nanosi povrede na mestu udarca. Udarac generisan kroz strukturu deluje na čitavo telo, sila prolazi kroz meka tkiva i povredjuje orgnizam u celini. Na ovaj način slabija osoba može da generiše dovoljno jak udarac da povredi i značajno fizički jaču i krupniju osobu.

4.Struktura je osnova kung fu strategije i pristupa borbi. Svi principi veštine se baziraju na strukturi. Kontrola centralne linije, pozicioniranje, uglovi prilaza, kontrola protivnika , kontrola dolazeće sile, pravilan rad nogu, sve se to zasniva na strukturi tela. Ukoliko struktura popusti čitav sistem se urušava. Upravo zbog toga čitava jedna forma u Wing Chunu , Biu Jee je posvećena ponovnom uspostavljanju strukture kada se u borbi izgubi. Ukoliko struktura popusti blokovi se lome, bey strukture nema stabilnosti, rad nogu je ranjiv , ne može da se kontrološe protivnik itd.

5.Struktura je osnova očuvanja zdravlja u treningu. Struktura se zasniva na dubokom poznavanju ljudske anatomije i biomehanike pokreta. Bez pravilne strukture često se dešava da se vežbaju stavovi, udarci i položaji ruku i tela koji dovode do trajnih oštećenja zglobova i vezivnog tkiva , kičme i kukova. Treba biti posebno operzan pri treningu ukoliko stil nema pravilnu telesnu strukturu.

Ving Čun istorija iz drugog ugla

Ving Čun istorija je obavijena velom tajne , sve što danas znamo o poreklu ove prelepe veštine ne može se smatrati stvarnim i isitnitim. Postoji tako mnogo verizja istorije ove veštine da im je teško odrediti broj i ne samo to već sve te istorije se razlikuju , neke u detaljima a neke u potpunosti .Ono što je zajdeničko za sve ove istorije je činjenica da se ne može naći ni jedna jedina tvrdnja , niti jedan podatak koji je identalčan u makar dve verzije istorije i koji bi mogao poslužiti kao početna tačka za dalja istraživanja .Svaka linija ima svoju verziju istorije , i ne samo to , već svaki stil iste linije ima svoju , različitu interpretaciju te verzije i one se mogu značajno razlikovati (uzeti stilove Jip Manove linije kao najočitiji primer) . Postoji još jedna interesantna činjenica , obično  pri istorijskim sitraživanjima kako idemo dublje u prošlost , izvori informacija i informacije same postaju nepouzdanije i teže ih je tačno i precizno odrediti i definisati. U slučaju Ving Čuna to nije slučaj , inforacije su podejdanko nepouzdane bez obzira na vremenski period o kome govrimo , čak i kada se radi o modernim vremenima .

Ova papzjanija različitih istorija stvara mnogo konfuzije medju ving čun vežbačima I izaziva mnogo sukoba medju različtim linijama I stilovima veštine .Često su neverovatne stvari prezentovane kao činjenice pa imamo ličnosti koje su živele duže od 200 godina ili imale nadprirodne moći . Različiti stilovi imaju različite vremenske okvire u koje smeštaju svoj nastanak pa je gotovo nemoguće odrediti tačno vreme života I rada iderdjenih ličnosti .Dešava se I slučaj da različite linije postavljaju iste ličnosti u različite uloge te imamo tako ličnosti koje su u jednoj liniji učitelji I osnivači stila a u drugoj oni se smeštaju u uloge učenika svojih učenika. Mesta rodjenja, smrti , životni vek , koliko su imali dece , učenika , škola itd je nemoguće odrediti za bilo kog majstora iz starih generacija .Naravno sve ove istorije su originalne I nedvosmisleno tačne dok su sve druge lažne I pogrešne .

Postoji više razloga koji uzrokuju ovakvu situaciju I što bolje razumemo te razloge to će više istinitih podataka da izadje na svetlo dana a biće manje uzroka za rasprave .

Za početak uzmimo samu reč ‘’istorija’’. Moramo pre svega biti svesni šta reč istoija znači . U kineskim borilačkim veštinama reč istorija nema isto značenje kao što ga ima na zapadu . I dok na zapadu istorija predstavlja nauku koja prezentuje činjenice o prošlim dogadjajima u kung fuu ova reč ima potpuno drugo značenje.  U kung fuu istorija ima za cilj da maldim vežbačima posluži kao inspiracija, da bude izvor moralnih I etičkih normi , da vežbače upozna sa glavnim dolikama stila I nauči ih šta se od njih očekuje , često sadrže skrivenu političku poruku i na kraju ili možda na početku da stilu samom da prestiž (otuda svi stilovi imaju nekog legendarnog pretka , heroja ili polubga) .Kao što vidimo , istorija kung fu stila ima za cilj sve sem prezentovanja istinskih podataka o prošlim dogadjajima.

U stara vremena ljudi su uglavnom bili nepismeni I sve što su smatrali značajnim I potrebnim ljudi su jednostavno memorisali , pisani dokumenti o bilo čemu su bili retki , posebno kad govorimo o borilačkim veštinama .Kako bi nešto lakše zapamtili , ljudi su često dogadjaje pretakali u stihove ili kreirali legende oko odredjenih  dogadjaja ili drugih stvari . Vremenom pravi smisao tih dogadjaja bi se izgubio , što zbog prestanka potrebe da se nešto zapamti ili prosto zbog toga što su oni koi su znali pravi smisao I poruku prirodno nestali a nisu preneli to znanje na sledeću generaciju . Priče I pesme su ostajale I polako postajale mitovi I legende .Pored toga ,na jugu kine se govori više od 20 različitih dijalekata I često ista reč ima drugačija značenja na različitim dijalektima te je to još jedan dodatni razlog konfuzije .

Svi znamo kako pamćenje podataka može da bude teško I nezahvalno  I koliko procenat informacija može da bude izgubljen. Na žalost ovo se desilo I sa istorijom ving čuna , ogroman broj informacija je izgubljen ili iskrivljen vremenom.

Potrebno je da budemo svesni činjenie da nikada nije obavljeno istraživanje istorije ving čina od strane stručanjaka , dakle arheolog I istoričara koji bi sakupili I analizirali podatke . Sve što mi danas imamo su zapravo priče o nastanku , moždaje bolje I preciznije reći legende o nastanku stilova .Pravo naučno istraživanje uključuje odredjene metode I procedure koje se koriste u procesuprikupljanja I borade podataka te njihovg tumačenja I prezentacije . U slučaju ving čuna takvo istraživanje niakda nije uradjeno te je svakom ostavljeno na volju da  ima sopstvenu interpretaciju istorije stila  a već u skladu sa svojim ciljevima I mišeljenjem.

Još jedan razlog za ovoliku količinu različitih I često kotradiktornih informacija je I činjenica da su mnogi od osnivača stilova bili uključeni u rad  revolucionarnih organizacija u vreme vladavine Manču dinastije . Poznato je koliko su kazne bile oštre za sve pripadnike anti dinastičkih organizacija te je potpuno jasno začto su mnogi ostavljali netačne ili delimično tačne podatke čiji je cilj bio da obmanu zvanične vlasti .Davanje netačnih ili delimično tačnih podataka je moglo I zaista jeste spasilo mnoge živote . Vremenom , razlozi za ovakvo ponašanje su nestali ali su informacije kao takve ostale. Korišćenje lažnih imena I lažnih identiteta je takodje bilo uobičajeno I samo ljudi iz tajnih oragnizacija su znali prava imena I prave identitete jedni drugih  

. Nakon nekoliko generacija , kada je Manču dinastija konačno smenjena s vlasti ljudi su jednostavno izgubili znanje o pravim identitetima pojedinih ving čun osnivača ali su ostala njihova pseudo imena  koja su dalje komplikovala situaciju I unosila mnogo zabune .

Finansijski momenat I marketing su takodje značajni uzroci takovg moštva različitih istorija .Postoji svega nekoliko ljudi koji ne tvrde da su njihovi stilovi jedni originalni , najstariji ili najbolji. Ukoliko je neki majstor iz prošlosti postao poznat svi koji su makar I nekoliko nedelja učili kod njega postali su gradmasteri I njegovi private učenici . Svi imaju gomilu priča I angdota vezanih za njihovo učenje kod majstora.Ukoliko skupimo te sve priče ,možemo često da zakjučimao da je majstor žive najmanje 150 godina , nekad I duže. Većina ovih ljudi govori nekakvim tajnim mečevima koje su bez izuzetka dobijali. Dobra stvar kod ovih tajnih borbi je ta što ih je nemoguće dokazati ali ih je takodje nemoguće opovrgnuti . U ovoj borbi da se okupira što veći deo tržišta svedoci smo kako se istorije manjaju I kako različiti ljudi zamenjuju one predhodne.

Mediji takodje imaju ogroman uticaj istoriju ,zapravo na formiranje opšteg mišeljenja o istoj. Najbolji primer su filmovi o Jip Manu koji su u potpunosti promenili njegovu istorijsku ulogu gde je on od izdajnika koji je bežao iz Kine kako bi spasio goli život postao borac za slobodu I heroj bez mane I straha , ličnost besprekornog karaktera I uzor mladom generacijama.

U istom maniru su popularne priče kreirale sliku o Leung Janu tokom perioda republike stvarajući od njega najpoznatije ving čun heroja svih vremena .  

Trenutna moda u mišljenju često vodi potpunom zapostavljanju dostupnih izvora pravih informacija kakvi su recimo dokumenti stilova iz Pon Ju sela ili dokumentu Lau porodice koja je naslednik stila Zmije i Ždrala .

Više od jednog veka javno mišljenje I pogled na Ving Čun su oblikoviani iz dva izora , popularnih knjiga o Leung Janu koje su izdavane tokom 20 tih I 30 tih godina prošlog veka I istprijom ving čina napisanom od strane treće genercije naslednika Leung Janove veštine , Jip Mana.

Koristeći popularnost Brus Lija , Jip Manonv stil je bio i još uvek jeste njapopularniji i najuticajniji ving čun stil svih vremena. Dugo vremena jedini dostupan stil je bio upravo ovaj stil i jedina dostupna istorija je bila ona koju je napisao Jip Man .Čitav svet je znao za Leung Jana i neke delove njegovog života (ne sve) i dugo vremena je postojalo verovanje da je linija Leung Jan ’ Jip Man  jedina linija ving čuna , a u nekim delovma sveta je i dalje tako . Jip Man je oblikovao mišljenje javnosti i na temeljima njegove istorije su običavane generacije ving čun vežbača.

I mada neki nezavisni  istraživači  danas pokušavaju da dodju do malo više istine , čini se da svi napori idu u pravcu dokazvanja da je Jip Mnaova istorija ispravna , gotovo I da nema pokušaja da se obavi nepristrasno istraživanje I provere svi izvori podataka jer bi to svakako  pokazalo pravu istinu I Jip Manov stil stavilo na mesto koje mu zaista pripada a to svakako nije mesto koje ima sada .

I pre Jip Mana , Leung Jan je bio najpoznatiji ving čun majstor u Kini i mada se znalo da postoje druge linije veštine , predstavnici tih drugih linija se nisu javno eksponirali . Leung jan , zapravo njegovi učitelji , Vong Vah Bo i Leung Ji Tai , zatim Leung Jan pa onda njegovi naslednici predstavljaju jedinu liniju ving čuna koja je bila javno podučavana još od doba Manču dinastije bez ikakvih problema ili progona . 150 godina je Leung Janova linija kreirala sliku i mišlejnje o ving čunu. Postoji nekoliko razloga za ovo.

Sav ving čun dolazi od opere crvenih čamaca . Ko ga je kreirao nikada nećemo saznati ali ono što znamo je da je ving čun bio kompletna veština već polovinom 19tog veka.Znamo da je medju glumcima opere bilo najmanje nekoliko majstora ving čuna ali su samo dvojica mogla da podučavaju otvoreno .

Godne 1851 izbila je Taiping revolucija i trupa crvene opere se priključila pobuni vodjena Li Man Maom. Godina 1854 Li Man Mao je osnovao malo kraljevstvo Guang Ši koje je godinu dana kasnije sravnjeno sa zemljom a svi brodovi opere spaljeni . Godine 1864 pobuna je konačno slomljena članovi opere su se povukli u duboku ilegalu bežeći od progona vlasti. Za to vreme Leung Jan je učio i završio svoj stil kod svojih učitelja što znači da oni nikada nisu učestvovali u pobuni i da su zapravo bili miljenici vlasti . U vreme sloma Taiping revolucije Leung Jan je završio svoju obuku i krenuo da prima sopstvene učenike.

Za to vreme , iako je revolucija slomljena drugi majstori ving čuna su bili u dubokoj ilegali , raštrkani širom Kine , podučavajući svoju veštinu u potpunoj tajnosti samo nekoliko naslednka . Kazna za antidinastičke aktivnosti je bila izuzetno oštra , ne samo da bi prekršilac bio kažnjen smrću već bi i njegova prodica i bliža rodbina bila ubijena .Stoga je moguće shatiti zašto su bivši revolucionari ostali u ilegali sve do sloma Manču vlasti.

Leung Jan je umro početkom 20 tog veka I nedugo potom je posato junak popularnih  jeftinih dzepnih  izdanja. Pretvorio se u junaka bez mane i straha koji je dobio stotine borbi , pun vrlina , moralni etalon , istinski heroj...Godine 1911 Maču dinastija silazi sa istorijske scene i uspostavlja se republika a Leung Janova popularnost tada dostiže svoj vrhunac . Naravno , više nije bilo razloga za bilo koga da se skriva ali pozicije su već bile uspostavljane i svi su znali za Leing Jana dok za druge linije je malo ko čuo i znao. Pored toga , doba republike je bilo turbuletno vreme gde su japanci polako otkidali deo po deo zemlje , komunistička paritja i kuomintang su se borili izmedju sebe a strane sile su izazivale ekonomsku krizu . Jasno je da u takvim vremenima malo ljudi misli na borilačke veštine i pokušava da preživi .

Jeidi poznati majstor iz ovoga doba koji nije bio iz Leung Janove linije je bio Juen Kai San , ali on je bio jako povučen čovek I imao je samo jednog učenika .

Nakon republike 1941 godine izbio je drugi Svetski Rat a nakon rata 1949 i kulturna revolucija . Ponovo su vežbači boriačkih veština bili proganjani i naterani na ilegalu . Mnogi su pobijeni a mnogi su jednostavno odustali od vežbanja u strahu za sopstveni život . Ogromno blago u dokumentima i usmenom nasledju je izgubljeno u ovom periodu a vežbanje kung fua je gotovo potpuno zamrlo.

I dok u Kini niko više nije mogao da vežba Ving Čun , Jip Man je koristeći svoje veze u medijima kreirao svoju verziju istorije ving čuna koja je bila I ostala najpopularnija do današnjeg dana .I dok su ostale linije bile u lielgali Jip Man je iskoristio priliku I svoj stil učinio najpopularnijim I najpoznatijim . Nešto kasnije Brus Li je Jip Man I njegov stil učinio svetski poznatima.

Poslednjih godina ipak na svetlo dana izlaze zaboravljene linije veštine koje su sačuvale I originalnu veštinu iz poršlosti I veliki broj dokumenata I drugih arheoloških dokaza koji čekaju da budu obradjeni. Ostaje nada da će se jednom ovom temom pozabaiti oni kojima je to posao ,areholozi I istoričari te da ćemo na kraju ipak imati neke definitivne odgovore u vezi nsatanka I razvoje ove prelepe veštine