Struktura-zašto je važna

Bez poznavanja pravilne telesne strukture ne postoji južnokineski kung fu. Gotovo svi stilovi imaju svoju specifičnu strukturu i bez poznavanja i pravilnog korišćnja iste vežbanje kung fua je prosto gubljenje vremena ili u najboljem slučaju nekakav aerobik. Dakle zašto je struktura važna? Ovo pitanje je ekvivalent pitanju zašto su motor i točkovi važni na automobilu. Objašnjenje strukture u nekoliko najvažnijih tačka pojasniće važnost poznavanja iste.

1. Struktura je tememelj kung fua. Stabilnost stava, stabilnost pri kretanju , očuvanje ravnoteže čak i kada se stoji na jednoj nozi. Ovo je posebno važno za Wing Chun koji ima visoke i uske stavove i gde je očuvanje ravnoteže u borbi potpuno nemoguće bez pravilne strukture. Dok neki stilovi koriste duboke , niske, široke stavove koji sami po sebi omogućavaju stabilnost i poznati su pod kineskim imenom ''MA'' što znači konj (kineski jezik, posebno kantonski dijalekat je vrlo specifičan izraz za dubok, nizak , stabilan stav je ''ma'' u smislu da je konj veoma stabilan ali i veoma jak i brz). Mnogi Wing Chun majstori , uključujući i Jip  Mana su za osnovni Wing Chun stav koristili izraz ''MA'' što je potpuno pogrešno i pokazuje nepoznavanje svih funkcija telesne strukture i nepotpun trening. Za osnovni Wing Chun stav se originalno korisiti jedan sasvim drugačiji termin koji u potpunosti objašnjava stav i njegovu funkciju i to će biti obajšnjeno u posebnom tekstu u bliskoj budućnosti.
Dakle , maksimalna stabilnost i pokretljivost se zasnovaju na strukturi, ako je nema ,onda vežbač može da ima pokretljivost ali ne i stabilnost a posebno ne stabilnost i pokretljivost zajedno. Struktura je osnova na kojoj se gradi ono što kineski majstori zovu ''ukorenjivanje''.

2.Struktura je osnova eliminisanja sile napada. Na stabilnost i pokretljivost se nadovezuje način eliminisanja dolažeće sile udarca. Jedna od najčešćih tvrdnji kung fu instruktora je da njihov omogućava fizički slabijoj osobi da savlada jaču ali niko ne ume objasni kako. Ukoliko osoba od 90 kg gura osobu od 60kg sasvim je logično da teža osoba bez problema pobedi u takvom duelu čak i ako lakša osoba ima dubok i stabilan stav, jednostavno zakoni fizike se ne mogu zaobići i postoji granica stabilnosti stava. Sa druge strane pravilna struktura omogućava lakšoj osobi da upije i preusmeri ili raspe energiju teže osobe čak i ako je u visokom stavu. Na strukturu tela se nadovezuje struktura pozicija ruku (blokova) i onda čitavo telo deluje kao monolitna celina. Bez strukture , svaki blok se radi samo lokalnom grupom mišića i ranjiv je jer će jača sila jednostavno da ga polomi.

3.Struktura je osnova generisanja sile udarca. Na primeru generisanja sile udarca se jasno vidi koliko je struktura važna. Ponovo se vraćamo na tvrdnju da slabija osoba može da pobedi jaču borbi. Za ovaj poduhvat je potrebno da slabija osoba generiše dovoljno jak udarac da povredi jaču osobu. Ako se sila generiše kao u boksu ili karateu , rotacijom kukova , borac koristi samo 50 do 70% telesne mase koju unosi u udarac. Ako se koristi pravilna struktura onda se koristi 100 % telsne mase. Postoji još jedna razlika izmedju udarca generisanog rotacijom kukova i kroz strukturu. Udarac koji diolazi iz kuka deluje lokalno i nanosi povrede na mestu udarca. Udarac generisan kroz strukturu deluje na čitavo telo, sila prolazi kroz meka tkiva i povredjuje orgnizam u celini. Na ovaj način slabija osoba može da generiše dovoljno jak udarac da povredi i značajno fizički jaču i krupniju osobu.

4.Struktura je osnova kung fu strategije i pristupa borbi. Svi principi veštine se baziraju na strukturi. Kontrola centralne linije, pozicioniranje, uglovi prilaza, kontrola protivnika , kontrola dolazeće sile, pravilan rad nogu, sve se to zasniva na strukturi tela. Ukoliko struktura popusti čitav sistem se urušava. Upravo zbog toga čitava jedna forma u Wing Chunu , Biu Jee je posvećena ponovnom uspostavljanju strukture kada se u borbi izgubi. Ukoliko struktura popusti blokovi se lome, bey strukture nema stabilnosti, rad nogu je ranjiv , ne može da se kontrološe protivnik itd.

5.Struktura je osnova očuvanja zdravlja u treningu. Struktura se zasniva na dubokom poznavanju ljudske anatomije i biomehanike pokreta. Bez pravilne strukture često se dešava da se vežbaju stavovi, udarci i položaji ruku i tela koji dovode do trajnih oštećenja zglobova i vezivnog tkiva , kičme i kukova. Treba biti posebno operzan pri treningu ukoliko stil nema pravilnu telesnu strukturu.

Ving Čun istorija iz drugog ugla

Ving Čun istorija je obavijena velom tajne , sve što danas znamo o poreklu ove prelepe veštine ne može se smatrati stvarnim i isitnitim. Postoji tako mnogo verizja istorije ove veštine da im je teško odrediti broj i ne samo to već sve te istorije se razlikuju , neke u detaljima a neke u potpunosti .Ono što je zajdeničko za sve ove istorije je činjenica da se ne može naći ni jedna jedina tvrdnja , niti jedan podatak koji je identalčan u makar dve verzije istorije i koji bi mogao poslužiti kao početna tačka za dalja istraživanja .Svaka linija ima svoju verziju istorije , i ne samo to , već svaki stil iste linije ima svoju , različitu interpretaciju te verzije i one se mogu značajno razlikovati (uzeti stilove Jip Manove linije kao najočitiji primer) . Postoji još jedna interesantna činjenica , obično  pri istorijskim sitraživanjima kako idemo dublje u prošlost , izvori informacija i informacije same postaju nepouzdanije i teže ih je tačno i precizno odrediti i definisati. U slučaju Ving Čuna to nije slučaj , inforacije su podejdanko nepouzdane bez obzira na vremenski period o kome govrimo , čak i kada se radi o modernim vremenima .

Ova papzjanija različitih istorija stvara mnogo konfuzije medju ving čun vežbačima I izaziva mnogo sukoba medju različtim linijama I stilovima veštine .Često su neverovatne stvari prezentovane kao činjenice pa imamo ličnosti koje su živele duže od 200 godina ili imale nadprirodne moći . Različiti stilovi imaju različite vremenske okvire u koje smeštaju svoj nastanak pa je gotovo nemoguće odrediti tačno vreme života I rada iderdjenih ličnosti .Dešava se I slučaj da različite linije postavljaju iste ličnosti u različite uloge te imamo tako ličnosti koje su u jednoj liniji učitelji I osnivači stila a u drugoj oni se smeštaju u uloge učenika svojih učenika. Mesta rodjenja, smrti , životni vek , koliko su imali dece , učenika , škola itd je nemoguće odrediti za bilo kog majstora iz starih generacija .Naravno sve ove istorije su originalne I nedvosmisleno tačne dok su sve druge lažne I pogrešne .

Postoji više razloga koji uzrokuju ovakvu situaciju I što bolje razumemo te razloge to će više istinitih podataka da izadje na svetlo dana a biće manje uzroka za rasprave .

Za početak uzmimo samu reč ‘’istorija’’. Moramo pre svega biti svesni šta reč istoija znači . U kineskim borilačkim veštinama reč istorija nema isto značenje kao što ga ima na zapadu . I dok na zapadu istorija predstavlja nauku koja prezentuje činjenice o prošlim dogadjajima u kung fuu ova reč ima potpuno drugo značenje.  U kung fuu istorija ima za cilj da maldim vežbačima posluži kao inspiracija, da bude izvor moralnih I etičkih normi , da vežbače upozna sa glavnim dolikama stila I nauči ih šta se od njih očekuje , često sadrže skrivenu političku poruku i na kraju ili možda na početku da stilu samom da prestiž (otuda svi stilovi imaju nekog legendarnog pretka , heroja ili polubga) .Kao što vidimo , istorija kung fu stila ima za cilj sve sem prezentovanja istinskih podataka o prošlim dogadjajima.

U stara vremena ljudi su uglavnom bili nepismeni I sve što su smatrali značajnim I potrebnim ljudi su jednostavno memorisali , pisani dokumenti o bilo čemu su bili retki , posebno kad govorimo o borilačkim veštinama .Kako bi nešto lakše zapamtili , ljudi su često dogadjaje pretakali u stihove ili kreirali legende oko odredjenih  dogadjaja ili drugih stvari . Vremenom pravi smisao tih dogadjaja bi se izgubio , što zbog prestanka potrebe da se nešto zapamti ili prosto zbog toga što su oni koi su znali pravi smisao I poruku prirodno nestali a nisu preneli to znanje na sledeću generaciju . Priče I pesme su ostajale I polako postajale mitovi I legende .Pored toga ,na jugu kine se govori više od 20 različitih dijalekata I često ista reč ima drugačija značenja na različitim dijalektima te je to još jedan dodatni razlog konfuzije .

Svi znamo kako pamćenje podataka može da bude teško I nezahvalno  I koliko procenat informacija može da bude izgubljen. Na žalost ovo se desilo I sa istorijom ving čuna , ogroman broj informacija je izgubljen ili iskrivljen vremenom.

Potrebno je da budemo svesni činjenie da nikada nije obavljeno istraživanje istorije ving čina od strane stručanjaka , dakle arheolog I istoričara koji bi sakupili I analizirali podatke . Sve što mi danas imamo su zapravo priče o nastanku , moždaje bolje I preciznije reći legende o nastanku stilova .Pravo naučno istraživanje uključuje odredjene metode I procedure koje se koriste u procesuprikupljanja I borade podataka te njihovg tumačenja I prezentacije . U slučaju ving čuna takvo istraživanje niakda nije uradjeno te je svakom ostavljeno na volju da  ima sopstvenu interpretaciju istorije stila  a već u skladu sa svojim ciljevima I mišeljenjem.

Još jedan razlog za ovoliku količinu različitih I često kotradiktornih informacija je I činjenica da su mnogi od osnivača stilova bili uključeni u rad  revolucionarnih organizacija u vreme vladavine Manču dinastije . Poznato je koliko su kazne bile oštre za sve pripadnike anti dinastičkih organizacija te je potpuno jasno začto su mnogi ostavljali netačne ili delimično tačne podatke čiji je cilj bio da obmanu zvanične vlasti .Davanje netačnih ili delimično tačnih podataka je moglo I zaista jeste spasilo mnoge živote . Vremenom , razlozi za ovakvo ponašanje su nestali ali su informacije kao takve ostale. Korišćenje lažnih imena I lažnih identiteta je takodje bilo uobičajeno I samo ljudi iz tajnih oragnizacija su znali prava imena I prave identitete jedni drugih  

. Nakon nekoliko generacija , kada je Manču dinastija konačno smenjena s vlasti ljudi su jednostavno izgubili znanje o pravim identitetima pojedinih ving čun osnivača ali su ostala njihova pseudo imena  koja su dalje komplikovala situaciju I unosila mnogo zabune .

Finansijski momenat I marketing su takodje značajni uzroci takovg moštva različitih istorija .Postoji svega nekoliko ljudi koji ne tvrde da su njihovi stilovi jedni originalni , najstariji ili najbolji. Ukoliko je neki majstor iz prošlosti postao poznat svi koji su makar I nekoliko nedelja učili kod njega postali su gradmasteri I njegovi private učenici . Svi imaju gomilu priča I angdota vezanih za njihovo učenje kod majstora.Ukoliko skupimo te sve priče ,možemo često da zakjučimao da je majstor žive najmanje 150 godina , nekad I duže. Većina ovih ljudi govori nekakvim tajnim mečevima koje su bez izuzetka dobijali. Dobra stvar kod ovih tajnih borbi je ta što ih je nemoguće dokazati ali ih je takodje nemoguće opovrgnuti . U ovoj borbi da se okupira što veći deo tržišta svedoci smo kako se istorije manjaju I kako različiti ljudi zamenjuju one predhodne.

Mediji takodje imaju ogroman uticaj istoriju ,zapravo na formiranje opšteg mišeljenja o istoj. Najbolji primer su filmovi o Jip Manu koji su u potpunosti promenili njegovu istorijsku ulogu gde je on od izdajnika koji je bežao iz Kine kako bi spasio goli život postao borac za slobodu I heroj bez mane I straha , ličnost besprekornog karaktera I uzor mladom generacijama.

U istom maniru su popularne priče kreirale sliku o Leung Janu tokom perioda republike stvarajući od njega najpoznatije ving čun heroja svih vremena .  

Trenutna moda u mišljenju često vodi potpunom zapostavljanju dostupnih izvora pravih informacija kakvi su recimo dokumenti stilova iz Pon Ju sela ili dokumentu Lau porodice koja je naslednik stila Zmije i Ždrala .

Više od jednog veka javno mišljenje I pogled na Ving Čun su oblikoviani iz dva izora , popularnih knjiga o Leung Janu koje su izdavane tokom 20 tih I 30 tih godina prošlog veka I istprijom ving čina napisanom od strane treće genercije naslednika Leung Janove veštine , Jip Mana.

Koristeći popularnost Brus Lija , Jip Manonv stil je bio i još uvek jeste njapopularniji i najuticajniji ving čun stil svih vremena. Dugo vremena jedini dostupan stil je bio upravo ovaj stil i jedina dostupna istorija je bila ona koju je napisao Jip Man .Čitav svet je znao za Leung Jana i neke delove njegovog života (ne sve) i dugo vremena je postojalo verovanje da je linija Leung Jan ’ Jip Man  jedina linija ving čuna , a u nekim delovma sveta je i dalje tako . Jip Man je oblikovao mišljenje javnosti i na temeljima njegove istorije su običavane generacije ving čun vežbača.

I mada neki nezavisni  istraživači  danas pokušavaju da dodju do malo više istine , čini se da svi napori idu u pravcu dokazvanja da je Jip Mnaova istorija ispravna , gotovo I da nema pokušaja da se obavi nepristrasno istraživanje I provere svi izvori podataka jer bi to svakako  pokazalo pravu istinu I Jip Manov stil stavilo na mesto koje mu zaista pripada a to svakako nije mesto koje ima sada .

I pre Jip Mana , Leung Jan je bio najpoznatiji ving čun majstor u Kini i mada se znalo da postoje druge linije veštine , predstavnici tih drugih linija se nisu javno eksponirali . Leung jan , zapravo njegovi učitelji , Vong Vah Bo i Leung Ji Tai , zatim Leung Jan pa onda njegovi naslednici predstavljaju jedinu liniju ving čuna koja je bila javno podučavana još od doba Manču dinastije bez ikakvih problema ili progona . 150 godina je Leung Janova linija kreirala sliku i mišlejnje o ving čunu. Postoji nekoliko razloga za ovo.

Sav ving čun dolazi od opere crvenih čamaca . Ko ga je kreirao nikada nećemo saznati ali ono što znamo je da je ving čun bio kompletna veština već polovinom 19tog veka.Znamo da je medju glumcima opere bilo najmanje nekoliko majstora ving čuna ali su samo dvojica mogla da podučavaju otvoreno .

Godne 1851 izbila je Taiping revolucija i trupa crvene opere se priključila pobuni vodjena Li Man Maom. Godina 1854 Li Man Mao je osnovao malo kraljevstvo Guang Ši koje je godinu dana kasnije sravnjeno sa zemljom a svi brodovi opere spaljeni . Godine 1864 pobuna je konačno slomljena članovi opere su se povukli u duboku ilegalu bežeći od progona vlasti. Za to vreme Leung Jan je učio i završio svoj stil kod svojih učitelja što znači da oni nikada nisu učestvovali u pobuni i da su zapravo bili miljenici vlasti . U vreme sloma Taiping revolucije Leung Jan je završio svoju obuku i krenuo da prima sopstvene učenike.

Za to vreme , iako je revolucija slomljena drugi majstori ving čuna su bili u dubokoj ilegali , raštrkani širom Kine , podučavajući svoju veštinu u potpunoj tajnosti samo nekoliko naslednka . Kazna za antidinastičke aktivnosti je bila izuzetno oštra , ne samo da bi prekršilac bio kažnjen smrću već bi i njegova prodica i bliža rodbina bila ubijena .Stoga je moguće shatiti zašto su bivši revolucionari ostali u ilegali sve do sloma Manču vlasti.

Leung Jan je umro početkom 20 tog veka I nedugo potom je posato junak popularnih  jeftinih dzepnih  izdanja. Pretvorio se u junaka bez mane i straha koji je dobio stotine borbi , pun vrlina , moralni etalon , istinski heroj...Godine 1911 Maču dinastija silazi sa istorijske scene i uspostavlja se republika a Leung Janova popularnost tada dostiže svoj vrhunac . Naravno , više nije bilo razloga za bilo koga da se skriva ali pozicije su već bile uspostavljane i svi su znali za Leing Jana dok za druge linije je malo ko čuo i znao. Pored toga , doba republike je bilo turbuletno vreme gde su japanci polako otkidali deo po deo zemlje , komunistička paritja i kuomintang su se borili izmedju sebe a strane sile su izazivale ekonomsku krizu . Jasno je da u takvim vremenima malo ljudi misli na borilačke veštine i pokušava da preživi .

Jeidi poznati majstor iz ovoga doba koji nije bio iz Leung Janove linije je bio Juen Kai San , ali on je bio jako povučen čovek I imao je samo jednog učenika .

Nakon republike 1941 godine izbio je drugi Svetski Rat a nakon rata 1949 i kulturna revolucija . Ponovo su vežbači boriačkih veština bili proganjani i naterani na ilegalu . Mnogi su pobijeni a mnogi su jednostavno odustali od vežbanja u strahu za sopstveni život . Ogromno blago u dokumentima i usmenom nasledju je izgubljeno u ovom periodu a vežbanje kung fua je gotovo potpuno zamrlo.

I dok u Kini niko više nije mogao da vežba Ving Čun , Jip Man je koristeći svoje veze u medijima kreirao svoju verziju istorije ving čuna koja je bila I ostala najpopularnija do današnjeg dana .I dok su ostale linije bile u lielgali Jip Man je iskoristio priliku I svoj stil učinio najpopularnijim I najpoznatijim . Nešto kasnije Brus Li je Jip Man I njegov stil učinio svetski poznatima.

Poslednjih godina ipak na svetlo dana izlaze zaboravljene linije veštine koje su sačuvale I originalnu veštinu iz poršlosti I veliki broj dokumenata I drugih arheoloških dokaza koji čekaju da budu obradjeni. Ostaje nada da će se jednom ovom temom pozabaiti oni kojima je to posao ,areholozi I istoričari te da ćemo na kraju ipak imati neke definitivne odgovore u vezi nsatanka I razvoje ove prelepe veštine 

Ving Čun - tajna treće forme

Treća forma Ving Čun stila je često mistifikovana i okružena tvrdnjama kako tehnike ove forme mogu da od vežbača naprave nepobedivog borca koji ima moć da golim rukama teško povrdi ili čak ubije protivnika. U ne tako davnoj prošlosti pokreti i koreograija forme su čuvani u tajnosti i pokazivani samo najodanijim učenicima. pored mnogih nejasnih obećanja o moći i snazi ova forma navodno nudi tajno znanje o akupunkturnim tačkama koje , jednom aktivirane ubodom prstima, izazivaju bol, paralizu ili čak smrt. Ovaj tekst je posvećen upravo ovoj tvrdnji, koliko ima istine u ''Dodiru Smrti'' kako je često bombastično reklamoran.

Pre svega da kažem nekoliko reči o pravoj upotrebi i značenju treće forme koja ima najviše pogrešnih tumačenja koja po nekad zalaze u domen bajki i fantastike. Njačešće se teća forma smatra najvišim stepenom veštine Ving Čun sistema. Ovo je potpuno netačno iz prostog razloga što Ving Čun nije koncipiran kao sistem sa više nivoa tehnika. Treća forma je poslednja u nizu formi koje se vežbaju iz prostog razloga što je cilj i namena ove forme da upotpuni i zaokruži sistem naučen u prve dve forme. Svi pokreti u trećoj formi su već naučeni ranije, nema ničega specijalnog ni tajnog u formi , već se poznati i dobro uvežbani pokreti iz prve dve forme izvode na specifičan način koji uči praktikanta odredjne prinicipe postavljanja prema protivnku u momentima kada je to neophodno. Treća forma ukraktko uči vežbača kako da povrati kontrolu centra ukoliko se usled greške ili veštine protivnika , kontrola izgubila. Takodje uči uspostavljanju nove centrlne linije pod uglovima koji nisu uobičajeni a obično za tako nešto postoji potreba kod iznenadnog napada ili u borbi sa više protivnika. Dakle , treća forma nije nikakva tajna već vrlo sofisticiran alat koji borca priprema da izadje iz nepovljne situacije i uspostavi kontrolu nad cetrom i protivnikom.

Postavlja se pitanje zašto je treća forma toliko mistifikovana i odakle dolaze sve te neverovatne tvrdnje? Prvi razlog je finansijski, infantilni vežbači će godinama plaćati instrukcije kako bi konačno naučili ''tajnu'' formu koja će im dati nadljudske sposobnosti. Drugi razlog je neznanje i nedostatak iskustva u realnoj borbi , te mnogi instruktori i sami veruju u bajke koje prenose drugima.

Vratimo se sada tvrdnji da treća forma uči nekakvim ''tajnim '' tehnikama napada na posebne tačke na telu. Ovo jednostavno nije tačno iz više razloga! Mada neki stilovi i učitelji tvrde da samo oni poseduju ovo znanje, niko , nikada i nigde nije demostrirao da je ovako nešto moguće. Pre svega ove tvrdnje se baziraju na tradicionalnoj kineskoj medicini, tačnije akupunkturi. Svako ko tvrdi da sam on poseduje znanje o akupunkturnim tačkama jednostavno laže, gtovo svi stilovi kung fua poseduju ovo znanje i ono je gotovo identično svuda. Mada je tradicionalna kineska medicina visoko cenjena u nekim krugvima i mnogi veruju u njene gotovo magične sposobnosti nauka je dokazala da ovaj sistem lečenja  jednostavno nema nikakve efekte sem možda placebo efekta. Autor ovog teksta je i sam probao u više navrata akupunkturu i nije bilo psolutno nikakvog efekta. Tradicionalna kineska medicina se bazira na kineskom tradicionalnom shvatanju univerzuma i čovekovog mesta u istom. Ovaj sistem vervanja je zasnovan na legendama i mitovima i nema nikakvog uporišta u nauci te su i rezultati takvi kakvi su. Dakle, postoje li tačke na telu koje ukoliko se ubodu prstima mogu da izazovu smrt? Odgovor je ne! Istina, postoje odredjena mesta na telu koja ukoliko se udare mogu da izazovu smrt ali je za to potrebna izuzetno jaka sila. Činjenica je da niko nukada nije umro od samo jednog udarca u bilo koju tačku na telu. Neko može da potegne argument da su pojedini bokseri umri u ringu , što je tačno , ali ti bokseri su bili udareni hiljadama puta ranije te je akumulacija povreda dovela do smrti a ne jedan udarac.

Dalje, sistem koji tvrdi da uči kako upotrebiti prste u borbi a nema ni jedan sistem ojačavanja prstiju je prilično neozbiljan. Prirodno prsti nisu namenjeni ubadanju i lako se povrede priovakvoj upotrebi te se mogu i trajno oštetiti. Da bi se prsti koliko , toliko uspešno upotrebili u borbi potrebno je godinama raditi na ojačavanju istih. Ni jedan stil Ving Čuna nema sistem ojačavaja prstiju. Neki stilovi imaju sistem ''gvozdenog''  dlana ali je taj sistem pozajmljen iz Hung Gara . Dakle tvrdnja da forma uči kako se koriste prsti  borbi je netačna iz prostog razloga što ne postoji sistem treninga prstiju.

I na kraju, čak i da su sve tvrdnje u vezi teće forme istinitie i da čak postoji sistem treninga prstiju postavlja se pitanje koliko je u stvarnosti moguće pogoditi tačku na telu protivnika koji se kreće i brani se. Pored toga, koliko bi ovakav sistem bio efikasan u periodu kada ljudi nose jakne i drugu odeću koja štiti od zime.

Jedan od razloga neefikasnosti Ving Čuna su upravo verovanja u ovakve stvari. Sujeverje, magija, kojekave energije koje se  ne mogu detektovati ali ''postoje'', ''tajne'' i ''originalne'' tehnike , supermoći i slično su učinile veštinu smešnom. Svako ko prodaje ovakve priče je prevarant a svako ko veruje u ovakve priče je u najblaže rečeno naivan, da ne upotrebim neki adekvatniji izraz. Nema prečica u treningu, nema tajni , nema ''originala'' , nikakvih mističnih energija i sila,postoji samo uporan i težak trening. Mislie dakle svojom glavom i sve što čujete i vidite analizirajte i proverite. 

Zašto vežbam

Različiti ljudi kung fu vežbaju iz različitih razloga . Neko želi da nauči da se brani i oseća sigurnije, neko iz zdravstvenih razloga , neko želi da dostigne neko zvanje i rang u veštini , neko vežba privučen egzotičnim tehnikama , neko je privučen mističnom stranom kung fua , razloga ima koliko i ljudi koji se kung fuom bave i svi ti razlozi su podjednako vredni .

Ja vežbam iz jednog veoma prostog razloga , uzivam u treningu onako kako neko uziva u dobroj hrani , kvalitetnom piću ili oanko kako umetnik uživa u stvaranju svog dela ili muzičar u dobroj svirci .

Kung fu je veoma specifična aktivnost . Kada sam jednom savladao sve neophodne veštine i znanja , kada mi učitelj konačno više nije potreban , tada je zapravo počelo moje pravo i istinsko uživanje u veštini . Znati i razumeti nešto potpuno ne znači i dostići savršenstvo u tehničkom pogledu . Savršestvo je ono čemu težim , kao i ogroman broj drugih vežbača ali ga nikada neću dostići . Kung fu jeste put ka savršenstvu i koncipiran je tako da što smo mu bliži to je i lična ekspresija veštine u borbi , izvodjenju tehnika i drilova ...efikasniji i bolji . Sa druge strane , put ka savršenstvu je izuzetno dug i mukotrpan, jedan ljudski vek je nedovoljan za tako nešto . Činjenica da nikada neću stići na cilj mi ni malo ne smeta , upravo suprotno , što je put duži to je zanimljive i lepše.

Kada se dodje do oderedjenog nivoa veštine i razumevanja , pri tom ne mislim da čisto intelektualno razumevanje, već kad to razumevanje sa intelektualnog predje i na fizički nivo , telo i um sami streme savršenstvu . Desi se, istina retko , da uspem da neki pokret , tehniku koja u nekom trenutku ''izadje'' kao odgovor na dolazeći impuls, bilo da s radi forma, dril ili sparing , uradim savršeno . Kada se to desi , to se oseti , oseti tako što se čitavim telom razlije neki osećaj lakoće , osećaj pokreta bez ikakvog napora , savršena kontrola sopstvenog tela i uma , savršena kontorla tela trening partnera i situacije . To se obično dešava pri kraju dugog treninga kada sam toliko koncentrisan na to što radim da sve ostalo prestaje da postoji. Prestaje misao , ostaje samo duboka fokusiranost na akciju , potpuna i savršena namera , ali ne namera da se uradi nešto što je um već unapred oblikovao , već namera da se aktivnost nesmetano nastavi , da se kontroliše osećajem , refleksom a ne predodredjenom akcijom . Nije lako rečima opisati ono što se dogadja jer to je vrlo spcifično iskustvo i za svakoga je drugačije i svako do njega mora sam da dodje . Nemoguće je opisati šta se dešava i nemoguće je nekoga naučiti da dostigne taj nivo rada . Da bi se do toga došlo , potrebno je pre svega imati učitelja koji će teorijski i praktično uvesti vežbača u svet veštine i dovesti ga do nivoa gde će veštinu potpuno razumeti . Nakon toga potrebno je da vežbač sam odluči da će ići putem koji će ga dovesti do višeg nivoa razumevanja i praktikovanja veštine . Različiti su putevi usavršavanja i ne idu svi u istom u pravcu . Zavisi puno od postavljenog cilja kao i od mentalnog sklopa vežbača . Važna je i inteligencija i intuicija i želja i namera i iskustvo i još mnogo toga drugog . I sve ove stvari idu zajedno , neke ranije , neke kasnije , neke u etapama da bi se na kraju sklopile u jednu celinu. Kada vežbač odluči da će ići putem traženja savršenstva , kroz rad će intuitivno osetiti kojim putem treba ići.

Tako je bilo i sa mnom. Mada ja nisam ni doneo odluku svesno, gde želim da idem i koji su mi ciljevi , jednostavno sam vežbao zato što volim , zato što stvarno uživam u svemu tome . U početku je bilo , ne mogu reći teško , jer kako može da bude teško nešto što radiš zato što želiš , ali je bilo naporno . Održavati pravilnu strukturu nije lako , najmanji pokret i sve se ruši ,ali vremenom takav stav tela postane prirodan i više se o tome ne misli . Onda dolazi kretanje sa strukturom. To me niko nikada nije naučio , to sam ukapirao sam , kasnije sam saznao da slične metode kretanja ima i Bagua i Beli Ždral , slične , ne iste , i do danas nikome nisam pokazao kako se radom nogu održava pravilna struktura i omogućava brzo i prirodno kretanje. Onda dolazi generisanje sile. To je tek muka , sa potpuno tvrdog sistema preći na unutrašnji , opušteni , posebno pod stresom u sparingu ili ''spelljenim rukama'' . Naravno , sve se da savršeno izvesti u formi , koja je upravo zato i tu , da nam omogući da savršeno nešto naučimo i odradimo. U formi nema trening pratnera pa je zato lako i raditi , kada se radi sa partnerom sve je daleko teže i gubi se struktura i nije lako generisati silu ako se i najmanji pokret ne izvede savršeno,sve se ruši kao kula od karata. Posle izvesnog vremena pimetio sam da telo samo zauzima pravilan položaj, da se ramena opuštju , da kralica i donji deo kičme se uklapaju jedno u drugo kao lego kockice..., jednostavno . telo zna šta i kako treba raditi. I kada se onda krene u rad sa pratnerom , u drilove , u sparinge , u početku bude teško. Ja sam morao da sve držim pod kontrolom , svaki detalj , svesno . Kasnije , um se isključi , zapravo ne isključi ,već se stanje svesti menja pri radu . Um i telo zaista postaju jedno, znam da je ovo izuzetno ekspolatisana tvrdnja ,ali zaista nemam bolji način da opišem šta se dešava . Um i telo deluju kao celina , sinhronizovano , nema uobičajenog puta obrade informacija , već se sve dogadja istovremeno.

Kada se dodje u to stanje onda se oseti euforija . Opet , nije to euforija koju osete narkomani ili ljudi koji rade neke vrste meditacije , već jedan osećaj staloženog i nekako ''ravnog'' ushićenja . Taj osećaj obuhvata i kontrolu uma ,tela , protivnika, situacije , osećaj snage i spokojstva . To nekakvo više stanje svesti gde je čovek svestan sebe i okruženja na nančin koji nije uobičajen ali se ipak čini nekako prirodnijim.To se možda može opisati kao nekakvo malo prosvetljenje jer u neku ruku to i jeste . Ipak , taj osećaj ne traje dugo . To što se oseti je samo mali uvid u ono što kung fu nosi u sebi i što može da da na kraju. Zato i vežbam, jer zaista uživam kada nešto odradim savršeno a stremim tome da sve što radim bude uvek apsolutno savršeno .Koliko ću se ako se uopšte pomerim sa ovog nivoa na kom sam,približiti savršenom kung fuu ne znam, ali znam da mnogo volim i još više uživam u procesu .

Origininalna istorija Wing Chuna

 U davna, pradavna vremena živeo je jedan mali plavi narod po imenu ... Čekaj! To je neka druga istorija. Beše to leta gospodnjeg 1644 kad posle suše udari poplava i ojeba sav pirinač u Kini. Narod gladan, propištao od muke, gleda u Beogr.. Peking , traži leba od cara ali leba ne bijaše. I trpeše oni neki dan dok se ne podnapiše u Milevinoj kafani,a lako se napiše jer na prazan stomak piće fata brzo, te onako pijani zapucaše pravo kod cara. Uz put piće popustilo ali krče creva pa oni onako mamurni popizdeše još više, podo’vataše neke pritke iz bašte i rešiše da cara izudaraju. Videli to panduri, krenuli da zaustave seljake ali seljaci ljuti pa im jebaše mater na licu mesta. Panduri udarili da beže kroz neke vrzine kud koji a šef stanice udario kroz neki šumarak dok nije naleteo na neke Mongole što su tu kampovali. ’’Pomoz Bog’’ kaže šef. ’’Bog te j.., ovaj...pomogao’’ rekoše Mongoli,’’šta tražiš ovde’’. I tu im šef ispričao sve te plakaše i kukaše dok Mongoli ne pristadoše da podju sa njim i rasteraju seljake.

Za to vreme seljaci dođoše do careve kuće i počeše da lupaju na  vrata.. Kad je car video šta se dešava on ti krenu kroz baštu da pobegne , popeo se na drvo da preko grana preskoči ogradu ali omakne i obesi se na ljuljašku. U to doba dodjoše oni kamperi i oteraše seljake, uđoše u kuću i nađoše jadnog cara o bešenog. Vide oni prazna kuća, malo se raspitali kod komšiluka , nema rodbine , nema ko da traži nasledstvo te oni proglase kuću svojom, a njihov čovek radio u katastru pa oni to registruju za sitne pare i ogazde se. Narod se malo bunio tu i tamo ali ko pisne dobije po tikvi i umukne.Jedino se onaj nesrećnik iz Fuđiana borio za nasledstvo  , na kraju pobegao na Tajvan i tu umro .

Elem bejahu neki ljudi što im ova privtizacija nije bila mila pa se odmetnuli po nekim vukojebinama da dižu bunu. Bio neki manastir Bogu iza tregera i tu se oni okupe da dignu tu bunu.E sad manastir jeste bio muški ali bila neka  baba general , inače su babe bile poznati generali kroz kinesku istoriju , i ta ti baba življaše medju tim monasima i bijaše im vođa. I kako je baba bila dokona jer je bila general pa nije morala da pravi zimnicu ni da štrika čarape za unučad reši ona od silne dosade da napravi nenadjebiv kung fu stil kojim će mrske okupatore i domaće izdajnike da istera iz zemlje. I tako baba mislila , mislila pa nikako da dokona šta da radi dok jednog dana u rano proleće kad se topi sneg i voda natopi zemlju ,  ne vide kako kokoška davi glistu koja je jadna pobegla na površinu od te vodurine. I sinu ti babi,’’ ete ga , sa’  ću ga opravim , ima da izdignemo mongole ki svinja vratnicu’’. I tako baba okupi bratiju i krene da ih vežba ali ukapira da joj to nije dosta ljudi pa krene po selima da oko manastira da agituje za njenu onu stvar i okupi jedva milion ljudi. Šta je milion na onoliku Kinu, dva sela , to stane u pola konaka manastirskog. I niko ne bi primetio tu šačicu naroda da peta kolona nije proradila i jedan monah , isto general , otidne kod cara i opanjka babu.Inače taj izdajnik je bio malo onako , nastran. Imao je jednu obrvu belu i voleo je dečake. U’vatila ga baba jednom kako gleda kroz rupu u svlačionicu i on onako ljut što ga je baba ufatila na delu odna ode kod Mongola i kaže kao ih baba ogovara gde stigne , da im baca mađije, da podbunjuje sela i kupi seljake za protest. 

 Car popizdi , pošalje vojsku sa sve topovima i jebe im sve živo i mrtvo , jedva je baba spasila glavu i utekla. Utekli još neki nesrećnici ali oni nisu važni z a ovu priču. I tako se baba vukla po nekim vukojebinama i bežala od mongloskih kampera a i oni nisu kurcu rebra slomii da babu ufate nego su se izležavali po livadama i pušili travu dok su im konji jeli tu istu travu.

I tako baba nabasa na neko selo u nekoj planinčini koja je tolika da se i Crnogorci krste kad je vide. U tom selu bio neki čiča i imao ćerku. Čiča (nije Draža, njega su komunisti ubili pre nego što je baba došla u selo)  je prodavao puding, u stvari on je pravio puding a ćerka prodavla. I ta je idila trajala sve dok baba nije nabasala na selo i kao z’inat baš u tom momentu lokalni šef milicije zapazio devojku i bacio oko na nju( imao jedno stakleno). I tako rešio on da se ženi jer mu devojka mnogo omilela a i podsećala na pokojnog oca, imala lepe guste brkove i mogla sama da unese trokrilni šifonjer kroz prozor. Obletao on, obletao, devojka se nećkala i na kraju on reši da je ženi na silu. Ili svadba ili pokolj. Šta će, kud će, devojka jadna zaždi u šumu i krene da plače i da kuka da se nebo ražalilo i udarila kiša kakva se ne pamti. Čula to baba i onako mokra uzme devojku i povede je u svoju kolibu i počne da je teši. Devojka neutešna i baba sve mislila dok nije smislila da devojku nauči kako kokoška davi glistu. Devojče beše talentovano a i kršna planinka i baba je brzo nauči tajnom kung fuu. I kaže joj baba ovako, vidi dijete prvo ćeš đuvegliju da uvatiš za muda to ti je Tan Sao, pa ćeš da mu uvrneš muda i povučeš, pa vratiš , pra povučeš i tako tri puta i eto ti prva forma. Onda ćeš da mu priđeš sa slepe strane i udariš mu mošu, on je i onako slep u jedno oko i to ti je eto druga forma i to originalna. I na kraju ga ubodi prstom u zdravo oko , to ti je treća forma. Ajde sad idi malo i vežbaj na onom Javoru sa tri grane pa rano na spavanje u sutra zorom u selo da se najbeš majke mladoženji. Kako baba reklo tako i bilo. Devojka se najebala svega živog i mrtvog šefu stanice i pobegla sa svojim dečkom na more. Šta je dalje bilo sa babom niko ne zna, verovatno je skapala od gladi u planini ako se nije udala negde. Elem, devojka i njen dečko sreli neke glumce i od dosade ih učili kung fuu jedno 200 godina.

Posle dva veka naišao neki doktor i lečio glumce of sifilisa i oni ga nauče kung fu ali mu zaprete da ne sme nikom da ga pokaže osim najbližoj familiji. I tako ga on pokazivao najbližoj familiji i oni svi milsili da je poludeo ali taka vremena bila kad ga stariji pokaže ti ima ćutiš i da ga gledaš. I dok je tako doktor vežbao u avliji jedan da prolaziše lokalni diler i onako kroz nos tiho nudi devize pa je čuo da se nešto dešava i počeo da gleda kroz rupu na tarabi. I tako on gledao neko vreme dokle ga doktor nije ufatio. E, sad, doktor nije znao koliko je diler video pa je pozvao svog mlađeg sina da proveri, Diler naravno ovejan i u’vati malog i odere ga od batina. Doktoru to ne bi milo pa sve misli šta će da radi dok nije smislio da dileru pokaže iskrivljeni ...kung fu, a onaj pravi mu nije pokazivao. I tako diler od deviza postao poštovan bismismen i učitelj kung fua i pokazivao ga samo za velike pare.

U komšiluku tog dilera živeo jedan mali ćelavi i hteo da nauči kung fu i diler ga primi vežbali jedno dva tri dana dok dilera nije strefio šlog te on umro a malog poslali na školovanje u veliki grad. I taj mali tamo naiđe na sina od onog doktora od onomad i on mu pokaže orginalni , pravi ...kung fu . I taj mali posle se vrati kući i počne da bije sve redom i toliko se proslavo da su i flim snimili o njemu. Jedina mu mana bila što je voleo da puši drogu. I tako je nasto najbolji stil kung fua na svetu

Odgovori na neka pitanja

Vremenom sam dobio mnogo pitanja na koja na žalost nemam mnogo vremena da odgovaram. Neka pitanja su se izdvojila po brojnosti pa ću na njih ukratko odgovoriti.

1. Šta imam protiv Wilijama Čeunga i zašto ga napadam?

Odgovor je , ništa i ne napadam ga. Gospodin Čeung ima pravo da misli, radi,govori i piše sta želi. Takođe ima svako pravo da napravi svoj ''kung fu''stil i da sebi zvanje kakvo želi, da ima učenike i njima daje rangove, što je i uradio. Ja sa druge strane imam isto tako pravo da u sve to ne verujem jer sve što je gospodin Čeung ikada rekao je dokazano kao lažno i pogrešno i svi njegovi dokazi se pokazali kao falsifikati. Ako on ima pravo da iznosi priče kakve želi ja imam pravo da te priče opovrgnem jer on direktno i jako bezobrazno vređa sve vežbače Ving Čuna koji ne vereuju i ne vežbaju njegov ''stil''. Naravno , svako ima pravo da izabere da gospodinu Čeungu veruje , kao što svako ima pravo da se vodi dokazima i istom ne vereuje. Gospodin Čeung ima pravo da tvrdi šta želi ali ako te tvrdnje nisu dokazive svako ima pravo da to jasno kaže. Ja gospodina Čeunga nikada nisam napao na ličnom nivou niti ikada rekao bilo šta uvredljivo na njegov račun. Uvek sam vodio računa da se bavim isključivo pojedinačnim tvrdnjama i činjenicama.

2. Zašto ne poštujem Srpske kung fu majstore?

Ovo je u principu pogrešno pitanje. Ne radi se o tome ima li neko ikakav rang već kakav je ko čovek. Imati visok rang u borilačkim veštinama ne povlači automatski poštovanje. Kao što ne poštujem sve sveštenike, lekare, profesore...tako ne poštujem sve instruktore kung fua. Poštovanje je nešto što mora da se zasluži. Dela definišu moj odnos prema drugim ljudima, ne titule i zvanja. Oni koji su svojim delima to zaslužili imaju moje puno poštovanje, oni koji nisu , nemju. One koje ne poznajem i nisam imao nikakvog kontakta, o njima nemam definisano mišljenje.

3. Zašto napadam druge instruktore kung fua?

Ovo jednostavno nije tačno. Nikada nikoga nisam napao, ni direktno po imenu niti pisao u stilu da nekoga prozivam ne pominjući ime ali dajući do znanja o kome se radi. Ne bavim se ljudima već isključivo pojavama. Valjda se svi slažu da je laganje, falsifikovanje, širenje glasina, širenje bezrazložne mržnje, ogovaranje, kriminal , loše. Ako postoji neko ko misli da su ove pojave pozitivne onda zaista ne znam šta da kažem. Kao što rekoh, bavim se opštim pojavama a ne pojedincima,a ako se neko prepoznao u mojim tekstovima neka razmisli zašto se prepoznao.

4. Zašto sam promenio istoriju Ving Čuna?

Nisam ja promenio ništa već samo izneo činjenice koje su rezultat ozbiljnih istraživanja obavljenih od strane ozbiljnih institucija. Žalosno je da postoje ljudi kojima je lična dobit i interes iznad istine i žele da se i dalje veruje u bajke a ne u činjenice. Kineski istoričari i arheolozi su rekli svoje, sada svako može da bira kome i u šta će da veruje, nauci ili ljudima koji sa istorijskom naukom nemaju nikakve veze a govore stvari koje njih same prikazuju kao posednike nekakvog eksluzivnog znanja i veštine.

5. Zašto ne konačno ne objasnim šta je struktura i kako se koristi?

Zato što znanje nije besplatno. Ko hoće da nauči pravi Ving Čun neka plati, ne mora meni, ima još majstora ( istina ne mnogo) koji znaju i potpuno razumeju šta je struktura. 

6. Šta mislim o tome što mene i stil kojim se bavim niko ne priznaje u Srbiji?

Ne mislim ništa, u Srbiji niko nikoga ne priznaje pa što bih ja bio izuzetak? Sa druge stran postavlja se pitanj ko je to merodavan u Srbiji da procenjuje bilo čije znanje i veštinu? Koja institucija i koji ljudi? Na osnovu čega? Stil kojim se bavim je uvršten na listu kulturno istorijskog nasleđa Hong Konga, a u postupku je da se stil nađe na istoj listi u NR Kini. Što se tehničkog dela tiče neko bi morao ne samo da prvo nauči osnove ( struktura,generisanje sile, pravilan rad nogu, či sao) nego da bude na majstorskom nivou stila kojim se bavim da bi mogao da proceni koliko znam i gde sam sa veštinom. Procenjivati nečije znanje i veštinu a nemati apsolutno nikakvog znanja o stilu kojim se ta osoba bavi pokazuje o čemu se tu zapravo radi i kakvi su motivi iza takvih priča.

7. Hoću li održati seminar u Srbiji?

Ne! Seminari su prevara jer ništa ne može da se nauči, to je samo način da se uzme novac. Za dan ili dva sa po par sati rada u grupi koliko zaista može da se nauči? Pravi seminar mora da traje najamnje 4 do 5 dana sa najmanje 6 sati rada sa trenerom i to u grupi ne većoj od 4 čoveka. Ving Čun je veoma sofisticirana veština sa velikim brojem sitnih detalja. Trener mora da posveti punu pažnju učenicima i ispravlja svaki pokret jer se pogrešne navike usvajaju veoma lako čak i kada je sve dobro objašnjeno. Zato je rad u velikoj grupi kontraproduktivan jer trener fizički ne može da isprati toliko ljudi i sve isprvi. Takođe broj sati je veoma bitan jer zaista ima mnogo detalja koji se moraju do tančina objasniti i trener mora da bude siguran da su učenici razumeli u potpunosti šta im je rečeno i pokazano. Zato sam protiv klasičnih seminara jer su gubljenje vremena i novca vežbača.

8. Optužen sam da sve što radim , radim u ličnom interesu.

 Ovde treba razjasniti nekoliko stvari. Pre svega apsolutno svi rade u sopstvenom interesu. Nekim ljudima su usta puna viših ciljeva ali se sve svodi na dokazivanje i pokazivanje ko je bolji, ko ima više učenka, ko više zna i ko će zaraditi više novca. Ja takve stvari nikada nisam radio. Nikada nisam stavio lični interes ispred istine i fundamentalnih moralnih načela, kako reče Njegoš '' Svak je rođen da po jednom  umre ,čast i bruka žive dovijeka.'' Nemam nikakav finansijski ineres od kung fua i to valjda stvalja tačku na ovako glupe tvrdnje. Sa druge strane , moje istraživanje kung fu istorije jeste lični interes jer to volim i uživm u tome. Moje dugogošnjie istraživanje i potraga za najstarijim i najoriginalnijim Ving Čun stilom i vežbanje istog jeste lični interes, jer prosto želim da se bavim najboljim mogućim Ving Čunom koji postoji. Volim da pišem i prezentujem podatke do kojih sam došao pa i to je neki lični interes. Odlasci u Hong Kong radi Ving Čun treninga i odlasci na  ostrva  i putovanja po Tajvanu radi izučavanja Belog Ždrla i svakodnevni treninzi  kod mog učitelja u mestu gde živim je takođe lični interes jer radim na sebi i želim da se usavršavam koliko mogu. Eto to je moj lični interes. Mnogo vremena, teškog rada i novca sam uložio u kung fu i nije mi žao jer to je definitivno meni najvažnija stvar posle porodice i prijatelja.

9. Bilo je više pitanja u vezi pojedinačnih stilova i ljudi koji ih podučavaju 

Stilove kojima se aktivno ne bavim ma koliko ih dobro poznavao, ne komentarišem. Ljude koje ne poznajem ne kometarišem ,kao što ni ne komentarišem nivo nečije veštine jer različiti stilovi i različiti ljudi se usavršavaju u različitim pravcima. Još više ne komentarišem ljude koje poznajem ili sam nekad poznavao. O prijateljima ne želim da govorim javno a onima koji su me bez razloga napadali i i dalje napadaju nemam šta da kažem. U potrazi za pravim trenerom i stilom svako mora sa da odluči gde mu je najbolje.


10. Da li je Ving Čun najefikasnija veština i koji stil Ving Čuna je najbolji.

Veština je noliko efikasna koliko se rada uloži u trening, Nema bolje ni lošije veštine, sve su dobre ako se pravilno vežbaju. Što se tiče najboleg Ving Čun stila za mene je najbolji  Ving Čun Zmije I Ždrala, za nekog dugog verovatno neki drugi jer svako mora za sebe da nadje odgovor na ovo pitanje-

Profil prosečnog trenera borilačkih veština

Svedoci smo neprestanih svađa, tenzija, širenja laži, ogovaranja i drugih negativnih pojava među različitim klubovima ili stilovima borilačkih veština. Zla krv je gotovo pravilo i gotovo da nema kluba gde trener neće štedeti dah da nekoga oblati i napljuje. Oni koji se drugačije ponašaju su zaista retkost. Koji su razlozi ovakvog ponašanja? Odakle dolazi toliko zlo koje se širi među vežbačima tradicionalnih borilačkih veština.

 Bez izuzetka , kada primitivnog i iskomplesiranog čoveka ostavite bez argumenata on će posegnuti za nasiljem . Nasilje je poslednja linija odbrane primitivizma i egoizma . Neutaživa želja za dokazivanjem , za priznanjem sopstvene vrednosti od strane drugih će neminovno dovesti do sukoba sa drugima jer ljudi imaju drugačija mišljenja ,drugačiji pogled na svet , drugačije vrednosti a najčešće i sami imaju problem sa sazrevanjem i realnim sagledavanjem svog mesta u svetu i sopstvenog značaja , te će svakog ko se bavi istom delatnošću gledati sa podozrenjem , kao nekoga ko je tu da im zauzme mesto koje smatraju(potpuno pogrešno)da im sa pravom pripada.

Kada se realnost sudari sa slikom koju neko ima o sebi onda nastaje probelm koji se može rešti na dva načina, realnim sagledavanjem sebe i svog pogleda na sveta te promenu i usklađivanje istih sa stvarnošću ili kod nezrelih ličnosti, odbijanje da se to učini i održavanje prethodne slike o sebi po svaku cenu .

Svi imamo ograničenja , fizička, intelektualna ,psihološka, kulturna , etička, moralna  i to je normalno . Čovek bi trebalo da bude svestan ove činjenice , kao i da bude svestan da ako nešto ne zna ,ne može ili ne ume , da ga to ne čini lošom ili lošijom osobom jer pre ili kasnije svi dođemo do neke granice svojih sposobnosti koju ne možemo da pređemo , prosto , takva je priroda čoveka i protiv toga se ne može ništa uraditi . Nema ništa loše u tome da se nešto nezna jer niko se nije naučen rodio ,na kraju svi se rodimo sa nekakvim nasleđenim kapacitetom za učenje i prosto postoji granica preko koje stvari jednostavno ne razumemo , ne možemo svi biti naučnici i to se ne može promeniti. Postoje ljudi koji su genetski fizički sposobniji od drugih, takođe postoje ljudi koji imaju urođena ili stečena fizička ograničenja . Jesu li ljudi koji usled bolesti , nesreća , genetike ne poseduju pun fizički kapacitet manje vredni ? Na kraju , postoje ljudi koji imaju drugačiji pogled na svet ,drugačije ciljeve i traže ispunjenje sebe i svojih ciljeva na drugačiji način .Jesu li ti ljudi manje vredni samo zato što su drugačiji ? Postaju li oni automatski neprijatelji samo zato što ne dele isto mišljenje i pogled na svet ?Odgovore svi znamo .

Sa druge strane , primitivni i iskomplesirani ljudi nisu u stanju da napred navedeno shvate na ispravan način . U svojim očima oni su najbolji (često najbolji na svetu) i samo njihov pogled na svet je ispravan a nivo znanja i veština koje poseduju je najviši nivo istih , sve preko toga ne postoji. Svi oni koji ne dele njihovo mišljenje i nemaju sliku o njima kakvu oni sami imaju o sebi su neprijatelji. Naravno , realnost ne haje za to kako ko sebe doživljava te se ovil judi često sreću sa činjenicom da stvari nisu onakave kakvim ih oni doživljavaju. Svaki takav sudar sa realnošću će umesto modifikacije sopstvenog mišeljnja i zauzimanja pravilne pozicije voditi u agresiju čiji je cilj očuvanje prethodnog mišeljnja.

Agresija može biti verbalna ili fizička ali bez obzira na oblik , koren agresivnog ponašanja i cilj su isti. Koren se nalazi u nedostatku samopouzdanja i nerealnoj slici o sebi samome. Cilj je da se sebi ( i publici ) pokaže i dokaže ko je bolji i jači i u isto vreme da se diskredituje osoba koja je uzdrmala ideal slike koja se o sebi ima .

Što je osoba primitivnija , neobrazovanija , što je kompleks niže vrednosti izraženiji to će i stepen agresije biti veći , počevši sa diskreditacijom rada i načina rada , preko diskreditacije na ličnom nivou, preko uvreda na ličnom nivou , pretnji do, na kraju fizičke agresije a sve sa jednim ciljem , da se kaže:''Ja sam jači / bolji od tebe .

Tužno je što ovakve osobe čine većinu trenera borilačkih veština , ne sao kod nas već i u svetu . Još je tužnije što oni imaju pristupa maldim osobama i deci te svoje vrednosti i svoj pogled na svet šire kao virus i izazivaju svađe i zlu krv među ljudima koji se nikada nisu sreli niti su jedni drugima išta nažao uradili.

Zadatak je svakog normalnog  trenera da sopstvenim primerom pokaže kako se treba ponašati i kakve vrednosti podržavati.