Vremenom sam dobio mnogo pitanja na koja na žalost nemam mnogo vremena da odgovaram. Neka pitanja su se izdvojila po brojnosti pa ću na njih ukratko odgovoriti.
1. Šta imam protiv Wilijama Čeunga i zašto ga napadam?
Odgovor je , ništa i ne napadam ga. Gospodin Čeung ima pravo da misli, radi,govori i piše sta želi. Takođe ima svako pravo da napravi svoj ''kung fu''stil i da sebi zvanje kakvo želi, da ima učenike i njima daje rangove, što je i uradio. Ja sa druge strane imam isto tako pravo da u sve to ne verujem jer sve što je gospodin Čeung ikada rekao je dokazano kao lažno i pogrešno i svi njegovi dokazi se pokazali kao falsifikati. Ako on ima pravo da iznosi priče kakve želi ja imam pravo da te priče opovrgnem jer on direktno i jako bezobrazno vređa sve vežbače Ving Čuna koji ne vereuju i ne vežbaju njegov ''stil''. Naravno , svako ima pravo da izabere da gospodinu Čeungu veruje , kao što svako ima pravo da se vodi dokazima i istom ne vereuje. Gospodin Čeung ima pravo da tvrdi šta želi ali ako te tvrdnje nisu dokazive svako ima pravo da to jasno kaže. Ja gospodina Čeunga nikada nisam napao na ličnom nivou niti ikada rekao bilo šta uvredljivo na njegov račun. Uvek sam vodio računa da se bavim isključivo pojedinačnim tvrdnjama i činjenicama.
2. Zašto ne poštujem Srpske kung fu majstore?
Ovo je u principu pogrešno pitanje. Ne radi se o tome ima li neko ikakav rang već kakav je ko čovek. Imati visok rang u borilačkim veštinama ne povlači automatski poštovanje. Kao što ne poštujem sve sveštenike, lekare, profesore...tako ne poštujem sve instruktore kung fua. Poštovanje je nešto što mora da se zasluži. Dela definišu moj odnos prema drugim ljudima, ne titule i zvanja. Oni koji su svojim delima to zaslužili imaju moje puno poštovanje, oni koji nisu , nemju. One koje ne poznajem i nisam imao nikakvog kontakta, o njima nemam definisano mišljenje.
3. Zašto napadam druge instruktore kung fua?
Ovo jednostavno nije tačno. Nikada nikoga nisam napao, ni direktno po imenu niti pisao u stilu da nekoga prozivam ne pominjući ime ali dajući do znanja o kome se radi. Ne bavim se ljudima već isključivo pojavama. Valjda se svi slažu da je laganje, falsifikovanje, širenje glasina, širenje bezrazložne mržnje, ogovaranje, kriminal , loše. Ako postoji neko ko misli da su ove pojave pozitivne onda zaista ne znam šta da kažem. Kao što rekoh, bavim se opštim pojavama a ne pojedincima,a ako se neko prepoznao u mojim tekstovima neka razmisli zašto se prepoznao.
4. Zašto sam promenio istoriju Ving Čuna?
Nisam ja promenio ništa već samo izneo činjenice koje su rezultat ozbiljnih istraživanja obavljenih od strane ozbiljnih institucija. Žalosno je da postoje ljudi kojima je lična dobit i interes iznad istine i žele da se i dalje veruje u bajke a ne u činjenice. Kineski istoričari i arheolozi su rekli svoje, sada svako može da bira kome i u šta će da veruje, nauci ili ljudima koji sa istorijskom naukom nemaju nikakve veze a govore stvari koje njih same prikazuju kao posednike nekakvog eksluzivnog znanja i veštine.
5. Zašto ne konačno ne objasnim šta je struktura i kako se koristi?
Zato što znanje nije besplatno. Ko hoće da nauči pravi Ving Čun neka plati, ne mora meni, ima još majstora ( istina ne mnogo) koji znaju i potpuno razumeju šta je struktura.
6. Šta mislim o tome što mene i stil kojim se bavim niko ne priznaje u Srbiji?
Ne mislim ništa, u Srbiji niko nikoga ne priznaje pa što bih ja bio izuzetak? Sa druge stran postavlja se pitanj ko je to merodavan u Srbiji da procenjuje bilo čije znanje i veštinu? Koja institucija i koji ljudi? Na osnovu čega? Stil kojim se bavim je uvršten na listu kulturno istorijskog nasleđa Hong Konga, a u postupku je da se stil nađe na istoj listi u NR Kini. Što se tehničkog dela tiče neko bi morao ne samo da prvo nauči osnove ( struktura,generisanje sile, pravilan rad nogu, či sao) nego da bude na majstorskom nivou stila kojim se bavim da bi mogao da proceni koliko znam i gde sam sa veštinom. Procenjivati nečije znanje i veštinu a nemati apsolutno nikakvog znanja o stilu kojim se ta osoba bavi pokazuje o čemu se tu zapravo radi i kakvi su motivi iza takvih priča.
7. Hoću li održati seminar u Srbiji?
Ne! Seminari su prevara jer ništa ne može da se nauči, to je samo način da se uzme novac. Za dan ili dva sa po par sati rada u grupi koliko zaista može da se nauči? Pravi seminar mora da traje najamnje 4 do 5 dana sa najmanje 6 sati rada sa trenerom i to u grupi ne većoj od 4 čoveka. Ving Čun je veoma sofisticirana veština sa velikim brojem sitnih detalja. Trener mora da posveti punu pažnju učenicima i ispravlja svaki pokret jer se pogrešne navike usvajaju veoma lako čak i kada je sve dobro objašnjeno. Zato je rad u velikoj grupi kontraproduktivan jer trener fizički ne može da isprati toliko ljudi i sve isprvi. Takođe broj sati je veoma bitan jer zaista ima mnogo detalja koji se moraju do tančina objasniti i trener mora da bude siguran da su učenici razumeli u potpunosti šta im je rečeno i pokazano. Zato sam protiv klasičnih seminara jer su gubljenje vremena i novca vežbača.
8. Optužen sam da sve što radim , radim u ličnom interesu.
Ovde treba razjasniti nekoliko stvari. Pre svega apsolutno svi rade u sopstvenom interesu. Nekim ljudima su usta puna viših ciljeva ali se sve svodi na dokazivanje i pokazivanje ko je bolji, ko ima više učenka, ko više zna i ko će zaraditi više novca. Ja takve stvari nikada nisam radio. Nikada nisam stavio lični interes ispred istine i fundamentalnih moralnih načela, kako reče Njegoš '' Svak je rođen da po jednom umre ,čast i bruka žive dovijeka.'' Nemam nikakav finansijski ineres od kung fua i to valjda stvalja tačku na ovako glupe tvrdnje. Sa druge strane , moje istraživanje kung fu istorije jeste lični interes jer to volim i uživm u tome. Moje dugogošnjie istraživanje i potraga za najstarijim i najoriginalnijim Ving Čun stilom i vežbanje istog jeste lični interes, jer prosto želim da se bavim najboljim mogućim Ving Čunom koji postoji. Volim da pišem i prezentujem podatke do kojih sam došao pa i to je neki lični interes. Odlasci u Hong Kong radi Ving Čun treninga i odlasci na ostrva i putovanja po Tajvanu radi izučavanja Belog Ždrla i svakodnevni treninzi kod mog učitelja u mestu gde živim je takođe lični interes jer radim na sebi i želim da se usavršavam koliko mogu. Eto to je moj lični interes. Mnogo vremena, teškog rada i novca sam uložio u kung fu i nije mi žao jer to je definitivno meni najvažnija stvar posle porodice i prijatelja.
9. Bilo je više pitanja u vezi pojedinačnih stilova i ljudi koji ih podučavaju
Stilove kojima se aktivno ne bavim ma koliko ih dobro poznavao, ne komentarišem. Ljude koje ne poznajem ne kometarišem ,kao što ni ne komentarišem nivo nečije veštine jer različiti stilovi i različiti ljudi se usavršavaju u različitim pravcima. Još više ne komentarišem ljude koje poznajem ili sam nekad poznavao. O prijateljima ne želim da govorim javno a onima koji su me bez razloga napadali i i dalje napadaju nemam šta da kažem. U potrazi za pravim trenerom i stilom svako mora sa da odluči gde mu je najbolje.
10. Da li je Ving Čun najefikasnija veština i koji stil Ving Čuna je najbolji.
Veština je noliko efikasna koliko se rada uloži u trening, Nema bolje ni lošije veštine, sve su dobre ako se pravilno vežbaju. Što se tiče najboleg Ving Čun stila za mene je najbolji Ving Čun Zmije I Ždrala, za nekog dugog verovatno neki drugi jer svako mora za sebe da nadje odgovor na ovo pitanje-
1. Šta imam protiv Wilijama Čeunga i zašto ga napadam?
Odgovor je , ništa i ne napadam ga. Gospodin Čeung ima pravo da misli, radi,govori i piše sta želi. Takođe ima svako pravo da napravi svoj ''kung fu''stil i da sebi zvanje kakvo želi, da ima učenike i njima daje rangove, što je i uradio. Ja sa druge strane imam isto tako pravo da u sve to ne verujem jer sve što je gospodin Čeung ikada rekao je dokazano kao lažno i pogrešno i svi njegovi dokazi se pokazali kao falsifikati. Ako on ima pravo da iznosi priče kakve želi ja imam pravo da te priče opovrgnem jer on direktno i jako bezobrazno vređa sve vežbače Ving Čuna koji ne vereuju i ne vežbaju njegov ''stil''. Naravno , svako ima pravo da izabere da gospodinu Čeungu veruje , kao što svako ima pravo da se vodi dokazima i istom ne vereuje. Gospodin Čeung ima pravo da tvrdi šta želi ali ako te tvrdnje nisu dokazive svako ima pravo da to jasno kaže. Ja gospodina Čeunga nikada nisam napao na ličnom nivou niti ikada rekao bilo šta uvredljivo na njegov račun. Uvek sam vodio računa da se bavim isključivo pojedinačnim tvrdnjama i činjenicama.
2. Zašto ne poštujem Srpske kung fu majstore?
Ovo je u principu pogrešno pitanje. Ne radi se o tome ima li neko ikakav rang već kakav je ko čovek. Imati visok rang u borilačkim veštinama ne povlači automatski poštovanje. Kao što ne poštujem sve sveštenike, lekare, profesore...tako ne poštujem sve instruktore kung fua. Poštovanje je nešto što mora da se zasluži. Dela definišu moj odnos prema drugim ljudima, ne titule i zvanja. Oni koji su svojim delima to zaslužili imaju moje puno poštovanje, oni koji nisu , nemju. One koje ne poznajem i nisam imao nikakvog kontakta, o njima nemam definisano mišljenje.
3. Zašto napadam druge instruktore kung fua?
Ovo jednostavno nije tačno. Nikada nikoga nisam napao, ni direktno po imenu niti pisao u stilu da nekoga prozivam ne pominjući ime ali dajući do znanja o kome se radi. Ne bavim se ljudima već isključivo pojavama. Valjda se svi slažu da je laganje, falsifikovanje, širenje glasina, širenje bezrazložne mržnje, ogovaranje, kriminal , loše. Ako postoji neko ko misli da su ove pojave pozitivne onda zaista ne znam šta da kažem. Kao što rekoh, bavim se opštim pojavama a ne pojedincima,a ako se neko prepoznao u mojim tekstovima neka razmisli zašto se prepoznao.
4. Zašto sam promenio istoriju Ving Čuna?
Nisam ja promenio ništa već samo izneo činjenice koje su rezultat ozbiljnih istraživanja obavljenih od strane ozbiljnih institucija. Žalosno je da postoje ljudi kojima je lična dobit i interes iznad istine i žele da se i dalje veruje u bajke a ne u činjenice. Kineski istoričari i arheolozi su rekli svoje, sada svako može da bira kome i u šta će da veruje, nauci ili ljudima koji sa istorijskom naukom nemaju nikakve veze a govore stvari koje njih same prikazuju kao posednike nekakvog eksluzivnog znanja i veštine.
5. Zašto ne konačno ne objasnim šta je struktura i kako se koristi?
Zato što znanje nije besplatno. Ko hoće da nauči pravi Ving Čun neka plati, ne mora meni, ima još majstora ( istina ne mnogo) koji znaju i potpuno razumeju šta je struktura.
6. Šta mislim o tome što mene i stil kojim se bavim niko ne priznaje u Srbiji?
Ne mislim ništa, u Srbiji niko nikoga ne priznaje pa što bih ja bio izuzetak? Sa druge stran postavlja se pitanj ko je to merodavan u Srbiji da procenjuje bilo čije znanje i veštinu? Koja institucija i koji ljudi? Na osnovu čega? Stil kojim se bavim je uvršten na listu kulturno istorijskog nasleđa Hong Konga, a u postupku je da se stil nađe na istoj listi u NR Kini. Što se tehničkog dela tiče neko bi morao ne samo da prvo nauči osnove ( struktura,generisanje sile, pravilan rad nogu, či sao) nego da bude na majstorskom nivou stila kojim se bavim da bi mogao da proceni koliko znam i gde sam sa veštinom. Procenjivati nečije znanje i veštinu a nemati apsolutno nikakvog znanja o stilu kojim se ta osoba bavi pokazuje o čemu se tu zapravo radi i kakvi su motivi iza takvih priča.
7. Hoću li održati seminar u Srbiji?
Ne! Seminari su prevara jer ništa ne može da se nauči, to je samo način da se uzme novac. Za dan ili dva sa po par sati rada u grupi koliko zaista može da se nauči? Pravi seminar mora da traje najamnje 4 do 5 dana sa najmanje 6 sati rada sa trenerom i to u grupi ne većoj od 4 čoveka. Ving Čun je veoma sofisticirana veština sa velikim brojem sitnih detalja. Trener mora da posveti punu pažnju učenicima i ispravlja svaki pokret jer se pogrešne navike usvajaju veoma lako čak i kada je sve dobro objašnjeno. Zato je rad u velikoj grupi kontraproduktivan jer trener fizički ne može da isprati toliko ljudi i sve isprvi. Takođe broj sati je veoma bitan jer zaista ima mnogo detalja koji se moraju do tančina objasniti i trener mora da bude siguran da su učenici razumeli u potpunosti šta im je rečeno i pokazano. Zato sam protiv klasičnih seminara jer su gubljenje vremena i novca vežbača.
8. Optužen sam da sve što radim , radim u ličnom interesu.
Ovde treba razjasniti nekoliko stvari. Pre svega apsolutno svi rade u sopstvenom interesu. Nekim ljudima su usta puna viših ciljeva ali se sve svodi na dokazivanje i pokazivanje ko je bolji, ko ima više učenka, ko više zna i ko će zaraditi više novca. Ja takve stvari nikada nisam radio. Nikada nisam stavio lični interes ispred istine i fundamentalnih moralnih načela, kako reče Njegoš '' Svak je rođen da po jednom umre ,čast i bruka žive dovijeka.'' Nemam nikakav finansijski ineres od kung fua i to valjda stvalja tačku na ovako glupe tvrdnje. Sa druge strane , moje istraživanje kung fu istorije jeste lični interes jer to volim i uživm u tome. Moje dugogošnjie istraživanje i potraga za najstarijim i najoriginalnijim Ving Čun stilom i vežbanje istog jeste lični interes, jer prosto želim da se bavim najboljim mogućim Ving Čunom koji postoji. Volim da pišem i prezentujem podatke do kojih sam došao pa i to je neki lični interes. Odlasci u Hong Kong radi Ving Čun treninga i odlasci na ostrva i putovanja po Tajvanu radi izučavanja Belog Ždrla i svakodnevni treninzi kod mog učitelja u mestu gde živim je takođe lični interes jer radim na sebi i želim da se usavršavam koliko mogu. Eto to je moj lični interes. Mnogo vremena, teškog rada i novca sam uložio u kung fu i nije mi žao jer to je definitivno meni najvažnija stvar posle porodice i prijatelja.
9. Bilo je više pitanja u vezi pojedinačnih stilova i ljudi koji ih podučavaju
Stilove kojima se aktivno ne bavim ma koliko ih dobro poznavao, ne komentarišem. Ljude koje ne poznajem ne kometarišem ,kao što ni ne komentarišem nivo nečije veštine jer različiti stilovi i različiti ljudi se usavršavaju u različitim pravcima. Još više ne komentarišem ljude koje poznajem ili sam nekad poznavao. O prijateljima ne želim da govorim javno a onima koji su me bez razloga napadali i i dalje napadaju nemam šta da kažem. U potrazi za pravim trenerom i stilom svako mora sa da odluči gde mu je najbolje.
10. Da li je Ving Čun najefikasnija veština i koji stil Ving Čuna je najbolji.
Veština je noliko efikasna koliko se rada uloži u trening, Nema bolje ni lošije veštine, sve su dobre ako se pravilno vežbaju. Što se tiče najboleg Ving Čun stila za mene je najbolji Ving Čun Zmije I Ždrala, za nekog dugog verovatno neki drugi jer svako mora za sebe da nadje odgovor na ovo pitanje-
Нема коментара:
Постави коментар