''Original'' vs ''Modifikacija'' drugi deo

Početkom 80tih godina prošlog veka pojavio se čovek po imenu William Cheung koji je tvrdio da je samo on naslednik tajne i originalne verzije Wing Chuna dok su svi ostali stilovi po njegovim rečima ’’bezvredne modifikacije’’. To je izazvalo burne reakcije medju praktikantima Wing Chuna i kulminiralno napadom na gospodina Chenuga koji je pokazao , ako ništa drugo a ono makar da su sve priče koje dotični gospodin ispričao o sebi kao neprikosnovenom borcu  i svojoj veštini kao superiornoj u odnosu na druge potpuno neosnovane.

Sa istorijske tačke gledišta, Cheung-ova ’’istorija’’ je potpuna fabrikacija zasnovana na starijoj legendi koju je on preinačio i ubacio određene delove kako bi potvdio svoje tvrdnje, U ranijim tekstovima sam sa istorijske takče gledišta predočio  dokaze i činjenice  koji u potpunosti pobijaju autentičnost tvrdnje o nekakvom "originalu" jer ne postoji samo jedna linija Wing Chun-a već nekoliko potpuno ovdojenih od kojih su neke mnogo starije od linije koju gospodin Cheung praktikuje i to je dokazano obiljem materijalnih dokaza iz vremena nastanka tih stilova i detaljno proučeno i opisano od strane zvaničnih istorijiskih institucija NR Kine , kao i obiljem nezavisnih istraživanja istoričara amatera.  

Original i modifikacija , istorija

’’Slava’’ gospodina Cheunga je trajala kratko, do 1986 i pomenute borbe kada su ljudi shvatili da sve preuveličane priče o originalu i modifikaciji i njegove tvrdnje da je nepodiv i da će se odazvati na bilo koji izazov , bilo kome , bilo kada i bilo gde nisu ništa više od prazne priče. Ozbiljni borci nikada ne bi sebi dozvolili takve izjave, niko nije nepobediv, svi mogu da izgube borbu. Naravno, izgubljena borba za pravog borca ne znači mnogo jer i najveći borci poput Muhameda Alija ili Majk Tajsona su gubili borbe pa ipak su ostali poštovani kao veliki majstori svojih veština. Sa druge strane ako neko tvrdi da je nepobediv a ima samo jednu borbu i tu  izgubi ...

Ekspanzija takozvanog originalnog Wing Chuna je zaustavljena u samom početku i gospodin Čeung nije našao mnogo pratilaca, svega nekoliko u Evropi i Americi. Danas, gospodin Cheung je gotovo zaboravljen i poptuno je marginalna ličnost u svetu Wing Chuna. U Aziji je potpuno nepoznat, kao i u Južnoj Americi a tamo gde ga znaju na njega uglavnom  gledaju negativno.

Početkom 1990tih počinje era otvaranja Kine prema svetu i mnogo ljudi putuje u Kinu i Hong Kong kako bi proučavali Wing Chun u svim njegovim aspektima. Mnogi da tada nepoznati stilovi i linije su isplivali na svetlost dana i mnogo kvalitetnih informacija je postalo široko dostupno. To je bio poslednji ekser u kovčeg odlazećeg ’’originala’’.

Jedino mesto na svetu gde je Cheungov ’’original’’ zaista zaživeo i omasovio se jeste , na žalost  Srbija. Postoji više faktora za ovakvu situaciju. Pre svega, dostupnost informacija je bila gotovo nikakva, svako je mogao da donese bilo šta i ispriča bilo kakvu priču i to je prihvatano kao istina jer jednostavno nije bilo načina da se bilo šta proveri. Internet nije postojao, ljudi nisu putovali , posebno ne u Kinu ili Hong Kong,

U vreme kada je Kina počela da se otvara i ljudi da putuju na istok u cilju učenja i istraživanja nama su se desile 1990te. Ratovi, sankcije, nezpamćena ekonomska kriza i sve to je kulminiralo napadom NATO pakta na Srbiju 1999. godine. U uslovima izolacije i potpunog ekonomskog i socijalnog haosa niko nije imao ni mogućnosti ni želje da se upušta u nekakva istraživanja te je ’’original’’ ostao nedirnut vremenom koje je proteklo. I dok u čitavom svetu niko više ni ne razmišlja o ’’originalu’’ niti iko više koristi termin ’’modifikacija’’ u negativnom kontekstu a svi ratovi između originala i modifikacije su zavrešni kod nas je situacija ista kao pre 30 godina. Čak je i gospodin Cheung prestao da koristi izraz ’’original’’ i da druge stilove naziva modifikacijama , makar javno. Pored svih ovih faktora postoji i jedan značajan faktor specifičan za našu sredinu koji nije izazvan spoljnim faktorima. Kod nas je primetan izrazit otpor prema obrazovanju i intelektualnom radu bilo koje vrste. Svako ko je pokušao da donese bilo kakve nove informacije je dočekan na nož. Bilo kakvo istraživanje i pokušaj da se informacije podele sa širim krugom Wing Chun vežbača je izazvalo burne reakcije i izrazito podle napade na ličnost i ne retko na porodicu svih onih koji su imali želju da Wing Chun u Srbiji unaprede na bilo koji način. Postavljanje logičnih pitanja, ukazivanje na nelogičnosti i samostalno razmiškjanje su više nego nepoželjni u srpskom Wing Chunu. Zamrznuti u vremenu, nesposobni da prihvate činjenice, ljudi kod nas i dalje misle i rade u terminima koji su davno prevaziđeni. Čvrsto se drže onoga što im je rečeno pre toliko godina mada je sve to davno i naučno i iskustveno dokazano kao progrešno.

U vremenu kada nije bilo moguće proveriti informacije , gospodin Cheung je napisao knjigu ’’Moj Život sa Wing Chunom’’ u kojoj on opisuje svoj stil, istoriju istog i jedan dobar deo knjige posvećuje poređenju svog ’’originalnog ’’ stila sa svim ostalim stilovima koje on naziva ’’ modifikacijom’’. Ta je knjiga na žalost prevedena i na naš jezik. U svojoj knjizi , koja je pisana preterano jednostavnim stilom kao da je namenjena deci nižih razreda osnovne škole i koja je ništa drugo do reklamni pamflet, gospodin Chenug je izneo neverovatnu količinu neistinitih tvrdnji direknto vređajući veliki broj Wing Chun vežbača. U ovom tekstu ću se pozabviti poređenjem ’’originala’’ i ’’modifikacije’’ koji su izneti u knjizi u objasniti gde je gospodin Cheung pogrešio i neistinito objasnio principe i tehnike onoga što on naziva modifikacija.

Pre početka želim da jasno kažem da ovo nije pokušaj omalovažavanja bilo koga niti napad na bilo koga već pokušaj da se ispravi nepravda nanesena nebrojenim vežbačima i ljubiteljima Wing Chun-a .

Pođimo redom .

 1. Shil Lim Tao ( sam prevod značenja imena forme je pogrešan kao i izgovor ali jezikom se nećemo baviti ) ,

Dakle u Tradicionalnom Wing Chunu se noga podiže od zemlje i rotira oko kolena (ovo nije objašnjeno u knjizi ali ću sebi dati slobodu da detaljnije opišem neke stvari) dok se "Modifikaciji" stopalo rotira prvo oko pete pa na jastučiću stopala ( neki kažu pogrešno na prstima) .

Ova tvrdnja je tačna. I dok otvaranje kakvo TWC koristi u svim formama u tzv " modifikaciji " slično otavaranje postoji u trećoj formi. Kako TWC nema koncept telesne strukture otvaranje rotiranjem stopla oko kolena dovodi do gubljenja ravnoteže i to se jasno vidi kod bilo kog vežbača TWCa te se na kraju pokreta vidi kako bukvalno telo gura stopalo koje pada na zemlju. U tzv modifikaciji otvaranje rotiranjem stopala oko kolena se koristi u trećoj formi ali to otvaranje prati concept telesne strukture i ne gubi se ravnoteža. Ovakvo otvaranje u tzv, modifikaciji  sadrži odredjene principe kretanja i pokrivanja prostora koji se u "originalu" ne mogu naći.

 Sa druge strane, otvaranje u "modifikaciji" nas uči principima dve vrste rotacije ( shifting) koje imaju izuzetno važnu ulogu u osnovnoj teoriji na kojoj se zaniva wing chun i jedna služi za kontrolu okretanja centra radi redirekcije i kontrole sile  dok druga služi kao generator dodatne sile pri završnici kretnja i pojačava udarac za 50-70 % kao i još neke stvari koje ovde neće biti objašnjene . Ovoga u "originalu " nema . Rotacija je istorijski i tehnički jedna od osnova Wing Chun veštine. Stil je nastao na Brodovima Crvene Opere i specifičnosti tih brodova su uslovile kreaciju stila koji se bazira na rotaciji. Svi Wing Chun stilovi imaju rotaciju. Nedostatak rotacije u TWCu jasno pokazuje da istorijski taj stil ne vodi poreklo od brodova Crvene Opere i da je nedavna kreacija nekoga ko niti zna istoriju stila niti razume osnovne postulate veštine i postavlja se pitanje ko je taj stil kreirao, kada i može li se uopšte nazvati Wing Chunom s’ obzirom da ključne tačke Wing Chun stila u TWCu ne postoje.

2. Dalje u TWC- u u neutralnom stavu stopala su paralelna a kolena povijena ka unutra, Tvrdi se da je iz ovog stava lako kretati se u svim pravcima .Modifikacija ima stav kod kojeg su stopala okrenuta kao i kolena. Tvrdi se da je iz ovog stava nemoguće napraviti bilo kakvo kretanje . Ovo je netačno na više nivoa a evo i zašto i kako .

- Sa stanovišta anatomije paralelna stopala i kolena na unutra su potpuno neprirodan položaj koji oštećuje kolena i skočni zglob . Sa paralelnim stopalima kolena jedino trebaju da se povijaju  napred , što je specifično za obično hodanje i za šta su noge ( kolena , stopala, mišići , tetive ) i prirodno predisponirani. Jednostavno probajte stav i utvrdite koliko je udoban i koliko će vremena proći dok se ne pojave bolovi u kolenima. Sa druge strane stav u tzv ''modifikaciji'' je nešto sasvim drugo, iako čovek nije predisponiran da korača sa stopalima okrenutim unutra ovaj položaj stopala je izuzetno važan za početni stadijum vežbanja veštine i to će ubrzo biti objašnjeno. Dakle sa stopalima okrenutim unutra čitava noga prati taj okret pa su i kolena okrenuta unutra. Ono što je zanimljivo je da kolena ovde nisu neprirodno izvedena iz svog položaja već zadržavaju svoj prirodan ugao i položaj u odnosu na potkolenicu i butinu a zglob koji je stvarno okrenut je kuk i i okrenut samo onoliko koliko je to prirodno dozvoljeno , dakle onoliko koliko se pokreće pri hodanju i okreće kada menjamo pravac hodanja. Ovaj stav u potpunosti ne opterećuje zglobove a mišiće nogu drži u polukontrankciji pa je izuzetno lako pokrenuti nogu brzo i izuzetno je udoban

-Sa stanovišta taktičke upotrebe osnovni stav u tzv.modifikaciji nije borbeni stav i ne koristi se u borbi . Funkcija ovog stava kao i čitave prve forme je da vezbača upozna sa temeljnim principom veštine koji se zove telesna struktura i na kojem se gradi sve ostalo. Osnovna funkcija neutralnog stava u tzv, modifikaciji je da vežbača nauči pravilnom korišćenju sopstvenog tela , izgradnji i jačanju upravo onih mišića koji su potrebni za brzo kretanje i šutiranje kao i da nauči praktikanta kako se telo koristi , odnosno struktura koristi kao generator sile udarca i kako se kroz telo amoritzuje snaga dolazeće sile . Sam stav se ne može odvojiti niti proučavati van kompletne prve forme i pravilnog položaja tela                 ( strukture) jer mu ni namena nije da se koristi bez strukture, samostalno .Na ovo se nadovezuju pravilni uglovi ruku i laktova u odnosu na kičmu koja je u posebnom uglu u odnosu na kukove koji su opet neraskidivo vezani za pravilan ugao u odnosu na noge .Naravno i vrat, glava , brada su specifično postavljeni u odnosu na kičmu. Sve ovo čini da telo radi kao monolitna celina i zato se ne može osnovni stav posmatrati ovako van konteksta stukture , potrebno je poznavati sistem pa onda o istom donositi zakljucke. Sve napred navedeno jednostavno ne postoji u TWCu, jednostavno se kaže kako je TWC stav superioran u odnosu na druge i to samo zato što su stopala paralelna ali kao što vidimo to nije istina. Bez strukture sam stav ne znači ništa. Pored toga TWC stav je neprirodan i oštećuje kolena.

3. U TWC-u Tan sao radi visoko izgurivanje ispred centralne linije ( praktično) ,u "modifikaciji" u knjizi piše nivo izgurivanja sa laktom  ispred centra ( nepraktično)  šta god to značilo .

Elem , u Wing Chun-u u Kini , Hong Kongu , Tajvanu ne postoje blokovi već pozicije ruku . Tan sao , bong sao ...nisu blokovi već pozicije . Zašto je ovo važno , zbog tehnologije korišćenja alata veštine . Dalje , može se videti da je pozicija TWC tan sao bloka takva da je nadlaktica paralelna sa stopalom , podlaktica pod uglom od 45 stepeni i čitava ruka je u linji ramena  što znaci da je lakat van pravilne strukturalne pozicije. U " modifikaciji ''se blokovi izvode tako što je lakat uvek u poziciji da je poduprt telsnom strukturom. Zašto? Zato što ruka van pravilne strukturalne  pozicije ,odnosno lakat svu energiju udarca dokčeuju i amortizuju samo snagom mišića ruku dok ako je lakat pravilno postavljen energija odlazi u telo a kako znamo čitavo telo je mnogo jače i ima mnogo vise mišića nego jedna ruka sama . Pravilan tan sao je gotovo nemoguće "polomiti" sve dok je linija podlaktice i lakta pravilno postavljena.

 U TWCu svi blokovi odnosno put do krajnje pozicije ruke su vođeni šakom što je takođe velika greška a proizilazi iz nepostojanja i nerazumevanja telesne strukture. Inače, Tan Sao koji se pogrešno prevodi kao ‘’tražeća ruka ili ruka koja traži’’ je zapravo gruba skraćenica pravog značenja tog termina. Tan Sao na starom kantonskom dijalektu znači ruka koja je horizontalno postavljena sa dlanom okrentuim na gore. Inače ono što se u TWCu naziva Tan Sao je zapravo potpuno druga tehnika ili blok, to je zapravo Ton Kiu, blok koji je strukturalno pripada Ždralovim tehnikama. Naravno, onome ko zna da šta da gleda je jasno da TWC tan sao i Ton Kiu mada izgledaju identično to zapravo nisu i Ton Kiu položaj je samo malko drugačiji, a to malo predstavlja razliku između pravilne i nepravilne strukture.

4. Fuk sao . U TWC se fuk sao radi izgurivanjem duž centralne linije sa dijagonalno postavljenom šakom a u modifikaciji sa horizontalno postavljenom šakom. Gospodin Cheung ovo objašnjava tako što kaže da dijagonalno postavljena šaka blokira udarac i ne dozvoljava mu da prođe a horizontalno postavljena šaka ne može da zaustavi ruku . 

U stvarnosti položaj šake je nebitan i ono što zaista blokira, zapravo skreće dolazeći udarac je ugao unutrašnje strane podlaktice, tu polozaj šake ne igra nikakvu ulogu . Opet , TWC nema učenje o strukturi tela pa je moguće da je njihovo objašnjenje zbog toga drugačije .Za pravilan i efikasan Fuk Sao je presudan ugao podlaktice u odnosu na koren šake a ne ugao šake.

5.Gum sao ( donji blok)- U TWC-u se ovim blokom odguruje od tela u modifikaciji se gura dole pored tela . Observacija je da ovakav način izvođenja bloka u realnosti kod modifikacije nije praktičan.

 To bi zaista bilo istina kad bi Gum Sao bio blok onako kako ga gospodin Cheung opisuje. Gum Sao nije blok( mada se pod određenim uslovima i pravilnim uglom može I tako koristiti), već mu je osnovna namena oslobađanje od hvatova i zato se izvodi pored tela. Yip Man je i sam verovatno ne razumejući potpuno svrhu Gum Sao pokreta promenio ugao izvođenja i počeo da ga koristi kao blok a gospodin Cheung to kasnije još više modifikovao. Gum Sao u starim stilovima se izvodi paralelno pored tela direktno na dole i način je da se borac oslobodi hvata. Ako se koristi kao blok , koristi se pod uglom preko centra u prednjem stavu da preusmeri silu koja dolazi odozdo ili nisko vodoravnom putanjom i poduprt je telesnom strukturom a na vektor sile deluje pod uglom, nikako ne ide direktno na silu. U TWCu Gum Sao blok direktno ide na dolazeću silu i kako nema strukturu može dovesti do loma lakta ili korena šake kao i povrede ramena.  

 6.Bong sao ( krilni blok) - Twc ga izvodi tako što je lakat iznad ramena i ruke , zglob i šaka su sjedinjeni . U "modifikaciji " lakat je paralelan ramenu a ruka savijena što čini da se lakat pridružuje zahvatu , isto tako je dosta ranjiv.

Ovo nije tačno po više osnova . Prvo ogroman broj "modifikacija " iz Kine , zapravo gotovo svi imaju visoki bong sao , neki stilovi imaju vrlo spečifican visoki bong sao koji u TWC- u ne postoji a izuzetno su efikasni . Drugo , potpuno je netačno da se bong sao blok izvodi ovako kako je rečeno. Lakat nije paralelan ramenu već se nalazi ispred tela a zglob korena šake se nalazi u centru . Struktura tela nam nalaže da svaki blok bude poduprt telom tako što će lakat biti ispred tela , nikako iznad ili pored . Na taj način uz pravilnu strukturu blok je "zaključan " i može da primi i absorbuje značajno jači udarac nego kad je lakat van tela. Ne da ovakav blok nije ranjiv nego upravo surotno. Dalje, ovde je pokazano nepozavanje taktike korišćenja bong sao bloka u tzv" modifikaciji" . Dakle u 'modifikaciji" bong sao nije samostalni blok, nikada se ovim blokom ne započinje akcija, nikada nije inicijalni( prvi blok), Bong sao označava promenu , prelaz iz pozicije u poziciju , popravljanje grešaka i odranu od  iznenadnih sekundarnih napada. I pored svega ovoga, bong sao pozicija je u aplikaciji izuzetno snažna jer kao i kod ostalih pozicija  struktura stoji iza njega. Ukoliko je lakat van tela, odnosno iznad ramena čitava sila dolazeceg udarca se prima na mišiće i ligamente ruke. TWC bong sao ,kako stil nema koncept telesne strukture  se oslanja samo na snagu mišića ruku odnosno tricepsa i opterećuje ligamente ramena što može dovesti do trajnih povreda ramena ukoliko se vežba punom snagom .

7. Garn sao ( blok ukrštenim rukama). U TWC-u pokret izlazi iz centralne linije i završava se na sredini tela i daje savršenu zastitu .U ‘’modifikaciji’’ pokret ide preko tela i završava se sa strane , ostavlja telo potpuno otvoreno.

Ovde je ponovo pokazano nepoznavanje značenja i upotrebe ovog bloka. Ne bih komentiraso način upotrebe i objašnjenje koje se koristi u TWC-u  već želim da se koncentrišem na " modifikaciju". Prvo, ova pozicja se nalazi u trećoj formi i ima sasvim odredjeno značenje i način izvodjenja. Prvo i pre svega ne ide preko tela niti ga ostavlja otvorenim. Ovde je objašnjeno kao da se iz osnovnog stava ne pomerajući se maše rukama levo desno što nije istina. Ruke su na sredini tela a ova pozicija  se zauzima ili uz rotaciju ili uz promenu stava korakom. Dakle promena ugla našeg komeletnog tela u odnosu na proivnika dok su ruke stalno na sredini čuvajući telo u potpunosti. Drugo, ovo nije blok koji se izvodi kao takav i svako ko pokušava da nadje aplikaciju za ovakav blok je na vrlo niskom nivou razumevanja veštine. Kod ove pozicije imamo konastatno menjanje Tan sao u Kan sao i Kan sao u Tan sao . Ovo nas  konkretno uči principima prelaska po "kapijama " po visini , dakle sa gornjih na dodje i sa donjih na gornje a same pozicije Kan i Tan izlasku na spoljne kapije sa unutrašnjih i ulasku sa s unutrašnjih na spoljne a sve u zavisnosti od taktičke situacije . Dakle, jasno je da ova pozicija  ima sasvim odredjenu nameru i jasno je čemu nas u formi uči  a to svakako nije ono što je gospodin Cheung naveo.

8.Palm strike ( udarac dlanom). U WC-u zglob je učvršćen da bi izbegao povrede u modifikaciji zglob se često povija unazad što često dovodi do istegnuća tetiva. 

Za ovo mogu samo da kažem da je izmišljotina .Ne znam koji se to zglob povija unazad kod udarca dlanom i kako , voleo bih da je ovo jasno objašnjeno . Zna se kako se izvodi udarac dlanom i mehanizam ovog udarca je manje više isti u svim kung fu stilovima .

9 . Vertikalni udarac. U TWC-u pesnica, zglob i podlaktica su sjedinjeni kako bi maksimalno zaštitli zglob i isto tako obezbedili preciznost i efikasnosnt udarca . U modifikaciji pesnica je nagnuta što često dovodi do istegnuća zgloba i gube se tačnost i efikasnost završnog udarca .

Ovde imamo više stvari da objasnimo . Pre svega postoji samo jedan ispravan polozaj ruke pri izvodjenju ovog udraca i to je gospodin Cheung lepo opisao, svako krivljenje zgloba šake je pogrešno. Istina je da mnogi "modifikanti" rade pogrešno ovaj udarac kao što je istina da je to ulgavnom u Evropi i Americi , ja nigde nisam video na istoku da se direkt izvodi na napred opisani pogrešan način . Sa druge strane video sam dosta TWC ''majstora'' koji takodje krive šaku kod izvodjenja ovog udarca pod raznim uglovima u svim fazama udarca. Dakle, radi se o podmetanju , zna se kako se izvodi ovaj udarac a u svim stilovima ima ljudi koji ovo ili nisu dobro shvatili ili imaju sopstvene ideje o našinu izvođenja ali to nije zvanično učenje i tako zvaničan sistem ne radi . Postoji još jedna stvar koja se tiče ovog udarca a to je ponovo struktura . Da bi ovaj udarac imao punu snagu mora se imati pravilna struktura tela i mora se znati kako se ona razvija i koristi kod udraca . TWC nema učenje o strukturi te se udarac izvodi samo snagom tricepsa . Mnogi shvataju nedostatak snage i onda prelaze na bokserski način izvodjeja udarca rotacijom kukova . Dakle puna snaga direkta se dobija samo pravilnom upotrebom tela a ne lansiranjem udraca samo snagom tricepsa .

10. a) neutralan položaj - već objašnjeno na početku teksta

     b) Neutralan bočni stav. U TWC-u ovo je stav koji se koristi pre kontakta sa protivnikom , težina je ravnomerno rasporedjena na oba stopala dozvoljavajući manevrisenje .U modfikaciji ovaj stav ne postoji a ako postoji težina je na zadnjoj nozi onemogućavajući manevrisanje.

Prvo, svi stilovi imaju ovaj stav . Tzv " modifikacija " ne samo da ima ovaj stav već ima i dve vrsta kretanja koja u TWC-u ne postoje a vezane su specifično za ovaj stav. Isitina je da neki stilovi preferiraju raspored težine na zadonjoj nozi ali to je više izuzetak nego pravilo, ogromna većina stilova ima raspored težine 50-50 % mada nisu slepo ograničeni time pa raspored težine menjaju u odnosu na situaciju, borba je nepredvidiva i svako ograničenje je opasno jer nikad ne znamo šta se i kako može desiti.

c) Položaj ispred ili iza( prednji i zadnji stav) - U TWC- u ovo je stav koji se koristi pri kontaktu i situacijama razmene , težina je ravnomerno raspoređena na oba stopala dozvoljavajući manevrisenje . U modfikaciji težina je na zadnjoj nozi onemogućavajući manevrisanje .

 Opet netačno. Kao što je već rečeno gotovo svi stilovi imaju ravnomeran raspored težine 50 -50 % na obe noge a onda se u u kontaktu i razmeni situacija menja iz trenuka u trenurak i to važi kako za  navodni original tako i za navodnu modifikaciju .

11. T položaj . U TWCu T polozaj je medjuvremeni položaj izveden iz koraka u stranu. Težina je na zadnjoj nozi tako da se prednja može iskoristiti za napad i odbranu kada je to potrebno . Modifikacija nema T položaj .

Nekoliko stvari ovde bodu oči . Prva, postoje stilovi koji ne samo da imaju T položaj i T korak nego i obilato koriste u najrazličitijim varijantama , recimo Pao Fa Lien sistem, Tajvanski Wing Chun da pomenemo samo neke . Yip Manov klasičan Wing Chun poznaje T korak ali ga  retko koristi  jer distanca borenja "modifikacije " je takva da bi T kretanje dovelo vežbača u veoma negodan položaj . I poslednje , Gospodin Cheung nešto ranije napada "modifikaciju " zbog težine pretežno na zadnjoj nozi i govori kako je to loše i nepraktično a onda ovde govori kako je to dobro i praktično, dakle kad on nešto radi to je dobro a kad drugi rade to isto onda ne valja !!!??? .

12. Korak unazad . U TWCu - se koristi korak u nazad da bi se izbegao direktan sudar sa silom. Radi se tako što se skreće za 200 stepeni sa linije dolaska sile  menjajući ugao konfrontacije. Tvrdi se da "modifikacija " nema ovakav korak.

. Ovde je dovljno reći da modifikacija ima ovakav korak i da je ovo laž. Inače ogroman broj veština imaju identičan korak , počevši od klasičnog evropskog boksa , gomile kungu fu stilova , karatea ... ništa novo i ništa originalno.

13. Korak zamene . Koristi se u TWC-u da se izadje iz zamke na slepoj strani pomažući manevru da se predje iz jedne pozicije u drugu . Tvrdi se da "modifikacija" nema ovaj korak ."Modifikacija ima ovaj korak, kao i lažni korak i još neke korake koji nisu poznati u TWC a koji se uče na nivou mačeva i motke.

14.Tradicionalni wing chun koristi rad nogu dok se u modifikovanom noge vuku po tlu što je po nekad nemoguće ako se krećemo po neravnom terenu.

Istorijski , Wing Chun je nastao kao stil za borbu na brodovima te je i rad nogu prilagođen tim uslovima. Wing Chun je od početka urbana , visoko sofisticirana veština predvidjena za borbu u sasvim specifičnim uslovima, nije namenjena za borbu na poljanama , planinama  i .šumama. Wing Chun je od početka bio samoodbrambena veština namenjena pojedincima a ne stil za vojnu upotrebu namenjen velikom broju ljudi koji se bore u organizovanim grupama na otvorenom. Dalje ako je rad nogu, kako se ovde potencira , samo podizanje stopala od zemlje da bi se napravio korak onda toga u "modifikaciji " i te kako ima . Noge se "vuku " u formama sa savim specifičnim razlogom razvoja odredjenih telesnih atributa borca i sticanja fine kontrole sopstvenog tela i sticanja balansa . Jednostavno postoje čitavi nivoi vežbanja pre nego se dodje do potpunog rada nogu koji zahtevaju preciznu koodinaciju čitavog tela radi maksimalnog razumevanja i korišćenja principa telesne strukture . S obzirom da TWC nema učenje o strukturi tela  razmljivo je zašto gospodin Cheung u potpunosti ne razume način uvežbavanja formi kako se to radi u "modifikaciji" .

Specijalne karakteristike

a.)  Centralna linije protiv linije centra .

 Da ne bih prepisivao čitav tekst koji se može pročitati na priloženoj fotografiji mogu samo da kažem jednu stvar , gospodin Cheung je ovde sebi ponovo dopustio da komentariše nešto što ne poznaje ili je namerno pogrešno prikazao teoriju centralne linije . Dakle sve ovo što je napisano za "modifikaciju " nije tačno a obajšnjenje potpune teorije bi zahtevalo format čitave knjige . Takodje , gospodin Cheung je potpuno nerazumljivo objasnio njegov sistem centralne linije ( nerazumljivo za laike i ljude koji sa tim nisu upoznati ) i samo je nabacio priču kako je njegovo bolje od drugih bez pravog  objašnjenja . Cheungova teorija centralne linije se u suštini ne razlikuje  od teorije centralne linije "modifikacije" u osnovi svi sistemi uče manje više istu stvar poštujući specifčnosti samih stilova. Sa druge strane postoje mnogo dublje,razradjenije i komplikovanije teorije centralne linije u odnosu na teoriju gospodina Cheunga. Svaki stil ima svoju specifičnu teoriju centralne linije koju razvija u odnosu na odredjene tehničke i teorijske prinicpe datog sistetema i ne može ni jedna teorija centralne linije posmatrati odvojeno od samog sistema niti se može vrednovati po sistemu ‘’bolja ili lošija’’.

b. TWC koristi "početnu tehniku " kako bi savldao prepreku ( ovde se valjda misli na distancu pre kontakta koju je potrebno savladati kako bi se uspostavio kontakt i otpočela faza razmene , inače je prevod ove knjige dosta loš a ni gospodin Cheung ne vlada engleskim jezikom najbolje pa je čest slucaj da nije u stanju da svoje misli izrazi precizno ) , dok "modifikovani " samo ide napred ka borcu,tj protivniku. Dalje se tvrdi da ta ulazna tehnika daje borcu maksimalnu zaštitu dok se "modifikovani" wing chun oslanja samo na brzinu i snagu i da to često ne daje dobre rezultate jer uvek ima nekoga ko je brži i jači.

Elem , tu tehniku koju gospodin Cheung ovde pominje neću kometarisati , ostavljam svakom da to proba u sparingu i vidi koliko to zaista  radi , što se tiče "modifikacije " jedan značajan deo druge forme nas uči principima "uspostavljanja mosta " odnosno kako na najsigurniji i najefikasniji način savladati distancu izmedju nas i protivnika i uspostaviti kontakt te započeti fazu razmene .I dok u tzv. ‘’modifikaciji’’ imamo čitav spektar tehnika koje nam pomažu da savladamo distance i uspostavimo kontakt u TWCu imamo samo tu jednu tehniku.

c) TWC koristi lakat i koleno da prosudi odakle će  doći udarci udarci rukom i nogom kako bi se ti udarci odbili . "Modifikovani" wing chun nema ovaj sistem. 

 Ovde se zapravo radi o tome da se pri udarcu lakat i koleno kreću sporije od pesnice i stoplala što daje više vremena za reakciju . Nešto slično imaju bokseri koji gledju grudne mišiće protivnika kako bi prosudili na vreme kad udarac kreće . Ovo jeste dobar sistem na većoj distanci , na distanci na kojoj se recimo bore karate borci ili kik bokseri . Na distanci wing chun razmene , kada se kontakt uspostavi ovo nema nikakvu upotrebnu vrednost iz prostog razloga što posle nekih blokova lakat ostaje fiksiran a ipak ruka zadaje udarac , da ne govorim da ako se supusti pogled da bi se pratila kolena ne mogu se pratiti ruke. "Modifikovani" wing chun vežba kontrolu spostvenog centra mase kako bi kada se uspostavi kontakt kontrolisao centar mase protivnika i kroz kontakt osetio šta će protivnik sledeće uraditi ( ovo je jedna od funkcija chi sao vežbanja) . Radi se o prostom sticanju borbenog refleksa jer ako čekamo da signal od ociju ode do mozga pa dok mozak obradi informaciju i odredi povratnu reakciju zakasnićemo sa odbranom , dakle sticanje borbenih refleksa je ono sto se radi u tzv.’’ Modifkaciji ‘’.

d. Modifikovani wing chun koristi uglavnom vertikalni udarac kao oružije za napad. To neće biti efikasno u situacijama kada  se protivnik  ne suočava frontalno . Tradicionalni wing chun koristi udarce i guranja ivicom  dlana, zadnjim delom dlana , sa oba dlana.

 Da ne postoje snimci sve tri  forme ‘’praznih ruku’’i lutke "modifikacije" pa i da se poveruje u ovako nešto . Udarci dlanom se uče od samog početka a treća forma "modifikacije"  uči nas izmedju ostalog i različitim uglovima udaraca bridom dlana za slučajeve kada je nemoguće upotrebiti vertikani udarac.

CHUM KIL 

Totalno različito u TWC-u koji je značajan i koristan . Što bi značilo da je u "modifikaciji" beznačajna i beskorisna .

Ovako bez ikakvog objašnjenja reći da je nešto beznalajno i beskorisno je čista demagogija . Tvrditi nešto bez dokaza je u najmanju ruku bezobrazno. Druga forma "modifikacije " je veoma sofisticiran alat wing chuna koji na više nivoa uči praktikante osnovnim principima veštine i razvija neophodne atribute za borbu. Čemu nas izmedju ostalog uči druga forme "modifikacije" - kontroli strukture u kretanju , pomeranju strukture kroz prostor ( borbenom kretanju , radu nogu ...) , višem nivou redirekcije i absorcije dolazeće energije  , principima uspotavljanja kontakta , novim načinima generacije sile udarca i jos mnogim drugim stvarima. Svemu ovome druga forma TWCa ne uči jer te stvari u TWCu jednostavno ne postoje.  Čemu konkretno uči TWC druga forma sem novih "tehnikama" i rudimentiranom radu nogu(par novih koraka) nikada do kraja nije razjašnjeno . Koji su to fundamentalni principi koji se uče u TWC- drugoj formi ? Ili je ta forma u TWC- samo skup tehnika koje se mogu raditi ovako ili onako ?

BIU JEE

Totalno različito u TWC-u .

Tačno , totalno je različito . Objašnjenje treće forme u TWC-u je da ova forma uči napadima na presurne tačke na telu protivnika ( dim mak), što je blago rečeno nerealno jer da je tako nešto moguće niko ne bi ništa drugo trenirao jer bi efikasnost takvih tehnika bila neverovatna. Takodje iz ove forme se "vadi" gomila "tehnika". Treća forma u "modifikaciji" nas uči sasvim spečificnim stvarima i zaokruzuje wing chun sistem. U borbi se svima može desiti da svojom krivicom i nepažnjom ili usled veštine protivnika borac nadje sebe u situaciji da ne kontroliše centar i da je u veoma lošoj poziciji . Treća forma nas uči kako da iz tih loših pozicija i situacija izadjemo i ponovo uspostavimo kontrolu centra. To je osnovni nivo , treća forma nas po klasterima tehnika uči sasvim specifičnim alatima za sasvim odredjene vrste situacija .

LEPTIR MAČEVI

Totalno različito u TWC-u .

Forma mačeva u TWC-u konstruisana da izgleda lepršavo i lepo u maniru vushu takmičenja dok u "modifikaciji" ( yip manovoj)  forma ima 8 sekcija gde svaka sekcija uči posebnim principima borbe protiv različith tipova tradicionalnih kineskih oružija , takodje uči novim načinima rada nogu , genersanja energije udarca i novim načinina izvodjenja vertikalnog udarca .U starijim stilovima I linijama forme mačeva su kraće ali sadržjanije jer uče realnoj uporebi tog oružija u uslovima i okruženju za koje su originalno I namenjeni, dakle borbi u zatvorenom prostoru ili prostoru gde je kretanje ograničeno.

ZMAJEVA MOTKA

Totalno razlicito u TWC-u . 

Tačno . Gospodin Cheung je više puta u toku svoje karijere wing chun isntruktora menjao formu motke ( kao i ostale forme) . Ono što je karakteristično za sve njegove forme jeste da su tehnike u njima zapravo tehnike mnogo kraćeg oružija , tradicionlane kineske motke koja je duzine oko dva metra i kompatibilna je sa tehnikama upotebe koplja . "Modifikovani wing chun ima sasvim posebnu formu motjke čije su tehnike prilagodjene dužini i težini oružija koje vodi poreklo od motki korišćenih za upravljanje brodovima u delti Biserne reke u Guandongu I dužine preko dva I po metra. Nove verzije motke su jednake na oba kraja dok su straije verzije motke  na jednom kraju deblje , što je I bila odlika motki korišćenih na brodovima  I forme motke očuvane u straijim stilovima su kreirane da koriste upravo takvu motku.

DRVENA LUTKA

  TWC koristi rad nogu , značajno I korisno I može se upotrebiti u svakodnevnim situacijama.Modifikacija nema rad nogu jer je težina na zadnjoj nozi što otežava manevrisanje.

Prvo što ovde upada u oči jesu reči ‘’začajno’’ i ‘’korisno’’. Značajno za koga? Korisno za šta? Ponovo se implicira kako je sve ostalo beznačajno I beskorisno. Ovo je vrlo bezobrazno posebno jer uopšte nije objašjeno. Ako je težina na zadnjoj nozi onda nema rada nogu? Pa kako onda ‘’modifikanti’’ rade formu lutke? Teleportuju se sa jedne strane na drugu? Ovde je potrebno reći nekoliko veoma važnih stvari. Prvo sama drvena lutka je prilagodjena distanci razmene na kojoj Wing Chun vodi borbu. Sama forma nije toliko značajna jer postoji ograničen broj pokreta koji se mogu izvesti i sam raspored tih pokreta nije bitan. Ono što je bitno je da se svi pokreti izvedu sa pravilnom strukturom i pravilnim generisanjem sile  pod pravilnim uglovim prema centru lutke. Ono što je zbunjujuče je zašto TWC uopšte koristi drvenu lutku iz ‘’modifikacije’’. Takozvani ‘’Tradicionalni Wing Chun’’ je koncipiran za borbu na značajno većoj distanci od ostalih Wing Chun stilova. Zbog takve distance korišćenje lutke sa dimenzijama koje se koriste sada je potpuno pogrešno i kontraproduktivno. Drvena Lutka sa dimenzijama koje TWC koristi je primerena svim ostalim stilovima wing chuna ali ne I samom TWCu. TWC lutka bi morala, ako se prati distanca na kojoj ovaj stil vrši fazu razmene, da ima makar 20 cm duže ‘’ruke’’ i znatno deblje telo lutke. Dakle , TWC kao stil u formi lutke ne prati sopstvene principe borenja i koristi potpuno pogrešne dimenzije lutke. Izuzetno je zanimljivo da niko to do sada nije primetio.

CHI SAO

Modifikovani Wing Chun ima samo paralelni jednoručni i paraleleni dvoručni chi sao . TWC ima jednoručni paralelni , dvoručni paralelni i ukršteni chi sao u osnovnom stavu i još dvoručni i ukršteni  chi sao u prednjem stavu .

 Elem, svi stilovi iz Kine imaju sasvim drugačiju platformu Chi sao vežbanja . Yip Manov wing chun ima samo takozvanu Poon sao ( rolling hands , okrećuće ruke) platformu . Ovu platformu imamo samo još u Yuan Kai Sanovom Wing chun-u koji je i izmislio(kreirao) ovaj tip chi sao vežbanja kao dopunu osnovnoj platformi chi sao vežbi. Sto se tice jednoručnih, svi imaju paralelne i ukrštene ,apsolutno svi , pored toga stari stilovi imaju ne jednu već zapravo četiri platforme jednoručnog paralalelnog Chi Sao , što je nepoznato u Yip Manovom stilu I u TWCu. Yip Man je od Chan Wah Shun-a naučio osnovnu (originalnu) Chi Sao platformu a zašto je kasnije podučavao samo ono đto je naučio od Yuan Kai Sana možemo samo da nagadjamo. Takodje , Chi Sao u prednjem stavu u TWCu se radi zbog nedostataka stabilnosti u osnovnom stavu koji je izazavan nepostojanjem koncepta telesne strukture. Interesantna su objašnjenja zbog  čega se radi ovaka chi sao u TWCu kad je zapravo osnovna uloga Poon Sao da učvrste strukturu I nauče vežbača da održi istu pod prtiskom dolazeće sile. Bez koncepta telesne strutkuture ovaj vid Chi Sao vebžanja jednostavno nema smisla.  

ONEMOGUĆAVANJE PRESURNIH , DIM MAK TAČAKA

Ovo znanje je moguce samo u TWC-u .

Potpuno netačno .Pozavanje Dim Mak tačaka nije nikakva tajna i gotovo svi kung fu stilovi imaju znanje o istima kao i svi japanski i korejski borilački stilovi. Takodje niko ne pridaje ovome nikakav značaj jer ovo znanje je nemoguće primeniti u borbi.

TRENING ČELIČNOG DLANA

TWC koristi specijalne biljne formule kako bi ojačao ruke , stopala , potkolenice , podlaktice kako bi oni postali SMRTONOSNO  oružije . Modifikovani wing chun nema ovkakav vid teninga .

Istina je da recimo Yuan Kai Sanov sistem ima "red sand palm" jednu vrstu čeličnog dlana , drugi stilovi imaju druge sisteme.  TWC čelični dlan je preuzet iz Hung Gar stila kung fu-a jer koriste apsolutno isti sistem treninga i formula biljnih tinktura je ista ( ova formula je identična u mnogim stilovima i nije nikakva tajna kao se tvrdi, može se kupiti ili naručiti u svim tradicionalnim apotekama u Hong Kongu I na Tajvanu). Najverovatnije je ovaj sistem treniga ubačen u TWC nakon objavljivanja VHS video škole Hung Gara gde je ovaj sistem javno objavljen.

LEČENJE PRESURNIM TAČKAMA

Ovo je moguće samo u Twc-u .

Ovo je prosto rečeno laž , lečenje presurnim tačkama  je moguće samo u tradicionalnoj kineskoj medici . Neki majstori vole da ubace delove tradicionalne medicine u svoje stilove i tvrde da je to nešto originalno njihovo ili originalno deo stila ali istina je da samo klasična kineska medicina ima potpuno znanje o persurnim tačkama i lečenju pomocu ovih tačaka akupunkturom i akupresurom i nema nikakve direktne veze sa bilo kojim stilom Wing chuna  

Zaključak

Kako je rečeno na početku , cilj ovog teksta nije da omalovaži bilo koga , niti se ovaj tekst bavi analizom ličnosti niti motiva pisanja knjige koja iznosi ovakve podatke . Činjenica je da su generacije vežbača u Srbiji koristile ovu knjigu kao svojevrsnu "bibliju wing chuna" i da su zbog toga mnogi stilovi i mnogi vežbači , potpuno neosnovano ,bili izlozeni napadima i podsmehu upravo zbog ovog poredjenja tzv originala i modifikacije . S obzirom da su iznesene tvrdnje netačne smatram da je red da se čuje i "druga  strana" i iznesu se tačni i prezicni podaci o sistemu maliciozno nazvanim " modifikacijom" kao i da se napravi razlika izmedju Yip Manove "modifikacije" i ogromnog broja drugih stilova koji ne samo da nemaju nikakve veze sa Yip Manom nego ni sa Leung Janom i čitavom tom linijom veštine . Svestan sam da će ovaj teksti izazvati negativne rakcije jedne grupe ljudi koji će misliti da je ovo upereno protiv njih i njihovog stila ali to naprosto nije tačno. Neka pažljivo pročitaju tekst bez predubedjenja i videće da nema ni naznake omalovažvanja ni napada već da se radi samo i isključivo o činjenicama . Takodje neka se sete decenija nazivanja drugih "modifikatorima " bezvrednim i sl . Ovo je samo pokušaj da se ispravi jedna nepravda i stvari postave na svoje mesto. Svi koji imaju primedbi na izneseno slobodni su da napišu gde sam pogrešio i podrobno objasne šta smatraju greškom. Naravno, svako ima pravo da veruje u šta želi i izabere stil koji smatra najboljim. 

Put pravog majstora

Na samom početku treninga učenik uvežbava najosnovnije stvari iz sistema , stavove, udarce , blokove , strukturu , kako se generiše sila. Na samom početku treninga stvari ne mogu biti komplikovanije jer treba usaglasiti veliki broj sitnih detalja da bi se i naiygled najjednostavniji pokret izveo pravilno. Početnicima može izgledati nemoguće da se svi ti detalji drže pod kontrolom i čak I najsporije izvodjenje zadaje silne glavobolje novim učenicima. Južni stilovi kineskog boksa su poznati po tome da se oslanjaju na veliki broj preciznih , malih anatomskih detalja koji se izvode po odredjenom redosledu kako bi pokret bio pravilan. Ovo zaista može da bude stresno po nove vežbače, posebno što se većina tih pokreta kosi sa instinktivnim kretnjama.

Posle nekog vremena praktikanti stiču bolju kontrolu pokreta i u stanju su da ih izvedu punom snagom i brzinom. Tokom threininga ,vežbači uče ne samo kako da nešto izvedu pravilno već koja je anatomska i biomehanička pozadina tih pokreta, koje principi stoje iza odredjenog pokreta, u kojoj taktičkoj situaciji se odredjena tehnika koristi itd.

Sledeća faza treninga donosi drilove, solo i sa partnerom. Ovi drilovi donose novi nivo u razumevanju I vežbanju, donose nove veštine i doprinose boljem poznavanju sopstvenog tela I njegovih fizičkih mogućnosti. Takodje , ovi drilovi pomažu učenicima da utvrde već postojeće znanje i učvrste već postavljene osnove.

Kako trening napreduje učenici stiču nove veštine i produbljuju svoje razumevanje i poznavanje veštine kojom se bave. Rad nogu, borbeni drilovi , laki i pun sparing donose dublje razumevanje principa I koncepat na kojima je odredjeni stil zasnovan i pomažu učenicima da dalje razviju te koncepte I principe kroz borbu.

U zavisnosti od stila, negde na kraju obuke a negde od samog početka učenici se upoznaju i vežbaju sa tradicionalnim oružijem što doprinosi još boljem i dubljem razumevanju veštine kojom se bave.

Različiti stilovi imaju različite programe obuke i različit pristup treningu, takodje, svaki učenik ima svoje ciljeve i očekivanja od veštine i ti ciljevi I očekivanja vode učenika pri izboru stila i učitelja. Svaki stil i svaki učitelj ima svoje specifičnosti u prilazu treningu I prenočenju znanja što ih čini posebnim i različitim od ostalih. Ove posebnosti se ne ogledaju samo u fizičkoj formi ekspresije večtine već I u principima I konceptima na koje se stavlja akcenat u treningu, kao i na posebnosti telesne mehanike koju svaki stil neguje.Takodje , različiti stilovi imaju svoj specifični rečnik , istoriju , običaje i rituale , kulturu ponašanja itd. Sve ove stvari su nerazdvojni delovi veštine i oni imaju različit uticaj na vežbače. Ti uticaji , pored očiglednog fizičkog uticaja mogu biti i kulturni, psihološki, etički, moralni i u retkim slučajevima i duhovni I religijski.

Ovi uticaji po svojoj suštini nisu ni dobri ni loši , kakvi će oni biti najviše zavisi od  učitelja I naravno nivoa svesti učenika. Sa druge strane ovi uticaji su neophodni kako bi se završila obuka u datoj veštini.

Završiti obuku u bilo kojoj veštini  nije lak zadatak. Naučiti ne samo fizičku formu stila već i način razmišljanja koji je produkt principa na kojima se stil bazira i kako rešiti problem koji ne moraju biti samo borilačke prirode , koristeći te prinicpe je težak zdatak. Naučiti i koristiti sve aspekte  veštine je dug process koji polako ali uporno menja vežbača I utiče na njega. Uglavnom, ovaj uticaj je izuzetno pozitivan, u svakom slučaju je dobar tokom većeg dela treninga i učenja. Neki od loših uticaja se mogu dogoditi tek nakon završene obuke jer naučiti sistem , znati i uvežbati čitav program obuke nije dovoljno za pravo majstorstvo.

Da bi se znanje prenelo , učitelji koriste odredjenu metodologiju i dostupne alate pri obuci. Koristeći tu metodologiju učitelji objašnjavaju kako sistem funkcioniše , na čemu se zasniva , kada se I kako koriste različiti delovi sistema, koji su psihofizički atributi neophodni I kako se isti razvijaju.

Kada učenik konačno prodje kroz sve gore navedene faze treninga i učenja i usvoji potrebno znanje i razvije neophodne veštine , tek tada njegov pravi borilački put počinje.Moramo biti svesni činjenice da su tradicionalne borilačke veštine prestane da budu isključivo borilački sistemi i već više od 100 godina rastu I razvijaju se u više različitih , često paralelnih I isprepletanih smerova i da su davno prerasle svoju originalnu funkciju i ulogu. Danas borilačke veštine pored samoodbrane postaju I sistemi samospoznaje , način održavanja zdravlja I dobre kondicije, nude sportska takmičenja a neki sistemi imaju I duhovne ili religijske elemente , dok su neki orijentisani na estetiku izvodjenja formi. Svi ovi različiti putevi treninga i razvoja su podjednako ispravni i podjednako važni.

Kada vežbač dostigne ‘’majstorski’’ nivo na njemu je da izabere put kojim će teći njegovo dalji razvoj. Mnogi izaberu da prosto čuvaju i prenose sistem onakvim kakvim su ga I primili, da čuvaju ‘’tradiciju’’ bez želje da bilo šta menjaju. Iako je ovaj izbor ispravan koliko i svi ostali možda nije najbolji. Vremena i ljudi se menjaju, socijalne , ekonomske i političke promene diktiraju promenu u društvu te ciljevi , zahtevi i potrebe postaju drugačije. Ukoliko se sistemi ne prilagode ovim promenama u opasnosti su da nestanu kao što se desilo sa ogromnim brojem Kung Fu stilova nakon Taiping pobune koja je donela ogromne promene u kineskom društvu te je sve ono što nije moglo da se prilagdi tim promenama nestalo. Ogromno bogatstvo starih , originalnih sistema borenja je prosto nestalo jer nije bilo više potrebe za njima u obliku u kome su postojali do tada. Isto se dešava sa mnogim starim stilovima na Tajvanu koji su u opsnosti od nestajanja upravo zbog nemogućnosti učitelja da se prilagode promenama u društvu. Svi ti metodi treninga i podučavanja mogu u jednom momentu postati brana za dalji napredak stila I jednostavno ga uništiti. Sve ono što su generacije majstora stvarale može jednostavno nestati ukoliko ne postoji razumevanje trenutka I potreba vremena u kome se živi. Pravo majstorstvo se ne ogleda u slepom držanju dogmi već punom razumevanju sistema i njegovom konstantnom prilagodjavanju promenama i zahtevima vremena ujednočuvajući sve one koncepte I principe na kojima se veština zasniva. Tradicionalna kineska filosofija I pomianje sveta nas uči da je sve u konstantnom pokretu i promeni. Ono što je statično umire i prestaje da postoji. Pravo masjsrostvo se ogleda u tome da vežbač I veština postanu jedno, da se ličnost iskaže kroz veštinu i veština kroz ličnost. Kung fu je veoma lična stvar. Istraživanje, razvoj, eksperimentisanje, sticanje zdravog iskustva kroz razmenu(borilačku i intelektualnu), razumevanje sopstvenih ograničenja I ograničenja samog sistema te prevazilaženje tih ograničenja je ono što odlikuje pravog majstora.

Oni koji se odluče da idu ovim putem će naići na obilje prepreka. Ovaj put je svakako teži i opasniji od bilo kog drugog. Sa druge strane nema drugog načina za očuvanje i prenošenje tradicionalnih borilačkih sistema na buduće generacije.Na svom putu majstori će naići na različite prepreke i izazove koji će uticati budući razvoj veštine i oblikovati način razmišljanja i same postavke sistema. Neki će osnovati svoje stilove , nove i drugačije od svega vidjenog do tada (tako su uostalom I nastali svi stilovi borenja). Neki će promeniti I dopuniti postojeći sistem. Neki će napraviti pun krug i vratiti se originalom sadržaju veštine ali sa potpuno novim raumevanjem I objašnjenjima i primenana.

Na kraju treba reći da postoje mnogi putevi razvoja i vežbanja borilačkih veština i da su svi oni podjednako važni i podjednako ispravni. 

Zašto Wing Chun Zmije i Ždrala

Koliko Wing Chun stilova postoji danas?  Broj verovatno nikada nećemo saznati a u budućnosti će se taj broj sigurno rasti. Svi čenici Jip Mana su osnovali svoje stilove i proglasili se grandmasterima, kasnije se slično dogodilo i sa drugim linijama veštine. Svaka sledeća generacija osniva sve više stilova sa većim ili manjim varijacijama u sistemu treninga. Ono što je interesantno gotovo svi tvrde da su jedini originalni , najefikasniji, najstariji ...ukratko u svakom smislu bolji od svih ostalih. Svi imaju ’’istorije’’ koje dokazuju ’’originalnost’’ i svi imaju nekog majstora iz prošlosti koji nikada nije izgubio borbu a imao ih je stotine ili hiljade. Kako se snaći u tom šarenilu stilova ? Kako odabrati stil koji je zaista kvalitetan u pogledu sadržaja i pristupa treningu? Na ovo pitanje svako mora da nadje odgovor samostalno i nadje ono što mu najviše odgovara. Raličiti ljudi imaju različite ciljeve i traže različite metode vežbanja. Svako za sebe mora da nadje školu, učitelja i stil koji najviše odgovaraju njegovim potrebama i htenjima.

Ne želim da bilo kome sugerišem bilo šta niti da kometarišem bilo koji stil ili učitelja, niti imam neke univerzalne smernice za nalaženje prave kung fu škole. Ono što mogu da ponudim jeste sopstveno iskustvo i smernice koje su vodile mene u potrazi za stilom koji smatram najboljim i najoriginalnijim. Naravno ovo je moje mišljenje i drugi imaju pravo da misle drugačije.

Moja prava potraga i pravo izučavanje počinje dolaskom na daleki istok. Putovanja u Hong Kong , treninzi kod lokalnih majstora na Tajvanu , privatni časovi , svaki slobodan trenutak posvećen veštini... Stvari su ubrzo počele da dolaze na svoje mesto. Šta je struktura, kako se generiše sila, kako se sve to koristi u borbi, čemu stvarno služi či sao, kako se pravilno rade drilovi ...količina informacija je bila ogromna.       Svaka škola i svaki učitelj maju svoj pristup i svoj način rada i naravno svi inistiraju da su baš oni u pravu. Kroz obilje informacija, detalja do tada nepoznatih, drugačijeg pristupa treningu shvatio sam suštinu veštine. Što sam više saznavao to se više pitanja gomilalo ali su mnoga ostala bez odgovora.

Polako sam počeo da se interesujem za druge , starije linije Wing Chuna i stupio kontakt sa trenerima tih stlova. Shvatio sam brzo koliko bogatstvo informacija ti stilovi baštine. Naučio sam san sik forme , meku lutku, kratku motku, i još neke stvari koje su nepoznate u Jip Manovom sistemu.  Onda sam jednog dana , posredstvom prijatelja koji je majstor Belog Ždrala upoznao sadašnjeg učitelja. Taj čovek mi je bez ijednog dinara otvorio sva vrata Wing Chun znanja.Sve što me je interesovalo bilo je tu. Konačno sam našao sve odgovore i kompletan sistem. Konačno je sve što sam hteo da znam bilo spakovano na jednom mestu. Sve one priče o Wing Chunu kao konceptualnoj veštini koja se bazira na odredjenim principima efikasnosti su dobile pravi smisao. Stil u kome se zaista razvijaju borilački atributi , gde nema ’’tehnika’’ a drilovi su jednostavni i funkcionalni. Stil gde se radi na razvoju snage , brzine i refleksa . Stil gde ne postoje ’’sekcije’’ i ’’primene formi’’. Stil gde se sve radi kroz pravilnu strukturu koja se razvija kroz forme u različite koncepte borenja a svaki pokret je objašnjen i izveden kroz principe biomehaničke efikasnosti koju kinezi nazivaju Nei Gong(unutrašnji trening). Stil gde je Qi gong deo svih fomi. Stil gde se nivo veštine meri time šta možeš da uradiš a ne koliko si koreografija (tehnika, primena , drilova) memorisao. Stil gde se uči razumevanje veštine na fundamentalnom nivou i gde nema fiksnih drilova već se za svakog učenka pravi poseban program koji razvija njegove psihofizičke predispozicije u najboljem mogućem smeru. Stil gde nema preterivaja i bajki o nekim majstorima iz prošlosti sa hiljadama borbi koji nikada nisu izgubili.

Dalje istraživanje mi je pokazalo kakvo sam zapravo blago od stila našao. Dok većina stilova priča bajke i legende kako bi dokazala nekakvu originalnost , Wing Chun Zmije i Ždrala ne dokazuje ništa. Sa druge strane stil je uvršten na listu kulturno-istorijskog nasledja Hong Konga i kao takav je pod zaštitom ministarstva kulture. Fošanski Wushu muzej je na osnovu svojih istraživanja potvrdio istoriju stila do 1890. godine koja je dobro dokumentovana a trenutno se rade dalja istraživanja koja će baciti više svetla na istoriju stila pre 1890. Stil je zaista jedan od najstarijih ako ne i najstariji koji je ostao u izvornom obliku.

Učitelj je sasvim običan, skroman  porodični čovek koji ne voli titule i javno eksponiranje. Nikada nije učestvovao u ’’tajnim, nelegalnim borbama bez pravila’’ za koje nema dokaza da su ikada postojale ali su većina ’’grandmastera’’ koji nemaju nikakvih dokaza za svoje borilačke sposobnosti u tim borbama učestvovali i naravno nikada nisu izgubili. Takodje nikada nije učestvovao u uličnim tučama i nikada se nije družio sa kriminlcima i siledžijama. Sa druge strane je bio šampion Hong Konga u Djudou , dugo godina se aktivno takmičio u Djudou , neko vreme u Kick Boksu i kvalifikovani je Djudo sudija. Dakle jedan takičarski staž koji je lako proverljiv jer postoje snimci i zapisnici sa zvaničnih takmičenja. Završio je postdiplomske studije u Londonu. Izuzetno dobro poznaje i poštuje kulturu i običaje svoga naroda a sa druge strane je moderan i otvorenog uma što izuzetno doprinosi njegovoj sposobnosti da veštinu prenese do najsitnijih detalja. Obzirom da delimo iste bazične moralne i etičke vrednosti lako smo uspostavili kontakt i još lakše uspostavili prenošenje znanja, prosto , postoji jedno duboko razumevanje izmedju ljudi koji slično misle i imaju slične poglede ne samo na veštinu već na svet i život uopšte.

Različiti ljudi imaju različite kriterujeme pri izboru veštine, kluba i trenera. Ovde sam izneo lično iskustvo i kojim kriturijumima sam se vodio pri izboru veštine i učitelja . Mnogi zaljubljenici u Kung Fu nemaju jasne ciljeve niti jasne smernice u izboru veštine i učitelja što se na duge staze može pokazati kao jako loše i na kraju dovesti do odustajanja od treninga. Potrebno je postaviti jasne ciljeve šta se želi od veštine i naravno postaviti jasne odrednice u smislu kvaliteta i sadržaja iste kao i jasne etičke i moralne standarde koje učitelji moraju da ispne. Kada se jasno definišu želje i ciljevi i kad se ima jasna slika šta se očekuje od škole i trenera onda je mnogo lakše naći ono što se traži i mnogo se lakše ostvaruju ciljevi.  Moj put nije bio lak i trajao je dugo, iskreno se nadam da će moje iskustvo pomoći mladim vežbačima da postave makar nekakve okvire i istima se vode u svom budućem vežbanju.

Bai Si ceremonija, najveća čast tradicionalnog kung fua

’’Stari majstor sedi na visokoj izrezbarenoj stolici dok mladić kleči isped njega nudeći mu šolju čaja. Stari majstor odbija šolju a mladić pognute glave izlazi napolje i seda na prag ulazne kapije. Nedeljama kasnije, mladić koji se nije makao sa mesta trpeći vrućinu i hladonću i glad i vremenske nepogode ponovo nalazi priliku da starom majstoru ponudi šolju čaja. Majstor , uveren u mladićevu nameru i istrajnost prihvata čaj i ispija par gutljaja dajući na znanje da je mladić prihvaćen za učenka i da njegov trening zvanično počinje.’’

Napred opisana scena vidjena u mnogim filmovima iz vremena Kung Fu ludila koje je zahvatilo svet polovinom 70-tih i 80-tih godina 20-tog veka. I mada su ovi filmovi bazirani na fikciji i u velikoj meri su doprineli iskrivljenoj slici Kung Fua, posebno na zapadu, scena opisana na početku je prilično verno opisana i zaista pretstavlja deo Kung Fu tradicije i kulture, ako naravno izuzmeo višenedljno čučanje ispred kapije.

Scena ponude šolje čaja učielju je samo deo mnogo komplikovanije ceremonije i kraj jednog prilično dugog procesa. ’’Bai Si’’ je ceremonija inicijacije novog člana koja svoje korene nalazi u sličnim ceremonijama koje su i danas karakteristične za kineska tajna društva koja su pre par stotina godina bila organizovana kao pokret otpora protiv mongolskih zavojevača. Ceremonija je veoma značajna u tradicionalnim kung fu stilovima. U drugoj polovini 19-tog veka kada je kung fu počeo da se podučava javno pa sve do perioda pada Manču dinastije škole su primale učenike isključivo putem Bai Si ceremonije. U to doba učenici su uglavnom bili članovi porodice i bliski prijatelji a škole su bile zatvorene za javnost i imale svega nekoliko učenika. U periodu republike 1911-1948, kung fu je postao široko rasprostranjen i vežban i škole su otvorile svoja vrata bukvalno hiljadama učenika. Naravno od svog tog broja učenika samo mali broj je bio izabran da postane ono što je u našem jeziku znano ’’učenik iza zatvorenih vrata’’. Danas je Bai Si ceremonija gotovo potpuno zaborevljena , posebno od strane učitelja koji se komercijalno bave svojim veštinama i imaju veliki broj učenika. Sa druge strane, mali broj tradicionalno nastrojenih učitelja i dalje čuva sve tekovine prošlih vremena i jako drži do Bai Si ceremonije.

Tradicionalni dokument koji potvrdjuje Bai Si ceremoniju i prijem u porodicu Wing Chuna Zmije i Ždrala

Stara kineska poslovica kaže :’’ Učitelj posmatra učenika tri godine i učenik posmatra učitelja tri godine.’’ Ovo zapravo znači da je potreban odredjeni period da učitelj i učenik budu sigurni da su napravili dobar izbor. U tradicionalnim stilovima je nemoguće da učitelj pozove učenika u svoju školu , to se jednostavno nikada ne dešava. Sa druge strane , nemoguće je da učenik inicira Bai Si ceremoniju. Učitelj je taj koji odlučuje kada će i hoće li uopšte neki učenik biti primljen zvanično u porodicu. Kada učitelj pokaže volju da učenika primi u porodicu , učenik mora sam odluči želi li da prihvati taj poziv ili ne. Ukoliko pristane , pristupa se pripremi Bai Si ceremonije.

Bai Si ceremonija se razlikuje od stila do stila i zavisi kojoj tajnoj orgnizaciji su prethodne generacije majstora pripadale. Postoji čitava lepeza običaja koja zavisi od

, mnogih činilaca. Ipak, neki osnovni običaji , koji nalaze svoje korene u konfucijanizmu i taoizmu su zajednički za sve.  Iznose se ceremonijalne table sa imenima svih majstora i slike ukoliko ih ima od osnivača stila do poslednjeg majstora. Priprema se ceremonijalni obrok za pretke i pale mirisni štapići. Na ceremoniju se pozivaju svedoci , obično ostali učenici koji su prošli Bai Si ceremoniju i još najmanje jedan majstor nekog drugog stila. Kada je sve spremno kandidat nudi učitelju ceremonijalnu čolju čaja. Učitelj otpija par gutljaja spušta šolju. Nakon toga učenik nudi učetiljeu crveni koverat sa odredjenom sumom novca. Nekada se prinosila i živa žrtva , obično se klao petao ali danas je u Hong Kongu zabranjeno pripremati meso van klanica pa je to izostavljeno. Nakon toga učitelj održi kratak govor i svi pozvani sedaju da ručaju.

Večera nakon Bai Si ceremonije

U čemu je značaj Bai Si ceremonije? U našem jeziku se odomaćio pogrešan termin ’’učenik iza zatvorenih vrata’’ i misli se da se takvom učeniku pokazuju nekakve tajne koje nisu za javnost. Ovo naravno nije istina , ne kada govorimo o tehničkom delu veštine. U našem jeziku ne postoji termin koji bi tačno opisao status učenika koji je prošao Bai Si ceremoniju. Tradicionalna kung fu škola po svojoj strukturi reflektuje tradicionalnu kinesku porodicu. Bai Si ceremonija zapravo je inicijacija novog člana porodice i znači da učenik postaje punopravni član te porodice i ima puno pravo pretstavlja i prenosi dalje veštinu i pretstavlja se kao naslednik stila i svog učitelja. Naravno, majstorski nivo se može dostignuti i bez Bai Si ceremonije, kao regularni učenik škole ali po kineskoj tradiciji ,koja je recimo još uvk živa u nekim starim školama u Hong Kogu i na Tajvanu , samo učenici koji su prošli Bai Si ceremoniju imaju pravo da se učitelju obrate terminom ’’Sifu’’ , regularni učenici koriste drugi izraz. Bai Si ceremonija je velika čast i velika obaveza. Postati član kung fu porodice znači ukloniti sve barijere u treniranju i ne samo u teniranju izmedju učenika i učitelja. Učitelj posvećuje posebnu pažnju treningu i posebno prenošenju znanja na odabrane učenike jer su oni naslednici, ljudi koji će jednog dana nastaviti tradiciju i držati njegovo ime i njegov stil živim za generacije koje dolaze. Bai Si je najveća čast i vrhunac treninga svakog vežbača kung fua.

Sa naših prostora ,prvi i za sada jedini koji je prošao Bai Si ceremoniju i postao zvanični član i naslednik jedne od najstarijih ako ne i najstarije Wing Chun porodice je autor ovog teksta.