Či Sao

Jedan od zaštitnih znakova Ving Čuna je Či Sao ili kako se to nespretno prevodi na srpski ''slpeljene ruke''. Postoji veliki broj različtih pristupa ovom metodu treninga i isto toliko teorija čemu on služi i kako se pravilno izvodi te koji je krajnji cilj Či Sao treninga. Svi ovi pristupi su podjednako ispravni ako se posmatraju kroz prizmu nastanka i razvoja  kao i pristupa treningu specifičnog stila u kome se rade. Ovaj tekst se neće baviti teorijom niti praksom Ći Sao treninga jer u svakom stilu je ta praksa i teorija različita. Svrha ovog teksta je da čitaoce upozna sa različitim tehničkim platformama slepljenih ruku koje se danas vežbaju u Ving Čunu.

Najpoznatiji i svakako stil sa najviše vežbača je Jip Manov stil. Ovaj stil, koji je sticajem okolnosti stekao plantarnu popularnost, gledan sa stanovišta svih postojećih stilova je najsiromšniji u tehničkom pogledu. Ovaj stil ima samo jednu platformu jednoručnog i jednu platformu dvoručnog či sao vežbanja. 

                                          

Na video klipu je prikazan klasičan jednoručni či sao Jip Manovog sistema koji je baziran na Tan sao Bong sao , Fuk sao platformi. Kroz ovu bazičnu patformu vežbač stiče osnove či sao vežbanja i lagano ubacuje još nekoliko pozicija ruku .

U starijim stilovima postoji više platformi jednoručnog Či sao vežbanja pored ovog koji postoji u Jip Mnaovom stilu. a sledecem snimku se može videti jedna od platformi jendoručnog či sao vežbanja koja se praktikuje u Pan Namovom stilu.

                                           

Na sledećem snimku imamo prikaz jednoručnog či sao drila iz Ving Čun stila iz Kulo (Golo, Gulao) sela koji je originalni Leung Janov stil . Ova platforma Či sao drila je identična nekim stilovima belog ždrala.

                                              

Pored ovih postoji još čitav niz različitih platformi jednoručnog čisao vežbanja kao Huen sao pčlatforma,  Tan-fuk platforma. Tan-Fuk-Pak platforma ili Tan-Fuk' Huen platforma i mnoge druge koje su karakteristične za različite stilove iz Kine, Tajvana, Singapura, Makaoa. Takodje postoji nekoliko verzija jednoručnog ukrštenog Či sao vežbanja. Jedan od primera je ukrešteni jednoručni či sao koji se vežba u  Kulo (Golo, Gulao) selu gde se očuvao originalni Leung Janov stil, ovaj či sao je gotovo identičan sa takivm metodama vežbanja u nekim stilovima Belog Ždrala.

                                          

Dvoručni či sao je srž vežbanja u mnogim stilovima i jedan od najznačajnijih delova sistema u svim stilovima Ving Čuna. Kao i u slučaju sa jednoručnim či saom postoji više platformi dovručnog či sao vežbanja. Osnovna i najzastupljenija platforma je Tan-Bong-Fuk sao platforma znana i kao Pun (Pon) Sao u kojoj jedna ruka prelazi iz Tan sao pozicije u Bong Sao poziciju a druga ruka ostaje u Fuk sao poziciji što se može videti na sledećem snimku.                                                                                                                                                                                                                                                                 

Istorijski gledano , Pun sao platformu je za potrebe svog vežbanja i podučavanja ustanovio Juen Kai San. Njegov stil koristi pun sao kao platformu za uvežbavanje osnova prve forme dok se na višim nivoima vežbaju druge platforme či saoa. U Jip manovom sistemu ovo je jednina platforma dovručnog či sao vežbanja, zašto je to tako nije poznato , da li je moguće da Jip Man nije znao ni jednu drugu platformu ili je smatrao ostale nepotrebnima nikada nećemo saznati.

U velikoj većini Ving Čun stilova iz Fošana, ili bolje rečeno starih i originalnih stilova nalazimo dve osnovne či sao platforme, Veliki Huen Sao i Mali Huen sao platforma. Neki stilovi imaju koriste Veliki Huen Sao platformu dok neki , potpuniji korisite obe koje prvo vežbaju odvojeno dok se potpuno ne savladaju a onda se kombinuju u posebnu , slobodnu platformu koja uključuje sve prethodno navedene .  Na sledećem snimku vidimo prezentaciju Malog Huen Sao Či sao vežbanja, ovo je ujedno najverovatnije jedini snimak na internetu ove platforme či sao vežbi. Ova se platforma koristi u sistemu Zmije i Ždrala, Vijetnamskom Wing Chunu, jednom od stilova iz Kolo sela i još nekim manj poznatim stilovima. Takodje se koristi u nekim stilovima belog ždrala.

Veliki Huen Sao platforma je najzastupljenija platforma či sao vežbanja u Ving Čunu u celini, svi stilovi sem Jip Manovog stila imaju ovu platformu. Na sledećem snimku se mogu videti najosnovniji '' krugovi'' iz sistema Zmije i Ždrala  a na snimcima  nakon toga slobodna verzija  iz Vijetnamskog Ving Čuna i Kolo (Leung Janovog ) stila'' 22 tačke''.

Na sledećem snimku vidimo ujedinjenu Veliki i Mali Huen sao či sao u slobodnoj formi

Ovo su bile samo osnovne i najraširenije forme či sao vežbi. Mnogi stilovi imaju različite kombinacije ovih osnovnih pristupa u radu te formiraju egzotične i zanimljive platforme či sao vežbi. Na sledećih par snimaka će biti prikazano par tih zaimljivih pristupa treningu slepljneih ruku. Na snimku dole vidimo jedan od drilova iz Malezijskog stila Ving Čuna nazvanog po svom osnivaču Jip Kinu

Na sledecem snimku vidimo či sao pristup iz stila ''12 tačaka'' iz Kolo sela 

Či sao iz Pao Fa Lien stila , jednog od najstarijih i najinteresantnijijh stilova

Kao što vidimo, postoji čitav spektar različitih pristupa či sao treningu. Mnoge platforme nisu obuhvaćene ovim tekstom te ostaje da se u neki od sledećih tekstova dublje pozabavi tim egzotičnim sistemima treninga . 

Tradicionalna kineska medicina

Tradicionalna kineska medicina je termin koji se odnosi na teoriju i praksu dijagnostifikovanja i tretiranja bolesti koja se istorijski razvila i Kini pre pojave moderne medicinske nauke . Ova praksa je i dalje utemeljena u religiji i okultizmu kao i u prirodnim fenomenima koji su nekada bili neobjašnjivi.

Temelj kineske tradicionalne medicine je osnovno taoističko verovanje da je čitava realnost kreirana iz korelacije dva suprotna principa, Jina i Janga. Ovi principi su u konstantnom kretanju kreirajući balans u čitavom univerzumu uključujući i ljudsko telo. Kada se balans ova dva principa naruši u telu nastaje bolest.  Jedan od važnih činilaca ljudskog tela je Ći . Ći je nešto što izmiče definiciji jer svaki put kada je nauka pokušala da dokaže postojanje Ći-ja , ti pokušaji su propali a proponenti tradicionalnih kineskih veština lečenja menjaju definicju kako bi održali verovaje u iste. U tradicionalnoj kineskoj medicini postoji 12  bilaterlanih kanala korz koje protiče ili se kanaše Ći i svaki od tih kanala je povezan sa nekim unutrašnjim organom . Svi ti kanali imaju drugačiji Ći drugačije se manifestuju. Kada se protok Ćija prekine zbog fizičkih , emocionalnih ili spoljnih uticaja nastaje bolest. Uobičajeni tretmani uključuju akupunkturu, akuresuru , puštanje krvi i uzimaje biljnih i drugih preparata.

Koja je dakle razlika izmedju medicinske nauke i tradicionalne kineske medicine? Konvencionalana medicina je bazirna na naučnim znanjima o telu i koristi tretmane koji daju merljive rezultate kroz naučno ispitivanje. Lekari se školuju kako bi imali sistematsko znaje o ljudskom telu , načinu funkcionisanja, bolestima i tretmanu bolesti. Svi tretmani konvencionalne medicine moraju da prodju stroga ispitivanja kako bi ušla u upotrebu.

Sa druge strane tradiconalna kineska medicina je bazirana na religiji , mitologiji i narodnim verovanjima i ne postoje nikakvi medcinski dokazi da ova vrsta terapije ima ikakve pozitivne efekte. Sa drzge strane neki vidovi tradicionalne terapije su dokazano opasni po zdravlje.Tradicionala kineska medicina ima sve odlike pseudonauke. Pseudonauka ili pseudoznanost obuhvata delatnost koja pokušava da se uvuče pod plašt istinske nauke kopirajući njene postupke, ali ne dostiže standarde kakvi se praktikuju u legitimnim poljima koje pokušava da imitira. Pseudonauka ne ceni debate i kritike i retko pokazuje intelektualnu čvrstinu i istinski progres. Objašnjenja pseudonauke obično protivureče dobro zasnovanom naučnom znanju i njeni sopstveni nalazi retko, ako ikada, izdržavaju kritičko preispitivanje od strane kompetentnih kritičara.Najčešće se radi o slabom poznavanju prave prirode pojava (“argument iz neznanja") i o popunjavanju praznina za koje savremena nauka još nije uspela da nađe valjane odgovore (“Bog je u pukotinama") što sve najbolje sažima parafraza Paulijeve misli - pseudonauka je delatnost koja “nije čak ni pogrešna”.Pseudo-nauka je metoda za opravdavanje, odbranu i očuvanje grešaka. Nauka i pseudonauka imaju sasvim suprotan pristup u posmatranju prirode. Pseudonauka se ponekad zove i patološka nauka, mada bi, kada bi trebalo, među njima mogla da se povuče jasna granica.Termin pseudonauka uveden je najverovatnije 1843kao kombinacija grčke reči pseudo (lažni) i nauka (znanje). Naziv ima negativnu konotaciju i zbog toga ga oni na koje se to odnosi odbacuju.

Tradicionalna kineska medicina je stekla veliku popularnost poslednjih godina , odličan je izvor prihoda za ljude koji se bave istom i na žalost je podržana od strane vlade Narodne republike Kine.Istorijski gledano Tradicionalna medicina u Kini je podržana od strane komunističke partije u periodu posle 1949 iz prostog razloga što su komunisti u Kini, kao i u svim drugim zemljama gde su došli na vlast pobili školovane ljude , medju kojima je bio veliki broj lekara. Oni srećnici koji nisu pali u ruke komunistima su pobegli van zemlje. Nova komunistička vlast je morala da obezbedi neki vid zdravstvene zaštite pa su omogućili ’’doktorima’’ tradicionalne medicine da nastave sa radom jer im nije bilo potrebno nikakvo ulaganje niti obuka. Danas , komunstička partija Kine ne želeći da przna greške iz prošlosti i dalje forsira tradicionalnu medicinu   koja je izmedju ostalog i odličan izvor zarade. Postoje čak i ’’univerziteti’’ na kojima se izučava ova vrsta nazovi medicine.

Sa stanovišta moderne nauke većina tretmana tradicionalne kineske medicine su štetni po zdravlje a ostali nemaju nikakvog efekta. U jednoj studiji u Kaliforniji je testirano 260 preparata koji se koriste u tradicionalnoj kineskom medicini. Više od jedne trećine preparata odnosno 32 % sadrže teške metale. Pored toga većina preparata je kontaminirana alfatoksinima , gljivičnim otrovima, bakterijama i u nekim slučajevima opijatima. I dok neki pricenat kontaminacije dolazi iz neznanja teški metali se koriste namerno.

Na primer živin sulfid se koristi već 2000 godina u Kini kao lek protiv nesanice, prehlade i iritacije kože. Pored Žive jako je rasprostranjena i upotreba arsenika koji se koristi kao univerzalni lek za mnoge tegobe počevži od malarije, preko otoka, svraba , osipa do prehlade . Seldeći na listi teških metala koji se korste kao lek je olovo koje se koristi za ’’ćišećenje organizma’’ , tretiranje ulcera , anaksioznosti i malarije. Pored toga koriste se još jedinjenja Bakra, Cadmijuma i Talijuma

Pored teških metala koriste se i otrovni minerali. Sumoirni prah se koristi protiv proliva. Gips se pije za smirenje mišćnih spazama. Prah vulkanskih stena se takodje koristi u velikim količinama. Hematit, koji je zaprav ruda gvoždja  (Fe2O3) je samo jedan od oksida gvoždja koji se koristi u preparatima kineske medicine .Actinolite Ca2(Mg4.5-2.5Fe2+0.5-2.5)Si8O22(OH)2 je silikatni mineral koji se koristi za razne preparate a otrovan je .

Jedan od važnih izvora sastojaka za preparate kineske medicine su i ’’zmajeve’’ kosti, zapravo fosilizovane kosti mamuta ili drugih životinja. Preparati od zmajvih kostiju se koriste da smire nemirne duhove, istraju zle duhove, smire ’’živce’’, znojenje i drhtavicu

Posledice korišćenja preparata tradcionalne kineske medicine su različite počevši od aktivnih posledica otrova koji su posledica uslova gajenja, čuvanja i prerade biljaka. Pored toga korišćenje ovih preparata može dovesti do pogoršaja bolesti zbog aktivnih sastojka biljaka ili minerala. Moguće je predoziranje , alergijske reakcije, anafilaksa i zavisnost.

Toksikološka ispitivanja specifično biljnih preparata kineske medicine pokazuju da je najveći procenat neželjenih efekata povezan sa  ošteđenjem jetre.  Sledeći na listi su ođtećenja bubrega , zatim nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema a postoji veliki procenat identifikovanih mutagena i kancerogenih jedinjenja .Ova ispitivnja se odnose samo na biljne preparate  nisu obuhavtila minerale, preparate životnjskog porekla , preaprate pravljene od gljiva i kombinacije svih navedenih preparata.

Pored gore navedenih kineska medicina koristi preparate životnjiskog porekla, cele životinje ili organe koji mogu biti jako opasni. Veliki broj insekata i vodozemaca koji su poznati kao otrovni se koriste u različitim preparatima. Pored otrovnih životinja i organa za potrebe kinese medicine se love i dovode do istrebljenja ugrožee životinjske vrste. Na primer penis jelena se koristi za lečenje impotencije i nepolodnosti. Rogovi jelena se koriste za povećavanje spiritualnih moći. Krv iz rogova jelena u čaju se koristi za lečenje gripa.

Izmet leteće vevrice se koristi za poboljšanje krve slike i lečenje menstrualnih tegoba ( bez obzira što izmet leteće veverice izaziva tifus).

Rogovi nosoroga se koriste da ’’ohlade krv’’. Koža slona se koristi za izbeljivanje kože i protiv akni.

 Najcenjenija životinja u kineskoj medcini je tigar. Penisna kost tigra je njvredniji deo tigra i veruje se da poboljšava ukupnu vitalmost i leči impotenciju. Tigrovi brkovi se konzumiraju u slučaju epilepsije, nervnog sloma, katarakte , konvulzija itd. Tigrov nos se takodje koristi kod epilepsije. Tigrov rep se koristi za kožne bolesti. Kosti samlevene u prah i pomešane sa vinom navodno leče artritis, reumatizam, mišićnu atrofiju i produžavaju životni vek. Tigrov mozak navodno leči bubuljice i lenjost dok koža leči mentalna oboljenja. Tigrova krv se uzima za povećavanje snage volje a meso navodno leči malariju i povračanje. Tigrovi testisi se uzimaju za lečenje tuberkuloze i osetljivog stomaka. Tigrov izmet se koristi za lečenje hemoroida , ulcera i malarije.

Krv zmije se uzima sveža i veruje se da leči apsolutno sve i podiže opšti nivo energije.

Sušeni morski konjici se koriste za lečenje srčanih problema i astme.

Ovo su samo eke od životinja koje se koriste u kineskoj medicini, pored toga koriste se i pseći penis, penis bika, fetus pacova, meso Makaki majmuna, oklop kornjače, izmet svilene bube, veliki broj insekata, guštera ,žaba i još veliki broj životinja i životinjskih delova tela koje nećemo dalje nabrajati.

Pored pravljenja napitaka, čajeva , tableta i praškova postoje i druge terapije koje se koriste u kineskoj medicini a mogu biti opasne po zdravlje. Evo nekoliko primera takvih terapija.

Terapija urinom. Veruje se da urin može da leči različita oboljenja a naročito uvečanu štitnu žlezdu. U Hong Kongu je 2008 godine osnovano udruženje urinske terapije Kine koje broji vie od 100 000 članova.

Terapija otrovom pčela navodno leči artritis, reumatizam, migrene, povišeni holesterol i druge tegove. Velika je opasnost od alergijske reakcije dok sa druge strane nema nikakvih dokaza da ova terapija ima ikakve pozitivne efekte. Naravno terapija se uzima ubodom pčele.

Moxibustion je terapija zapravo spaljivanje i udisanje dima korena divljen pelina.  Spaljivaje koren pelina proizvodi jako puno dima koji miriše slično kanabisu. Svrha ove terapije je da ’’ugreje i ubrza krv ’’ i stimuliše Ći i još sijaset drugih stvari. Udisanje bilo kod dima je kancerogeno.

Gua ša  je terapija u kojoj se delovi kože tupim istrumetom , najčešće drvenim trlja pokretima koa da koža želi da se odere sa tog mesta, terapija je jako bolna. Svrha ove terapije je da poboljša cirkulaciju energije u stagnaciji i razbije energetske blokade koje su odgovorne za razne vrste upala .

Posledica Gua Ša masaže

Cupping ili terapija vakuumom na pojedinim mestima je ekvivalent akupunkture samo sto se stimulacija tih posebnih tačaka na telu ne vrši iglama već bukvalno čupanjem kože po uticaja vakuma koji se stvori u čaši . Terapija je gotova kad tačka koja se tertira poplavi.

Terapija

Uobičajene posledice terapije

ozbiljne posledice terapije

Akupunktura je svakakomnapoznatija forma tradicinalne kineske medicine koja se primenjuje ubadanjem igala na odredjena mesta telu za kja se veruju da utiču na protok i kontrolu Ćija. Kao i u svim ostalim vidovima terapije kineske medicine, nema nikakvih dokaza da ovaj metod ima ikakvih pozitivnih uticaja na zdravlje dok su naučne studije potvrdile suprotan efekat mada iz nekog razloga niko ne govori istima. Evo nekih glavih nuspojava ove vrste terapije.

1.       U delovima tela koji su tretirani iglama javlja se osećaj sličan osečaju upale mišića u većem ili manjem stepenu nako što se igle izvade.

2.       Ozbiljni podlivi i masnice nakon terapije.

3.       ’’Igranje’’ mišića i mišićni grčevi kao posledica iritacije nervnih završetaka

4.       Infekcije kože

5.       Iritacija kože

6.       Mogućnost zaraze sidom, posebno u Kini

Studija izvedena od strane nacionalne agenicije za zaštitu pacijenata koja je deo nacionalnog sistema zdravstvene zaštite pokazala veliki broj neželjenih efekata akupunkture a neki su opasni po život. Više od 50% pacijenata doživljava nesvesticu i gubljenje svesti u momentu ubadnja igala. U toku studije desilo se pet slučajeva kolapsa pluća kao posledica probijaja plućne maramice. Od 1965 do 2009 registrovano je 89 smrtnih slučajeva koji su direkta posledica kolapsa pluća probijenih tokom akupunkturnog tretmana.

Kao što vidimo , ne postoji ni jedan naučni dokaz da je tradicionalna kineska medicina korisna u bilo kom pogledu dok sa druge strane imamo obilje naučnih dokaza koji pokazuju suprotno.

izvori

http://scienceline.org/2011/06/from-beijing-to-new-york-the-dark-side-of-traditional-chinese-medicine/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22992190

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26670420

http://www.shen-nong.com/eng/cm/cm9.html

http://www.sciencemag.org/news/2012/04/dangers-chinese-medicine-brought-light-dna-studies

https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1517/17425255.2016.1132306?journalCode=iemt20

https://www.nature.com/news/screen-uncovers-hidden-ingredients-of-chinese-medicine-1.10430

http://www.theworldofchinese.com/2013/08/is-traditional-chinese-medicine-poisonous/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4695662/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5591097/

https://www.asianscientist.com/2016/03/health/traditional-chinese-medicines-contaminated-mercury-arsenic/

http://vuir.vu.edu.au/24334/1/Archana%20Kolasani.pdf

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3252708/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3252708/

http://health120years.com/cn/pdf/TCM_US_Adverse.Reactions.pdf

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21892916

http://journals.sagepub.com/doi/full/10.1080/01926230600773958

https://www.thieme-connect.de/DOI/DOI?10.1055/s-0030-1250533

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2214278/

https://www.newscientist.com/article/dn22247-acupuncture-treatment-is-not-as-safe-as-advertised

San Sik, kratke forme , srce Wing Chuna

Postoji neodradjen broj San Sik formi u Wing Chunu, neki stilovi se potpuno oslanjaju na San Sik u prenošenju sistema , neki imaju San Sik forme koje upotpunjuju klasične forme oružije, neki ih koriste kao uvod u sistem , neki kao viši nivo sistema a postoji samo jedan stil koji uopšte ne poznaje koncent Sa Sik formi niti if korisiti u ikakvom obliku ili funkciji, Jip Manov sistem . Kao što je rečeno ne  može se oderediti tačan broj ovih formi jer postoji mnogo preklpanja medju stilovima u izvodjeju formi ali su imena istih nekd totalno raličita. Istorijski , najbolji poznvaoci San Sik formi generacije iza crvene opere su Leung Jan i Yuen Kai Sam. Broj originalno naučenih formi i kako su one izgledale u slučaju Leung Jana ne znamo, ono što znamo je da on pri kraju života rafinisio dotašnje znanje i u svom rodom selu podučavao sistem Wing Čuna kompletno sastavljen od San Sik formi. Danas imamo tri ratličita stila koja potiču direktno od Leung Jana iz njegovog posledneg perioda podučavanja. Yuen Kai San je poznavao oko 150 San Sik formi ali ih na žalost nije preneo nikome te su te forme danas nepovratno izgubljene. Danas je sačuvano oko 60 tak ili možda malo više San Sik formi u različitim stilovima Ove kratke forme su izuzetan način prenošenja veštine kao i izuzetan način za uvežbavnje i rafinisnje odredjenih fizičkih atributa. Ovde će biti prkazani samo neki , najpoznatiji i najviše rasprostranjeni .

''Klečeći udara'' kratka forma koja se može naći u gotovo svim sistemima iz Fošana bez obzira na liniju

San Sik koji je uvod u drugu formu, može se naći samo na Tajvanu u stilu Zmije i Ždrala

San Sik zvan ''Udrac strele'' može se naću u većini stlova iz Fošana.

''Udarac sa Strane'' pošetnička kratka forma koja se radi na samom početku obuke.

San Sik sa mačevima. Sve san sik forme se rade sa mačevima i praznim rukama dokazujući i pokazujući pravo poreklo stila budući da su postojale pre pojave formi .

Ving Čun motka

Jedno od svega dva Ving Čun oružija i najverovatnije poslednji deo sistema koji je još uvek tajna za većinu majstora veštine, čak i za mnoga ''poznate imena'', mnoge veoma postovane grandmastere. Taj deo sistema je duga motka koju mnogi ''zmajeva''.

    Duga motka oružije je karakteristično za gotovo sve stilove in delte ''Biserne reke'' in Gunagdonga. S' obizirom da je sredinom 19 veka glavni ,zapravo gotovo jedini način saobraćaja bio potovanjem brodovima sa ravnim dnom koji su koristili više nego razgranatu mrežu kanla delte Biserne reke. Glavni način pokretanja i upravljanja brodovima je bio upotreba motki dugih izmedju 2,5 do preko 3 metra. Upravo je iz potrebe da brodovi prelaze duge rute koje zahtevaju nekoliko dana putovanja a koje su veoma naporne za posadu razvijena posebna struktura tela i korišćenja motki kako bi fizički izdržali dug fizički napor sa jedne strane i naravno da u taj sistem ukomponuju način za održavanje ravnoteže nepohodan na brodovima koji se stalno ljuljaju. Iz tog sistema upravljanja brodovima se razvila borilačka upotreba motke koja se uglavnom svodila na sprecavanje drugih plovila da pridju blizu kako bi napadači mogli da se ukrcaju i naravno na tehnike sprečavaja prelaska sa broda na brod. Duga motka je oružije nastalo iz nužde sa veoma ograničenom upotrebom u veoma specifičnim uslovima. Nikada nije bila primarno oružije ni jednog stila mada je sastavni deo sistema gotovo svih stila iz Guangdong provincije. Previše duga , preteška i spora za svakodnevno primarno oružije nakon što je Ving Čun napusto brodove crvene opere trening motkom je zapostavljen i mnogi važni aspekti su zaboravljeni.

  Danas se motka po pravilu uči na kraju obuke, kao kruna i najviši nivo Ving Čuna. Sa druge strane, u vreme kada se veština još uvek vežbla u okivrima trupe opere koja je živel na brodovima, ljudi su prvo učili motku i godinama radili na istoj pre nego što bi počeli sa treningom Ving Čuna. Ovo naravno nije bila posledica nekakov posebog režima trening već načina života, oni koji su živeli na brodovima su morali te iste brodove i da pokreću i upravljaju njima tako da je rad sa motkom bio svakodnevni posao.

 Kada je veština napustila okvire brodova rad sa motkom više nije bio potreban pa je i trening bio zapostavljen  mnoge veoma važne stvari zaboravljene. I dok su Vig Čun noževi i van okvira brodova imali realnu upotrebnu vrednost ( i danas je vežbanje nožem jedna od najzačajnijih stvari za samoodbranu) , motka dužine 2,5 metra nije imala nikavu relanu borbenu vrednost, jednostavno to oružije je previše teško , previše dugo i bez metalnih oštrih delova za bilo kakvu upotrebu. Motka je u većini stilova postala deo folklora  deo nasledja koji se čuva u sistemu kako bi se spasio od zaborava .

 Ključni elementi su u mnogim stilovima prosto zaboravljeni i akcenat u vežbanju se stavlja na pogrešne stvari, insistra se na formi i na nekakvim drilovima za refleske koji su slični či sao vežbanju. Naravno ,mnogo je polemika koja je forma ''originalna'' i bolja i kako se pojedini pokreti rade , pod kojim uglovima itd. Male razlike se proglašavaju ogromnim greškama i druga strana optužuje za neznaje. U suštini oni koji učestvuju u ovakvim raspravma imaju veoma malo pravog znaja. Forma sama po sebi , kao koreografija pokreta nije bitna ni malo. Duga motka po svojoj prirodi ne dozvoljava mnogo pokreta , svega nekoliko i po kom redosledu se rade nema nikavog uticaja na kvalitet vežbaja. 

 Mnogi motku koriste kao način razvijanjanja snage , te biraju teže motke i rade vrlo enegično ulažući dosta fizičke snage u trening ,verujući da na ovaj način razvijaju mišiće na način koji je najprikladniji Ving Čunu.  Na ovaj način se zaista može razviti deo fizičke snage , ali nema nikakve veze sa Ving Čunom. 

Navedeni načini su široko rasprotanjeni i gotovo 99% Ving Čun vežbača radi tako. Ovakvo vežbanje možda može da ima nekog uticaja na bolje mlaćenje gloginja, jer upravo tako izgleda ali na Ving Čun nema ama baš nikakvog uticaja.

 Rad sa motkom kao i sa bilo kojim drugim delom Ving Čun sistema potrebno poznavati telesnu strukturu. Još i više jer Ving Čun struktura zapravo potiče iz rada sa motkom. Osnovni pokreti se mnogu u nekim detaljima razlikovati od stila do stila ali najvažnije je da se pokreti izvode sa potpunom strukturom. Na ovaj način se razvija struktura , ''otvaraju '' se zglobovi i jača se saga udarca. Ono što je takodje izuzetno bito , zapravo najvažnije je da se svaki pokret izvede iz strukture. kod rada sa motkom struktura nije statična kao u prve dve forme , niti se narušava kao u trećoj formi već je fluidna ,dinamična , menja se za svaki sledeći a opet ostaje ispravna. Ovo se dešava zbog toga što postoji 12( ili čak i više , zavisi kako se pojedini pokretu tumače) različitih načina generisanja sile od kojih su 6 kružnih a 6 su linearni. 

Ovoliki broj različitih načina generisaja energije je uslovljen dužinom samog oružija i njegovom  težinom. U vreme kada je motka korišćena kao oružije na gotovo dnevnoj bazi ovi načini generisanja sile su bili neophodni kako bi obezbedili dovoljno jak udarac koji bi ili završio borbu ili izbacio protivnika iz ravnoteže dovoljno da može da se izvede nov napad.  Kako duga motka jeste samo to, motka , bez metalnih oštrih delova koji lako nanose povrede , energija koja se generiše je morala da bude usmerena na jednu tačku , da stvori dovoljno traume da čak i ako se blokira povredi ruke protivnika od siline tog udarca. Tek sa ovakvim , potpunim vežbanjem , drilovi osetljivosti i refleksa imaju pun smisao i potpunu vrednost, bez toga samo razvijaju pogrešne atribute vežbača.

Danas , znati i vežbati motku na originalni način, sa potpunom strukturom i genrisanjem sile pomaže Ving Čun vežbaču da popravi svoju veštinu gotovo svim aspektima stila , te takodje stekne neke nove navike i dobije proširenu i bolju perspektivu na koje sve načine može da upotrebi svoje telo u borbi. 

Motka može da bude gotovo univerzalno pomagalo za razvoj apsolutno svega neophodnog u Ving Čunu samo ako se radi potpuno pravilno.

Wing Chun , prva sekcija prve forme

Kada se pravi kuća prvo se postavlja temelj , ako je temelj dobar biće i kuća dobra. Isto je i sa kung fuom, ako je temelj dobar biće i veština dobra. Da bi se napravio dobar temelj , kako u gradnji kuće tako i u kung fuu potrebno je razumeti potrebe , spoljne i unutrašnje faktore i krajnji cilj gradnje temelja.

Prva sekcija prve forme u Ving Čunu je temelj sistema . Postoji veliki broj različitih objašnjenja i načina izvodjenja ovog dela forme, svaki stil ima svoje posebno objašnjenje i svoj poseban način izvodjenja pokreta.  Kvalitet tih objašnjenja varira od stila do stila , neki su detaljniji od drugih mada se u principu svi slažu oko osnovnih postavki stila mada postoji par stilova koji imaju prilično velika odstupanja od uobičajenih objašnjenja .

Na žalost ni jedno obajšnjenje koje je danas dostupno vežbačima nije potpuno. Sa druge strane velikim naporom nekolicine entuzijasta mnogo se toga promenilo i kvalitet podučavanja se produbio (makar u svetskim okvirima ako već nije kod nas) i mnogi su unapredili i produbili svoje znanje i trening. I dok se par decenija unazad raspravljalo kako se izvodi pravilan Tan Sao i postavljala nebulozna pitanja tipa ''kako ćeš da braniš glavu niskim Tan Saom'' (jer je najnormalnije da braniš stomak kad ti neko napada glavu) , koje pokazuje fundametalno nepoznavanje makar i osnova Ving Čuna , danas se rasprvlja o strukturi i generisanju sile na pravilan način. Mada je i ovo velika nepoznanica za mnoge , činjenica je da su skoro svi makar čuli za ove pojmove i pokušavaju na ovaj ili onaj način da shvate o čemu se radi i nauče osnove bez kojih Ving Čun nije ništa više od pukog fitnesa.

Mnogi su shvatili i naučili kako struktura radi makar na osnovnom nivou a retki znaju i kako da pravilo generišu silu iz te strukture ali im na žalost izmiču neki detalji koji su presudni za kvalitetno i potpuno vežbanje. Tu naravno dolazimo do prve sekcije prve forme koja je temelj sistema i služi za učvršćivanje strukture kao i za razvoj i jačanje oderdjenih anatomskih segmenata koji su presudni u izvodjenju udaraca.

Prva sekcija se radi polako , neki je rade čitavih dvadeset minuta i tvrde da tako razvijaju Ći(unutrašju energiju) i oslanjaju se na ezoterična kineska učenja porekolom iz Daoizma i ''tradicionale medicine''. Nije pogrešno raditi formu polako , zapravo jeste poželjno da se radi što sporije ali to nema nikakve veze sa nekakvim mističnim energijama. Da bi forma imala efekta moraju se poznavati svi detalji a do sada nisam video nikoga da formu radi kompletno i u potpunosti pravilno. Da bi forma imala efekta moraju se poznavati dva mikropokreta koja idu u sekvenci i smenjuju jedan drugog uz pravilno disanje. Na ovaj način se , kako to kinseki učitelji kažu, otvara put za prolaz sile udarca , koji opet po kineskoj terminologiji dolazi iz ''zemlje''. Ukoliko se ovi mikropokreti ne znaju forma se vežba uzalud, jednostavno nema efekta . Prva forma je specifična vežba koja formira mišićno i vezivno tkivo na spefičian način potreban za generisanje udaraca u Ving Čunu. Posotje i pomoćni setovi vežbi koji idu uz prvu formu kako bi ubrzali vežbanje i napredak ali ni te vežbe nigde nisam video , čak nema ni pomena , kao što niko ne pominje napred opisane mikropokete iz prve sekcije.

Ving Čun je sofisticirana veština sa mnogo sitnih detalja koji izmiču netreniranom oku i koje laicima ( i mnogim ''majstorima'') mogu izgledati nevažni pa ih lako odbacuju ne shvatajući da tako obogaljuju veštinu i stvaraju nešto što se Ving Čunom ne može nazvati ni u kakvim uslovima.

Borilačke veštine i vatreno oružije

    Postalo je poslednjih godina jako popularno medju praktikantima istočnjačkih borilačkih veština da vežbaju vatrenim oružijem, da organizuju seminare i kurseve kako to oni kažu ''praktičnog pucanja'', taktičkog pucanja'' itd. Zapravo se tu radi o obuci u korišćenju vaternog oružija u urbanim uslovima a pored toga velika se pažnja poklanja ''samoodbrani'' od pištolja najčešće mada se rade ''odbrane'' i od oružija vojnog formata.  

   Na prvom mestu želim da istaknem da je problematika korišća vaternog oružija u nas jako važna . Po svetskim statistikama iza S.A.D , Srbija je na drugom mestu po broju komada legalno registrovanog a takodje je na istoj istom mestu po broju neleglnog oružija. 

  Toliki broj vatrenog oružija neminovno vodi u nesrećne slučajeve usled nepoznavanja samog načina rada oružija ,opasnosti koju nosi, nepoznavanje pravilnog i sigurnog  rukovanja istim.  Mišljenja sam da se treba povesti široka akcija počevši od dece viših razreda osnovne škole pa preko svih ostalih starosnih i socijalnih kategorija. Što više ljudi je potrebno obučiti osnovma sigurnosne upotrebe i čuvanja vaternog oružija sa povremenim odlascima na bojevo gadjanje kako bi polaznici obuke imali jasnu sliku koliku razornu moć oružije ima a takodje i da prestanu da se plaše te moći već da steknu dovoljno rutine i iskustva da oružije u njihovim rukama bude bezbedno po njih same i okolinu.  

  Za ovakvu vrstu osnovne obuke borilački klubovi su idelana mesta, naravno saradnja sa zvaničnim službama poput policije ili žandarmerije a takodje i psiholozima, lekarima hitne pomoći is ostalim relevantnim službama bi bila fantastična. Obuka pravljena i praćena od profesionalca bi zaista podigla ovaj nivo obuke koji je zapravo najvažniji na najviši mogući nivo. Naravno ima klubova koji saradjuju sa nekim od pomunetig službi ali sve je to na dobrovoljnoj osnovi. Kako god bila situacija , osnovna obuka u bezbednosi posedvanja i koriščenja vatrenog oružija je značajna i svi koji je korektno rade bi trebali da imaju podršku države. Takodje bi trebalo napraviti standardizovani sistem obuke trenera u ovom domenu, dakle odredjeni broj časova obuke , ispit i licencu. Budući da je velika većina trenera služila vojsku ova obuka i ispit ne bi bili nikakav problem , naravno treneri bi naučili i neke nove stvari kao i na koje aspekte obuke treba staviti akcenat. 

 Obuka službi obezbedjenja  takodje uključuje korišćenje vatrenog oružija i borilačkih veština. S' obzirom da ovu materiju ne poznajem ni malo neću je ni komentarisati. Niti poznajem programe o kijima se obuka radi , niti poznajem zakone , niti imam ikakvog iskustva tako da ovu materiju ostavljam onima koji se time profesionalno bave. 

 I na kraju imamo poplavu ''vojnih'' sistema obuke , cqc ,cqb, i ko zna šta već. Kao ratni veteran i višedecenijski praktikant borilačkih veština mogu da kažem da su ovi sistemi obuke i ''veštine'' u osnovi prevara.  Prvo za pakao rata vas niko ne može adekvatno pripremiti, sva obuka pada u vodu onog momenta kad meci krenu da zuje oko glave. Vežbanje ''vojnih'' veština po klubovima nije ništa više od igre i samozavaravanja. Ili je trening na nivou specijalnih jedinica sa svim fizičkim i mentalnim aspektima iste ili nije trening.'' Treneri '' ovakvih veština po pravilu nemaju ratnog iskustva te se ja pitam kako neko može da podučava druge ratovanju a sam u ratu nije bio? To je kao da učielj plivanja nije nikada ušao u vodu. Najžalosnije je što se takve veštine uvoze sa strane , kao da stranci znaju bolje od nas kako se ratuje a ovde nema generacije koja nije bila u ratu. I sad će neki stranac , koji takodje nikada rata nije video da obučava nekog u Srbiji kako da puca i kako da nadje zaklon. Takve stvari su uvreda za sve ratne veterane i sve generacije naših predaka koji su se hrabrije i uspešnije  od bilo koga borili za svoju zemlju. 

Deo obuke ovih ''ratnih-vojnih'' veština uključuje i otimanje vatrenog oružija protivniku. Ovo je notorna glupost, otimati oružije upereno u vas od nekoga ko je spreman da puca je ravno samoubistvu, možete sami da povučete obarač. Ovo je posebno opasno u civilnim uslovima gde se oružije koristi za pljačke, te neko ko bi prošao sa gubitkom novčanika može da izgubi glavu jer ga je neko ubedio da može da otme pištolj naslniku. Autor je izgubio brata koji je radio kao obezbedjenje menjačnice i pokušao da spreči pljačku, završio je na mestu mrtav. Dakle ne nasedajte na gluposti.

  Što se tiče obuke za borbu u urbanim uslovima to je uglavnom razblažena kopija treninga specijalnih jedinica policije , antiterorističkih odreda i sl. Što se samog programa obuke tiče , bez obzira na sistem svi su više manje identični. Ono što je problematično jeste vreme obuke i opasne laži koje oni koji pohadjaju ove kurseve nose sa sobom. Dakle , ovi kursevi obično traju po par dana , polaznicima se pokaže gomila stvari i uglavnom se završava bojevim gadjanjem. Kao što je već rečeno, program kao takav nije problem već vreme treninga. Nemoguće je biti dobro utreniran za borbu bilo kakvim uslovima za samo par dana ili čak nedelja treninga. Polaznici na kraju kursa  dobiju dobiju sertifikat o završenoj obuci i na žalost mnogi misle da poseduju i veštinu. Ono što odvaja profwsionalce od svih ostalih je nivo utreniranosti, profesionalci vežbaju svakoga dana , pucaju svakoga dana , ispaljuju hiljade metaka nedeljno, njihovi su refleksi na najvišem mogućem nivou, konstantno rade na sebi, mentalno i fizički su potpuo spremni za svoj posao. Amater ispali nekoliko metaka u papirnu metu sa dva metra jednom u godini , malo se valja po prašini iza starih automobilskih guma i misli da je na nivou specijalnih jedinica. Problem jeste što kojekavi ''instruktori'' bez pravog iskustva u tome što podučavaju daju ljudima lažni osećaj znanja i veštine koji ih lako može koštati glave. Dakle , ne zanosite se ljudi, ili ste pripadnik zvaničnih specijalnih jedinica vojske ili policije ili niste i tu je kraj svake priče. Potpuno je drugačija obuka za nužnu odbranu od kriminalnog napada  nešto potpuno drugo rad u specijalni jedinicima. Ne nasedajte na gluposti i ne budite deca , ne stremite da budete nešto što niste već radite na sebi i budite dobri u oni  stvarima koje već radite. 

Struktura - drugi deo

Postoji nekoliko načina generisanja sile u kung fuu. Neki se smatraju ’’spoljašnjim’’ ili ’’tvrdm’’ metodama dok se neki smatraju ’’unutrašnjim’’ ili ’’mekim’’ metodama. U stvarnosti ovakva podela je neodrživa i nije ni postojala pre sredine 1920 tih godina kada je ovakva podela na ’’Saolin’’ ili ’’spoljne, tvrde ’’  i ’’Vudang’’ ili ’’meke,unutrašnje’’ stilove i metode generisanja sile uvedena od strane Goušu akademije i ybog ćisto marketinških razloga i delo  je Sun Lu Tanga i njegovih prjatelja koji su svi bili praktičai Ti Čija , Bagua i Hsing Ji stilova. U želji da nekako odvoje i istaknu svoje stilove u moru kung fu metoda koji su cvetali u to doba oni su izmislili ovu podelu koja je ubrzo prihvaćena i na žalost nanea mnogo štete kung fuu i u vreme kada je nastala izazivajući masovne obračune izmedju različitih škola i u kasnijim vremenima produbljući jaz izmedju stilova i vežbača.

Način generisanja sile uvek ide od spoljašnjeg ka unutrašnjem i to važi za sve veštine bez obzira kako su klasifikovane. Da li je nešto ’’spoljašnje’’ ili  ’’unutrašnje’’ ne meri se metodom kojom se sila generiše već stepenom biomehaničke efiksnosti.

Kada govorimo o načinu generisanja sile svi metodi imaju jedan isti cilj , koristeći snagu mišića telo se stavlja u pokret i koristi se masa tela u kretanju kako bi se generisala sila. Ovo se može opisati Njutnovim drugim zakonom koji objašnjava da je sila jednaka proizvodu mase i ubrazanja. 

Postoje dva osnovna načina generisaja sile , prvi je korišćenjem centrifugalne sile odnosno kružnog kretanja a drugi je korišćenjem vibracije odnosno talasa. Svi ostali metodi su samo različiti procenti kombinacije ova dva osnovna metoda.

Osnovni metodi se mogu kombinovati na različite načine. Mogu se koristiti u sekvenci jedan iza drugog ili se koristiti zajedno u isto vreme gde je jedan metod preovladjujući a drugi je pomoćni i dodaje još sile na osnovni metod. Različii metodi se koriste za različite potrebe , za različite vrste udaraca , bacanja , guranja , blokiraja itd. U svakoj veštini jedan od osnovnih metoda je vodeći i na proizilazi iz telesne strukture na kojoj se dati stil bazira. U Belom Ždralu i Wing Čunu osnovni metod generisanja sile je vibracija odnosno talasno kretanje. Ovaj metod je takodje vodeći u većini stilova koji vode poreklo iz Fudjian provincije i nekoliko stilova iz Gunagdong provincije.

Količina sile se naravno povećava pravilnim treningom. Pre svega potrebno je znati kako se razvija struktura jer je to osnova generisanja sile. Struktura se razvija kroz forme , rad na spravama (zidna vreća, teški džak, rad sa tegovima)  kao i kroz či sao ukoliko stil ima takac sistem vežbi i kroz rad sa oružijem , posebno dugom motkom , kopljem i drugim dugim oružijem.

Pored opštih napred poenutih metoda vežbanja postoje i poseban sistem vežbi za kako to kineski majstori kažu ’’otvaraje’’ zglobova i treniraje mišića na specifičan način. Ove vežbe su na žalost poznate samo malom broju ljudi jer su zbog lošeg razumevanja sistema a u nekim slučajevima i namerno , izostavljne. Danas su ove vežbe ostale očuvane samo u Ving Čun stilu zmije i ždrala i u pojedinim retkim linijama Belog Ždrala. Bez ovih vežbi nije moguće potpuno razviti originalne načine generisanja sile pa mnogi kung fu vežbači koriste bokesrski način udaranja koji je lakše naučiti i uvežbati

Deo kung fu kulture istoka

Vežbati kung fu na izvoru  ne odnosi se samo na kvalitet veštine i znanja koje se dobija već je nešto mnogo više od toga. Često ponovavljana rečenicia '' Kung Fu je način života'' može u potpunosti biti shvaćena tek kada se živi, radi i vežba na istoku. Kung fu je ovde zaista način života, deo svakodnevice na način na koji to nije moguće ni u jednom drugom delu sveta. Ovde se kung fu zaista živi, posebno van velikih centara gde veliki broj ''profesionalnih'' učitelja drže škole sa velikim brojem učenika i posebno se specijalizuju za rad sa strancima. Tradicionalne škole, ako se tako mogu nazvati jer su mnogo više od toga, sačuvale su originalnu kulturu i pristup kung fuu i to se ne odnosi samo na način treninga već zaista na način života. Tradicionalne škole su sačuvale duh starih vremena i nije lako uću neku čak ni kao gost a kao učenik još teže, potrebne su veze, neko ko će da bude garant kararktera i posvečenosti vežbanju i ko će da pregovara sa učiteljem o primanju u školu. Biti deo takve škole je izuzetna čast i privilegija, nešto o čemu se uglavnom čita u knjigama ili gleda u filmovima. Tradicionalne škole su toliko drugačije od ''klubova'' da je to teško opisati. Pre svega atmosfera u kojoj se radi je toliko drugačija da strancu treba vremena da se na to navikne. Ogromno poštovanje postoji izmedju vežbača i naravano prema učitelju. Ovo nije nekakvo usiljeno poštovanje koje neki ''treneri'' sprovode u svojim klubovima kao i nekakvu strogu disciplinu. Poštovane je prirodno i neusiljeno, dolazi iz spoznaje koliko smo svi mi srećni što smo deo nečega jako važnog, nečega što samo mali broj odabranih može da bude deo, što smo deo jako stare tradicije i što imamo obavezu da tu tradiciju jednog dana nastavimo. Poštovaje dolazi iz svesti o značaju toga što radimo i što smo svesni činjenice da smo jedni od poslednjih čuvara nestajuće tradicije i nasledja. Posebna je čast i ogromna odgovornost na meni koji sam kao stranac primljen u takvu školu. Tradicionalna škola se ne reklamira, ne brine o broju učenika koji je uvek ograničen na svega 4 ili 5 aktivnih članova u datom momentu, više je mesto druženja, okupljanja i naravno vežbanja. Ne postoji nekakav ustaljeni program treninga već učitelj svakog učenika uči onoliko brzo koliko je on u stanju da ide napred što je lako jer ima svega nekoliko učenika. Tokom treninga učitelj svima pripremi tradicionlani čaj i povremeno svako sedne da odmori par minuta i popije čaj. Posle treninga se sedne , pije se čaj, obično neko donese i sitne kolače pa se priča o svemu i svačemu. Nikada se trening koji počinje u osam nije završio pre ponoći. Pre početka treninga neko od učenka obavi malu ceremoniju i ostavi ponude pred oltarom sa slikom osnivača stila.     

Na sledećih  nekoliko video zapisa vidimo godišnje okupljanje svih aktivnih i bivših članova kluba na proslavi rodjendana osnivača stila. Svi učestvuju u ceremoniji , izvode se forme , drilovi i borbe u čast osnivača stila i nakon toga se sedne i svi se počaste kolačima i čajem koji se posebno pripremaju za tu priliku. Gotovo polovina ljudi je došla sa drugog kraja ostrva samo da bi prisustvivali ceremoniji. 

Na prvom klipu vidimo tihu molitvu za osnivača stila gde svi članovi upale štapiće tamjana po običajima odavanja pošte precima.

Nastavak prethodnog klipa i kraj molitvene ceremonije

Slika sa učiteljem 

Na ovom klipu nekoliko učenika izvodi San Jin formu

                                          

Na ovom klipu se radi forma iz Belog Ždrala koja nigde nije snimljena ,ovo je samo kratak isečak, i izvodi se u posebnim situacijama. 

Ovo je samo kratak pogled u svet tradicionalnog kung fua. Vežbati kung fu na mestu na kome je nastao je izuzetno iskustvo. Postati deo vekovima stare kulture i nasledja je nešto što retki dožive. 

Osnovi strukture prvi deo

Šta je struktura, koje su joj funkcije , kako se vežba, kako se razvija, kako se koristi u borbi? Mnoga su pitanja bez odgovora kada je struktura u pitanju, pogotovo jer ima mnogo mistifikacije i nepotpunog razmevanja iste. Pokušaću kroz seriju tekstova da objasnim šta je struktura , čemu služi i kako se koristi.

Za početak da kažem šta struktura nije. Nije nikakva magija, nikakav trik, nema nikakve veze sa Ći kungom i ći energijom mada je ovo mnogo ekspolatisan termin kada se govori o strukturi. Mnogi instruktori kada ni sami ne razumeju procese koji se desavaju pri korišćenju pravilne strukture govore o ći energiji i time unose mnogo konfuzije i mistifikuju potpuno prirodne procese.

Kako bi dakle najkraće mogli da definišemo telesnu strukturu? Najpreciznija definicija bi bila da je struktura vid biomehaničke efikasnosti koja omogućava da se telo koristi na najoptimalniji način i da omogućava maksimum rezultata uz minimum potrošnje energije. Ovako definisana telesna struktura nije vezana samo za kineske borilačke veštine već za sve sportove i poslove koji uključuju fizičku aktivnost. Jedna od najvažnijih osobina telesne strukture jeste da ima vidljive i što je još važnije, merljive efekte što dalje omogućava da se pravilnom analizom i pravilnim treningom poveća. Ovo se danas koristi u profesionalnom sportu i vrhunski takmičari koriste ovu činjenicu kako bi poboljšali svoje rezultate.

Telesna struktura se zansiva dobrom poznavanju ljudske anatomije i biomehanike pokreta. Svaki pokret iziskuje korišćenje mišića, skeleta i narvno vezivnog tkiva. Sve tri komponente su podjednako važne kako bi se izvukao maksimum iz njihovog korišćenja. Naravno ne postoji nikakava univerzalna telesna struktura već svaka aktivnost , svaki sport ima svoju, specifičnu strukturu. Tako i svaki kineski borilački stil ima svoju specifičnu telesnu strukturu i način upotrebe pa je jako teško pisati uopšteno na tu temu. Svaki stil ima drugačiju distancu, strategiju, principe te je i struktura drugačija u odnosu na druge stilove. Struktura diktira kako će se telo koristiti. Wing Čun je drugačiji od Belog Ždrala ili Tai Čija, svaki od ovih stilova ima svoju specifičnu strukturu i koristi telo na drugačiji način.

Postoji nekoliko nivoa razvoja strukture. Prvi se statični nivo razvoja gde se uče osnove i vežbač se oslanja na pravilne statove , te radi drilove i vežbe bez kretanja kako bi naučio kako da pravilno koristi telo. Drugi nivo je učenje kako se struktura koristi u pokretu, u borbi, kako se telo pomera kroz prostor a da se struktura ne naruši i poslednji nivo je da se struktura koristi i kad je narušena i da se može lako povratiti. Ova tri nivoa su najlpše i najjednostavnije demonstrirana u Wing Chun formama.  

Postoji nekoliko zajedničkih karakteristika koje se mogu naći u gotovo svim kineskim veštinama pa ću početi  objašnjavanje od tih uopštenih strukturalnih osobina koje mogu primeniti na bilo koji stil borenja koji ima makar i minimalnu predstavu šta je struktura

 i kako se koristi.

Jedna od zajedničkih osobina gotovo svih kineskih borilačkih stilova jeste korišćenje tela kao monolitne celine. Šta to zapravo znači?  Korišćenje celokupnog kapaciteta tela da generiše energiju, zapravo korišćenje od 65% do gotovo 90% kapaciteta tela da generiše silu jer korišćenje 100 kapaciteta nije fizički moguće. Ovde je važno napomenuti da se misli na kapacitet tela da generiše silu u stanju mirovanja, odnosno bez kretanja i menjanja stava, uz pravilan rad nogu i inerciju moguće je prebaciti 100% kapaciteta tela jer se na mišićnu energiju dodaje sila prizvedena inercijom , ovo je jako izraženo u  Baji kuanu i stilovima koji vuku iste korene kao i ovaj stil.

Ovo je najlakše objasniti na primeru udarca rukom ili klasičnom direktu. Neuvežbani pojedinci će ovaj udarac izvoditi samo lokalnom grupom mišića , dakle tricepsom i mišićima ramena. Ovakvo segmentirano kretanje može da iskoristi samo mali procenat celokupnog telesnog potencijala. Ako uporedimo masu tricepsa i mišića ramena sa masom mišića čitavog tela vidimo kolika je tu razlika. Bolje uvežbani praktikanti će rotirati kuk i koristiti gotovo sve mišiće gornjeg dela tela počevši od gluteusa na više. Na ovo je dodata i sila generisana inercijom . Ovde je veoma važno da se stekne sposobnost da se svaki deo tela pokreće harmonično i po odredjenom redosledu, na taj način se energija gradi i povećava tokom svog puta prema mestu oslobadjanja. Ukoliko se svi delovi tela ne kreću u savršenoj harmoniji energija se gubi i biva ’’zaglavljena’’. Recimo ukoliko se pokret kukovma završi pre nego pesnica stigne do cilja. U ovom slučaju se mnogo energije gubi jer ruka kasni i bazično se koristi samo lokalna grupa mišića. Takodje ako ruka stigne do cilja pre nego se rotacja kuka završi, tu se opet gubi energija , zapravo se ne generiše punim kapacitetom. Dakle potrebna je dobra koordinacija različitih delova tela kako bi se iskoristilo u punom kapacitetu. Na sledećem nivou se dodaje i pokret nogom. Dakle pokret kreće od stopala ,gradeći impuls energije kroz nogu , zatim se rotirju kukovi čiji pokret prati gornji deo tela , kada impuls stigne do ramena ruka se ispruži i sledi udarac. Impuls se dodaje ruci sve vreme putovanja do cilja jer momenat udarca i moemnat završetka pokreta kukova je isti. Što je praktikant bolje uvežban pokreti telom će biti manji jer se ima sve bolja kontrola i sekvenca pokreta će biti brža i jača. Teško je videti profesionalnog boksera da rotira kukove ali pri svakom udarcu on radi upravo to, samo što je kroz stotine hiljada ponavljanja stekao savršenu kontrolu tela i sada se oslanja na mikropokrete koji imaju poptuno isti učinak kao i da radi široki vidljivi pokret. Na ovom primeru vidimo kako se korisiti puni kapacitet tela pri ovoj vrsti udarca. Uzeo sam ovaj primer jer gotovo svi znaju šta je bokserski direkt i kako ga izvesti, makar u teoriji.  Sve ovo isto važi i za kung fu udarce, samo što se ne recimo kod Wing Chun direkta ne koristi rotacija kukova već potpuno drugačija sekvenca pokreta koja je bazirana u strukturi tela tog stila. Boks inače nema koncept telesne strukture ali ima neke karakteristike i sličnosti a kako je način udaranja jako jednostavan a koristi se i u mnogim kung fu stilovima uzeo sam bokserski direkt za primer korišćenja maksimalnog kapaciteta tela za tu specifičnu tehniku . Naravno ovo je samo jedan primer od mnogih kako se i u koje svrhe koristi pun kapacitet tela. Postoje različite vrste udaraca koje se oslanjaju na potpuno drugačiju mehaniku pokreta ali je prinicip isti, strogo kontolisana sekvenca pokreta koja gradi energiju tokom čitave putanje sve do momenta udarca. Kako boks nema koncept strukture ,moguće je iskoristiti do 60% kapaciteta tela u udarcu , ali je princip efiksanosti isti kao i svakoj drugoj veštini. Sa strukturom bi uz isti princip mnglo da se izvuče mnogo više snage.

Ono što je važno je da budemo svesni pravilnog pokreta i da vodimo računa kako ga izvodimo sve do momenta dok ne postane automatski , tada zapravo počinje pravi trening i napredovanje u brzini i snazi.  

Bez obzira o kojoj veštini se radi, bazični principi efikasnosti su isti iako su pokreti dijametralno različiti.

Telesna struktura nam dakle omogućava da koristimo čitav potencijal tela u svakoj mogućoj tehnici, bilo da se radi o udarcima, blokovima ili bacanjima.  

Antiintelektualizam srpskog kung fua

U Srbiji postoji duga tradicija prezira prema intelektualcima i svemu „što se pravi pametno. Ona je do te mere jaka da danas deluje kao „legitimna“ društvena snaga. Većina pojedinca  ponosno prihvata kičerski primitivizam i prezir prema svemu što je učeno. Po definiciji Anti-intelektualizam je neprijateljstvo i nepoverenje prema intelektu, intelektualcima i intelektualizmu, koji se obično izražava kroz negaciju  obrazovanja i filozofije, te odbacivanje umetnosti, književnosti i nauke kao nepraktičnih i čak prezrenim ljudskim delatnostima.  

Odakle potiče toliki animozitet prema obrazovanju i obrazovanim ljudima? Ova pojava je direktna posledica decenija vladavine komunizma I  kasnije neokomunizma oličenim u političkoj eliti koja vodi Srbiju ( I ostale zemlje bivše Jugoslavije) a direktni je politički naslednik perethodnog sistema.

Kada su došli na vlast komunisti su prvo pobili intelektualce jer  Intelektualci misle., pitaju , dovode u pitanje. Zato je bolje da ih bude što manje, a ako već treba da ih bude, onda ih treba oblikovati da misle onako kako to odgovara vlasti. Zato su se u tom sistemu razvijale prirodne i tehničke nauke, a društvene i humanističke bile su pod strogom kontrolom. Ceo sistem je bio postavljen tako da bude što manje obrazovanih, jer je neobrazovanima lakše manipulisati.

Progon intelektualaca nikada nije zapravo prestao. Nakon što su komunisti pobili elitu prethodnog sistema bilo im je potrebno da na brzinu stvore nove kadrove od nepismenih seljaka koji su se odrekli vere i skrupula, i koji su žudeli za tim da postanu nova vladalačka kasta. Komunisti su još do osamdesetih godina kao glavni pedigre u karakteristikama svoga članstva isticali poreklo iz «radničko-seljačke» porodice. Pojam građanstva je još tada bio pojam dekadencije. Govori su počinjali rečenicom :’’ radnici, seljaci I poštena inteligencija’’ jer je po komunistima inteligencija po prirodi svog postojanja nepoštena. Čak I novostvorena , komunistička inteligencija je bila pod stalnim pritiskom I progonom I stalno držana na ‘’kratkom lancu’’.

Komunizam je doneo kolektivizam I ‘’jednakost’’ , što je dovelo do  sravnjivanja struke na nivo nestručnosti,  ukidanja svih građanskih statusnih kriterijuma,te ukidanja građanske etike. Neobrazovan čovek je po automatizmu sistema mogao imati status koji se na Zapadu dugo i teško stiče izuzetnom stručnošću I velikim zalaganjem. Sve je obezvređeno da bi se vrijedni osjećali bezvrijednima a nestručni , lenji , glupi I neobrazovani osećali važnima. Pod parolom jednakosti, nevredno uvijek satire vredno. Pod parolom jednakosti primitivizam satire svaku etiku i dostojanstvo. Komunizam  su u ime jednakosti uništava sve što je darovito, da bi bilo isto i slično nedarovitom, sve mudro, da bi zavladala glupost, svaki intelekt, da bi harao antiintelektualizam. Ideja jednakosti shvaćena u primitivnom umu je stravična destrukcija svega što odudara od njegovih skučenih kriterijuma. U tom sistemu ‘’jednakosti’’ svako je imao prava da kritikuje I ocejuje rad nekog drugog , čak I je potpuni laik u toj delatnosti pa smo imali slučajeve da čistačice ocenjuju rad lekara I odlučuju hoće li I kada recimo lekar specijalista dobiti stan ili kakav je kvalitet njegovog rada.

Komunizam se slomio početkom devedestih ali vrednosti decenijama usadjvane u svest ljudi, negativna selekcija I način posmatranja stvarnosti I vidjenje sebe u istoj su nastavili ne samo da postoje pod paravanom demokratije već su dosegli nove, po društvo još pogubnije visine. Nepismenom primitivcu iz komunizma, od kojeg je uravnilovka stvorila značajnog funkcionera ili direktora, demokratski sistem davao je dodatnu dimenziju svemoći. Demokratija je pogrešno shvaćena po načelu snalažljivosti i prevaranstva, što je izravni odraz komunističkog formalizma i komitetskog skorojevićevstva! Demokratija je donela potpuni nedostatk stručne i profesionalne svesti I   potpuni gubitak osećaja za opšte dobro. Zaglupljivanje naroda I izraziti otpor obrazovanju se nastavio u do tada nevidjenim razmerama. Potpuna erozija svih moralnih I etičkih normi je dostigla svoj vrhunac ,urušavanje apsolutno svih društvenih institucija I zamena pozitivnih vrednosti negativnim je ono što karakteriše današnje društvo. Ono što je nekada bilo sramota danas je poželjno I cenjeno. Poštuje se bezobrazluk, primitivizam, lopovluk, nasilje … najniži porivi su danas jedina ideja vodilja prosečnog čoveka.

Kakve sve ovo veze ima sa bavljenjem kineskim borilačkim veštinama? Sport je jedna od prvih grana ljudske delatnosti koja dolazi na udar društvene krize I jasan pokazatelj stanja u društvu. Ako se vratimo malo u prošlost možemo videti da su Japanske veštine poput Djudoa I Karatea u Srbiju doneli intelektualci I za dugo vremena Srpski Karate I Djudo su bili izuzetno kvalitetni u svetskim okvirima. Lekari, doktori nauka, pravnici , ekonomisti…to su bile prve generacije onih koji su doneli I veštine prenosili drugima. Sportisti sa naših prostora se gotovo nikada nisu vratili bez medalje sa najjačih medjunarodnih takmičenja. Ovo je takodje posledica upliva I kontrole Japana kao države nad kvalitetom treninga sportova I veština koji se smatraju zaštitnim znakom države , njenim kulturnim I istorijskim nasledjem. Za Japan su djudo I karate postali najbolji izvozni artikal I najbolja reklamna kampanja koja ne prestaje decenijama I populariše Japan širom sveta. Mada je situacija daleko lošija danas nego pre par decenija Srpski Karate I Djudo su I dalje na visokom nivou mada ima zastranjivanja koja nekada nisu bila moguća.

Kada govorimo o Kung fuu na našim prostorima situacija je dijametralno drugačija.Ko su  ljudi koji su doneli Kung Fu u Srbiju?, Koja su njihova pravog zanimanja koje  prave stručne sposobnosti? U čemu su se oni ostvarili, dokazali ?. Veština, ako se tako može nazvati je preneta istinskoj deci komunizma I posledice toga osećamo danas I mala je šansa da se nešto na tom polju promeni .Stilovi koji su došli su bili slobodna interpretacija ljudi koji su te stilove bukvalno izmislili , pod jakim uticajem popularne kinematografije I očekivanjima zapadnog tržišta. Ti stilovi, čiji osnivači sa zvučnim titulama imaju od 6 meseci do godinu dana formalnog treninga I učenja su bili idealni za poltičku I socijalnu situaciju u Srbiji toga doba  a I danas . U to vreme u Kini je Kung Fu bio gotovo potpuno uništen a iznenadna popularnost istog je na svetlo dana iznela one najgore I najlošije koji su gladni novca I prestiža lagali, falsifikovali I uz put izmišljali svoje stilove.  Pravi kung fu je ostao u zapećku I nije mogao da se izbori sa poplavom ‘’grandmastera’’ koji su se odjednom pojavili I razmileli po čitvom svetu prodajući razblaženu I za široko tržište novorazvijenu veštinu a sve to praćeno populističkim pričama I teškom demagogijom. Pogledajmo profil ‘’majstora’’ kako treneri kung fua vole da budu oslovljavani. Ima li medju njima lekara, inžinjera, ekonomsta, pravnika? Ko je od njih sposoban da nauči I posle toga prenese detaljne I precizne kung fu teorije I metode treninga? Decenijama se Kung Fu u Srbiji svodio na jedan stil I jedan način treninga. Nikome nije padalo na pamet da postavlja ikakva pitanja jer su ‘’viši’’ autoriteti izrekli apsolutnu I nerpikosnovenu istinu a kad čovek ima sve odgovore nema potrebe da istražuje. Dovoditi u pitanje ‘’autoritete’’ je tabu, I može samo loše da se završi po onoga ko pitanja postavlja. Nivo veštine I stanja svesti u Srpskom kung fuu najbolje oslikava čuveno pitanje postavljano pripadnicima drugog stila:’’Kako ćeš da se odbraniš niskim tan saom od udarca u glavu’’, jer je naravno najlogičnija stvar da čovek brani stomak dok ga neko udara u glavu , eto o takvom nivou razmišljanja mi govorimo ovde.

Na kraju je neko počeo da istražuje I postavlja pitanja. Taj neko je dočekan na nož , pogrdno nazivan ‘’filozofom’’ uz obavezne savete da je ‘’bolje da vežba nego da se obrazuje’’. Osećajući da im je sistem uzdrman ‘’majstori’’ I njihovi sledbenici su dali sve od sebe da to spreče. U sistemu koji svakom nekompetentnom omogućava da procjenjuje vašu sposobnost i stručnost, i da njegov nastup ima snagu prividne kompetencije jer su svi na jednakom nivou neznanja inteligentan čovek se oseća ugušeno i teskobno. Kad primitivni čovjek koji se dokopao nekakve funkcije ili zvanja koje mu makar prividno omogućava jednakost s onima kojima je nejednak,on neće birati sredsva da svoj položaj održi. Ovakvo društvo  je smrt za darovite I to ne samo u sportu već u svim aspektima života I rada, on je racionalizirana zloba inferiornih pretvorena u sistem . Tu nema napretka, caruje glupost i sitničavost, gubi se energija na besmislene ili sporedne stvari. Kung Fu treninzi se pretvaraju u časove indoktrinacije gde se besomučno šire najodvratnije laži o svakome ko makar I malo ide protiv ustaljenog sistema I hijerarhije. Naredovanje u veštini se ne  dogadja po osnovu vremena vežbanja I stečenog znanja i sposobnosti već po ključu podobnosti i odanosti treneru. Ono što je interesantno je da poslovično posvadjani razni klubovi I ‘’majstori’’ kao po komandi se ujedinjuju u borbi protiv bilo čega novog, protiv bilo koje informacije koja baca drugačije svetlo na ono što oni prezentuju javnosti. Kao u doba najgore diktature kada su se politčki protivnici ubjali ili u najboljem slučaju izvrgavali ruglu I svim vrstama društvenog pritiska I danas se vode čitave kampanje protiv pojedinaca koji imaju drugačiji stav I zalažu se za obrazovanje I slobodan protok informacija.  

I dok se u svetu protok I razmena informacija smatraju pozitivnim a obrazovanje je nepohodno za bilo koju delatnost u našem kung fuu je potpuno suprotno. Obrazovanje se smatra hendikepom a intelektualci nesposobobnim za bavljenje kung fuom???!!! Bivajući isključivi domen nepismenih I primitivnih decenijama veoma je teško uneti bilo kakve promene u vidjenje I način treninga kung fua jer oni koji su imali monopol na svaki način pokušavaju da svoju poziciju održe ne birajući sredstva I nemajući nikakvih moralnih ni etičkih kočnica. Suočeni sa novim informacijama koje jednostavno nisu u stanju da razumeju ‘’majstori’’ daju sve od sebe da spreče širenje tih informacija. Kada nova , njima nepoznata znanja ipak isplivaju na površinu oni pribegavaju proverenom receptu svih totalitarnih sistema , diskreditovanju ličnosti koja novo znanje donosi.  Čine sve da spreče dolazak novih informacija I znanje demagoški menjaju za propagandu. Oslanjaju se na autoritet ličnosti (koji je uglavnom zasnovan na lažima I falsifikatima) umesto da se oslanjaju na validne I naučno proverene činjenice. Informacije se pojednostavljuju I banalizuju a vežbači infantilizuju do krajnjih granca jer je infantilnim ličnostima izuzetno lako manipulisati. Čini se sve da se isključi logika I analitički pristup vežbanju. Očigledne logičke greške I prosto rečeno gluposti postaju kamen temeljac stilova u koje se umesto provere veruje. Vera je izuzetno značajan mehanizam u kung fuu u nas jer vera ne treba proveru niti uporište u realnosti I činjenicama. Vera je takodje odličan mehanizam koji se suprotstavlja znanju I činjenicama jer bez obzira kavi se dokazi prezentuju osoba koja veruje drugačije jednostavno takve dokaze neće prihvatiti.

Toliki otpor obrazovanju I intelektualcima potiče iz straha da ako pravi kung fu doje u Srbiju ‘’majstori’’ će jednostavno biti postavljeni na mesto koje im zapravo pripada po količini znanja koje poseduju. Na kraju treba reći da je Kung Fu tokom čitave svoje istorije bio I danas ostao veština intelektualaca I da će se vremenom I to dovesti u red I u našoj zemlji.