Jedno od svega dva Ving Čun oružija i najverovatnije poslednji deo sistema koji je još uvek tajna za većinu majstora veštine, čak i za mnoga ''poznate imena'', mnoge veoma postovane grandmastere. Taj deo sistema je duga motka koju mnogi ''zmajeva''.
Duga motka oružije je karakteristično za gotovo sve stilove in delte ''Biserne reke'' in Gunagdonga. S' obizirom da je sredinom 19 veka glavni ,zapravo gotovo jedini način saobraćaja bio potovanjem brodovima sa ravnim dnom koji su koristili više nego razgranatu mrežu kanla delte Biserne reke. Glavni način pokretanja i upravljanja brodovima je bio upotreba motki dugih izmedju 2,5 do preko 3 metra. Upravo je iz potrebe da brodovi prelaze duge rute koje zahtevaju nekoliko dana putovanja a koje su veoma naporne za posadu razvijena posebna struktura tela i korišćenja motki kako bi fizički izdržali dug fizički napor sa jedne strane i naravno da u taj sistem ukomponuju način za održavanje ravnoteže nepohodan na brodovima koji se stalno ljuljaju. Iz tog sistema upravljanja brodovima se razvila borilačka upotreba motke koja se uglavnom svodila na sprecavanje drugih plovila da pridju blizu kako bi napadači mogli da se ukrcaju i naravno na tehnike sprečavaja prelaska sa broda na brod. Duga motka je oružije nastalo iz nužde sa veoma ograničenom upotrebom u veoma specifičnim uslovima. Nikada nije bila primarno oružije ni jednog stila mada je sastavni deo sistema gotovo svih stila iz Guangdong provincije. Previše duga , preteška i spora za svakodnevno primarno oružije nakon što je Ving Čun napusto brodove crvene opere trening motkom je zapostavljen i mnogi važni aspekti su zaboravljeni.
Danas se motka po pravilu uči na kraju obuke, kao kruna i najviši nivo Ving Čuna. Sa druge strane, u vreme kada se veština još uvek vežbla u okivrima trupe opere koja je živel na brodovima, ljudi su prvo učili motku i godinama radili na istoj pre nego što bi počeli sa treningom Ving Čuna. Ovo naravno nije bila posledica nekakov posebog režima trening već načina života, oni koji su živeli na brodovima su morali te iste brodove i da pokreću i upravljaju njima tako da je rad sa motkom bio svakodnevni posao.
Kada je veština napustila okvire brodova rad sa motkom više nije bio potreban pa je i trening bio zapostavljen mnoge veoma važne stvari zaboravljene. I dok su Vig Čun noževi i van okvira brodova imali realnu upotrebnu vrednost ( i danas je vežbanje nožem jedna od najzačajnijih stvari za samoodbranu) , motka dužine 2,5 metra nije imala nikavu relanu borbenu vrednost, jednostavno to oružije je previše teško , previše dugo i bez metalnih oštrih delova za bilo kakvu upotrebu. Motka je u većini stilova postala deo folklora deo nasledja koji se čuva u sistemu kako bi se spasio od zaborava .
Ključni elementi su u mnogim stilovima prosto zaboravljeni i akcenat u vežbanju se stavlja na pogrešne stvari, insistra se na formi i na nekakvim drilovima za refleske koji su slični či sao vežbanju. Naravno ,mnogo je polemika koja je forma ''originalna'' i bolja i kako se pojedini pokreti rade , pod kojim uglovima itd. Male razlike se proglašavaju ogromnim greškama i druga strana optužuje za neznaje. U suštini oni koji učestvuju u ovakvim raspravma imaju veoma malo pravog znaja. Forma sama po sebi , kao koreografija pokreta nije bitna ni malo. Duga motka po svojoj prirodi ne dozvoljava mnogo pokreta , svega nekoliko i po kom redosledu se rade nema nikavog uticaja na kvalitet vežbaja.
Mnogi motku koriste kao način razvijanjanja snage , te biraju teže motke i rade vrlo enegično ulažući dosta fizičke snage u trening ,verujući da na ovaj način razvijaju mišiće na način koji je najprikladniji Ving Čunu. Na ovaj način se zaista može razviti deo fizičke snage , ali nema nikakve veze sa Ving Čunom.
Navedeni načini su široko rasprotanjeni i gotovo 99% Ving Čun vežbača radi tako. Ovakvo vežbanje možda može da ima nekog uticaja na bolje mlaćenje gloginja, jer upravo tako izgleda ali na Ving Čun nema ama baš nikakvog uticaja.
Rad sa motkom kao i sa bilo kojim drugim delom Ving Čun sistema potrebno poznavati telesnu strukturu. Još i više jer Ving Čun struktura zapravo potiče iz rada sa motkom. Osnovni pokreti se mnogu u nekim detaljima razlikovati od stila do stila ali najvažnije je da se pokreti izvode sa potpunom strukturom. Na ovaj način se razvija struktura , ''otvaraju '' se zglobovi i jača se saga udarca. Ono što je takodje izuzetno bito , zapravo najvažnije je da se svaki pokret izvede iz strukture. kod rada sa motkom struktura nije statična kao u prve dve forme , niti se narušava kao u trećoj formi već je fluidna ,dinamična , menja se za svaki sledeći a opet ostaje ispravna. Ovo se dešava zbog toga što postoji 12( ili čak i više , zavisi kako se pojedini pokretu tumače) različitih načina generisanja sile od kojih su 6 kružnih a 6 su linearni.
Ovoliki broj različitih načina generisaja energije je uslovljen dužinom samog oružija i njegovom težinom. U vreme kada je motka korišćena kao oružije na gotovo dnevnoj bazi ovi načini generisanja sile su bili neophodni kako bi obezbedili dovoljno jak udarac koji bi ili završio borbu ili izbacio protivnika iz ravnoteže dovoljno da može da se izvede nov napad. Kako duga motka jeste samo to, motka , bez metalnih oštrih delova koji lako nanose povrede , energija koja se generiše je morala da bude usmerena na jednu tačku , da stvori dovoljno traume da čak i ako se blokira povredi ruke protivnika od siline tog udarca. Tek sa ovakvim , potpunim vežbanjem , drilovi osetljivosti i refleksa imaju pun smisao i potpunu vrednost, bez toga samo razvijaju pogrešne atribute vežbača.
Danas , znati i vežbati motku na originalni način, sa potpunom strukturom i genrisanjem sile pomaže Ving Čun vežbaču da popravi svoju veštinu gotovo svim aspektima stila , te takodje stekne neke nove navike i dobije proširenu i bolju perspektivu na koje sve načine može da upotrebi svoje telo u borbi.
Motka može da bude gotovo univerzalno pomagalo za razvoj apsolutno svega neophodnog u Ving Čunu samo ako se radi potpuno pravilno.
Нема коментара:
Постави коментар