Iste priče , drugi stilovi

Svaki istočni stil borenja ima svoju ''istoriju'' . Sve te ''istorije'' su neverovatno slične , kao da govore o jednoj ličnosti a ne stotinama različitih osoba. Postoji nekoliko obrazaca koji se često pojavljuju u tim nazovi istorijama i često se koriste zajedno.

1. Majstor je bio slabog zdravlja kao dete, često od neke , za to vreme , neizlečive bolesti ( obično tuberkuloze),te se vežbajem kung fua ne samo izlečio već postao najbolji borac svoga vremena. Ovaj obrazac se može naći u mnogim Tai Či ''istorijama'' o raznim poznatim majstorima, u biografiji osnivača Yi Čuana , Ving Čun legendama , karate istorijama itd. Ovaj obrazac je široko poznat i van borilačkih veština kada se želi pokazati kolika je snaga volje i nekog datog sistema vežbanja, lečenja , religije itd.

2. Majstor je obično poticao iz siromašne porodice te nije mogao da uči borilačke veštine već je morao na neki način da zadivi svoga učiteljia koji ih kasnije učio za džabe. Ovu priču nalazimo u Ving Čunu, Tai Či Čuanu, Baji quanu, karateu da pomenemo samo neke od najpoznatijih

3. Učenik je tajno posmatrao majstora te kada ga majstor otkrije , takodje otkrije koliko je špijun talentovan i biva primljen za učenika. Postoji čak i detalj da učenik gleda kroz rupu na tarabi i ponavlja se nekoliko puta, recimo u Ving Čunu i Tai Či Čuanu i mogim drugim stilovima.

4. Majstor je imao stotine borbi i ni jednu nikda nije izgubio , mnoge od ovih borbi su bile na život i smrt. Ovo je ključna tačka mnogih borilačkih veština jer se mnogi kriju iza velikih imena iz prošlosti koji su navodno imali veliki broj borbi.

5. Majstor je posmatrao borbe životinja i to mu je dalo inspiraciju za kreiranje savršenog stila borenja.

6. Osnivač stila je bio član neke tajne organizacije koja se borila protiv Manču dinastije, ovo je karakteristično za stilove sa juga Kine.

7. Majstor je mogao posedovao neke veštine koje su van mogućnosti ljudskih telesnih potencijala

8. Majstor je bio savršenoh karaktera , filtrantrop, pomagao gladne i bolesne i borio se za pravdu.

Pogledajmo ove priče kroz prizmu realnosti.

1. Tuberkuloza je pre pojave antibiotika bila smrtonosna, kung fu trening , čak i najblaži , nikako nije sredsvo kojim se mogu izlečiti bakterijske infekcije. Kung fu takodje nije sredstvo lečenja drugih oboljenja. I zar nije čudno da se baš toliki broj osnivača stilova izlečio kung fuom dok su ostali umirali u masama? Ove priče se ubacuju u biografije starih mastora kako bi ilustrovale njihovu snagu volje i čudesna svojstva kung fua kojim su se bavili a zapravo nemaju nikakvu osnovu u realnosti.

2. Majstor potiče iz siromašne porodice. Ova priča ima veliki značaj u kineskoj kulturi jer ilustruje ogromnu snagu volje i želju za vežbanjem. Učenje kung fua je bilo veoma skupo i potpuno nedostupno nižim socijalnim slojevima. Obično masjtor koji je siromašan mora da učini neki podvig kojim bi zadivio svog učitelja koji bi ga primio ne samo za učenika već obično i za naslednika. Ovo je tipična tema iz kineskih kung fu novela koje su bile popularne tokom republikanskog perioda i obično nemaju nikakve veze sa realnošću.

3. Tajno posmatranje treninga. Ova se priča obično nadovezuje na prethodnu gde siromašni studet bukvalno ''krade'' veštinu ali biva uhvaćen. Nakon što demonstrira izuzetnu snagu i veštinu i obično pobedi sve redovne učenike biva priljmen u školu. Ovo je još jedan od popularnih zapeta iz kung fu novela i naravno nema veze sa realnošću. U stvarnom životu špijun bi uglavnom bio prempalćen toliko da bi kasije umro ili ostao invalid.Postojalo je veliko rivalstvo medju školama i masovne tuče su bile uobičajene , bilo je i špijuniranja a špijuni koji su uhvaćeni bi teško platili za svoje aktivnosti.

4. Stotine borbi. U glavnom nema nikakvih dokaza da su veliki majstori imali ikakvih borbi a stotine su svakako ogromno preuveličavanje. Ako je svaki majstor , svakog stila pobedio sve ostale ko je onda gubio te borbe? Postoji još jedna stvar koja se retko govori a to je telesna gradja tih majstora. Na primer Yang Lučan , osnivač Yang Tai Čija je bio ogroman , visok preko 180 cm i težak preko 90 kg , bio je izuzetno jak jer je dizao tegove. Prosečan kinez toga doba je bio visok oko 160 cm i težak oko 50 do 55 kg. Dakle Yang Lučan je bio duplo veći od većine ljudi toga doba, naravno da je njegov Tai Ći bio efikasan. On je lako mogao da savlada nekoliko protivnika od jednom , kao što odrastao čovek može da lako izadje na kraj sa nkoliko nedoraslih dečaka. Isti je slučaj sa Dog Haičuanom, osnvačem Ba Gua stila o je bio još krupniji od Yang Lučana a Čen Vah Šun, majstor Ving Čuna je takodje bio u njihovoj kategoriji. Ti ljudi su bili toliko krupni za svoje vreme da i  kung fu nije ni trebao. Stotine borbi su glupost, ni danas profesionalni borci nemaju stotine borbi a sa nivoom medicine u prošlim vremenima priča o tolikom broju borbi a svi pomrli u dubokoj starosti i bez velikih zdravstvenih problema jasno govori da ako su i mali koju tuču to nije moglo da bide više par i svakako ne nekih ozbiljnih borbi.

5. Posmatranje životinja . Ovo je takodje popularna tema iz kung fu novela koja je našla put do kung fu'' istorija''. Tai Ći, Beli Ždral, Ving Čun imaju gotovo identičnu priču o nastanku stila. Popularne novele su takodje dale ideje za formiranje stilova poput bogomoljke , majmuna itd koji su pojavili u vreme kada je popularnost kung fu prica bila na vrhuncu.

6. Većina stilova sa juga Kine svoje poreklo traži u tajnm organizacijama koje su se navodno borile protiv mongolskih zavojevača. Istina je da su tajne organizacije bile kriminalne grupe koje su se bavile svime samo ne borbom za slobodu. Ove priče pored toga što pokušavaju da daju na istorijskom i tehničkom značaju južnih stilova daju i notu patriotizma

7. Kako bi svom stilu i osnovsču dali a značaju, često se majstorima iz prošlosti pripisuju nadljudske osobine. Jip Man je lomio pištolje prstima, neki su mogli da skoče na sprat kuće itd. Bilo je jakih i utreniranih ljudi alise zaista mnogo preteruje. Da li je neko mogao da prstima probije vrata od kuće? To zavisi od kuće, vrata bogataških kuća od jakog drveta nisu baš bila pogodna za takve egzibicije, vrata siromašnih ljudi pravljena od bambusa i trske i nisu neki izazov za bilo koga. Takodje postoje priče da su neki majstori mogli da laktom naprave rupu na zidu od cigala, i to je tačno , na zidu od nepečene cigle koje su vezane samo blatom a ne cementom, to i danas nije neki izazov malo krupnije ljude. Skakanje na sprat ili krov kuće i nije neki podvig jer su stare kineske kuće u najvišem delu visoke 2 do 2.5 metra  a obodi krova od 1,5 do 1,70, na takav krov poresčni košarkaš može da skoči bez problema. Dakle neke stvari iako su tačne , nisu baš onakve kakve se čine na prvi pogled a ostalu su prosto bajke i preterivanja bez mere.

8. ''O pokojniku sve najlepše'' a ako je pokojnik osnivač stila onda mu se piše biografija koje se ni jedan svetac ne bi postideo. Uglavnom su te priče sasvim suprotne. Recimo Jip Man je bio kockar i narkoman i nije brinuo ni za koga sem za sebe. Wong Fei Hung je opisan kao neprikosnoveni borac za pravdu besprekornog karaktera, najpoznatiji heroj Kine novog doba. U stvarnosti je bio kockar , jako loše se odnosio prema svojim ženama (imao ih je više u isto vreme) a što se borbi protiv nepravde tiče , jednom se zamerio nekoj lokalnoj bandi u Hong Kogu pa su mu ubili najstarijeg sina i više nije bilo nikakvih borbi. Kakav je ko čovek nema nikakve beze sa kvalitetom kung fu ali iz marketinških razloga , kako bi se privukli nezreli i nesigurni ljudi pravi se kult ličnosti i od nekog majstora iz prošlosti se pravi svetac koji se prosto takav mora poštovati.

Kao što vidimo , gotovo svi stilovi imaju skoro identične ''istorije''. Pitanje je kako je to moguće i koja je zaista istinita. Mislite o tome dok verujete da je istorija baš vašeg stila potpuno istinita i ispravna

Istina o Či gongu

Ći gong je 5000 godina stara disciplina čiji je cilj poboljšanje i očuvanje zdravlja, tako kažu praktikanti ove discipline široko raspostranjene u Kini. Sa druge strane Ći gong kakvog ga danas znamo nije postojao pre 1950.godine niti je termin Ći gong postojao pre tog perioda. Na žalost Ći gong nema nikakve veze sa zdravljem ali ima sve veze sa komunističkom politikom Kine u periodu nakon gradjanskog rata.

Komunistička partija Kine na čelu sa Mao Ce Tungom je izašla kao pobednik iz dugogodišnjeg gradjanskog rata i odmah uspostavila diktaturu. Kina je nakon više od decenije neprestanog ratovanja ostala opustošena, siromašna, nerazvijena i u potpunom insitcuionlnom haosu. Kao i svi komunstički režimi i Kineski se prvo obračunao sa predratnom intelgencijom kao i svima ostalima koji su mogli da predstavljaju bilo kakvu pretnju novom režimu. Medju progonjenima su bili i lekari, te oni koji nisu uspeli da se spasu begstvom su uglavnom bili ubijeni ili poslani na dugogodšnje robije gde su uglavnom umirali. U pokušaju da definiše sebe kao komunistčku državu lekari ( u Kini nazivani lekari ’’zapadne’’ medicine) su bili proglašeni kao sledbenici imerijalizma i kapitalizma i tretirani kao izdajnici. Sa erozijom medicinske nauke otvorila se prilika za praktikovanje narodnih metoda lečenja. Suočeni sa porblemom zdravstvene zaštite koju su morali da obezbede narodu, a nemajući gotovo nikakvog medicniskog kadra, komunisti su se okrenuli narodnim metodama lečenja jer ti metodi nisu zahtevali nikakvu posebnu obuku a posebno nisu zahtevali razvijenu farmakologiju jer su se bazirali na onome što je bilo široko dostupno( biljke, delovi tela životinja, minerali, insekti, žabe, zmije, gušteri, fosili itd).

Godine 1954. Mao Ce Tung sa ostalim vodjama komunističke partije naredio je razvoj ’’Domovinskog medicinskog nasledja’’ (Zuguo yixue yichan 祖國醫學遺產) sa ciljem da objedini i stavi pod kontrolu apsolutno sve narodne metode lečenja i očuvanja zdravlja. Organizvana je kampanja pod sloganom ’’izučavaj i razvijaj domovinsku medicinu’’ heritage’ (jicheng yu fazhan zuguo yixue yichan 繼承與發展祖國醫學遺產) a od samog Mao Ce Tunga je došla parola ’’ zapadna medicina treba da uči od kineske medicine’’. Ovo je dovelo do situacije da praktikanti ’’tradicionalne medicine’’ budu zaposleni u bolnicama i nazivani doktorima te osnivanje tzv. istraživačkih institucija.

Sa razvojem ’’domovinskog medicinskog nasledja’’ mnogi sistemi vežbanja su se raširili po Kini i bili predstavljeni narodu kao medicinski tretmani. Reevaluacija’’ tradicionalne medicine ’’  od strane vlasti je bila široko rasprostranjena i korišćena u propagandne svrhe. Lu Zhijun 鲁之俊 (1911–99),šef kineske akademije tradicionalne medicine (Zhongguo zhongyi kexueyuan 中國中醫科學院) je recimo poznat po izjavama, ’’Naša zemlja je prva koja je napravila istraživanja i dostignuć u medicni’’ ili ’’ naša zemlja je prva koja je sintetisala lekove’’ misleći na ’’tradicionalnu medicinu’’

Kao posledica ove kampanje prakse iz Taoizma i Budizma su takodje ukljune u sistem ’’tradicionalne’’ medicine. Osoba odgovrna za ovo je Liu Guizhen. On je bio državni funkcioner I po njgovim rečima je 1948 godine oboleo od ulcera I tuberkuoze ( ne postoji dokumentacija o dijagnozi I toku lečenja) I nakon neuspešne terapije se povukao u svoje rodno selo I tamo od nekog starca naučio Neiyanggong ,fromu tradicionalnog taoističkog metoda održavanja zdravlja.Nakon samo tri meseca je potpuo ozdravio I svoje iskustvo podelio sa vlastima koje ga zaposlilo u lokalnoj bolnici I tamo je navodno ostvario zadivljuće rezultate. Ovim je privukao pažnju medicinskog odseka Hebei provincije  i 1953 Neiyanggong postaje deo ‘’ domovinskog medicinskog naslejda’’. Sa podrskom medicinskog odseka Liu otvara ‘’radnički sanatorijum’’.  Godine 1954  osniva se u gradu Tangšan prva Ći gong organizacija pod imenom Tangšan Ći gong sanatorijum. Ovaj sanatorijum je bio krucijalno mesto za razmenu I širenje Ći gonga u Kini I takodje je mesto gde je termin Ći gong prvi put upotrebljen. Ubrzo su počeli da dolaze pacijenti iz Pekinga a Liu je išao dva puta godišnje u glavni grad da podnese izveštaj  svom radu ministarstvu zdravlja.

Tangšan medicinski odsek počeo je 1954.godine da dovodi doktore ‘’zapadne’’ medicine kako bi se upoznali sa praksom Ći gonga kao deo kampanje ‘’zapadna medicina mora da uči od kineske medicine’’, I ti lekari su obavezni da tu praksu rašire kroz svoje ordinacije. U maju 1955.godine dodatni tromesečni kurs sa ogromnim brojem lekara iz čitave Kine je organizovan I ti lekari su ponovo bili obavezni da Ći gong rašire kroz svoje ordinacije.

Li je napisao nekoliko radova o postavljanju modela istraživanja I rada u domenu tradicionalne medicine koji su postali obavezna literature za zdravstvene radnike u Kini. U decembru 1955 Tangšan sanatorijum je nagradjen od strane centralne vlasti I na organizovanoj ceremoniji dodele nagrade je naglašeno koliko je njihov rad značajan u domenu ‘’ domovinskog medicinskog nasledja’’. Ovo je bio presudan I poslednji korak u opšte nacionalnom priznavanju Ći gonga.

Od ovog momenta počela je nacionalna institucionalizacija Ći gonga I počelo je redovno objavljivanje radova iz domena istraživanja Ći gonga.

Termin Ći gong je nastao 1954 godine kao termin koji će objediniti sve sisteme vežbanja koji su uključeni u praksu koju danas znamo kao Ći gong. Ti sistemi uključuju masažu , vežbe istezanja I gimnastiku, narodne forme fizikalne terapije I tretiranje preloma kostiju I dislokacije zglobova te ezoterične I medititavine prakse Taoizma I Budizma. Sve ove različite prakse koje nemaju ničeg zajedničkog su vremenom uključene I danas se podrazumevaju kao deo Ći gonga, što do 1954.godine nisu bili. Termin Ći se koristi u ‘’zapadnoj ‘’ medicni I zapravo znači kiseonik dok u taoističkoj praksi predstvalja primodijalnu prirodnu silu. Pre 1954 .godine termin Ći gong nije postojao. U borilačkim veštinama se koristion termin Lianći  (練氣) u buvalnom prevodu , rafinisianje Ćija i predstavlja biomehaničku efikasnost u izvodjenju borilačkih tehnika. U taoizmu se koristio termin Jangći (養) što bukvalno znači ‘’hraniti ili odgajati ći’’ I označava praksu povećanja I kutivacije primodijalne životne sile u cilju produženja života i dostizianja besmrtnosti. Ovi termini imaju potpuno drugačije značenje od termina Ći gong. Ovaj termin je omogućio raznorodnim metodama treninga pokupljenim sa raznih strana da budu predstavljni kao medicinska praksa , preventiva itd. Sa pojavom termina Ći gong pojavio se i termin ći gong terapija koji potpuno pogrešan i ne odgovra stvarnosti ali je danas široko prihvaćen.

Sa prihvatanjem taoističkih i budističkih metoda vežbanja došlo je do promene termiologije i revizije istorije. Svi ’’zastareli’’ termini koji su podsećali na nazadnu, feudalnu,primitvnu praksu su promenjeni i zamenjeni novim terminima koji zvuče ’’naučno’’. Komunistička vlast nije mogla da dozvoli sebi ikakvu vezu sa religijom ili ezoterijom. Takodje , pod komunističkom prolom da je ’’radni narod gospodar istorije’’ a u cilju podizanja nacionalnog ponosa ’’istorija’’ Ći gonga je smeštena u dalkeu prošlost gde se svaki trag bilo kakvog fizičkog vežbanja u cilju održanja zdravlja naziva Ći gongom , što je notorna glupost. Efekat lake gimnastike na zdravlje je poznat svim starim civilizacijama, nije eksluzivno otkriće drevnih Kineza i nema nikakve veze sa ći gongom. Imitiranje pokreta životinja u cilju razgibavanja i vežbe nije ći gong , nego razgibavanje i laka gimnastika.

Naravno, tokom vemena mnoge ’’studije’’ su obavljene u Kini koje dokazuju efikasnost Ćigonga. Veoma je čudno da su studije pokazale baš takve rezultate uzimjući u obzir kakva je politika Kine bila u to vreme. Najbolji pokazatelj efikasnosti ’’tradicionalne medicine’’ jeste prosečan životni vek Kineza koji je do skoro bio jedan od najkraćih u svetu i na nivou 19 veka. Tek sa povećanjem životnog standarda i konačnog uspostavljanja modrnog zdravstvenog sistema bazirnog na zvaničnoj medicinskoj nauci , tzv zapadnoj medicni, prosečan životni vek Kineza se povećao i približio zemljama sa sličnim standardom i zdravstvenom zaštitom.

Mnogo konfuzije unose navodne medciniske studije koje pokazuju efikasnost Ći gogna. Kao je Ći gong opšti pojam za veliki broj različitih metoda vežbanja dolazi do velike konfuzije. Naravno da će laka gimnastika da ima pozitivne efekte na neka oboljenja, to je zapravo ono što lekari u čitavom svetu preporučuju pacijentima od uspostvaljanja moderne medicinske nauke. Takodje masaža je dokazano korisna , to što neko stavi reč ’’Ći gong’’ ispred reči ’’masaža’’ pa imamo ći gog masažu ne znači da to masaža zaista jeste. Sa druge strane nema nikakvih dokaza da prakse koje dolaze iz taoizma imaju ikakve pozitivne efekte na prevenciju bolesti ili povećanja dužine života. Praktikanti ovih sistema vežbanja imaju isti prosečan životni vek i oboljevaju od različitih blesti u istom priocentu kao i opšta populacija.

Kao što vidimo , Ći gong je sociopolitički projekat komunističke partije Kine i nema nikakve veze sa zdravljem. Tužno je da veliki broj ljudi veruje u zaista agresivnu propagadu Kineske vlade i ljudi koji profitiraju na varanju ljudi sa zdravstvenim problemima. Savet je da se za svaki zdravstveni problem obratite medicinskom stručnjaku a ne kvazi isceliteljima i prodvacima čuda koja nemaju uporišta u nauci i dokazanu su lažna.

Pogrešna uverenja o kung fuu

Kao neko ko više godina živi , radi i vežba kung fu medju kinezima želim da ukažem na neka pogresna uverenja u vezi kung fua i kinewske kulture i Kineza uopšte . Često se mogu videti različite tvrdnje pisane i izrečene od ljudi koji ni po obrazovanju ni po iskustvu nisu kompetentni da govore o dalekom istoku i šire neistine i pogrešna uverenja stvarajući konfuziju a sve iz želje da sebe pretstave kao nekakve strucnjake ili se radi o prostom marketingu i ''navodjenju vode na svoju vodenicu'' .

Krenimo od tvrdnje da je Wing Chun najpoznatiji, najpopularniji  i najefikasniji stil kung fua u Kini . Ovo naravno tvrde praktičari Wing Chuna a strašno je daleko od istine . Najpoznatiji i najpopularniji stil kung fua u Kini je Tai Chi , zatim idu Ba Gua, Hsing Yi i neki drugi . Na jugu Kine najpopularniji stilovi su Hung Gar i Choy Lay Fut . Wing Chun čak ni u Fošanu nije bio posebno popularan i poznat sve do skoro , do otvaranja Kine prem svetu i filmova o Yip Manu . Wing Chun nikada nije bio najpopularniji čak ni u SAD ,Kanadi i Australiji . Wing Chun je bio najpopularniji i gotovo jedini stil samo u Evropi ali i to se polako menja . O efikasnosti govore ful kontakt takmičenja i o tome mora svako da donese svoj sud .

Pozabavimo se sada nekim ozbiljnijim stvarima . Mnogi tvrde da kung fu praktikuje meditaciju a neki idu tako daleko da miksuju i mantranje , učenje o čakrama i slične stvari u kung fu . KUNG FU NE PRAKTIKUJE MEDITACIJU , meditacija je aktivnost poreklom iz Indije i preko budizma je dosla u Kinu ali nikada nije postala deo kung fu sistema . Budisti koji praktikuju kung fu će praktikovati meditaciju ali taoisti , muslimani , hrišćani i ostali neće . Još jednom da ponovim , meditacija nije deo kung fua , o ostalim indijskim stvarima tipa čakri, prane , mantri da i ne govorim , ko to praktikuje i tome uči ljude je sektaš i mesto mu je u zatvoru .

Kung fu je filosofija . Netačno , kung fu nije filosofija već aktivnost koja izmedju ostalog baštini i dostignuća klasične kineske filosofije i kulture uopšte i ima ih kao sastavni deo svog sistema vežbanja ali sam za sebe se ne može nazvati filosofijom .Evropljani će kao sastavni deo svog kung fua imati sopstvenu filosofiju i kulturu , muslimani sa bliskog istoka će ukomponovati islam i  svoj način života . Oni koji traže nekakvu dublju mudrost u kung fu praksi će ostati razočarani jer kung fu praksa je upravo to, praksa i samo kroz vežbanje se može doći do cilja a cilj je za svakog individualan i svako će postaviti sopstvene ciljeve , svesno ili nesvesno . Još jednom , kung fu nije filosofska skola ipravac ili  misljenja 

Kung fu je put prosvetljenja. Ovo je najčešća pogrešna postavka o kung fu praksi . Kung fu nije religija , nikada nije bio niti će ikada biti . U Kini postoje stotine različitih religijskih pravaca od kojih najveći broj nema ''prosvetljenje '' i ''uzdizanje na više duhovne nivoe'' za cilj , ovo su zapravo ciljevi budizma a većina kineza nikako nisu budisti . Znamo da se kung fuom bave svi bez religijskih ograničenja i ogromnoj većini budistički ciljevi su strani i nepoznati. Zapravo , kung fu je u svojoj osnovi taoistički i konfucijanski i sa budizmom nema nikakve veze sem što pojedini budisti vežbaju kung fu . Dominantna crta klasične kineske filosofije nije preokupacija nalaženjem  istine o realnosti univerzuma i postojanja već se primarno bavi praktičnim pitanjima kako jedna individua treba da živi svoj život .Sa tog stanovišta , kung fu je pre metod , zapravo jedan od mnogih instrumenata osiguravanja sociopolitičkog mira i pravilnog poretka .Kung fu metod koji sadrži uputstva koja omogućavaju praktikantu da sagleda sebe kao ličnost i putem prakse učini sebe boljom osobom u onom svakodnevnom smislu , dakle u odnosima sa okruženjem , odnosu prema sebi samome i društvu i socijalnom i političkom poretku . Kung fu nikako nije nekakva metafizička praksa koja sluzi za duhovno uzdizanje i prelazak u više sfere postojanja ili sta već.

Zakletve u kung fu školama ne postoje , to je klasičan sektaški pristup vežbanju a poreklo vuče iz starih filmova koje govore o tajnim udruženjima koja su se borila protiv zavojevača . I dok su zakletve možda  imale nekog smisla pre 200 godina u tajnim društvima a i tada je bilo izdaja , prebega , prodaja informacija za novac i sl. , danas je to ordinarna glupost jer se zakletve u kung fu školama nikada i ponavljam nikada nisu polagale . Razmislite kome se kunete i zašto , posebno hrišćani kojima je zakletva bilo koje vrste zabranjena .

Istorija kung fua. Svaki stil ima svoju istoriju koja se oslanja na legende i ni jedna se ne može uzeti za ozbiljno. Tzv . istorije stilova nemaju za cilj da prezentuju istorijski validne činjenice , već da stilu daju prestiž a mlade praktikante inspirišu i daju im lekicje o moralu , samopožrtvovanju , predanosti i sl. Ko želi da zna pravu istoriju nekog stila mora da konsultuje vlaidnu istorijsku literaturu koaj je produkt naučnog istraživanja .

Ći Gong nije sastavni deo bilo kog kung fu stila. Do pada Ćing dinastije kung fu je bio čisto borilačka veština bez ikakvih drugih aspekata , kao recimo boks , rvanje , mačevanje itd. Tek u ranim 1920 tim dolazi do ubacivanja taoističkih učenja i ći gonga u kung fu i to je prvestveno delo jednog čoveka , Sun Lu Tanga koji je izvršio ogroman uticaj na takozvane meke ili unutrašnje veštine ,Tai Či ,Ba Gua i Hsing Zi kojih je i sam bio majstor. On je bio na čelu Goušu akademije , vladine organizacije za popularizaciju i širenje kung fua u Kini u periodu republike i ima je svu mogući podršku i potrebnu logistiku da svoja učenja proširi. Tek u republikanskom periodu neki stilovi stavljaju akcenat a ''unutrašnji'' trening i tvrde da su kompletni unutrašnji , naravno drevni i najbolji , stilovi koji ''kultivišu'' i povećavaju Ći , koji je inače nemoguće detektovati niti naučno dokazati a svi dosadašnji testovi su pokazali da su Či demonstracije čiste prevare. 

Kung fu je star 5000 godina. Nije , svi kung fu stilovi koji se vežbaju danas su nastali u periodu od 1850 do 1945 a dosta njih i nakon tog perioda. Kung fu kakvig ga danas znamo nije postojao pre 1850 godine.

Šuai Jiao je nastariji kung fu stil. Nije , Šuai Jiao u stvari znači rvanje i pre drugog svetskog rata su ga kinezi nazivali mongolsko rvanje a u severnoj Kini se postalo popularno tokom 1920 tih. Propaganda koja tvrdi da je ovo najstariji stil počinje polovinom 1970 tih.

Tai Či je nastao na Vudang planini pre 1000 godina. Netačno, Tai Či je nastao u selu Čen polovinom 19tog veka kada je dobio danas prepoznatljiv oblik poznat kao Čen Tai Či svi ostali stilovi su se razvili odatle uglavnom u periodu republike.

Vudang je centar ''unutrašnjih'' veština i sve one potiču odatle. Netačno, na Vudangu se kung fu nije vežbao do 1923 godine.

Šaolin manastir je mesto porekla većine kung fu stilova. Netačno , u Šaolinu se nije vežbao kung fu do ranih 1980tih a to što se vežba nije pravi kung fu nego moderni, takmičarski Vušu

Ći gong razvija borilačke atribute i povećava snagu i brzinu. Netačno, ne postoji ni jedan dokaz da takav trening ima ikakvog uticaja na borličke sposobnosti praktikanta.

Bambusova Lutka

Ving Čun bambusova lutka je jedna od najmanje poznatih pomagala u treningu i može se naći u svega nekoliko stilova. Juen Kai San je koristio ovu napravu ali danas njegovi naslednici ne koriste istu, nije jasno da li je stari majstor preneo tehnike korišćeja ove lutke svojim učenicima ili su uenici smatrali da je ova vrsta treninga suvišna. Danas se ova lutka može naći u Jiu Kai liniji Ving Čuna i kod pojedinih učitelja Čan Vah Šunove linije.

Bambusova lutka je vrlo jednostavna , sastoji se od debele drvele ploče postavljene vertikalno na zid u kojoj su probušene rupe na odredjenoj razdaljini kako bi se stavili bambusovi štapovi. Najmanji broj rupa za ’’ruke’’ je 9 dok nema ograničenja koliko naprava može da široka i visoka i koliko mesta ’’ruke’’ može biti naravljeno.

Poreklo bambusove lutke je nepoznato, ne zna se ni vreme kada je ubačena u sistem. Najraniji pomen ovog trening pomagala je vreme Juen Kai Sana za koga se puzdano zna da je koristio ovu napravu. Ostaje nepoznato da li je on sam osmislio i napravio ovu lutku ili je naučio od svojih učitelja. Nema istorijskih pomena ove lutke kod prethodne generacije majstora Ving Čuna. Leung Jan , Fok Bo Čeun , Fung Siu Čing , Lau Tiu Ven nisu koristili ovu lutku, ili se makar nije ostalo zableženo da li su je koristili.

Bambusova lutka je izuzeno dobro pomagalo u Ving Čun treningu. ’’Ruke’’ koje su napravljene od bambusa , a danas se koriste gumene ili plastične, su elastične i oponašaju ponašanje protivnikove ruke koja se pod silom blokiranja savija i naravno daje otpor. Izborom različitih materijala može se kontrolisati količina sile koju ’’ruke’’ oslobadjaju pri vežbanju. Klasična drvena lutka ima naravno drvene ruke koje nisu elastične i ne dozvoljavaju da se stekne potpuno realističan osećaj kontakta i pozicije ruku razviju u potpunosti. Tu na scenu stupa bambusova lutka koja ima prednost elastičnih ’’ruku’’ i daje relaističan osećaj kontakta i prefektno dopunjava trening na klasičnoj drvenoj lutki. Pored toga bambusova lutka je izuzetno pomagalo za vežbaje takozvanih ’’Trapping’’ tehnika. Elastične ruke nisu lake za kontrolu i lako ’’pobegnu’’ te je potrebno vežbanjem steći oseća za kontrolu.Ovo je naravno bolje vežbati kroz Či Sao ali u nedostatku partnera ova lutka je odlično pomagalo za razvoj osećaja kontrole i refleksa i često se naziva Či Sao lutka.  Pored toga bambusova lutka pruža mogućnost vežbanja sa različitim pozicijama i brojem ruku što je nemoguće kod klasične drvene lutke.

Ne postoji forma bambusove lutke već svaki učitelj prenosi svoj specifičan pristup vežbaju. Mora se priznati da je , na žalost, trening na ovom aparatu prilično nerazvijen. Autor ovog teksta je proveo čitavih 6 godina u sistematizaciji rada na ovom aparatu i razvio više od 300 različitih San Sik i ’’Trapping’’ formi/tehnika. To je za sada jedini sistmatski pristup rada sa bambusovom lutkom. Naravno ovo je samo najosnovnija baza za rad jer ova lutka ostavlja mnogo mesta za dalji razvoj i usavršavanje. 

Nezavisno od stila bambusova lutka može biti i jeste odlično pomagalo u Ving Čun treningu i bilo bi zaista dobro kada bi treneri ubacili ovu napravu svoje sisteme treninga te tako spasili bambusovu lutku od nestanka i zjačajno unapredili napredovanje kako svoje tako i svojih učenika.

Či Sao

Jedan od zaštitnih znakova Ving Čuna je Či Sao ili kako se to nespretno prevodi na srpski ''slpeljene ruke''. Postoji veliki broj različtih pristupa ovom metodu treninga i isto toliko teorija čemu on služi i kako se pravilno izvodi te koji je krajnji cilj Či Sao treninga. Svi ovi pristupi su podjednako ispravni ako se posmatraju kroz prizmu nastanka i razvoja  kao i pristupa treningu specifičnog stila u kome se rade. Ovaj tekst se neće baviti teorijom niti praksom Ći Sao treninga jer u svakom stilu je ta praksa i teorija različita. Svrha ovog teksta je da čitaoce upozna sa različitim tehničkim platformama slepljenih ruku koje se danas vežbaju u Ving Čunu.

Najpoznatiji i svakako stil sa najviše vežbača je Jip Manov stil. Ovaj stil, koji je sticajem okolnosti stekao plantarnu popularnost, gledan sa stanovišta svih postojećih stilova je najsiromšniji u tehničkom pogledu. Ovaj stil ima samo jednu platformu jednoručnog i jednu platformu dvoručnog či sao vežbanja. 

                                          

Na video klipu je prikazan klasičan jednoručni či sao Jip Manovog sistema koji je baziran na Tan sao Bong sao , Fuk sao platformi. Kroz ovu bazičnu patformu vežbač stiče osnove či sao vežbanja i lagano ubacuje još nekoliko pozicija ruku .

U starijim stilovima postoji više platformi jednoručnog Či sao vežbanja pored ovog koji postoji u Jip Mnaovom stilu. a sledecem snimku se može videti jedna od platformi jendoručnog či sao vežbanja koja se praktikuje u Pan Namovom stilu.

                                           

Na sledećem snimku imamo prikaz jednoručnog či sao drila iz Ving Čun stila iz Kulo (Golo, Gulao) sela koji je originalni Leung Janov stil . Ova platforma Či sao drila je identična nekim stilovima belog ždrala.

                                              

Pored ovih postoji još čitav niz različitih platformi jednoručnog čisao vežbanja kao Huen sao pčlatforma,  Tan-fuk platforma. Tan-Fuk-Pak platforma ili Tan-Fuk' Huen platforma i mnoge druge koje su karakteristične za različite stilove iz Kine, Tajvana, Singapura, Makaoa. Takodje postoji nekoliko verzija jednoručnog ukrštenog Či sao vežbanja. Jedan od primera je ukrešteni jednoručni či sao koji se vežba u  Kulo (Golo, Gulao) selu gde se očuvao originalni Leung Janov stil, ovaj či sao je gotovo identičan sa takivm metodama vežbanja u nekim stilovima Belog Ždrala.

                                          

Dvoručni či sao je srž vežbanja u mnogim stilovima i jedan od najznačajnijih delova sistema u svim stilovima Ving Čuna. Kao i u slučaju sa jednoručnim či saom postoji više platformi dovručnog či sao vežbanja. Osnovna i najzastupljenija platforma je Tan-Bong-Fuk sao platforma znana i kao Pun (Pon) Sao u kojoj jedna ruka prelazi iz Tan sao pozicije u Bong Sao poziciju a druga ruka ostaje u Fuk sao poziciji što se može videti na sledećem snimku.                                                                                                                                                                                                                                                                 

Istorijski gledano , Pun sao platformu je za potrebe svog vežbanja i podučavanja ustanovio Juen Kai San. Njegov stil koristi pun sao kao platformu za uvežbavanje osnova prve forme dok se na višim nivoima vežbaju druge platforme či saoa. U Jip manovom sistemu ovo je jednina platforma dovručnog či sao vežbanja, zašto je to tako nije poznato , da li je moguće da Jip Man nije znao ni jednu drugu platformu ili je smatrao ostale nepotrebnima nikada nećemo saznati.

U velikoj većini Ving Čun stilova iz Fošana, ili bolje rečeno starih i originalnih stilova nalazimo dve osnovne či sao platforme, Veliki Huen Sao i Mali Huen sao platforma. Neki stilovi imaju koriste Veliki Huen Sao platformu dok neki , potpuniji korisite obe koje prvo vežbaju odvojeno dok se potpuno ne savladaju a onda se kombinuju u posebnu , slobodnu platformu koja uključuje sve prethodno navedene .  Na sledećem snimku vidimo prezentaciju Malog Huen Sao Či sao vežbanja, ovo je ujedno najverovatnije jedini snimak na internetu ove platforme či sao vežbi. Ova se platforma koristi u sistemu Zmije i Ždrala, Vijetnamskom Wing Chunu, jednom od stilova iz Kolo sela i još nekim manj poznatim stilovima. Takodje se koristi u nekim stilovima belog ždrala.

Veliki Huen Sao platforma je najzastupljenija platforma či sao vežbanja u Ving Čunu u celini, svi stilovi sem Jip Manovog stila imaju ovu platformu. Na sledećem snimku se mogu videti najosnovniji '' krugovi'' iz sistema Zmije i Ždrala  a na snimcima  nakon toga slobodna verzija  iz Vijetnamskog Ving Čuna i Kolo (Leung Janovog ) stila'' 22 tačke''.

Na sledećem snimku vidimo ujedinjenu Veliki i Mali Huen sao či sao u slobodnoj formi

Ovo su bile samo osnovne i najraširenije forme či sao vežbi. Mnogi stilovi imaju različite kombinacije ovih osnovnih pristupa u radu te formiraju egzotične i zanimljive platforme či sao vežbi. Na sledećih par snimaka će biti prikazano par tih zaimljivih pristupa treningu slepljneih ruku. Na snimku dole vidimo jedan od drilova iz Malezijskog stila Ving Čuna nazvanog po svom osnivaču Jip Kinu

Na sledecem snimku vidimo či sao pristup iz stila ''12 tačaka'' iz Kolo sela 

Či sao iz Pao Fa Lien stila , jednog od najstarijih i najinteresantnijijh stilova

Kao što vidimo, postoji čitav spektar različitih pristupa či sao treningu. Mnoge platforme nisu obuhvaćene ovim tekstom te ostaje da se u neki od sledećih tekstova dublje pozabavi tim egzotičnim sistemima treninga . 

Tradicionalna kineska medicina

Tradicionalna kineska medicina je termin koji se odnosi na teoriju i praksu dijagnostifikovanja i tretiranja bolesti koja se istorijski razvila i Kini pre pojave moderne medicinske nauke . Ova praksa je i dalje utemeljena u religiji i okultizmu kao i u prirodnim fenomenima koji su nekada bili neobjašnjivi.

Temelj kineske tradicionalne medicine je osnovno taoističko verovanje da je čitava realnost kreirana iz korelacije dva suprotna principa, Jina i Janga. Ovi principi su u konstantnom kretanju kreirajući balans u čitavom univerzumu uključujući i ljudsko telo. Kada se balans ova dva principa naruši u telu nastaje bolest.  Jedan od važnih činilaca ljudskog tela je Ći . Ći je nešto što izmiče definiciji jer svaki put kada je nauka pokušala da dokaže postojanje Ći-ja , ti pokušaji su propali a proponenti tradicionalnih kineskih veština lečenja menjaju definicju kako bi održali verovaje u iste. U tradicionalnoj kineskoj medicini postoji 12  bilaterlanih kanala korz koje protiče ili se kanaše Ći i svaki od tih kanala je povezan sa nekim unutrašnjim organom . Svi ti kanali imaju drugačiji Ći drugačije se manifestuju. Kada se protok Ćija prekine zbog fizičkih , emocionalnih ili spoljnih uticaja nastaje bolest. Uobičajeni tretmani uključuju akupunkturu, akuresuru , puštanje krvi i uzimaje biljnih i drugih preparata.

Koja je dakle razlika izmedju medicinske nauke i tradicionalne kineske medicine? Konvencionalana medicina je bazirna na naučnim znanjima o telu i koristi tretmane koji daju merljive rezultate kroz naučno ispitivanje. Lekari se školuju kako bi imali sistematsko znaje o ljudskom telu , načinu funkcionisanja, bolestima i tretmanu bolesti. Svi tretmani konvencionalne medicine moraju da prodju stroga ispitivanja kako bi ušla u upotrebu.

Sa druge strane tradiconalna kineska medicina je bazirana na religiji , mitologiji i narodnim verovanjima i ne postoje nikakvi medcinski dokazi da ova vrsta terapije ima ikakve pozitivne efekte. Sa drzge strane neki vidovi tradicionalne terapije su dokazano opasni po zdravlje.Tradicionala kineska medicina ima sve odlike pseudonauke. Pseudonauka ili pseudoznanost obuhvata delatnost koja pokušava da se uvuče pod plašt istinske nauke kopirajući njene postupke, ali ne dostiže standarde kakvi se praktikuju u legitimnim poljima koje pokušava da imitira. Pseudonauka ne ceni debate i kritike i retko pokazuje intelektualnu čvrstinu i istinski progres. Objašnjenja pseudonauke obično protivureče dobro zasnovanom naučnom znanju i njeni sopstveni nalazi retko, ako ikada, izdržavaju kritičko preispitivanje od strane kompetentnih kritičara.Najčešće se radi o slabom poznavanju prave prirode pojava (“argument iz neznanja") i o popunjavanju praznina za koje savremena nauka još nije uspela da nađe valjane odgovore (“Bog je u pukotinama") što sve najbolje sažima parafraza Paulijeve misli - pseudonauka je delatnost koja “nije čak ni pogrešna”.Pseudo-nauka je metoda za opravdavanje, odbranu i očuvanje grešaka. Nauka i pseudonauka imaju sasvim suprotan pristup u posmatranju prirode. Pseudonauka se ponekad zove i patološka nauka, mada bi, kada bi trebalo, među njima mogla da se povuče jasna granica.Termin pseudonauka uveden je najverovatnije 1843kao kombinacija grčke reči pseudo (lažni) i nauka (znanje). Naziv ima negativnu konotaciju i zbog toga ga oni na koje se to odnosi odbacuju.

Tradicionalna kineska medicina je stekla veliku popularnost poslednjih godina , odličan je izvor prihoda za ljude koji se bave istom i na žalost je podržana od strane vlade Narodne republike Kine.Istorijski gledano Tradicionalna medicina u Kini je podržana od strane komunističke partije u periodu posle 1949 iz prostog razloga što su komunisti u Kini, kao i u svim drugim zemljama gde su došli na vlast pobili školovane ljude , medju kojima je bio veliki broj lekara. Oni srećnici koji nisu pali u ruke komunistima su pobegli van zemlje. Nova komunistička vlast je morala da obezbedi neki vid zdravstvene zaštite pa su omogućili ’’doktorima’’ tradicionalne medicine da nastave sa radom jer im nije bilo potrebno nikakvo ulaganje niti obuka. Danas , komunstička partija Kine ne želeći da przna greške iz prošlosti i dalje forsira tradicionalnu medicinu   koja je izmedju ostalog i odličan izvor zarade. Postoje čak i ’’univerziteti’’ na kojima se izučava ova vrsta nazovi medicine.

Sa stanovišta moderne nauke većina tretmana tradicionalne kineske medicine su štetni po zdravlje a ostali nemaju nikakvog efekta. U jednoj studiji u Kaliforniji je testirano 260 preparata koji se koriste u tradicionalnoj kineskom medicini. Više od jedne trećine preparata odnosno 32 % sadrže teške metale. Pored toga većina preparata je kontaminirana alfatoksinima , gljivičnim otrovima, bakterijama i u nekim slučajevima opijatima. I dok neki pricenat kontaminacije dolazi iz neznanja teški metali se koriste namerno.

Na primer živin sulfid se koristi već 2000 godina u Kini kao lek protiv nesanice, prehlade i iritacije kože. Pored Žive jako je rasprostranjena i upotreba arsenika koji se koristi kao univerzalni lek za mnoge tegobe počevži od malarije, preko otoka, svraba , osipa do prehlade . Seldeći na listi teških metala koji se korste kao lek je olovo koje se koristi za ’’ćišećenje organizma’’ , tretiranje ulcera , anaksioznosti i malarije. Pored toga koriste se još jedinjenja Bakra, Cadmijuma i Talijuma

Pored teških metala koriste se i otrovni minerali. Sumoirni prah se koristi protiv proliva. Gips se pije za smirenje mišćnih spazama. Prah vulkanskih stena se takodje koristi u velikim količinama. Hematit, koji je zaprav ruda gvoždja  (Fe2O3) je samo jedan od oksida gvoždja koji se koristi u preparatima kineske medicine .Actinolite Ca2(Mg4.5-2.5Fe2+0.5-2.5)Si8O22(OH)2 je silikatni mineral koji se koristi za razne preparate a otrovan je .

Jedan od važnih izvora sastojaka za preparate kineske medicine su i ’’zmajeve’’ kosti, zapravo fosilizovane kosti mamuta ili drugih životinja. Preparati od zmajvih kostiju se koriste da smire nemirne duhove, istraju zle duhove, smire ’’živce’’, znojenje i drhtavicu

Posledice korišćenja preparata tradcionalne kineske medicine su različite počevši od aktivnih posledica otrova koji su posledica uslova gajenja, čuvanja i prerade biljaka. Pored toga korišćenje ovih preparata može dovesti do pogoršaja bolesti zbog aktivnih sastojka biljaka ili minerala. Moguće je predoziranje , alergijske reakcije, anafilaksa i zavisnost.

Toksikološka ispitivanja specifično biljnih preparata kineske medicine pokazuju da je najveći procenat neželjenih efekata povezan sa  ošteđenjem jetre.  Sledeći na listi su ođtećenja bubrega , zatim nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema a postoji veliki procenat identifikovanih mutagena i kancerogenih jedinjenja .Ova ispitivnja se odnose samo na biljne preparate  nisu obuhavtila minerale, preparate životnjskog porekla , preaprate pravljene od gljiva i kombinacije svih navedenih preparata.

Pored gore navedenih kineska medicina koristi preparate životnjiskog porekla, cele životinje ili organe koji mogu biti jako opasni. Veliki broj insekata i vodozemaca koji su poznati kao otrovni se koriste u različitim preparatima. Pored otrovnih životinja i organa za potrebe kinese medicine se love i dovode do istrebljenja ugrožee životinjske vrste. Na primer penis jelena se koristi za lečenje impotencije i nepolodnosti. Rogovi jelena se koriste za povećavanje spiritualnih moći. Krv iz rogova jelena u čaju se koristi za lečenje gripa.

Izmet leteće vevrice se koristi za poboljšanje krve slike i lečenje menstrualnih tegoba ( bez obzira što izmet leteće veverice izaziva tifus).

Rogovi nosoroga se koriste da ’’ohlade krv’’. Koža slona se koristi za izbeljivanje kože i protiv akni.

 Najcenjenija životinja u kineskoj medcini je tigar. Penisna kost tigra je njvredniji deo tigra i veruje se da poboljšava ukupnu vitalmost i leči impotenciju. Tigrovi brkovi se konzumiraju u slučaju epilepsije, nervnog sloma, katarakte , konvulzija itd. Tigrov nos se takodje koristi kod epilepsije. Tigrov rep se koristi za kožne bolesti. Kosti samlevene u prah i pomešane sa vinom navodno leče artritis, reumatizam, mišićnu atrofiju i produžavaju životni vek. Tigrov mozak navodno leči bubuljice i lenjost dok koža leči mentalna oboljenja. Tigrova krv se uzima za povećavanje snage volje a meso navodno leči malariju i povračanje. Tigrovi testisi se uzimaju za lečenje tuberkuloze i osetljivog stomaka. Tigrov izmet se koristi za lečenje hemoroida , ulcera i malarije.

Krv zmije se uzima sveža i veruje se da leči apsolutno sve i podiže opšti nivo energije.

Sušeni morski konjici se koriste za lečenje srčanih problema i astme.

Ovo su samo eke od životinja koje se koriste u kineskoj medicini, pored toga koriste se i pseći penis, penis bika, fetus pacova, meso Makaki majmuna, oklop kornjače, izmet svilene bube, veliki broj insekata, guštera ,žaba i još veliki broj životinja i životinjskih delova tela koje nećemo dalje nabrajati.

Pored pravljenja napitaka, čajeva , tableta i praškova postoje i druge terapije koje se koriste u kineskoj medicini a mogu biti opasne po zdravlje. Evo nekoliko primera takvih terapija.

Terapija urinom. Veruje se da urin može da leči različita oboljenja a naročito uvečanu štitnu žlezdu. U Hong Kongu je 2008 godine osnovano udruženje urinske terapije Kine koje broji vie od 100 000 članova.

Terapija otrovom pčela navodno leči artritis, reumatizam, migrene, povišeni holesterol i druge tegove. Velika je opasnost od alergijske reakcije dok sa druge strane nema nikakvih dokaza da ova terapija ima ikakve pozitivne efekte. Naravno terapija se uzima ubodom pčele.

Moxibustion je terapija zapravo spaljivanje i udisanje dima korena divljen pelina.  Spaljivaje koren pelina proizvodi jako puno dima koji miriše slično kanabisu. Svrha ove terapije je da ’’ugreje i ubrza krv ’’ i stimuliše Ći i još sijaset drugih stvari. Udisanje bilo kod dima je kancerogeno.

Gua ša  je terapija u kojoj se delovi kože tupim istrumetom , najčešće drvenim trlja pokretima koa da koža želi da se odere sa tog mesta, terapija je jako bolna. Svrha ove terapije je da poboljša cirkulaciju energije u stagnaciji i razbije energetske blokade koje su odgovorne za razne vrste upala .

Posledica Gua Ša masaže

Cupping ili terapija vakuumom na pojedinim mestima je ekvivalent akupunkture samo sto se stimulacija tih posebnih tačaka na telu ne vrši iglama već bukvalno čupanjem kože po uticaja vakuma koji se stvori u čaši . Terapija je gotova kad tačka koja se tertira poplavi.

Terapija

Uobičajene posledice terapije

ozbiljne posledice terapije

Akupunktura je svakakomnapoznatija forma tradicinalne kineske medicine koja se primenjuje ubadanjem igala na odredjena mesta telu za kja se veruju da utiču na protok i kontrolu Ćija. Kao i u svim ostalim vidovima terapije kineske medicine, nema nikakvih dokaza da ovaj metod ima ikakvih pozitivnih uticaja na zdravlje dok su naučne studije potvrdile suprotan efekat mada iz nekog razloga niko ne govori istima. Evo nekih glavih nuspojava ove vrste terapije.

1.       U delovima tela koji su tretirani iglama javlja se osećaj sličan osečaju upale mišića u većem ili manjem stepenu nako što se igle izvade.

2.       Ozbiljni podlivi i masnice nakon terapije.

3.       ’’Igranje’’ mišića i mišićni grčevi kao posledica iritacije nervnih završetaka

4.       Infekcije kože

5.       Iritacija kože

6.       Mogućnost zaraze sidom, posebno u Kini

Studija izvedena od strane nacionalne agenicije za zaštitu pacijenata koja je deo nacionalnog sistema zdravstvene zaštite pokazala veliki broj neželjenih efekata akupunkture a neki su opasni po život. Više od 50% pacijenata doživljava nesvesticu i gubljenje svesti u momentu ubadnja igala. U toku studije desilo se pet slučajeva kolapsa pluća kao posledica probijaja plućne maramice. Od 1965 do 2009 registrovano je 89 smrtnih slučajeva koji su direkta posledica kolapsa pluća probijenih tokom akupunkturnog tretmana.

Kao što vidimo , ne postoji ni jedan naučni dokaz da je tradicionalna kineska medicina korisna u bilo kom pogledu dok sa druge strane imamo obilje naučnih dokaza koji pokazuju suprotno.

izvori

http://scienceline.org/2011/06/from-beijing-to-new-york-the-dark-side-of-traditional-chinese-medicine/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22992190

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26670420

http://www.shen-nong.com/eng/cm/cm9.html

http://www.sciencemag.org/news/2012/04/dangers-chinese-medicine-brought-light-dna-studies

https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1517/17425255.2016.1132306?journalCode=iemt20

https://www.nature.com/news/screen-uncovers-hidden-ingredients-of-chinese-medicine-1.10430

http://www.theworldofchinese.com/2013/08/is-traditional-chinese-medicine-poisonous/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4695662/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5591097/

https://www.asianscientist.com/2016/03/health/traditional-chinese-medicines-contaminated-mercury-arsenic/

http://vuir.vu.edu.au/24334/1/Archana%20Kolasani.pdf

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3252708/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3252708/

http://health120years.com/cn/pdf/TCM_US_Adverse.Reactions.pdf

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21892916

http://journals.sagepub.com/doi/full/10.1080/01926230600773958

https://www.thieme-connect.de/DOI/DOI?10.1055/s-0030-1250533

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2214278/

https://www.newscientist.com/article/dn22247-acupuncture-treatment-is-not-as-safe-as-advertised

San Sik, kratke forme , srce Wing Chuna

Postoji neodradjen broj San Sik formi u Wing Chunu, neki stilovi se potpuno oslanjaju na San Sik u prenošenju sistema , neki imaju San Sik forme koje upotpunjuju klasične forme oružije, neki ih koriste kao uvod u sistem , neki kao viši nivo sistema a postoji samo jedan stil koji uopšte ne poznaje koncent Sa Sik formi niti if korisiti u ikakvom obliku ili funkciji, Jip Manov sistem . Kao što je rečeno ne  može se oderediti tačan broj ovih formi jer postoji mnogo preklpanja medju stilovima u izvodjeju formi ali su imena istih nekd totalno raličita. Istorijski , najbolji poznvaoci San Sik formi generacije iza crvene opere su Leung Jan i Yuen Kai Sam. Broj originalno naučenih formi i kako su one izgledale u slučaju Leung Jana ne znamo, ono što znamo je da on pri kraju života rafinisio dotašnje znanje i u svom rodom selu podučavao sistem Wing Čuna kompletno sastavljen od San Sik formi. Danas imamo tri ratličita stila koja potiču direktno od Leung Jana iz njegovog posledneg perioda podučavanja. Yuen Kai San je poznavao oko 150 San Sik formi ali ih na žalost nije preneo nikome te su te forme danas nepovratno izgubljene. Danas je sačuvano oko 60 tak ili možda malo više San Sik formi u različitim stilovima Ove kratke forme su izuzetan način prenošenja veštine kao i izuzetan način za uvežbavnje i rafinisnje odredjenih fizičkih atributa. Ovde će biti prkazani samo neki , najpoznatiji i najviše rasprostranjeni .

''Klečeći udara'' kratka forma koja se može naći u gotovo svim sistemima iz Fošana bez obzira na liniju

San Sik koji je uvod u drugu formu, može se naći samo na Tajvanu u stilu Zmije i Ždrala

San Sik zvan ''Udrac strele'' može se naću u većini stlova iz Fošana.

''Udarac sa Strane'' pošetnička kratka forma koja se radi na samom početku obuke.

San Sik sa mačevima. Sve san sik forme se rade sa mačevima i praznim rukama dokazujući i pokazujući pravo poreklo stila budući da su postojale pre pojave formi .