Istina o Či gongu

Ći gong je 5000 godina stara disciplina čiji je cilj poboljšanje i očuvanje zdravlja, tako kažu praktikanti ove discipline široko raspostranjene u Kini. Sa druge strane Ći gong kakvog ga danas znamo nije postojao pre 1950.godine niti je termin Ći gong postojao pre tog perioda. Na žalost Ći gong nema nikakve veze sa zdravljem ali ima sve veze sa komunističkom politikom Kine u periodu nakon gradjanskog rata.

Komunistička partija Kine na čelu sa Mao Ce Tungom je izašla kao pobednik iz dugogodišnjeg gradjanskog rata i odmah uspostavila diktaturu. Kina je nakon više od decenije neprestanog ratovanja ostala opustošena, siromašna, nerazvijena i u potpunom insitcuionlnom haosu. Kao i svi komunstički režimi i Kineski se prvo obračunao sa predratnom intelgencijom kao i svima ostalima koji su mogli da predstavljaju bilo kakvu pretnju novom režimu. Medju progonjenima su bili i lekari, te oni koji nisu uspeli da se spasu begstvom su uglavnom bili ubijeni ili poslani na dugogodšnje robije gde su uglavnom umirali. U pokušaju da definiše sebe kao komunistčku državu lekari ( u Kini nazivani lekari ’’zapadne’’ medicine) su bili proglašeni kao sledbenici imerijalizma i kapitalizma i tretirani kao izdajnici. Sa erozijom medicinske nauke otvorila se prilika za praktikovanje narodnih metoda lečenja. Suočeni sa porblemom zdravstvene zaštite koju su morali da obezbede narodu, a nemajući gotovo nikakvog medicniskog kadra, komunisti su se okrenuli narodnim metodama lečenja jer ti metodi nisu zahtevali nikakvu posebnu obuku a posebno nisu zahtevali razvijenu farmakologiju jer su se bazirali na onome što je bilo široko dostupno( biljke, delovi tela životinja, minerali, insekti, žabe, zmije, gušteri, fosili itd).

Godine 1954. Mao Ce Tung sa ostalim vodjama komunističke partije naredio je razvoj ’’Domovinskog medicinskog nasledja’’ (Zuguo yixue yichan 祖國醫學遺產) sa ciljem da objedini i stavi pod kontrolu apsolutno sve narodne metode lečenja i očuvanja zdravlja. Organizvana je kampanja pod sloganom ’’izučavaj i razvijaj domovinsku medicinu’’ heritage’ (jicheng yu fazhan zuguo yixue yichan 繼承與發展祖國醫學遺產) a od samog Mao Ce Tunga je došla parola ’’ zapadna medicina treba da uči od kineske medicine’’. Ovo je dovelo do situacije da praktikanti ’’tradicionalne medicine’’ budu zaposleni u bolnicama i nazivani doktorima te osnivanje tzv. istraživačkih institucija.

Sa razvojem ’’domovinskog medicinskog nasledja’’ mnogi sistemi vežbanja su se raširili po Kini i bili predstavljeni narodu kao medicinski tretmani. Reevaluacija’’ tradicionalne medicine ’’  od strane vlasti je bila široko rasprostranjena i korišćena u propagandne svrhe. Lu Zhijun 鲁之俊 (1911–99),šef kineske akademije tradicionalne medicine (Zhongguo zhongyi kexueyuan 中國中醫科學院) je recimo poznat po izjavama, ’’Naša zemlja je prva koja je napravila istraživanja i dostignuć u medicni’’ ili ’’ naša zemlja je prva koja je sintetisala lekove’’ misleći na ’’tradicionalnu medicinu’’

Kao posledica ove kampanje prakse iz Taoizma i Budizma su takodje ukljune u sistem ’’tradicionalne’’ medicine. Osoba odgovrna za ovo je Liu Guizhen. On je bio državni funkcioner I po njgovim rečima je 1948 godine oboleo od ulcera I tuberkuoze ( ne postoji dokumentacija o dijagnozi I toku lečenja) I nakon neuspešne terapije se povukao u svoje rodno selo I tamo od nekog starca naučio Neiyanggong ,fromu tradicionalnog taoističkog metoda održavanja zdravlja.Nakon samo tri meseca je potpuo ozdravio I svoje iskustvo podelio sa vlastima koje ga zaposlilo u lokalnoj bolnici I tamo je navodno ostvario zadivljuće rezultate. Ovim je privukao pažnju medicinskog odseka Hebei provincije  i 1953 Neiyanggong postaje deo ‘’ domovinskog medicinskog naslejda’’. Sa podrskom medicinskog odseka Liu otvara ‘’radnički sanatorijum’’.  Godine 1954  osniva se u gradu Tangšan prva Ći gong organizacija pod imenom Tangšan Ći gong sanatorijum. Ovaj sanatorijum je bio krucijalno mesto za razmenu I širenje Ći gonga u Kini I takodje je mesto gde je termin Ći gong prvi put upotrebljen. Ubrzo su počeli da dolaze pacijenti iz Pekinga a Liu je išao dva puta godišnje u glavni grad da podnese izveštaj  svom radu ministarstvu zdravlja.

Tangšan medicinski odsek počeo je 1954.godine da dovodi doktore ‘’zapadne’’ medicine kako bi se upoznali sa praksom Ći gonga kao deo kampanje ‘’zapadna medicina mora da uči od kineske medicine’’, I ti lekari su obavezni da tu praksu rašire kroz svoje ordinacije. U maju 1955.godine dodatni tromesečni kurs sa ogromnim brojem lekara iz čitave Kine je organizovan I ti lekari su ponovo bili obavezni da Ći gong rašire kroz svoje ordinacije.

Li je napisao nekoliko radova o postavljanju modela istraživanja I rada u domenu tradicionalne medicine koji su postali obavezna literature za zdravstvene radnike u Kini. U decembru 1955 Tangšan sanatorijum je nagradjen od strane centralne vlasti I na organizovanoj ceremoniji dodele nagrade je naglašeno koliko je njihov rad značajan u domenu ‘’ domovinskog medicinskog nasledja’’. Ovo je bio presudan I poslednji korak u opšte nacionalnom priznavanju Ći gonga.

Od ovog momenta počela je nacionalna institucionalizacija Ći gonga I počelo je redovno objavljivanje radova iz domena istraživanja Ći gonga.

Termin Ći gong je nastao 1954 godine kao termin koji će objediniti sve sisteme vežbanja koji su uključeni u praksu koju danas znamo kao Ći gong. Ti sistemi uključuju masažu , vežbe istezanja I gimnastiku, narodne forme fizikalne terapije I tretiranje preloma kostiju I dislokacije zglobova te ezoterične I medititavine prakse Taoizma I Budizma. Sve ove različite prakse koje nemaju ničeg zajedničkog su vremenom uključene I danas se podrazumevaju kao deo Ći gonga, što do 1954.godine nisu bili. Termin Ći se koristi u ‘’zapadnoj ‘’ medicni I zapravo znači kiseonik dok u taoističkoj praksi predstvalja primodijalnu prirodnu silu. Pre 1954 .godine termin Ći gong nije postojao. U borilačkim veštinama se koristion termin Lianći  (練氣) u buvalnom prevodu , rafinisianje Ćija i predstavlja biomehaničku efikasnost u izvodjenju borilačkih tehnika. U taoizmu se koristio termin Jangći (養) što bukvalno znači ‘’hraniti ili odgajati ći’’ I označava praksu povećanja I kutivacije primodijalne životne sile u cilju produženja života i dostizianja besmrtnosti. Ovi termini imaju potpuno drugačije značenje od termina Ći gong. Ovaj termin je omogućio raznorodnim metodama treninga pokupljenim sa raznih strana da budu predstavljni kao medicinska praksa , preventiva itd. Sa pojavom termina Ći gong pojavio se i termin ći gong terapija koji potpuno pogrešan i ne odgovra stvarnosti ali je danas široko prihvaćen.

Sa prihvatanjem taoističkih i budističkih metoda vežbanja došlo je do promene termiologije i revizije istorije. Svi ’’zastareli’’ termini koji su podsećali na nazadnu, feudalnu,primitvnu praksu su promenjeni i zamenjeni novim terminima koji zvuče ’’naučno’’. Komunistička vlast nije mogla da dozvoli sebi ikakvu vezu sa religijom ili ezoterijom. Takodje , pod komunističkom prolom da je ’’radni narod gospodar istorije’’ a u cilju podizanja nacionalnog ponosa ’’istorija’’ Ći gonga je smeštena u dalkeu prošlost gde se svaki trag bilo kakvog fizičkog vežbanja u cilju održanja zdravlja naziva Ći gongom , što je notorna glupost. Efekat lake gimnastike na zdravlje je poznat svim starim civilizacijama, nije eksluzivno otkriće drevnih Kineza i nema nikakve veze sa ći gongom. Imitiranje pokreta životinja u cilju razgibavanja i vežbe nije ći gong , nego razgibavanje i laka gimnastika.

Naravno, tokom vemena mnoge ’’studije’’ su obavljene u Kini koje dokazuju efikasnost Ćigonga. Veoma je čudno da su studije pokazale baš takve rezultate uzimjući u obzir kakva je politika Kine bila u to vreme. Najbolji pokazatelj efikasnosti ’’tradicionalne medicine’’ jeste prosečan životni vek Kineza koji je do skoro bio jedan od najkraćih u svetu i na nivou 19 veka. Tek sa povećanjem životnog standarda i konačnog uspostavljanja modrnog zdravstvenog sistema bazirnog na zvaničnoj medicinskoj nauci , tzv zapadnoj medicni, prosečan životni vek Kineza se povećao i približio zemljama sa sličnim standardom i zdravstvenom zaštitom.

Mnogo konfuzije unose navodne medciniske studije koje pokazuju efikasnost Ći gogna. Kao je Ći gong opšti pojam za veliki broj različitih metoda vežbanja dolazi do velike konfuzije. Naravno da će laka gimnastika da ima pozitivne efekte na neka oboljenja, to je zapravo ono što lekari u čitavom svetu preporučuju pacijentima od uspostvaljanja moderne medicinske nauke. Takodje masaža je dokazano korisna , to što neko stavi reč ’’Ći gong’’ ispred reči ’’masaža’’ pa imamo ći gog masažu ne znači da to masaža zaista jeste. Sa druge strane nema nikakvih dokaza da prakse koje dolaze iz taoizma imaju ikakve pozitivne efekte na prevenciju bolesti ili povećanja dužine života. Praktikanti ovih sistema vežbanja imaju isti prosečan životni vek i oboljevaju od različitih blesti u istom priocentu kao i opšta populacija.

Kao što vidimo , Ći gong je sociopolitički projekat komunističke partije Kine i nema nikakve veze sa zdravljem. Tužno je da veliki broj ljudi veruje u zaista agresivnu propagadu Kineske vlade i ljudi koji profitiraju na varanju ljudi sa zdravstvenim problemima. Savet je da se za svaki zdravstveni problem obratite medicinskom stručnjaku a ne kvazi isceliteljima i prodvacima čuda koja nemaju uporišta u nauci i dokazanu su lažna.