Kao neko ko više godina živi , radi i vežba kung fu medju kinezima želim da ukažem na neka pogresna uverenja u vezi kung fua i kinewske kulture i Kineza uopšte . Često se mogu videti različite tvrdnje pisane i izrečene od ljudi koji ni po obrazovanju ni po iskustvu nisu kompetentni da govore o dalekom istoku i šire neistine i pogrešna uverenja stvarajući konfuziju a sve iz želje da sebe pretstave kao nekakve strucnjake ili se radi o prostom marketingu i ''navodjenju vode na svoju vodenicu'' .
Krenimo od tvrdnje da je Wing Chun najpoznatiji, najpopularniji i najefikasniji stil kung fua u Kini . Ovo naravno tvrde praktičari Wing Chuna a strašno je daleko od istine . Najpoznatiji i najpopularniji stil kung fua u Kini je Tai Chi , zatim idu Ba Gua, Hsing Yi i neki drugi . Na jugu Kine najpopularniji stilovi su Hung Gar i Choy Lay Fut . Wing Chun čak ni u Fošanu nije bio posebno popularan i poznat sve do skoro , do otvaranja Kine prem svetu i filmova o Yip Manu . Wing Chun nikada nije bio najpopularniji čak ni u SAD ,Kanadi i Australiji . Wing Chun je bio najpopularniji i gotovo jedini stil samo u Evropi ali i to se polako menja . O efikasnosti govore ful kontakt takmičenja i o tome mora svako da donese svoj sud .
Pozabavimo se sada nekim ozbiljnijim stvarima . Mnogi tvrde da kung fu praktikuje meditaciju a neki idu tako daleko da miksuju i mantranje , učenje o čakrama i slične stvari u kung fu . KUNG FU NE PRAKTIKUJE MEDITACIJU , meditacija je aktivnost poreklom iz Indije i preko budizma je dosla u Kinu ali nikada nije postala deo kung fu sistema . Budisti koji praktikuju kung fu će praktikovati meditaciju ali taoisti , muslimani , hrišćani i ostali neće . Još jednom da ponovim , meditacija nije deo kung fua , o ostalim indijskim stvarima tipa čakri, prane , mantri da i ne govorim , ko to praktikuje i tome uči ljude je sektaš i mesto mu je u zatvoru .
Kung fu je filosofija . Netačno , kung fu nije filosofija već aktivnost koja izmedju ostalog baštini i dostignuća klasične kineske filosofije i kulture uopšte i ima ih kao sastavni deo svog sistema vežbanja ali sam za sebe se ne može nazvati filosofijom .Evropljani će kao sastavni deo svog kung fua imati sopstvenu filosofiju i kulturu , muslimani sa bliskog istoka će ukomponovati islam i svoj način života . Oni koji traže nekakvu dublju mudrost u kung fu praksi će ostati razočarani jer kung fu praksa je upravo to, praksa i samo kroz vežbanje se može doći do cilja a cilj je za svakog individualan i svako će postaviti sopstvene ciljeve , svesno ili nesvesno . Još jednom , kung fu nije filosofska skola ipravac ili misljenja
Kung fu je put prosvetljenja. Ovo je najčešća pogrešna postavka o kung fu praksi . Kung fu nije religija , nikada nije bio niti će ikada biti . U Kini postoje stotine različitih religijskih pravaca od kojih najveći broj nema ''prosvetljenje '' i ''uzdizanje na više duhovne nivoe'' za cilj , ovo su zapravo ciljevi budizma a većina kineza nikako nisu budisti . Znamo da se kung fuom bave svi bez religijskih ograničenja i ogromnoj većini budistički ciljevi su strani i nepoznati. Zapravo , kung fu je u svojoj osnovi taoistički i konfucijanski i sa budizmom nema nikakve veze sem što pojedini budisti vežbaju kung fu . Dominantna crta klasične kineske filosofije nije preokupacija nalaženjem istine o realnosti univerzuma i postojanja već se primarno bavi praktičnim pitanjima kako jedna individua treba da živi svoj život .Sa tog stanovišta , kung fu je pre metod , zapravo jedan od mnogih instrumenata osiguravanja sociopolitičkog mira i pravilnog poretka .Kung fu metod koji sadrži uputstva koja omogućavaju praktikantu da sagleda sebe kao ličnost i putem prakse učini sebe boljom osobom u onom svakodnevnom smislu , dakle u odnosima sa okruženjem , odnosu prema sebi samome i društvu i socijalnom i političkom poretku . Kung fu nikako nije nekakva metafizička praksa koja sluzi za duhovno uzdizanje i prelazak u više sfere postojanja ili sta već.
Zakletve u kung fu školama ne postoje , to je klasičan sektaški pristup vežbanju a poreklo vuče iz starih filmova koje govore o tajnim udruženjima koja su se borila protiv zavojevača . I dok su zakletve možda imale nekog smisla pre 200 godina u tajnim društvima a i tada je bilo izdaja , prebega , prodaja informacija za novac i sl. , danas je to ordinarna glupost jer se zakletve u kung fu školama nikada i ponavljam nikada nisu polagale . Razmislite kome se kunete i zašto , posebno hrišćani kojima je zakletva bilo koje vrste zabranjena .
Istorija kung fua. Svaki stil ima svoju istoriju koja se oslanja na legende i ni jedna se ne može uzeti za ozbiljno. Tzv . istorije stilova nemaju za cilj da prezentuju istorijski validne činjenice , već da stilu daju prestiž a mlade praktikante inspirišu i daju im lekicje o moralu , samopožrtvovanju , predanosti i sl. Ko želi da zna pravu istoriju nekog stila mora da konsultuje vlaidnu istorijsku literaturu koaj je produkt naučnog istraživanja .
Ći Gong nije sastavni deo bilo kog kung fu stila. Do pada Ćing dinastije kung fu je bio čisto borilačka veština bez ikakvih drugih aspekata , kao recimo boks , rvanje , mačevanje itd. Tek u ranim 1920 tim dolazi do ubacivanja taoističkih učenja i ći gonga u kung fu i to je prvestveno delo jednog čoveka , Sun Lu Tanga koji je izvršio ogroman uticaj na takozvane meke ili unutrašnje veštine ,Tai Či ,Ba Gua i Hsing Zi kojih je i sam bio majstor. On je bio na čelu Goušu akademije , vladine organizacije za popularizaciju i širenje kung fua u Kini u periodu republike i ima je svu mogući podršku i potrebnu logistiku da svoja učenja proširi. Tek u republikanskom periodu neki stilovi stavljaju akcenat a ''unutrašnji'' trening i tvrde da su kompletni unutrašnji , naravno drevni i najbolji , stilovi koji ''kultivišu'' i povećavaju Ći , koji je inače nemoguće detektovati niti naučno dokazati a svi dosadašnji testovi su pokazali da su Či demonstracije čiste prevare.
Kung fu je star 5000 godina. Nije , svi kung fu stilovi koji se vežbaju danas su nastali u periodu od 1850 do 1945 a dosta njih i nakon tog perioda. Kung fu kakvig ga danas znamo nije postojao pre 1850 godine.
Šuai Jiao je nastariji kung fu stil. Nije , Šuai Jiao u stvari znači rvanje i pre drugog svetskog rata su ga kinezi nazivali mongolsko rvanje a u severnoj Kini se postalo popularno tokom 1920 tih. Propaganda koja tvrdi da je ovo najstariji stil počinje polovinom 1970 tih.
Tai Či je nastao na Vudang planini pre 1000 godina. Netačno, Tai Či je nastao u selu Čen polovinom 19tog veka kada je dobio danas prepoznatljiv oblik poznat kao Čen Tai Či svi ostali stilovi su se razvili odatle uglavnom u periodu republike.
Vudang je centar ''unutrašnjih'' veština i sve one potiču odatle. Netačno, na Vudangu se kung fu nije vežbao do 1923 godine.
Šaolin manastir je mesto porekla većine kung fu stilova. Netačno , u Šaolinu se nije vežbao kung fu do ranih 1980tih a to što se vežba nije pravi kung fu nego moderni, takmičarski Vušu
Ći gong razvija borilačke atribute i povećava snagu i brzinu. Netačno, ne postoji ni jedan dokaz da takav trening ima ikakvog uticaja na borličke sposobnosti praktikanta.
Нема коментара:
Постави коментар