Wing Chun , prva sekcija prve forme

Kada se pravi kuća prvo se postavlja temelj , ako je temelj dobar biće i kuća dobra. Isto je i sa kung fuom, ako je temelj dobar biće i veština dobra. Da bi se napravio dobar temelj , kako u gradnji kuće tako i u kung fuu potrebno je razumeti potrebe , spoljne i unutrašnje faktore i krajnji cilj gradnje temelja.

Prva sekcija prve forme u Ving Čunu je temelj sistema . Postoji veliki broj različitih objašnjenja i načina izvodjenja ovog dela forme, svaki stil ima svoje posebno objašnjenje i svoj poseban način izvodjenja pokreta.  Kvalitet tih objašnjenja varira od stila do stila , neki su detaljniji od drugih mada se u principu svi slažu oko osnovnih postavki stila mada postoji par stilova koji imaju prilično velika odstupanja od uobičajenih objašnjenja .

Na žalost ni jedno obajšnjenje koje je danas dostupno vežbačima nije potpuno. Sa druge strane velikim naporom nekolicine entuzijasta mnogo se toga promenilo i kvalitet podučavanja se produbio (makar u svetskim okvirima ako već nije kod nas) i mnogi su unapredili i produbili svoje znanje i trening. I dok se par decenija unazad raspravljalo kako se izvodi pravilan Tan Sao i postavljala nebulozna pitanja tipa ''kako ćeš da braniš glavu niskim Tan Saom'' (jer je najnormalnije da braniš stomak kad ti neko napada glavu) , koje pokazuje fundametalno nepoznavanje makar i osnova Ving Čuna , danas se rasprvlja o strukturi i generisanju sile na pravilan način. Mada je i ovo velika nepoznanica za mnoge , činjenica je da su skoro svi makar čuli za ove pojmove i pokušavaju na ovaj ili onaj način da shvate o čemu se radi i nauče osnove bez kojih Ving Čun nije ništa više od pukog fitnesa.

Mnogi su shvatili i naučili kako struktura radi makar na osnovnom nivou a retki znaju i kako da pravilo generišu silu iz te strukture ali im na žalost izmiču neki detalji koji su presudni za kvalitetno i potpuno vežbanje. Tu naravno dolazimo do prve sekcije prve forme koja je temelj sistema i služi za učvršćivanje strukture kao i za razvoj i jačanje oderdjenih anatomskih segmenata koji su presudni u izvodjenju udaraca.

Prva sekcija se radi polako , neki je rade čitavih dvadeset minuta i tvrde da tako razvijaju Ći(unutrašju energiju) i oslanjaju se na ezoterična kineska učenja porekolom iz Daoizma i ''tradicionale medicine''. Nije pogrešno raditi formu polako , zapravo jeste poželjno da se radi što sporije ali to nema nikakve veze sa nekakvim mističnim energijama. Da bi forma imala efekta moraju se poznavati svi detalji a do sada nisam video nikoga da formu radi kompletno i u potpunosti pravilno. Da bi forma imala efekta moraju se poznavati dva mikropokreta koja idu u sekvenci i smenjuju jedan drugog uz pravilno disanje. Na ovaj način se , kako to kinseki učitelji kažu, otvara put za prolaz sile udarca , koji opet po kineskoj terminologiji dolazi iz ''zemlje''. Ukoliko se ovi mikropokreti ne znaju forma se vežba uzalud, jednostavno nema efekta . Prva forma je specifična vežba koja formira mišićno i vezivno tkivo na spefičian način potreban za generisanje udaraca u Ving Čunu. Posotje i pomoćni setovi vežbi koji idu uz prvu formu kako bi ubrzali vežbanje i napredak ali ni te vežbe nigde nisam video , čak nema ni pomena , kao što niko ne pominje napred opisane mikropokete iz prve sekcije.

Ving Čun je sofisticirana veština sa mnogo sitnih detalja koji izmiču netreniranom oku i koje laicima ( i mnogim ''majstorima'') mogu izgledati nevažni pa ih lako odbacuju ne shvatajući da tako obogaljuju veštinu i stvaraju nešto što se Ving Čunom ne može nazvati ni u kakvim uslovima.

Borilačke veštine i vatreno oružije

    Postalo je poslednjih godina jako popularno medju praktikantima istočnjačkih borilačkih veština da vežbaju vatrenim oružijem, da organizuju seminare i kurseve kako to oni kažu ''praktičnog pucanja'', taktičkog pucanja'' itd. Zapravo se tu radi o obuci u korišćenju vaternog oružija u urbanim uslovima a pored toga velika se pažnja poklanja ''samoodbrani'' od pištolja najčešće mada se rade ''odbrane'' i od oružija vojnog formata.  

   Na prvom mestu želim da istaknem da je problematika korišća vaternog oružija u nas jako važna . Po svetskim statistikama iza S.A.D , Srbija je na drugom mestu po broju komada legalno registrovanog a takodje je na istoj istom mestu po broju neleglnog oružija. 

  Toliki broj vatrenog oružija neminovno vodi u nesrećne slučajeve usled nepoznavanja samog načina rada oružija ,opasnosti koju nosi, nepoznavanje pravilnog i sigurnog  rukovanja istim.  Mišljenja sam da se treba povesti široka akcija počevši od dece viših razreda osnovne škole pa preko svih ostalih starosnih i socijalnih kategorija. Što više ljudi je potrebno obučiti osnovma sigurnosne upotrebe i čuvanja vaternog oružija sa povremenim odlascima na bojevo gadjanje kako bi polaznici obuke imali jasnu sliku koliku razornu moć oružije ima a takodje i da prestanu da se plaše te moći već da steknu dovoljno rutine i iskustva da oružije u njihovim rukama bude bezbedno po njih same i okolinu.  

  Za ovakvu vrstu osnovne obuke borilački klubovi su idelana mesta, naravno saradnja sa zvaničnim službama poput policije ili žandarmerije a takodje i psiholozima, lekarima hitne pomoći is ostalim relevantnim službama bi bila fantastična. Obuka pravljena i praćena od profesionalca bi zaista podigla ovaj nivo obuke koji je zapravo najvažniji na najviši mogući nivo. Naravno ima klubova koji saradjuju sa nekim od pomunetig službi ali sve je to na dobrovoljnoj osnovi. Kako god bila situacija , osnovna obuka u bezbednosi posedvanja i koriščenja vatrenog oružija je značajna i svi koji je korektno rade bi trebali da imaju podršku države. Takodje bi trebalo napraviti standardizovani sistem obuke trenera u ovom domenu, dakle odredjeni broj časova obuke , ispit i licencu. Budući da je velika većina trenera služila vojsku ova obuka i ispit ne bi bili nikakav problem , naravno treneri bi naučili i neke nove stvari kao i na koje aspekte obuke treba staviti akcenat. 

 Obuka službi obezbedjenja  takodje uključuje korišćenje vatrenog oružija i borilačkih veština. S' obzirom da ovu materiju ne poznajem ni malo neću je ni komentarisati. Niti poznajem programe o kijima se obuka radi , niti poznajem zakone , niti imam ikakvog iskustva tako da ovu materiju ostavljam onima koji se time profesionalno bave. 

 I na kraju imamo poplavu ''vojnih'' sistema obuke , cqc ,cqb, i ko zna šta već. Kao ratni veteran i višedecenijski praktikant borilačkih veština mogu da kažem da su ovi sistemi obuke i ''veštine'' u osnovi prevara.  Prvo za pakao rata vas niko ne može adekvatno pripremiti, sva obuka pada u vodu onog momenta kad meci krenu da zuje oko glave. Vežbanje ''vojnih'' veština po klubovima nije ništa više od igre i samozavaravanja. Ili je trening na nivou specijalnih jedinica sa svim fizičkim i mentalnim aspektima iste ili nije trening.'' Treneri '' ovakvih veština po pravilu nemaju ratnog iskustva te se ja pitam kako neko može da podučava druge ratovanju a sam u ratu nije bio? To je kao da učielj plivanja nije nikada ušao u vodu. Najžalosnije je što se takve veštine uvoze sa strane , kao da stranci znaju bolje od nas kako se ratuje a ovde nema generacije koja nije bila u ratu. I sad će neki stranac , koji takodje nikada rata nije video da obučava nekog u Srbiji kako da puca i kako da nadje zaklon. Takve stvari su uvreda za sve ratne veterane i sve generacije naših predaka koji su se hrabrije i uspešnije  od bilo koga borili za svoju zemlju. 

Deo obuke ovih ''ratnih-vojnih'' veština uključuje i otimanje vatrenog oružija protivniku. Ovo je notorna glupost, otimati oružije upereno u vas od nekoga ko je spreman da puca je ravno samoubistvu, možete sami da povučete obarač. Ovo je posebno opasno u civilnim uslovima gde se oružije koristi za pljačke, te neko ko bi prošao sa gubitkom novčanika može da izgubi glavu jer ga je neko ubedio da može da otme pištolj naslniku. Autor je izgubio brata koji je radio kao obezbedjenje menjačnice i pokušao da spreči pljačku, završio je na mestu mrtav. Dakle ne nasedajte na gluposti.

  Što se tiče obuke za borbu u urbanim uslovima to je uglavnom razblažena kopija treninga specijalnih jedinica policije , antiterorističkih odreda i sl. Što se samog programa obuke tiče , bez obzira na sistem svi su više manje identični. Ono što je problematično jeste vreme obuke i opasne laži koje oni koji pohadjaju ove kurseve nose sa sobom. Dakle , ovi kursevi obično traju po par dana , polaznicima se pokaže gomila stvari i uglavnom se završava bojevim gadjanjem. Kao što je već rečeno, program kao takav nije problem već vreme treninga. Nemoguće je biti dobro utreniran za borbu bilo kakvim uslovima za samo par dana ili čak nedelja treninga. Polaznici na kraju kursa  dobiju dobiju sertifikat o završenoj obuci i na žalost mnogi misle da poseduju i veštinu. Ono što odvaja profwsionalce od svih ostalih je nivo utreniranosti, profesionalci vežbaju svakoga dana , pucaju svakoga dana , ispaljuju hiljade metaka nedeljno, njihovi su refleksi na najvišem mogućem nivou, konstantno rade na sebi, mentalno i fizički su potpuo spremni za svoj posao. Amater ispali nekoliko metaka u papirnu metu sa dva metra jednom u godini , malo se valja po prašini iza starih automobilskih guma i misli da je na nivou specijalnih jedinica. Problem jeste što kojekavi ''instruktori'' bez pravog iskustva u tome što podučavaju daju ljudima lažni osećaj znanja i veštine koji ih lako može koštati glave. Dakle , ne zanosite se ljudi, ili ste pripadnik zvaničnih specijalnih jedinica vojske ili policije ili niste i tu je kraj svake priče. Potpuno je drugačija obuka za nužnu odbranu od kriminalnog napada  nešto potpuno drugo rad u specijalni jedinicima. Ne nasedajte na gluposti i ne budite deca , ne stremite da budete nešto što niste već radite na sebi i budite dobri u oni  stvarima koje već radite. 

Struktura - drugi deo

Postoji nekoliko načina generisanja sile u kung fuu. Neki se smatraju ’’spoljašnjim’’ ili ’’tvrdm’’ metodama dok se neki smatraju ’’unutrašnjim’’ ili ’’mekim’’ metodama. U stvarnosti ovakva podela je neodrživa i nije ni postojala pre sredine 1920 tih godina kada je ovakva podela na ’’Saolin’’ ili ’’spoljne, tvrde ’’  i ’’Vudang’’ ili ’’meke,unutrašnje’’ stilove i metode generisanja sile uvedena od strane Goušu akademije i ybog ćisto marketinških razloga i delo  je Sun Lu Tanga i njegovih prjatelja koji su svi bili praktičai Ti Čija , Bagua i Hsing Ji stilova. U želji da nekako odvoje i istaknu svoje stilove u moru kung fu metoda koji su cvetali u to doba oni su izmislili ovu podelu koja je ubrzo prihvaćena i na žalost nanea mnogo štete kung fuu i u vreme kada je nastala izazivajući masovne obračune izmedju različitih škola i u kasnijim vremenima produbljući jaz izmedju stilova i vežbača.

Način generisanja sile uvek ide od spoljašnjeg ka unutrašnjem i to važi za sve veštine bez obzira kako su klasifikovane. Da li je nešto ’’spoljašnje’’ ili  ’’unutrašnje’’ ne meri se metodom kojom se sila generiše već stepenom biomehaničke efiksnosti.

Kada govorimo o načinu generisanja sile svi metodi imaju jedan isti cilj , koristeći snagu mišića telo se stavlja u pokret i koristi se masa tela u kretanju kako bi se generisala sila. Ovo se može opisati Njutnovim drugim zakonom koji objašnjava da je sila jednaka proizvodu mase i ubrazanja. 

Postoje dva osnovna načina generisaja sile , prvi je korišćenjem centrifugalne sile odnosno kružnog kretanja a drugi je korišćenjem vibracije odnosno talasa. Svi ostali metodi su samo različiti procenti kombinacije ova dva osnovna metoda.

Osnovni metodi se mogu kombinovati na različite načine. Mogu se koristiti u sekvenci jedan iza drugog ili se koristiti zajedno u isto vreme gde je jedan metod preovladjujući a drugi je pomoćni i dodaje još sile na osnovni metod. Različii metodi se koriste za različite potrebe , za različite vrste udaraca , bacanja , guranja , blokiraja itd. U svakoj veštini jedan od osnovnih metoda je vodeći i na proizilazi iz telesne strukture na kojoj se dati stil bazira. U Belom Ždralu i Wing Čunu osnovni metod generisanja sile je vibracija odnosno talasno kretanje. Ovaj metod je takodje vodeći u većini stilova koji vode poreklo iz Fudjian provincije i nekoliko stilova iz Gunagdong provincije.

Količina sile se naravno povećava pravilnim treningom. Pre svega potrebno je znati kako se razvija struktura jer je to osnova generisanja sile. Struktura se razvija kroz forme , rad na spravama (zidna vreća, teški džak, rad sa tegovima)  kao i kroz či sao ukoliko stil ima takac sistem vežbi i kroz rad sa oružijem , posebno dugom motkom , kopljem i drugim dugim oružijem.

Pored opštih napred poenutih metoda vežbanja postoje i poseban sistem vežbi za kako to kineski majstori kažu ’’otvaraje’’ zglobova i treniraje mišića na specifičan način. Ove vežbe su na žalost poznate samo malom broju ljudi jer su zbog lošeg razumevanja sistema a u nekim slučajevima i namerno , izostavljne. Danas su ove vežbe ostale očuvane samo u Ving Čun stilu zmije i ždrala i u pojedinim retkim linijama Belog Ždrala. Bez ovih vežbi nije moguće potpuno razviti originalne načine generisanja sile pa mnogi kung fu vežbači koriste bokesrski način udaranja koji je lakše naučiti i uvežbati

Deo kung fu kulture istoka

Vežbati kung fu na izvoru  ne odnosi se samo na kvalitet veštine i znanja koje se dobija već je nešto mnogo više od toga. Često ponovavljana rečenicia '' Kung Fu je način života'' može u potpunosti biti shvaćena tek kada se živi, radi i vežba na istoku. Kung fu je ovde zaista način života, deo svakodnevice na način na koji to nije moguće ni u jednom drugom delu sveta. Ovde se kung fu zaista živi, posebno van velikih centara gde veliki broj ''profesionalnih'' učitelja drže škole sa velikim brojem učenika i posebno se specijalizuju za rad sa strancima. Tradicionalne škole, ako se tako mogu nazvati jer su mnogo više od toga, sačuvale su originalnu kulturu i pristup kung fuu i to se ne odnosi samo na način treninga već zaista na način života. Tradicionalne škole su sačuvale duh starih vremena i nije lako uću neku čak ni kao gost a kao učenik još teže, potrebne su veze, neko ko će da bude garant kararktera i posvečenosti vežbanju i ko će da pregovara sa učiteljem o primanju u školu. Biti deo takve škole je izuzetna čast i privilegija, nešto o čemu se uglavnom čita u knjigama ili gleda u filmovima. Tradicionalne škole su toliko drugačije od ''klubova'' da je to teško opisati. Pre svega atmosfera u kojoj se radi je toliko drugačija da strancu treba vremena da se na to navikne. Ogromno poštovanje postoji izmedju vežbača i naravano prema učitelju. Ovo nije nekakvo usiljeno poštovanje koje neki ''treneri'' sprovode u svojim klubovima kao i nekakvu strogu disciplinu. Poštovane je prirodno i neusiljeno, dolazi iz spoznaje koliko smo svi mi srećni što smo deo nečega jako važnog, nečega što samo mali broj odabranih može da bude deo, što smo deo jako stare tradicije i što imamo obavezu da tu tradiciju jednog dana nastavimo. Poštovaje dolazi iz svesti o značaju toga što radimo i što smo svesni činjenice da smo jedni od poslednjih čuvara nestajuće tradicije i nasledja. Posebna je čast i ogromna odgovornost na meni koji sam kao stranac primljen u takvu školu. Tradicionalna škola se ne reklamira, ne brine o broju učenika koji je uvek ograničen na svega 4 ili 5 aktivnih članova u datom momentu, više je mesto druženja, okupljanja i naravno vežbanja. Ne postoji nekakav ustaljeni program treninga već učitelj svakog učenika uči onoliko brzo koliko je on u stanju da ide napred što je lako jer ima svega nekoliko učenika. Tokom treninga učitelj svima pripremi tradicionlani čaj i povremeno svako sedne da odmori par minuta i popije čaj. Posle treninga se sedne , pije se čaj, obično neko donese i sitne kolače pa se priča o svemu i svačemu. Nikada se trening koji počinje u osam nije završio pre ponoći. Pre početka treninga neko od učenka obavi malu ceremoniju i ostavi ponude pred oltarom sa slikom osnivača stila.     

Na sledećih  nekoliko video zapisa vidimo godišnje okupljanje svih aktivnih i bivših članova kluba na proslavi rodjendana osnivača stila. Svi učestvuju u ceremoniji , izvode se forme , drilovi i borbe u čast osnivača stila i nakon toga se sedne i svi se počaste kolačima i čajem koji se posebno pripremaju za tu priliku. Gotovo polovina ljudi je došla sa drugog kraja ostrva samo da bi prisustvivali ceremoniji. 

Na prvom klipu vidimo tihu molitvu za osnivača stila gde svi članovi upale štapiće tamjana po običajima odavanja pošte precima.

Nastavak prethodnog klipa i kraj molitvene ceremonije

Slika sa učiteljem 

Na ovom klipu nekoliko učenika izvodi San Jin formu

                                          

Na ovom klipu se radi forma iz Belog Ždrala koja nigde nije snimljena ,ovo je samo kratak isečak, i izvodi se u posebnim situacijama. 

Ovo je samo kratak pogled u svet tradicionalnog kung fua. Vežbati kung fu na mestu na kome je nastao je izuzetno iskustvo. Postati deo vekovima stare kulture i nasledja je nešto što retki dožive. 

Osnovi strukture prvi deo

Šta je struktura, koje su joj funkcije , kako se vežba, kako se razvija, kako se koristi u borbi? Mnoga su pitanja bez odgovora kada je struktura u pitanju, pogotovo jer ima mnogo mistifikacije i nepotpunog razmevanja iste. Pokušaću kroz seriju tekstova da objasnim šta je struktura , čemu služi i kako se koristi.

Za početak da kažem šta struktura nije. Nije nikakva magija, nikakav trik, nema nikakve veze sa Ći kungom i ći energijom mada je ovo mnogo ekspolatisan termin kada se govori o strukturi. Mnogi instruktori kada ni sami ne razumeju procese koji se desavaju pri korišćenju pravilne strukture govore o ći energiji i time unose mnogo konfuzije i mistifikuju potpuno prirodne procese.

Kako bi dakle najkraće mogli da definišemo telesnu strukturu? Najpreciznija definicija bi bila da je struktura vid biomehaničke efikasnosti koja omogućava da se telo koristi na najoptimalniji način i da omogućava maksimum rezultata uz minimum potrošnje energije. Ovako definisana telesna struktura nije vezana samo za kineske borilačke veštine već za sve sportove i poslove koji uključuju fizičku aktivnost. Jedna od najvažnijih osobina telesne strukture jeste da ima vidljive i što je još važnije, merljive efekte što dalje omogućava da se pravilnom analizom i pravilnim treningom poveća. Ovo se danas koristi u profesionalnom sportu i vrhunski takmičari koriste ovu činjenicu kako bi poboljšali svoje rezultate.

Telesna struktura se zansiva dobrom poznavanju ljudske anatomije i biomehanike pokreta. Svaki pokret iziskuje korišćenje mišića, skeleta i narvno vezivnog tkiva. Sve tri komponente su podjednako važne kako bi se izvukao maksimum iz njihovog korišćenja. Naravno ne postoji nikakava univerzalna telesna struktura već svaka aktivnost , svaki sport ima svoju, specifičnu strukturu. Tako i svaki kineski borilački stil ima svoju specifičnu telesnu strukturu i način upotrebe pa je jako teško pisati uopšteno na tu temu. Svaki stil ima drugačiju distancu, strategiju, principe te je i struktura drugačija u odnosu na druge stilove. Struktura diktira kako će se telo koristiti. Wing Čun je drugačiji od Belog Ždrala ili Tai Čija, svaki od ovih stilova ima svoju specifičnu strukturu i koristi telo na drugačiji način.

Postoji nekoliko nivoa razvoja strukture. Prvi se statični nivo razvoja gde se uče osnove i vežbač se oslanja na pravilne statove , te radi drilove i vežbe bez kretanja kako bi naučio kako da pravilno koristi telo. Drugi nivo je učenje kako se struktura koristi u pokretu, u borbi, kako se telo pomera kroz prostor a da se struktura ne naruši i poslednji nivo je da se struktura koristi i kad je narušena i da se može lako povratiti. Ova tri nivoa su najlpše i najjednostavnije demonstrirana u Wing Chun formama.  

Postoji nekoliko zajedničkih karakteristika koje se mogu naći u gotovo svim kineskim veštinama pa ću početi  objašnjavanje od tih uopštenih strukturalnih osobina koje mogu primeniti na bilo koji stil borenja koji ima makar i minimalnu predstavu šta je struktura

 i kako se koristi.

Jedna od zajedničkih osobina gotovo svih kineskih borilačkih stilova jeste korišćenje tela kao monolitne celine. Šta to zapravo znači?  Korišćenje celokupnog kapaciteta tela da generiše energiju, zapravo korišćenje od 65% do gotovo 90% kapaciteta tela da generiše silu jer korišćenje 100 kapaciteta nije fizički moguće. Ovde je važno napomenuti da se misli na kapacitet tela da generiše silu u stanju mirovanja, odnosno bez kretanja i menjanja stava, uz pravilan rad nogu i inerciju moguće je prebaciti 100% kapaciteta tela jer se na mišićnu energiju dodaje sila prizvedena inercijom , ovo je jako izraženo u  Baji kuanu i stilovima koji vuku iste korene kao i ovaj stil.

Ovo je najlakše objasniti na primeru udarca rukom ili klasičnom direktu. Neuvežbani pojedinci će ovaj udarac izvoditi samo lokalnom grupom mišića , dakle tricepsom i mišićima ramena. Ovakvo segmentirano kretanje može da iskoristi samo mali procenat celokupnog telesnog potencijala. Ako uporedimo masu tricepsa i mišića ramena sa masom mišića čitavog tela vidimo kolika je tu razlika. Bolje uvežbani praktikanti će rotirati kuk i koristiti gotovo sve mišiće gornjeg dela tela počevši od gluteusa na više. Na ovo je dodata i sila generisana inercijom . Ovde je veoma važno da se stekne sposobnost da se svaki deo tela pokreće harmonično i po odredjenom redosledu, na taj način se energija gradi i povećava tokom svog puta prema mestu oslobadjanja. Ukoliko se svi delovi tela ne kreću u savršenoj harmoniji energija se gubi i biva ’’zaglavljena’’. Recimo ukoliko se pokret kukovma završi pre nego pesnica stigne do cilja. U ovom slučaju se mnogo energije gubi jer ruka kasni i bazično se koristi samo lokalna grupa mišića. Takodje ako ruka stigne do cilja pre nego se rotacja kuka završi, tu se opet gubi energija , zapravo se ne generiše punim kapacitetom. Dakle potrebna je dobra koordinacija različitih delova tela kako bi se iskoristilo u punom kapacitetu. Na sledećem nivou se dodaje i pokret nogom. Dakle pokret kreće od stopala ,gradeći impuls energije kroz nogu , zatim se rotirju kukovi čiji pokret prati gornji deo tela , kada impuls stigne do ramena ruka se ispruži i sledi udarac. Impuls se dodaje ruci sve vreme putovanja do cilja jer momenat udarca i moemnat završetka pokreta kukova je isti. Što je praktikant bolje uvežban pokreti telom će biti manji jer se ima sve bolja kontrola i sekvenca pokreta će biti brža i jača. Teško je videti profesionalnog boksera da rotira kukove ali pri svakom udarcu on radi upravo to, samo što je kroz stotine hiljada ponavljanja stekao savršenu kontrolu tela i sada se oslanja na mikropokrete koji imaju poptuno isti učinak kao i da radi široki vidljivi pokret. Na ovom primeru vidimo kako se korisiti puni kapacitet tela pri ovoj vrsti udarca. Uzeo sam ovaj primer jer gotovo svi znaju šta je bokserski direkt i kako ga izvesti, makar u teoriji.  Sve ovo isto važi i za kung fu udarce, samo što se ne recimo kod Wing Chun direkta ne koristi rotacija kukova već potpuno drugačija sekvenca pokreta koja je bazirana u strukturi tela tog stila. Boks inače nema koncept telesne strukture ali ima neke karakteristike i sličnosti a kako je način udaranja jako jednostavan a koristi se i u mnogim kung fu stilovima uzeo sam bokserski direkt za primer korišćenja maksimalnog kapaciteta tela za tu specifičnu tehniku . Naravno ovo je samo jedan primer od mnogih kako se i u koje svrhe koristi pun kapacitet tela. Postoje različite vrste udaraca koje se oslanjaju na potpuno drugačiju mehaniku pokreta ali je prinicip isti, strogo kontolisana sekvenca pokreta koja gradi energiju tokom čitave putanje sve do momenta udarca. Kako boks nema koncept strukture ,moguće je iskoristiti do 60% kapaciteta tela u udarcu , ali je princip efiksanosti isti kao i svakoj drugoj veštini. Sa strukturom bi uz isti princip mnglo da se izvuče mnogo više snage.

Ono što je važno je da budemo svesni pravilnog pokreta i da vodimo računa kako ga izvodimo sve do momenta dok ne postane automatski , tada zapravo počinje pravi trening i napredovanje u brzini i snazi.  

Bez obzira o kojoj veštini se radi, bazični principi efikasnosti su isti iako su pokreti dijametralno različiti.

Telesna struktura nam dakle omogućava da koristimo čitav potencijal tela u svakoj mogućoj tehnici, bilo da se radi o udarcima, blokovima ili bacanjima.  

Antiintelektualizam srpskog kung fua

U Srbiji postoji duga tradicija prezira prema intelektualcima i svemu „što se pravi pametno. Ona je do te mere jaka da danas deluje kao „legitimna“ društvena snaga. Većina pojedinca  ponosno prihvata kičerski primitivizam i prezir prema svemu što je učeno. Po definiciji Anti-intelektualizam je neprijateljstvo i nepoverenje prema intelektu, intelektualcima i intelektualizmu, koji se obično izražava kroz negaciju  obrazovanja i filozofije, te odbacivanje umetnosti, književnosti i nauke kao nepraktičnih i čak prezrenim ljudskim delatnostima.  

Odakle potiče toliki animozitet prema obrazovanju i obrazovanim ljudima? Ova pojava je direktna posledica decenija vladavine komunizma I  kasnije neokomunizma oličenim u političkoj eliti koja vodi Srbiju ( I ostale zemlje bivše Jugoslavije) a direktni je politički naslednik perethodnog sistema.

Kada su došli na vlast komunisti su prvo pobili intelektualce jer  Intelektualci misle., pitaju , dovode u pitanje. Zato je bolje da ih bude što manje, a ako već treba da ih bude, onda ih treba oblikovati da misle onako kako to odgovara vlasti. Zato su se u tom sistemu razvijale prirodne i tehničke nauke, a društvene i humanističke bile su pod strogom kontrolom. Ceo sistem je bio postavljen tako da bude što manje obrazovanih, jer je neobrazovanima lakše manipulisati.

Progon intelektualaca nikada nije zapravo prestao. Nakon što su komunisti pobili elitu prethodnog sistema bilo im je potrebno da na brzinu stvore nove kadrove od nepismenih seljaka koji su se odrekli vere i skrupula, i koji su žudeli za tim da postanu nova vladalačka kasta. Komunisti su još do osamdesetih godina kao glavni pedigre u karakteristikama svoga članstva isticali poreklo iz «radničko-seljačke» porodice. Pojam građanstva je još tada bio pojam dekadencije. Govori su počinjali rečenicom :’’ radnici, seljaci I poštena inteligencija’’ jer je po komunistima inteligencija po prirodi svog postojanja nepoštena. Čak I novostvorena , komunistička inteligencija je bila pod stalnim pritiskom I progonom I stalno držana na ‘’kratkom lancu’’.

Komunizam je doneo kolektivizam I ‘’jednakost’’ , što je dovelo do  sravnjivanja struke na nivo nestručnosti,  ukidanja svih građanskih statusnih kriterijuma,te ukidanja građanske etike. Neobrazovan čovek je po automatizmu sistema mogao imati status koji se na Zapadu dugo i teško stiče izuzetnom stručnošću I velikim zalaganjem. Sve je obezvređeno da bi se vrijedni osjećali bezvrijednima a nestručni , lenji , glupi I neobrazovani osećali važnima. Pod parolom jednakosti, nevredno uvijek satire vredno. Pod parolom jednakosti primitivizam satire svaku etiku i dostojanstvo. Komunizam  su u ime jednakosti uništava sve što je darovito, da bi bilo isto i slično nedarovitom, sve mudro, da bi zavladala glupost, svaki intelekt, da bi harao antiintelektualizam. Ideja jednakosti shvaćena u primitivnom umu je stravična destrukcija svega što odudara od njegovih skučenih kriterijuma. U tom sistemu ‘’jednakosti’’ svako je imao prava da kritikuje I ocejuje rad nekog drugog , čak I je potpuni laik u toj delatnosti pa smo imali slučajeve da čistačice ocenjuju rad lekara I odlučuju hoće li I kada recimo lekar specijalista dobiti stan ili kakav je kvalitet njegovog rada.

Komunizam se slomio početkom devedestih ali vrednosti decenijama usadjvane u svest ljudi, negativna selekcija I način posmatranja stvarnosti I vidjenje sebe u istoj su nastavili ne samo da postoje pod paravanom demokratije već su dosegli nove, po društvo još pogubnije visine. Nepismenom primitivcu iz komunizma, od kojeg je uravnilovka stvorila značajnog funkcionera ili direktora, demokratski sistem davao je dodatnu dimenziju svemoći. Demokratija je pogrešno shvaćena po načelu snalažljivosti i prevaranstva, što je izravni odraz komunističkog formalizma i komitetskog skorojevićevstva! Demokratija je donela potpuni nedostatk stručne i profesionalne svesti I   potpuni gubitak osećaja za opšte dobro. Zaglupljivanje naroda I izraziti otpor obrazovanju se nastavio u do tada nevidjenim razmerama. Potpuna erozija svih moralnih I etičkih normi je dostigla svoj vrhunac ,urušavanje apsolutno svih društvenih institucija I zamena pozitivnih vrednosti negativnim je ono što karakteriše današnje društvo. Ono što je nekada bilo sramota danas je poželjno I cenjeno. Poštuje se bezobrazluk, primitivizam, lopovluk, nasilje … najniži porivi su danas jedina ideja vodilja prosečnog čoveka.

Kakve sve ovo veze ima sa bavljenjem kineskim borilačkim veštinama? Sport je jedna od prvih grana ljudske delatnosti koja dolazi na udar društvene krize I jasan pokazatelj stanja u društvu. Ako se vratimo malo u prošlost možemo videti da su Japanske veštine poput Djudoa I Karatea u Srbiju doneli intelektualci I za dugo vremena Srpski Karate I Djudo su bili izuzetno kvalitetni u svetskim okvirima. Lekari, doktori nauka, pravnici , ekonomisti…to su bile prve generacije onih koji su doneli I veštine prenosili drugima. Sportisti sa naših prostora se gotovo nikada nisu vratili bez medalje sa najjačih medjunarodnih takmičenja. Ovo je takodje posledica upliva I kontrole Japana kao države nad kvalitetom treninga sportova I veština koji se smatraju zaštitnim znakom države , njenim kulturnim I istorijskim nasledjem. Za Japan su djudo I karate postali najbolji izvozni artikal I najbolja reklamna kampanja koja ne prestaje decenijama I populariše Japan širom sveta. Mada je situacija daleko lošija danas nego pre par decenija Srpski Karate I Djudo su I dalje na visokom nivou mada ima zastranjivanja koja nekada nisu bila moguća.

Kada govorimo o Kung fuu na našim prostorima situacija je dijametralno drugačija.Ko su  ljudi koji su doneli Kung Fu u Srbiju?, Koja su njihova pravog zanimanja koje  prave stručne sposobnosti? U čemu su se oni ostvarili, dokazali ?. Veština, ako se tako može nazvati je preneta istinskoj deci komunizma I posledice toga osećamo danas I mala je šansa da se nešto na tom polju promeni .Stilovi koji su došli su bili slobodna interpretacija ljudi koji su te stilove bukvalno izmislili , pod jakim uticajem popularne kinematografije I očekivanjima zapadnog tržišta. Ti stilovi, čiji osnivači sa zvučnim titulama imaju od 6 meseci do godinu dana formalnog treninga I učenja su bili idealni za poltičku I socijalnu situaciju u Srbiji toga doba  a I danas . U to vreme u Kini je Kung Fu bio gotovo potpuno uništen a iznenadna popularnost istog je na svetlo dana iznela one najgore I najlošije koji su gladni novca I prestiža lagali, falsifikovali I uz put izmišljali svoje stilove.  Pravi kung fu je ostao u zapećku I nije mogao da se izbori sa poplavom ‘’grandmastera’’ koji su se odjednom pojavili I razmileli po čitvom svetu prodajući razblaženu I za široko tržište novorazvijenu veštinu a sve to praćeno populističkim pričama I teškom demagogijom. Pogledajmo profil ‘’majstora’’ kako treneri kung fua vole da budu oslovljavani. Ima li medju njima lekara, inžinjera, ekonomsta, pravnika? Ko je od njih sposoban da nauči I posle toga prenese detaljne I precizne kung fu teorije I metode treninga? Decenijama se Kung Fu u Srbiji svodio na jedan stil I jedan način treninga. Nikome nije padalo na pamet da postavlja ikakva pitanja jer su ‘’viši’’ autoriteti izrekli apsolutnu I nerpikosnovenu istinu a kad čovek ima sve odgovore nema potrebe da istražuje. Dovoditi u pitanje ‘’autoritete’’ je tabu, I može samo loše da se završi po onoga ko pitanja postavlja. Nivo veštine I stanja svesti u Srpskom kung fuu najbolje oslikava čuveno pitanje postavljano pripadnicima drugog stila:’’Kako ćeš da se odbraniš niskim tan saom od udarca u glavu’’, jer je naravno najlogičnija stvar da čovek brani stomak dok ga neko udara u glavu , eto o takvom nivou razmišljanja mi govorimo ovde.

Na kraju je neko počeo da istražuje I postavlja pitanja. Taj neko je dočekan na nož , pogrdno nazivan ‘’filozofom’’ uz obavezne savete da je ‘’bolje da vežba nego da se obrazuje’’. Osećajući da im je sistem uzdrman ‘’majstori’’ I njihovi sledbenici su dali sve od sebe da to spreče. U sistemu koji svakom nekompetentnom omogućava da procjenjuje vašu sposobnost i stručnost, i da njegov nastup ima snagu prividne kompetencije jer su svi na jednakom nivou neznanja inteligentan čovek se oseća ugušeno i teskobno. Kad primitivni čovjek koji se dokopao nekakve funkcije ili zvanja koje mu makar prividno omogućava jednakost s onima kojima je nejednak,on neće birati sredsva da svoj položaj održi. Ovakvo društvo  je smrt za darovite I to ne samo u sportu već u svim aspektima života I rada, on je racionalizirana zloba inferiornih pretvorena u sistem . Tu nema napretka, caruje glupost i sitničavost, gubi se energija na besmislene ili sporedne stvari. Kung Fu treninzi se pretvaraju u časove indoktrinacije gde se besomučno šire najodvratnije laži o svakome ko makar I malo ide protiv ustaljenog sistema I hijerarhije. Naredovanje u veštini se ne  dogadja po osnovu vremena vežbanja I stečenog znanja i sposobnosti već po ključu podobnosti i odanosti treneru. Ono što je interesantno je da poslovično posvadjani razni klubovi I ‘’majstori’’ kao po komandi se ujedinjuju u borbi protiv bilo čega novog, protiv bilo koje informacije koja baca drugačije svetlo na ono što oni prezentuju javnosti. Kao u doba najgore diktature kada su se politčki protivnici ubjali ili u najboljem slučaju izvrgavali ruglu I svim vrstama društvenog pritiska I danas se vode čitave kampanje protiv pojedinaca koji imaju drugačiji stav I zalažu se za obrazovanje I slobodan protok informacija.  

I dok se u svetu protok I razmena informacija smatraju pozitivnim a obrazovanje je nepohodno za bilo koju delatnost u našem kung fuu je potpuno suprotno. Obrazovanje se smatra hendikepom a intelektualci nesposobobnim za bavljenje kung fuom???!!! Bivajući isključivi domen nepismenih I primitivnih decenijama veoma je teško uneti bilo kakve promene u vidjenje I način treninga kung fua jer oni koji su imali monopol na svaki način pokušavaju da svoju poziciju održe ne birajući sredstva I nemajući nikakvih moralnih ni etičkih kočnica. Suočeni sa novim informacijama koje jednostavno nisu u stanju da razumeju ‘’majstori’’ daju sve od sebe da spreče širenje tih informacija. Kada nova , njima nepoznata znanja ipak isplivaju na površinu oni pribegavaju proverenom receptu svih totalitarnih sistema , diskreditovanju ličnosti koja novo znanje donosi.  Čine sve da spreče dolazak novih informacija I znanje demagoški menjaju za propagandu. Oslanjaju se na autoritet ličnosti (koji je uglavnom zasnovan na lažima I falsifikatima) umesto da se oslanjaju na validne I naučno proverene činjenice. Informacije se pojednostavljuju I banalizuju a vežbači infantilizuju do krajnjih granca jer je infantilnim ličnostima izuzetno lako manipulisati. Čini se sve da se isključi logika I analitički pristup vežbanju. Očigledne logičke greške I prosto rečeno gluposti postaju kamen temeljac stilova u koje se umesto provere veruje. Vera je izuzetno značajan mehanizam u kung fuu u nas jer vera ne treba proveru niti uporište u realnosti I činjenicama. Vera je takodje odličan mehanizam koji se suprotstavlja znanju I činjenicama jer bez obzira kavi se dokazi prezentuju osoba koja veruje drugačije jednostavno takve dokaze neće prihvatiti.

Toliki otpor obrazovanju I intelektualcima potiče iz straha da ako pravi kung fu doje u Srbiju ‘’majstori’’ će jednostavno biti postavljeni na mesto koje im zapravo pripada po količini znanja koje poseduju. Na kraju treba reći da je Kung Fu tokom čitave svoje istorije bio I danas ostao veština intelektualaca I da će se vremenom I to dovesti u red I u našoj zemlji.  

Krenite na put

Svet kung fua je ogroman, veliki koliko je velika i zemlja gde je nastao ili još veći. Postoji toliko mnoštvo predivnih stilova, toliko različitih pristupa vežbanju , toliko različitih načina korišćenja ljudskog tela i uma. Iza svakog stila stoji predivna legenda krojena generacijama kako bi poslužila kao inspiracija i ideja vodilja mladim naraštajima. Svaki stil ima svoje heroje koji su vodili nebrojene bitke protiv zla i nepravde i uvek iz tih borbi izlazili kao pobednici zahvaljujući svojoj veštini. Istorija, kultura, umetnost, običaji, zdravlje, borbene tehnike, duhovni razvoj, sve je to deo kung fua i svaki stil neguje ove elemente na poseban način, više ili manje drugačiji od svih ostalih.

Postoji verovatno na hiljade stilova kung fua, neki poznati u planetarnim okvirima i jako popularni, neki poznati samo nekolicini ljudi koji ih čuvaju u tajnosti. Lepota tolikog broja različitih stilove leži i u činjenici da svako može da najde upravo ono što želi, ono što mu treba i da razvia sebe i svoj kung fu u pravcu koji mu najviše odgovara. Taj individualni put, specifičan razvoj svakog vežbača na sasvim poseban i jedinstven način koji se razlikuje od svih drugih vežbača je ono što kung fuu daje posebnu draž.  

 Druga mesta su blagoslovena mnoštvom kineskih emigranata koji su sa sobom doneli kung fu ili ljudima koji su imali želje i mogućnosti da putuju u Hong Kong i Tajvan a u skorije vreme i u Kinu od kako se otvorila prema svetu i donesu čitavo bogastvo stilova. Na žalost ( u svakom tekstu koji se tiče kung fua u nas moram da upotrebim ove reči) situacija je kod nas drugačija. Ekonomska situacija, ratovi, sankcije, sve je to odložilo razvoj kung fua i dolazak novih stilova. I dok su druga mesta prebolela sve ,,dečije bolesti’’ koje dolaze sa kung fuom a desile su se usled nedostupnosti informacija, te su sa nepotpunim stilovima, samporoglašenim grandmasterima, ’’tajnim i originalnim ’’ veštinama i tehnikama uglavnom razkrstili,a obilje stilova je doneseno i postalo dostupno, mi smo i dalje 40 do 50 godina iza sveta. Priče prevazidjene pre 30 ili 40 godina kod nas su još uvek aktuelne. Kung fu je po kvalitetu informacija, znanja i treninga otišao jako daleko od vremena Brus Lija i dok čitav svet grabi dalje krupnim koracima mi smo jednostavno stali na samom početku i nikako da krenemo. Mnogi su razlozi za takvo stanje i analiza svih političkih, socijalnih, ekonomskih i psihološlkih uzroka bi odnela previše vremena.

Imati lepezu različitih kung fu stilova je pravo bogatstvo u svakom smislu te reči i bilo bi zaista dobro da se što više stilova donese na naše prostore. Bogu hvala Srbija ne oskudeva u pametnim i vrednim ljudima i svakako bi pravi kung fu procvetao i brzo dostigao i prestigao nivo na kojem se vežba u ostatku sveta. Prvi, stidljivi koraci se već prave ali to svakako nije dovoljno i zato kažem ljubieljima kung fua, krenite na put , upustite se u avanturu i učinite nešto što niko pre vas nije uradio, baš onako kako je autor ovih redova otišao na drugi sveta u kolevku kung fua i uradio stvari koje niko pre njega iz Srbije nije. Budite hrabri , budite uporni , postavite visoke ciljeve i znajte da ni jedna želja nije van domašaja ostvarenja. Svaki novi stil koji zaživi na našim prostorima je nova pobeda nad mrakom neznanja, sujeverja, laži i podvala. Svaki novi stil nosi značajan uticaj na unapredjenje opšteg shvatanja i poznavanja kung fua , azijske kulture i tradicije i obogaćuje opšti  fond borilačkog znanja, iskustva i metodologije treninga i obuke. Idite ljudi, pratite svoje snove