Ving Čun - tajna treće forme

Treća forma Ving Čun stila je često mistifikovana i okružena tvrdnjama kako tehnike ove forme mogu da od vežbača naprave nepobedivog borca koji ima moć da golim rukama teško povrdi ili čak ubije protivnika. U ne tako davnoj prošlosti pokreti i koreograija forme su čuvani u tajnosti i pokazivani samo najodanijim učenicima. pored mnogih nejasnih obećanja o moći i snazi ova forma navodno nudi tajno znanje o akupunkturnim tačkama koje , jednom aktivirane ubodom prstima, izazivaju bol, paralizu ili čak smrt. Ovaj tekst je posvećen upravo ovoj tvrdnji, koliko ima istine u ''Dodiru Smrti'' kako je često bombastično reklamoran.

Pre svega da kažem nekoliko reči o pravoj upotrebi i značenju treće forme koja ima najviše pogrešnih tumačenja koja po nekad zalaze u domen bajki i fantastike. Njačešće se teća forma smatra najvišim stepenom veštine Ving Čun sistema. Ovo je potpuno netačno iz prostog razloga što Ving Čun nije koncipiran kao sistem sa više nivoa tehnika. Treća forma je poslednja u nizu formi koje se vežbaju iz prostog razloga što je cilj i namena ove forme da upotpuni i zaokruži sistem naučen u prve dve forme. Svi pokreti u trećoj formi su već naučeni ranije, nema ničega specijalnog ni tajnog u formi , već se poznati i dobro uvežbani pokreti iz prve dve forme izvode na specifičan način koji uči praktikanta odredjne prinicipe postavljanja prema protivnku u momentima kada je to neophodno. Treća forma ukraktko uči vežbača kako da povrati kontrolu centra ukoliko se usled greške ili veštine protivnika , kontrola izgubila. Takodje uči uspostavljanju nove centrlne linije pod uglovima koji nisu uobičajeni a obično za tako nešto postoji potreba kod iznenadnog napada ili u borbi sa više protivnika. Dakle , treća forma nije nikakva tajna već vrlo sofisticiran alat koji borca priprema da izadje iz nepovljne situacije i uspostavi kontrolu nad cetrom i protivnikom.

Postavlja se pitanje zašto je treća forma toliko mistifikovana i odakle dolaze sve te neverovatne tvrdnje? Prvi razlog je finansijski, infantilni vežbači će godinama plaćati instrukcije kako bi konačno naučili ''tajnu'' formu koja će im dati nadljudske sposobnosti. Drugi razlog je neznanje i nedostatak iskustva u realnoj borbi , te mnogi instruktori i sami veruju u bajke koje prenose drugima.

Vratimo se sada tvrdnji da treća forma uči nekakvim ''tajnim '' tehnikama napada na posebne tačke na telu. Ovo jednostavno nije tačno iz više razloga! Mada neki stilovi i učitelji tvrde da samo oni poseduju ovo znanje, niko , nikada i nigde nije demostrirao da je ovako nešto moguće. Pre svega ove tvrdnje se baziraju na tradicionalnoj kineskoj medicini, tačnije akupunkturi. Svako ko tvrdi da sam on poseduje znanje o akupunkturnim tačkama jednostavno laže, gtovo svi stilovi kung fua poseduju ovo znanje i ono je gotovo identično svuda. Mada je tradicionalna kineska medicina visoko cenjena u nekim krugvima i mnogi veruju u njene gotovo magične sposobnosti nauka je dokazala da ovaj sistem lečenja  jednostavno nema nikakve efekte sem možda placebo efekta. Autor ovog teksta je i sam probao u više navrata akupunkturu i nije bilo psolutno nikakvog efekta. Tradicionalna kineska medicina se bazira na kineskom tradicionalnom shvatanju univerzuma i čovekovog mesta u istom. Ovaj sistem vervanja je zasnovan na legendama i mitovima i nema nikakvog uporišta u nauci te su i rezultati takvi kakvi su. Dakle, postoje li tačke na telu koje ukoliko se ubodu prstima mogu da izazovu smrt? Odgovor je ne! Istina, postoje odredjena mesta na telu koja ukoliko se udare mogu da izazovu smrt ali je za to potrebna izuzetno jaka sila. Činjenica je da niko nukada nije umro od samo jednog udarca u bilo koju tačku na telu. Neko može da potegne argument da su pojedini bokseri umri u ringu , što je tačno , ali ti bokseri su bili udareni hiljadama puta ranije te je akumulacija povreda dovela do smrti a ne jedan udarac.

Dalje, sistem koji tvrdi da uči kako upotrebiti prste u borbi a nema ni jedan sistem ojačavanja prstiju je prilično neozbiljan. Prirodno prsti nisu namenjeni ubadanju i lako se povrede priovakvoj upotrebi te se mogu i trajno oštetiti. Da bi se prsti koliko , toliko uspešno upotrebili u borbi potrebno je godinama raditi na ojačavanju istih. Ni jedan stil Ving Čuna nema sistem ojačavaja prstiju. Neki stilovi imaju sistem ''gvozdenog''  dlana ali je taj sistem pozajmljen iz Hung Gara . Dakle tvrdnja da forma uči kako se koriste prsti  borbi je netačna iz prostog razloga što ne postoji sistem treninga prstiju.

I na kraju, čak i da su sve tvrdnje u vezi teće forme istinitie i da čak postoji sistem treninga prstiju postavlja se pitanje koliko je u stvarnosti moguće pogoditi tačku na telu protivnika koji se kreće i brani se. Pored toga, koliko bi ovakav sistem bio efikasan u periodu kada ljudi nose jakne i drugu odeću koja štiti od zime.

Jedan od razloga neefikasnosti Ving Čuna su upravo verovanja u ovakve stvari. Sujeverje, magija, kojekave energije koje se  ne mogu detektovati ali ''postoje'', ''tajne'' i ''originalne'' tehnike , supermoći i slično su učinile veštinu smešnom. Svako ko prodaje ovakve priče je prevarant a svako ko veruje u ovakve priče je u najblaže rečeno naivan, da ne upotrebim neki adekvatniji izraz. Nema prečica u treningu, nema tajni , nema ''originala'' , nikakvih mističnih energija i sila,postoji samo uporan i težak trening. Mislie dakle svojom glavom i sve što čujete i vidite analizirajte i proverite. 

Zašto vežbam

Različiti ljudi kung fu vežbaju iz različitih razloga . Neko želi da nauči da se brani i oseća sigurnije, neko iz zdravstvenih razloga , neko želi da dostigne neko zvanje i rang u veštini , neko vežba privučen egzotičnim tehnikama , neko je privučen mističnom stranom kung fua , razloga ima koliko i ljudi koji se kung fuom bave i svi ti razlozi su podjednako vredni .

Ja vežbam iz jednog veoma prostog razloga , uzivam u treningu onako kako neko uziva u dobroj hrani , kvalitetnom piću ili oanko kako umetnik uživa u stvaranju svog dela ili muzičar u dobroj svirci .

Kung fu je veoma specifična aktivnost . Kada sam jednom savladao sve neophodne veštine i znanja , kada mi učitelj konačno više nije potreban , tada je zapravo počelo moje pravo i istinsko uživanje u veštini . Znati i razumeti nešto potpuno ne znači i dostići savršenstvo u tehničkom pogledu . Savršestvo je ono čemu težim , kao i ogroman broj drugih vežbača ali ga nikada neću dostići . Kung fu jeste put ka savršenstvu i koncipiran je tako da što smo mu bliži to je i lična ekspresija veštine u borbi , izvodjenju tehnika i drilova ...efikasniji i bolji . Sa druge strane , put ka savršenstvu je izuzetno dug i mukotrpan, jedan ljudski vek je nedovoljan za tako nešto . Činjenica da nikada neću stići na cilj mi ni malo ne smeta , upravo suprotno , što je put duži to je zanimljive i lepše.

Kada se dodje do oderedjenog nivoa veštine i razumevanja , pri tom ne mislim da čisto intelektualno razumevanje, već kad to razumevanje sa intelektualnog predje i na fizički nivo , telo i um sami streme savršenstvu . Desi se, istina retko , da uspem da neki pokret , tehniku koja u nekom trenutku ''izadje'' kao odgovor na dolazeći impuls, bilo da s radi forma, dril ili sparing , uradim savršeno . Kada se to desi , to se oseti , oseti tako što se čitavim telom razlije neki osećaj lakoće , osećaj pokreta bez ikakvog napora , savršena kontrola sopstvenog tela i uma , savršena kontorla tela trening partnera i situacije . To se obično dešava pri kraju dugog treninga kada sam toliko koncentrisan na to što radim da sve ostalo prestaje da postoji. Prestaje misao , ostaje samo duboka fokusiranost na akciju , potpuna i savršena namera , ali ne namera da se uradi nešto što je um već unapred oblikovao , već namera da se aktivnost nesmetano nastavi , da se kontroliše osećajem , refleksom a ne predodredjenom akcijom . Nije lako rečima opisati ono što se dogadja jer to je vrlo spcifično iskustvo i za svakoga je drugačije i svako do njega mora sam da dodje . Nemoguće je opisati šta se dešava i nemoguće je nekoga naučiti da dostigne taj nivo rada . Da bi se do toga došlo , potrebno je pre svega imati učitelja koji će teorijski i praktično uvesti vežbača u svet veštine i dovesti ga do nivoa gde će veštinu potpuno razumeti . Nakon toga potrebno je da vežbač sam odluči da će ići putem koji će ga dovesti do višeg nivoa razumevanja i praktikovanja veštine . Različiti su putevi usavršavanja i ne idu svi u istom u pravcu . Zavisi puno od postavljenog cilja kao i od mentalnog sklopa vežbača . Važna je i inteligencija i intuicija i želja i namera i iskustvo i još mnogo toga drugog . I sve ove stvari idu zajedno , neke ranije , neke kasnije , neke u etapama da bi se na kraju sklopile u jednu celinu. Kada vežbač odluči da će ići putem traženja savršenstva , kroz rad će intuitivno osetiti kojim putem treba ići.

Tako je bilo i sa mnom. Mada ja nisam ni doneo odluku svesno, gde želim da idem i koji su mi ciljevi , jednostavno sam vežbao zato što volim , zato što stvarno uživam u svemu tome . U početku je bilo , ne mogu reći teško , jer kako može da bude teško nešto što radiš zato što želiš , ali je bilo naporno . Održavati pravilnu strukturu nije lako , najmanji pokret i sve se ruši ,ali vremenom takav stav tela postane prirodan i više se o tome ne misli . Onda dolazi kretanje sa strukturom. To me niko nikada nije naučio , to sam ukapirao sam , kasnije sam saznao da slične metode kretanja ima i Bagua i Beli Ždral , slične , ne iste , i do danas nikome nisam pokazao kako se radom nogu održava pravilna struktura i omogućava brzo i prirodno kretanje. Onda dolazi generisanje sile. To je tek muka , sa potpuno tvrdog sistema preći na unutrašnji , opušteni , posebno pod stresom u sparingu ili ''spelljenim rukama'' . Naravno , sve se da savršeno izvesti u formi , koja je upravo zato i tu , da nam omogući da savršeno nešto naučimo i odradimo. U formi nema trening pratnera pa je zato lako i raditi , kada se radi sa partnerom sve je daleko teže i gubi se struktura i nije lako generisati silu ako se i najmanji pokret ne izvede savršeno,sve se ruši kao kula od karata. Posle izvesnog vremena pimetio sam da telo samo zauzima pravilan položaj, da se ramena opuštju , da kralica i donji deo kičme se uklapaju jedno u drugo kao lego kockice..., jednostavno . telo zna šta i kako treba raditi. I kada se onda krene u rad sa pratnerom , u drilove , u sparinge , u početku bude teško. Ja sam morao da sve držim pod kontrolom , svaki detalj , svesno . Kasnije , um se isključi , zapravo ne isključi ,već se stanje svesti menja pri radu . Um i telo zaista postaju jedno, znam da je ovo izuzetno ekspolatisana tvrdnja ,ali zaista nemam bolji način da opišem šta se dešava . Um i telo deluju kao celina , sinhronizovano , nema uobičajenog puta obrade informacija , već se sve dogadja istovremeno.

Kada se dodje u to stanje onda se oseti euforija . Opet , nije to euforija koju osete narkomani ili ljudi koji rade neke vrste meditacije , već jedan osećaj staloženog i nekako ''ravnog'' ushićenja . Taj osećaj obuhvata i kontrolu uma ,tela , protivnika, situacije , osećaj snage i spokojstva . To nekakvo više stanje svesti gde je čovek svestan sebe i okruženja na nančin koji nije uobičajen ali se ipak čini nekako prirodnijim.To se možda može opisati kao nekakvo malo prosvetljenje jer u neku ruku to i jeste . Ipak , taj osećaj ne traje dugo . To što se oseti je samo mali uvid u ono što kung fu nosi u sebi i što može da da na kraju. Zato i vežbam, jer zaista uživam kada nešto odradim savršeno a stremim tome da sve što radim bude uvek apsolutno savršeno .Koliko ću se ako se uopšte pomerim sa ovog nivoa na kom sam,približiti savršenom kung fuu ne znam, ali znam da mnogo volim i još više uživam u procesu .