Ovo sto ću napisati će ponovo biti shvaćeno kao napad na neke ljude ali to zaista nije moj cilj , jer ovo što sledi jesu proste činjenice sakupljene na osnovu godina iskustva i rada i upoznavanja sa raličitim Wing Chun stilovima na dalekom istoku . Istina je na žalost , da pravi Wing Chun nikada nije došao u Srbiju. Zapravo to je pogrešan termin, svaki Wing Chun je ''pravi'' , precizan termin bi bio , ''kompletan'' . U Srbiji kao i u većem delu sveta najpopularniji je Jip Manov stil dok su druge linije i stilovi potpuno nepoznati . Jip Man je imao sreću da je Brus Li bio njegov učenik ,zapravo bio isteran iz njegove škole zato što nije bio čist etnički kinez . Bez obzira što je Brus u potpunosti odbacio Jim Manov sistem i kreirao svoj , pod uticajem popularne kulture i ''kung fu ludila'' sa kraja 1970tih Jip Manov stil je postao jako popularan i dug se verovalo , a i danas mnogi veruju , da je to jedini Wing Chun sistem koji postoji . Krajem 1970tih Jip Manovi učenici su se razmileli po svetu šireći taj stil za ogroman novac , dok su drugi stilovi ostali potpuno nepoznati .
Postoji nekoliko vrlo interesantnih detalja u vezi Jip Manovog stila . Prvo svi njegovi učenici rade potpuno različito ,imaju različite kurikulume , različite forme , različite teorije i principe . Ovo se pravda time da je Jip Man svakoga učio različito u skladu sa njegovim predispozicijama ali ovo je jednostavno nije tačno. Jip Man nije imao privatne učenike, kako se popularno kaže ''iza zatvorenih vrata'' . Jeste držao privatne časove , ali nije imao učenike sa posebnim privilegijama.
Druga stvar je da Jip Man nije bio ni poznat ni popularan pre Brus Lijeve smrti , bio je samo jedan od mnogih kung fu učitelja u Hong Kongu . Takodje je interesantna činjenica da je za 20 i nešto godina karijere imao oko 200 učenika sve ukupno , što i nije neka zadivljujuća cifra . Takodje je činjenica da većina njegovih učenika nije provela mnogo vremena sa Jip Manom. Najviše vremena je proveo Ho Kam Ming , oko 5 godina i za to platio po sopstvenom prizanju oko 30 000 evra po današnjem kursu. Drugi su proveli mnogo manje , mnogi svega nekoliko meseci a opet, gle čuda , svi su nakon Jip Manove smrti postali grandmasteri . Otuda toliko šarenilo u stilovima i sadražaju istih . Svega jedan ili dva čoveka su zaista proveli dovoljno vremena sa Jip Manom da nauče njegov stil i to su Ho Kam Ming , Ču Song Tin i Leung Šeung . Ostali su ''krpili'' sisteme kako su znali i umeli , izmišljajući stvari uz put ili učeći osnove drugih wing chun sistema .
Jip Man nije verovao niti je koga učio niti je verovatno znao Ći Kung , to jednostavno nije deo njegovog sistema . Takodje Jip Manov sistem je potpuno spoljašnji, tvrd i većina njegovih učenika nema nikakv koncept Wing Chun telesne strukture ni kako se ona koristi . Jedini učenik koji se posvetio izučavanju ''unutrašnjeg'' aspekta stila je pokojni Ču Song Tin ali je na prvi pogled očigledno da je on ubacio stvari iz Tai Čija i Ba Gua sistema kako bi učinio svoj sistem ''unutrašnjim''. Ono malo učenika koji poznaju knocept telesne struktre ga koriste samo u prvoj formi , dok u ostalim formama , či sao vežbanju i sparingu taj koncept uopšte ne koriste. Zato danas vidjamo priparnike Jip Manovog sustema kako , oprostite na izrazu ''trte guzicu'' i guraju dok rade či sao kao da guraju ručna kolica , potpuno idu na snagu mišića i na masu , gubeći ravnotežu . Takodje bez Wing Chun strukture i relaksacije je nemoguće imati pravilnu generaciju sile pa se udarci genrišu kao u boksu , rotacijom kukova što je upopunoj suprotosti sa konceptom strukture koja se na ovaj način gubi te se gubi stabilnost , ravnoteža i snaga . Jip Manov sistem je potuno mehanički , ne zahteva nikakvo razmevanje , samo memorisanje .
Postoji još jeddna stvar , veoma važna, Jip Manov sistem nema sve elemente koje imaju drugi sistemi , pa tako Jip Manovom sistemu nedostaju san sik , forma prstenova od ratana , bambusova ,''meka '' lutka nekoliko Či sao platformi (Jip Manov sistem ima samo jednu , najprostiju Či sao platformu koja je na nivou prve forme ) i još mnoge druge stvari .
Zašto Jip Man nije preneo sve ove stvari kje nedostaju na svoje učenike ostaje tajna , možda ih nije znao ili ih je zaboravio u periodu aktivong konzumiranja opijuma nikada nećemo znati. U svakom slučaju
Ono što je zaista dobro u Jip Manovom stilu je indoktrinaija. ''Grandmasteri'' Jip Manovog stila su izmislili ogroman broj priča u kojima veličaju veštinu i sposobnosti svog učitelja a zapravo preko njega veličaju sebe . Naravno , oni se uglavnom izmedju sebe ne podnose i gložu se kao besni psi , svaki od njih jedini originalni naslednik Jip Mana a ostali su neznalice i prevaranti . Naravno , uz put napadaju i druge sisteme mada ih uopšte ne razumeju . To je zapravo pravo nasledje Jip Mana , ta politika , plitkoumnost , nevaspitanje i zlo koje izbija iz gotovo svih njegovih naslednika u svim generacijama .
U Srbiju su došla dva sistema , Leung Tingov i ''original'' Vilijama Čeunga . I dok je Ting proveo 6 meseci vežbajući sa Jip Manom , Čeung , koji je prvo tvrdio da je živeo sa Jip Manom 2 godine , pa tri , pa četiri a danas tvrdi pet , po svedočenju ostalih učenika ne samo da nije živeo sa Jip Manom nego je u period od godinu-dve jako neredovno dolazio na treninge i nije zaista pokupio ništa od sistema. Ta dva stila nemaju nikakav koncept telesne strukture ( Tingov ima ali to nije pokazivao u EWTO ) a Čeungov nema uopšte ,niti imaju koncept generisanja sile , ali zato imaju ogroman broj drilova , sekicja i ''tehnika'' koji drže vežbača na istom nivou godinama .
Wing Chun , makar onaj kompletni , pravi je sistem koji se zsniva na strukturi i unutrašnjem treningu sa kompletnim Ći gong sistemom unutar treninga . Jip Manov sistem je potpuno tehnički , mehanički n postoje nikakvi nivoi u razumevanju i treniranju dok sa druge strane , nekoliko drugh linija stila su upravo suprotni , nemaju mnogo tehničkog sadržaja , drilova , nema'' tehnika '' ali zato ima ogroman detalja koji su potpuno nepoznati Jip Manovom u Jip Manovom sistemu , postoji potreba za punim razumevanjem onoga što se radi jer samo mehaničko ponavljanje neće dati nikakvih rezulata niti se može napredovati . U jip Mnaovom sistemu napredak se meri estetikom , koliko je izvedeno atraktivno i koliko više liči na borbu iz kung fu filma , u drugim stilovima napredak se zasniva ne nekim drugim kriterijumima , recimo testovima strukture , testovima generisanja sile , Ći gong testovima ...
Zašto ovo pišem? Pišem iz razloga što želim da ljudi u mojoj zemlji znaju da postoji i nešto drugo , nešto dublje i kvalitetnije , originalnije , da postoje stilovi koji zaista baštine sadržaj originalne veštine koja je nastala pre 170 godina, sa kopletnim kurikulumom . Da postoje stilovi koji se zsnivaju na drugačijim vrednostima i istini a ne na politici i lažnim istorijama . Takodje , ovo pišem imajući nadu da će i u moju zemlju konačno jednom stići pravi Wing Chun
Postoji nekoliko vrlo interesantnih detalja u vezi Jip Manovog stila . Prvo svi njegovi učenici rade potpuno različito ,imaju različite kurikulume , različite forme , različite teorije i principe . Ovo se pravda time da je Jip Man svakoga učio različito u skladu sa njegovim predispozicijama ali ovo je jednostavno nije tačno. Jip Man nije imao privatne učenike, kako se popularno kaže ''iza zatvorenih vrata'' . Jeste držao privatne časove , ali nije imao učenike sa posebnim privilegijama.
Druga stvar je da Jip Man nije bio ni poznat ni popularan pre Brus Lijeve smrti , bio je samo jedan od mnogih kung fu učitelja u Hong Kongu . Takodje je interesantna činjenica da je za 20 i nešto godina karijere imao oko 200 učenika sve ukupno , što i nije neka zadivljujuća cifra . Takodje je činjenica da većina njegovih učenika nije provela mnogo vremena sa Jip Manom. Najviše vremena je proveo Ho Kam Ming , oko 5 godina i za to platio po sopstvenom prizanju oko 30 000 evra po današnjem kursu. Drugi su proveli mnogo manje , mnogi svega nekoliko meseci a opet, gle čuda , svi su nakon Jip Manove smrti postali grandmasteri . Otuda toliko šarenilo u stilovima i sadražaju istih . Svega jedan ili dva čoveka su zaista proveli dovoljno vremena sa Jip Manom da nauče njegov stil i to su Ho Kam Ming , Ču Song Tin i Leung Šeung . Ostali su ''krpili'' sisteme kako su znali i umeli , izmišljajući stvari uz put ili učeći osnove drugih wing chun sistema .
Jip Man nije verovao niti je koga učio niti je verovatno znao Ći Kung , to jednostavno nije deo njegovog sistema . Takodje Jip Manov sistem je potpuno spoljašnji, tvrd i većina njegovih učenika nema nikakv koncept Wing Chun telesne strukture ni kako se ona koristi . Jedini učenik koji se posvetio izučavanju ''unutrašnjeg'' aspekta stila je pokojni Ču Song Tin ali je na prvi pogled očigledno da je on ubacio stvari iz Tai Čija i Ba Gua sistema kako bi učinio svoj sistem ''unutrašnjim''. Ono malo učenika koji poznaju knocept telesne struktre ga koriste samo u prvoj formi , dok u ostalim formama , či sao vežbanju i sparingu taj koncept uopšte ne koriste. Zato danas vidjamo priparnike Jip Manovog sustema kako , oprostite na izrazu ''trte guzicu'' i guraju dok rade či sao kao da guraju ručna kolica , potpuno idu na snagu mišića i na masu , gubeći ravnotežu . Takodje bez Wing Chun strukture i relaksacije je nemoguće imati pravilnu generaciju sile pa se udarci genrišu kao u boksu , rotacijom kukova što je upopunoj suprotosti sa konceptom strukture koja se na ovaj način gubi te se gubi stabilnost , ravnoteža i snaga . Jip Manov sistem je potuno mehanički , ne zahteva nikakvo razmevanje , samo memorisanje .
Postoji još jeddna stvar , veoma važna, Jip Manov sistem nema sve elemente koje imaju drugi sistemi , pa tako Jip Manovom sistemu nedostaju san sik , forma prstenova od ratana , bambusova ,''meka '' lutka nekoliko Či sao platformi (Jip Manov sistem ima samo jednu , najprostiju Či sao platformu koja je na nivou prve forme ) i još mnoge druge stvari .
Zašto Jip Man nije preneo sve ove stvari kje nedostaju na svoje učenike ostaje tajna , možda ih nije znao ili ih je zaboravio u periodu aktivong konzumiranja opijuma nikada nećemo znati. U svakom slučaju
Ono što je zaista dobro u Jip Manovom stilu je indoktrinaija. ''Grandmasteri'' Jip Manovog stila su izmislili ogroman broj priča u kojima veličaju veštinu i sposobnosti svog učitelja a zapravo preko njega veličaju sebe . Naravno , oni se uglavnom izmedju sebe ne podnose i gložu se kao besni psi , svaki od njih jedini originalni naslednik Jip Mana a ostali su neznalice i prevaranti . Naravno , uz put napadaju i druge sisteme mada ih uopšte ne razumeju . To je zapravo pravo nasledje Jip Mana , ta politika , plitkoumnost , nevaspitanje i zlo koje izbija iz gotovo svih njegovih naslednika u svim generacijama .
U Srbiju su došla dva sistema , Leung Tingov i ''original'' Vilijama Čeunga . I dok je Ting proveo 6 meseci vežbajući sa Jip Manom , Čeung , koji je prvo tvrdio da je živeo sa Jip Manom 2 godine , pa tri , pa četiri a danas tvrdi pet , po svedočenju ostalih učenika ne samo da nije živeo sa Jip Manom nego je u period od godinu-dve jako neredovno dolazio na treninge i nije zaista pokupio ništa od sistema. Ta dva stila nemaju nikakav koncept telesne strukture ( Tingov ima ali to nije pokazivao u EWTO ) a Čeungov nema uopšte ,niti imaju koncept generisanja sile , ali zato imaju ogroman broj drilova , sekicja i ''tehnika'' koji drže vežbača na istom nivou godinama .
Wing Chun , makar onaj kompletni , pravi je sistem koji se zsniva na strukturi i unutrašnjem treningu sa kompletnim Ći gong sistemom unutar treninga . Jip Manov sistem je potpuno tehnički , mehanički n postoje nikakvi nivoi u razumevanju i treniranju dok sa druge strane , nekoliko drugh linija stila su upravo suprotni , nemaju mnogo tehničkog sadržaja , drilova , nema'' tehnika '' ali zato ima ogroman detalja koji su potpuno nepoznati Jip Manovom u Jip Manovom sistemu , postoji potreba za punim razumevanjem onoga što se radi jer samo mehaničko ponavljanje neće dati nikakvih rezulata niti se može napredovati . U jip Mnaovom sistemu napredak se meri estetikom , koliko je izvedeno atraktivno i koliko više liči na borbu iz kung fu filma , u drugim stilovima napredak se zasniva ne nekim drugim kriterijumima , recimo testovima strukture , testovima generisanja sile , Ći gong testovima ...
Zašto ovo pišem? Pišem iz razloga što želim da ljudi u mojoj zemlji znaju da postoji i nešto drugo , nešto dublje i kvalitetnije , originalnije , da postoje stilovi koji zaista baštine sadržaj originalne veštine koja je nastala pre 170 godina, sa kopletnim kurikulumom . Da postoje stilovi koji se zsnivaju na drugačijim vrednostima i istini a ne na politici i lažnim istorijama . Takodje , ovo pišem imajući nadu da će i u moju zemlju konačno jednom stići pravi Wing Chun
Нема коментара:
Постави коментар