Kompletni Wing Chun

Ovo sto ću napisati će ponovo biti shvaćeno kao napad na neke ljude ali to zaista nije moj cilj , jer ovo što sledi jesu proste činjenice sakupljene na osnovu godina iskustva i rada i upoznavanja sa raličitim Wing Chun stilovima na dalekom istoku . Istina je na žalost , da pravi Wing Chun nikada nije došao u Srbiju. Zapravo to je pogrešan termin, svaki Wing Chun je ''pravi'' , precizan termin bi bio , ''kompletan'' . U Srbiji kao i u većem delu sveta najpopularniji je Jip Manov stil dok su druge linije i stilovi potpuno nepoznati . Jip Man je imao sreću da je Brus Li bio njegov učenik ,zapravo bio isteran iz njegove škole zato što nije bio čist etnički kinez . Bez obzira što je Brus u potpunosti odbacio Jim Manov sistem i kreirao svoj , pod uticajem popularne kulture i ''kung fu ludila'' sa kraja 1970tih Jip Manov stil je postao jako popularan i dug se verovalo , a i danas mnogi veruju , da je to jedini Wing Chun sistem koji postoji . Krajem 1970tih Jip Manovi učenici su se razmileli po svetu šireći taj stil za ogroman novac , dok su drugi stilovi ostali potpuno nepoznati .
Postoji nekoliko vrlo interesantnih detalja u vezi Jip Manovog stila . Prvo svi njegovi učenici rade potpuno različito ,imaju različite kurikulume , različite forme , različite teorije i principe . Ovo se pravda time da je Jip Man svakoga učio različito u skladu sa njegovim predispozicijama ali ovo je jednostavno nije tačno. Jip Man nije imao privatne učenike, kako se popularno kaže ''iza zatvorenih vrata'' . Jeste držao privatne časove , ali nije imao učenike sa posebnim privilegijama.
Druga stvar je da Jip Man nije bio ni poznat ni popularan pre Brus Lijeve smrti , bio je samo jedan od mnogih kung fu učitelja u Hong Kongu . Takodje je interesantna činjenica da je za 20 i nešto godina karijere imao oko 200 učenika sve ukupno , što i nije neka zadivljujuća cifra . Takodje je činjenica da većina njegovih učenika nije provela mnogo vremena sa Jip Manom. Najviše vremena je proveo Ho Kam Ming , oko 5 godina i za to platio po sopstvenom prizanju oko 30 000 evra po današnjem kursu. Drugi su proveli mnogo manje , mnogi svega nekoliko meseci a opet, gle čuda , svi su nakon Jip Manove smrti postali grandmasteri . Otuda toliko šarenilo u stilovima i sadražaju istih . Svega jedan ili dva čoveka su zaista proveli dovoljno vremena sa Jip Manom da nauče njegov stil i to su Ho Kam Ming , Ču Song Tin i Leung Šeung . Ostali su ''krpili'' sisteme kako su znali i umeli , izmišljajući stvari uz put ili učeći osnove drugih wing chun sistema .
Jip Man nije verovao niti je koga učio niti je verovatno znao Ći Kung , to jednostavno nije deo njegovog sistema . Takodje Jip Manov sistem je potpuno spoljašnji, tvrd i većina njegovih učenika nema nikakv koncept Wing Chun telesne strukture ni kako se ona koristi . Jedini učenik koji se posvetio izučavanju ''unutrašnjeg'' aspekta stila je pokojni Ču Song Tin ali je na prvi pogled očigledno da je on ubacio stvari iz Tai Čija i Ba Gua sistema kako bi učinio svoj sistem ''unutrašnjim''. Ono malo učenika koji poznaju knocept telesne struktre ga koriste samo u prvoj formi , dok u ostalim formama , či sao vežbanju i sparingu taj koncept uopšte ne koriste. Zato danas vidjamo priparnike Jip Manovog sustema kako , oprostite na izrazu ''trte guzicu'' i guraju dok rade či sao kao da guraju ručna kolica , potpuno idu na snagu mišića i na masu , gubeći ravnotežu . Takodje bez Wing Chun strukture i relaksacije je nemoguće imati pravilnu generaciju sile pa se udarci genrišu kao u boksu , rotacijom kukova što je upopunoj suprotosti sa konceptom strukture koja se na ovaj način gubi te se gubi stabilnost , ravnoteža i snaga . Jip Manov sistem je potuno mehanički , ne zahteva nikakvo razmevanje , samo memorisanje  .
Postoji još jeddna stvar , veoma važna, Jip Manov sistem nema sve elemente koje imaju drugi sistemi , pa tako Jip Manovom sistemu nedostaju san sik , forma prstenova od ratana , bambusova ,''meka '' lutka nekoliko Či sao platformi (Jip Manov sistem ima samo jednu , najprostiju Či sao platformu koja je na nivou prve forme ) i još mnoge druge stvari .
Zašto Jip Man nije preneo sve ove stvari kje nedostaju na svoje učenike ostaje tajna , možda ih nije znao ili ih je zaboravio u periodu aktivong konzumiranja opijuma nikada nećemo znati. U svakom slučaju
Ono što je zaista dobro u Jip Manovom stilu je indoktrinaija. ''Grandmasteri'' Jip Manovog stila su izmislili ogroman broj priča u kojima veličaju veštinu i sposobnosti svog učitelja a zapravo preko njega veličaju sebe . Naravno , oni se uglavnom izmedju sebe ne podnose i gložu se kao besni psi , svaki od njih jedini originalni naslednik Jip Mana a ostali su neznalice i prevaranti . Naravno , uz put napadaju i druge sisteme mada ih uopšte ne razumeju . To je zapravo pravo nasledje Jip Mana , ta politika , plitkoumnost , nevaspitanje i zlo koje izbija iz gotovo svih njegovih naslednika u svim generacijama .
U Srbiju su došla dva sistema , Leung Tingov i ''original'' Vilijama Čeunga . I dok je Ting proveo 6 meseci vežbajući sa Jip Manom , Čeung , koji je prvo tvrdio da je živeo sa Jip Manom 2 godine , pa tri , pa četiri a danas tvrdi pet , po svedočenju ostalih učenika ne samo da nije živeo sa Jip Manom nego je u period od godinu-dve jako neredovno dolazio na treninge i nije zaista pokupio ništa od sistema. Ta dva stila nemaju nikakav koncept telesne strukture ( Tingov ima ali to nije pokazivao u EWTO ) a Čeungov nema uopšte ,niti imaju koncept generisanja sile , ali zato imaju ogroman broj drilova , sekicja i ''tehnika'' koji drže vežbača na istom nivou godinama .
Wing Chun , makar onaj kompletni , pravi je sistem koji se zsniva na strukturi i unutrašnjem treningu sa kompletnim Ći gong sistemom unutar treninga . Jip Manov sistem je potpuno tehnički , mehanički n postoje nikakvi nivoi u razumevanju i treniranju dok sa druge strane , nekoliko drugh linija stila su upravo suprotni , nemaju mnogo tehničkog sadržaja , drilova , nema'' tehnika '' ali zato ima ogroman detalja koji su potpuno nepoznati Jip Manovom u Jip Manovom sistemu , postoji potreba za punim razumevanjem onoga što se radi jer samo mehaničko ponavljanje neće dati nikakvih rezulata niti se može napredovati . U jip Mnaovom sistemu napredak se meri estetikom , koliko je izvedeno atraktivno i koliko više liči na borbu iz kung fu filma , u drugim stilovima napredak se zasniva ne nekim drugim kriterijumima , recimo testovima strukture , testovima generisanja sile , Ći gong testovima ...
Zašto ovo pišem? Pišem iz razloga što želim da ljudi u mojoj zemlji znaju da postoji i nešto drugo , nešto dublje i kvalitetnije , originalnije , da postoje stilovi koji zaista baštine sadržaj originalne veštine koja je nastala pre 170 godina, sa kopletnim kurikulumom . Da postoje stilovi koji se zsnivaju na drugačijim vrednostima i istini a ne na politici i lažnim istorijama . Takodje , ovo pišem imajući nadu da će i u moju zemlju konačno jednom stići pravi Wing Chun

Ulica i kung fu

Ulica,  ulična tuča , realna ulčina situacija , ''ako ne radi ulici gubiš vreme ''itd , lako je videti da je srpski kung fu a i borilačke veštine uopšte,opesdnut ulicom .Pre nego se pozabavimo uzrokom ovog fenomena recimo nekoliko reči o tome koliko je ulica zaista opasna, kolika opasnost zaista preti .
Na listi uzroka smrti , smrt kao posledica nasilja je na dnu liste , na 100 000ljudi , 14 ljudi će izgubiti život usled nasilja . Opet to ne znači da je u pitanju''ulični'' napad jer statističke podatke za to nisam uspeo da nađem, stopa jetoliko niska da nije na listi.
Verovatnovćada postanete žrtva nasumičnog nasilja je 15 na 1000 . Naravno brojke variraju u zavisnosti od toga gde živite i kakve su vam navike . Oni koji žive u opasnim delovima grada će znatno češće biti žrtva nasilja od onih koji žive u sigurnim delovima grada , gde su zločini izuzetno retki .Ovo su podaci za S.A.D. Naravno, treba reći da nasilje u najmanjem procentu otpada na nasumično , ''ulično''nasilje, preko 70% svog nasilja se odvija u porodici i od strane poznatih osoba .Na vrhu liste uzroka smrti su oboljenja srca, rak , oboljenja mozga(zapravo šlogovi,kako se to narodski kaže) , pa onda različite vrste nesreća od kojih susaobraćajne pri vrhu liste pa onda različita trovanja , sistemske bolesti i sl.
Statistike takođe pokazuju da u sprečavanju kriminalnog nasilja najbolje rezultate daje prevencija . Dakle , vaše navike i ponašanje su ključ za izbegavanje nasilja a ne borilčka veština ili posedovanje oružija (za šta se iskreno zalažem ,kao i zapromenu zakona o samoodbrani koji bi konačno dao ljudima pravo da se zaista odbrane).
Na kraju , zanemarimo statistiku , možete sami da doneste svoj zaključak. Koliko ljudi znate da je umrlo od bolesti ili saobraćajnih nesreća a koliko ih znate daje ubijeno na ''ulici''. Na ulici se ubijaju uglavnom oni kojima je ulica zanimanje , kriminalci . Naravno da uvek postoji opasnost da budete napadnuti ali ta opasnost je znatno manja u podne na prometnom mestu nego u 2 po ponoći na mestu na kojem se okupljaju siledžije i kriminalci , ako se nađete na takvom mestu onda možete očekivati napad , ma mestu na koje dolaze normani ljudi željni zabave mogućnost je daleko , daleko manja. Pitajte sebe jeste li vam mesto tamogde se okuplja talog društva?
Na kraju , ako ste toliko zabrinuti za svoju sigurnost pitajte sebe  pijete li alkohol, pušite li, jedete li zdravo , vodite li računa zaista o svom zdravlju , vozite li oprezno , radite li na eliminaciji stresa jer je verovatnije da budete povređeni od bolesti nego od ulice ?
Budala uvek ima ali je veća verovatnoća da se potučete sa nekim koga već poznajete na neki način nego sa potpunim neznancem. Potpuno nasumično nasilje je retko . I kad već izlazite iz kuće i sedate za volan ne plašeći se saobraćane nesreće koje su negde na 4 ili 5 mestu uzroka smrti  , opsesivan strah od ulice ima još manje  smisla , moguć je ali se treba više plašti automobila i stresa nego ulice.
 Zapitajte se potom šta vas uče na toj''samoodbrani'' , uče li vas kako da prepoznate i izbegnete razne budale ili vas uče kako se tučete ? Uče li vas da ako budala hoće da vas opljačka da je bolje dati mu novčanik nego se sa  tući jer ta budala će najvervatnijei imati nož ili neko drugo oružije a vi razmislite vredi li par stotina ili hiljda dinara vašeg života ? Uče li vas da budalu koja traži kavgu ignorišete ili mu prosto kažete da je u pravu i oduzmete mu razlog da vas napadne. Budala koja traži kavgu je baš to, budaletina na kvadrat a vama ne treba da imate posla sa takvima. I ne, niste manje hrabri ili manje muško ako budali date ono što želi .Budala u svom primitvnm mozgu stvari meri merom nasilja jer je jednostavno poremećen i ne zna drugačije. Dajte mu priznanje da je jači i on će otići svojim putem jer tuča sa takvom budalom je jalov posao . Budala ne misli o posledicama, jer da misli ne bi bio to što jeste . Svakako vam ne treba vucaranje po sudovima, ili ako budalu ozbiljnije povredite čak i zatvor jer imate posao,porodicu koju izdržavate ili idete u školu ...šta mislite kako će vas dočekatina poslu kad se vratite iz zatvora , ako uopšte imate posao a verovatno nećete,jer niko ne voli robijaša u firmi .Tek bi nalaženje novog posla bilo problem , a porodica mora da jede , dete da ide u školu. Ili izgubite godinu na studijama,izgubite pravo na finansiranje iz budžeta pa userete sopstveni život i budućnost jer ste dozvolili sebi da bas neka budala uvuče u svoju igru, i celoga života vučete u biografiji činjenicu da ste bili osuđivani i sebe uskratili za mnoge stvari . Ovu igru ne možete dobiti pa sve da ste 10 puta jači , jer i ako budalu prebijete on će i dalje ostati budala a vi imate velike šanse da svoj život userete .Dakle ako vas tamo uče kako da svoj život userete umesto da se od opasnosnosti sklointe, da je izbegnete i prođete sa što manje posledica, ako vas uče da se ponašate kao ulični siledžija a ne onako kako je to prirodno sa vaš sklop ličnosti , zapitajte se kakav je to trener i šta vi tu tražite .
To što vežbate , kako znate koliko je efikasno? Kung fu klubovi su poznati po tome što ne idu na takmičenja ili organizuju takmičenja sami sa sobom , gde su pravila nebulozna a konkurencija nikakva . Otiđite do nekog boks ili kik boks kluba pa odradite borbu sa nekim ko treninra onoliko dugo koliko i vi trenrate. Vrlo brzo će doći odgovor na to koliko je vaše vežbanje produktivno .
Odakle ta opsednutost ulicom ? Dva su razloga , prvi , stvaranjem nerealnog i preuvilačnog straha vezuju vas za klub i izvalče novac od vas . Igrajući na kartu nesigurnosti i straha , stalno podgrevajući iste , umesto da ih smire i pomognu njihovom prevazilaženju , šišaju vas kao ovce . Drugi razlog se može lako nać iako se pogleda obrazovni profil i sklop ličnosti trenera . To su uglavnom ljudi niskog obrazovanja , često sa margine društva, sumnjive prošlosti , bez stalnog zanimanja i ikakvih kvalifikacija .Treba li da nastavim? Nekada su to nezre leličnosti koje svoje idole nalaze u kriminlacima i ''opasnim'' likovima a sami nisu sposobni da se u taj svet uključe pa onda žive neku svou uličnu fantaziju u svom klubu .
I na kraju , šta je vama bitno ? Koji su vam životni prioriteti­­ ? Smatrate li važnim da budete dobri u svom poslu , da nađete dobro plaćen posao , da živite normalno , da radite na sebi , da budete dobar i koristan član društva,da sebi i svojoj porodici priuštite sve neophodne stvari i nešto preko toga ,da se razvijate profesinalno i privatno ?Ili vam je važno da budete uličar koji je spreman u svakom momentu da se potuče? Ako je ovo drugo džabe ste čitali sve ovo i izgubili ste vreme od ''uličnog'' treninga ...