Heroji

Većina ljudi u savremenom svetu ne strahuje od čudovišta  koja vrebaju sa nepoznatih ostrva , ali njihova potreba za neustrašivim junacima nikada nije izbledela. Ovih dana, neki od naših šampiona su vojnici koji su pokayalii hrabrost u ratu, astronauti koji su rizikovali svoje živote da istraži svemir, ljudi koji čine medicinske otkrića koja spašavaju živote , oni koji posvete svoju karijeru  pomaganju siromašnima i nesrećnima, ili se posvete radu  na ispravljanju socijalne nepravde, pa čak i sportisti, posebno borci .Pitanje je  zašto su nam potrebni heroji? Postoji nekoliko razloga za to.

- Karl Jung  je postavio teoriju  da se svaki  čovek radja  sa sadržajem  kolektivnog nesvesnog. Ovo sadrži niz zajedničkih uspomena i ideja, koje svi možemo identifikovati , bez obzira na kulturu u kojoj  smo rođeni  ili vremenski period u kojem živimo. Mi ne možemo  da komuniciramo putem kolektivnog nesvesnog, ali mi prepoznajemo neke od tih ideja I to nam je urođeno, uključujući i arhetipove. Na primer, mnoge kulture  gaje slične mitove nezavisno jedne od drugih , koje karakterišu slične likove i teme. Dva takva arhetipa, prema Jungu su heroji i demoni.

- Heroji kao arhetipovi , ne samo Jungovi ,već uopšte , nas uče  o ispravnom i pogrešnom. Oni postaljaju ispravan moralni i etički temelj društva i oni su zaštitnici istog. Većina bajki i dečjih priča služi ovoj svrsi, pokazuje deci  vrste ponašanja koje su potrebne za uspeh u životu,  društvu, i da prevaziđu nedaće.Detinjstvo je period kada najviše trebamo odrasle uzore sa uzornim ponašanjem. Ali I odrasli trebju heroje. Junaci nam otkrivaju one vrste kvaliteta koje moramo da posedujemo kako uspešno funkcionisali u društvu.- Heroj daje nadu kada smo u nevolji i oni su tu da štite ljude kada su u opasnosti.Heroji nam takodje  otkrivaju   kvalitete koji nam nedostaju, ljudi često biraju heroja koji ima upravo one atribute koji njima nedostaju.

 Ovi razlozi su usko povezana sa ljudskim potrebama za opstanak, rast, obrazovanje, sigurnost, bezbednost, sreću, zdravlja, nadu, mudrost i pravdu. U osnovi "Imamo potrebu za herojima  jer oni definišu granice naših težnji", piše Skot LaBarge  sa univerziteta Santa Clara. Glavni junak je oličenje vrline i atributa koje  gaji određeno društvo u određenom trenutku i on predstavlja model za ljude prema kome treba da ponašaju I na koga treba da se ugledaju. Odakle zapravo heroji dolaze? Iako postoje mnogi pravi heroji u svakodnevnom životu, koji rizikuju svoje živote i žrtvuju mnogo da pomognu drugima , oni obično prolaze nezapaženo ili, danasu svetu brzih komunikacija I večitom potragom za novim senzacijama , postaju zanimljiva priča za večernje vesti i ubrzo bivaju zaboravljeni. Junaci  zapravo dolaze iz dva izvora, bilo da su čisti proizvod mašte ili su istinske ličnosti , ljudi koji su vremenom trasformisani u heroje. Mitski heroji koji su obično plod mašte i oni su tipične figure koji su ,kao što je rečeno ranije , otelotvorenje najznačajnijih osobina i svojstava  koje se gaje u  određenom društvu i obično, pored svega ostalog imaju nadljudske sposobnosti, kao što su izuzetna snage kao Samson iz Starog zaveta ili izuzetna mudrost i inteligencija, kao Odisej.

Naravno, nisu svi junaci su imaginarne figure, većina njih su bili pravi ljudi koji su živeli, radili i ponekad, u retkim slučajevima, I učinili neko herojsko delo ( uglavnom ne). Jedna druga stvar je važna da se primeti, dok su mitski junaci iz prošlosti  univerzalni, u svakom aspektu ljudskog životai rada  imamo različite heroje, u nauci, sportu, muzici, umetnosti itd, a junak iz, na primer nauke, može da bude potpuno nepoznat ili potpuno nevažam za ljude koji nisu zainteresovani za nauku, ovi heroji nisu univerzalni i mogu čak biti antiheroji   različitim grupama ljudi.

Borilačke veštine se ne razlikuju od drugih ljudskih aktivnosti, ili preciznije,  obožavanje heroja je u samom jezgru tradicionalnih borilačkih veština, svaki stil  ima svog junaka čije se obožavanje i Idoliziranje  očekuje ipodrazumeva . Mnogo stilova u potpunosti zasnivaju svoju filozofiju i nasleđe na herojima . Ratnici prošlosti sa nadljudskim sposobnostima i najvišim moralnim i etičkim standardima vodili su  borbu za pravdu i  zaštitu potlačenih. Oni su bili takvih kvaliteta  da se mogu opisati samo kao sveci.

To nije ništa novo na istoku, obožavanje predaka  je važan deo kineske, japanske i korejska kulture. Stavljanje predaka na pijedestal morala I superiorne  borilačke tehnike  ima svoje obrazovne svrhe i kao što je već rečeno ispunjava  neke od osnovnih psiholoških potreba pojedinca  i socijalne potrebe grupe.

Imajući uzor kojem se divimo zbog njegovih dostignuća i koji je postavljen kao cilj nije ništa loše, to je zapravo sasvim pozitivna stvar. Problemi počinju kada  obožavanje  postane tako jako i heroj takav idol da to prerasta u neku vrstu pseudo religije.

Mnogi borilački stilova uspostavljaju vezu sa legendarnim junacima iz prošlosti, lako je verovati da je  neki pustinjak koji je živeo u pećini na nekoj  vukojebini  , veđbao  20 sati dnevno i na kraju izmislio "najbolji" borbeni stil. Ipak ,većina stilova ima svoje heroje u  ličnostima koje su živele samo jednu generaciju ili dve pre nas . U nedostatku pravih dostignuća mnoge price su izmislšljene da se  ojača  slika heroja koja se predstavlja učenicima . Iako ove priče nisu toliko preterane kao u slučaju mitskih junaka, ipak je u njih teško poverovati i obično nema trunke dokaza da ih podrže, često ove priče predstavljaju uvredu za inteligneciju i neverovatno je koliko se  te priče  uzimaju zdravo za gotovo i veruje im se  bez ikakve sumnje. Kao  priče o slavnom karate majstoru koji je  vežbao  u Kini. Da se ostave po strani sve druge nelogičnosti,  jedna stvar je  posebno zanimljiva, kaže se da je ovaj majstor vežbo samo forme, ništa drugo, i naučio tri forme za 10 godina, Ovakva praksa je razvila takvu brzinu i spretnost da je bio posta  borac bez premca a njegova čula su tako pojačana da je jednom prilikom osetio napad sa leđa u sred noći i on je porazio napadača naoružanog kopljem. Iako nam zdrav razum govori da bez sparinga i stvarnd borbe  neko ne može da postane dobar borac, sledbenici tog karate stila u potpunosti veruju u ovu priču. Drugi primer je Ving Čun majstor koji je  slomio revolver snagom  svojih prstiju. Pored činjenice da su revolveri napravljeni  da ispaljuju metke i mogu da izdrže mnogo veće pritiske od onih koje je  ljudsko telo  u stanju da proizvede bez obzira koliko je  jaka neka osoba može, ljudi i dalje veruju u to bez rezerve.

Nisu svi junaci likovi i iz prošlosti, neki od njih su moderne ličnosti, više ili manje poznate u borilačkim krugovima. Jedan od njih je tvrdio da poseduje  originalni Ving Čun stil superiorniji u odnosu na sve ostale, da se  borio sa  12 ljudi naoružanih noževima i imao brojne druge borbe i nikada nije izgubio, ali jednom suočen sa početnikom  iz drugog  stila je jednostavno izgubio.

Dakle, šta je razlog da se izmisli neki heroji. Razlog je jednostavan - novac .Imajući uporište  u istočnoj tradiciji i poznatu činjenicu da ljudi slušaju autoritete, ne zbog  validnost onoga što govore, već prosto zaz što su autoriteti to , autoriteti, borilački trgovaci, jer ne mogu da ih nazovem drugačije, izmislili su heroje koji će ljudi da obožavaju i oni će profitirati od tog obožavanja. Prevara, da, prevara, je veoma duboka. Osoba će izmisliti borilačku biografiju, mnoge priče o snazi karaktera, dubokim moralnim kvalitetima  i savršene etike . Mnogo  stvari će biti i rečeno o filozofiji, snazi, ličninim kvalitetima ,itd. I ništa  od toga se ne može dokazati, niti ima bilo kakve osnove u realnosti. To je sve šou,  marketing sa samo jednim ciljem, da prikupi što je više  sledbenika moguće i da na najbolji način ostvari prodaju što je više  moguće. Jednom uhvaćena u ovu mrežu obožavanje heroja  osoba će posećivati seminare, kupovti DVD-je, opremu, odeću, čak raditi besplatno za vodeću figuru, ili heroja samog, uložiti puno vremena, novca i energije da nauči ... šta?

U suštini oni slušaju sjajne priče koje pričaju instruktori i nauče mnogo (previše) različitih pokreta(tehnika), novu kontru na svaku kontru koju nauče, milion kombinacija da se odbrani od istog napadu, I tako iz dana u dan. Ovakve stvari mogu da jako utiču na vežbača I da  uliju strahopoštovanje; gde učenik počinje da veruje da je njegov učitelj  najveći I najbolji  borac ikada, bez obzira što nikada nije ni imao priliku da vidi svoga trenera u borbi i nema dokaz za svoje verovanje.

 Osim toga, sa poznavanjem psihologije učenika I  kako ljudi uče, učenje drugom pokretu svaki dan je jednostavan I unosan posao za trenera I deo je the sektaške prevare. To je prevara,I mora se nazvati pravim imenom  jer ljudi zapravo ništa ne nauče, ali imaju osećaj zapravo uče mnogo više nego što su ikada nadali I naravno novac nastavlja  teče prema treneru. Obožavanje je jako loše stanje uma za  borca. Problem  većine borilačkih veština  je taj što treneri koriste obožavanje  kao sredstvo prodaje i tako lako je pasti u tu prevaru, posebno zato što imamo I genetske I socijalne predispozicije da uvažavammo autoritete I obožavamo heroje.

Kao što možemo videti, postoje istinski heroji i oni lažni, još više, isti junak može biti istinit, inspirativni uzor i takođe deo prevare koja zavisi od mnogih faktora.

Ne postoji nikakav zaključak u vezi ove pojave, samo lično mišljenje autora, a to je da odrasle, zrele osobe ne trebaju heroje.