Želim da napišem nekoliko reči o radu sa decom . Ne želim da pišem o metodologiji rada i pravilnom pristupu ,suvoparnoj teoriji već želim da podelim svoje iskustvo , osećaj koji imam radeći svakoga dana sa decom.
Raditi sa decom je izuzetno naporno i teško , što su mladji to je teže raditi sa njima . Velika je odgovornost na nastavnicima , deca bukvalno ’’upijaju’’ sve što se pred njih iznese i to veoma brzo , dobro a još brže ono loše . Otuda rad sa decom nosi veliku odgovornost jer deca ovde provode ogroman deo vremena sa nastavnicima , često više nego sa roditeljima te se mora biti jako koncentrisan ne samo na gradivo koje se predaje već i kakve poruke nastavnik šalje i za kakve se vrednosti zalaže . Sistem je takav da su deca u školi po čitav dan , ima dece koja ostaju u školi i posle 9 uveče . Često mi se dešava da me mladja deca , obično prvaci nazivaju ocem . Ovo je izuzetan kompliment ali mi je u isto vreme jako žao te jadne dečice koja provode više vremena sa mnom nego sa svojim roditeljima . Kao što rekoh , jako su osetljivi i mora se biti jako obazriv u radu sa njima . Postoje tri vrste nastavnika , oni koji ne znaju svoj posao ,oni koji mrze svoj posao i oni koji svu decu gledaju kao svoju sopstvenu i brinu o njima upravo tako , kao o svojoj deci . Ponosno mogu da kazem da spadam treću grupu nastavnika i deca to osecaju . Klince je nemoguće prevariti kad se radi o emocijama i deca te vole ili te ne vole i to jasno pokažu. Što su mladji to su direktniji . Meni većeg priznanja nema nego kad čitvo odeljnje prvaka krene u trk kako bi me svi kompletno zagrlili ili kad odeljenje drugog razred sakandria moje ime svaki put kad udjem u učionicu i buni se svaki put kad završim čas jer ne žele da idu na druge časove . Oni malo stariji , sa kojima radim duže i već imaju neku osnovu engleskog jezika te možemo sasvim pristojno da komuniciramo mi poveravaju razne tajne, uglavnom ko se kome svidja i takve neke stvari . I tu dolazimo do kung fua . Kung fu u radu sa decom nije cilj nego je sredstvo. Decu ne učim nasilju niti ih učim kako da se bore , već ih kroz fizički pokret učim osnovama jezika . Naravno , fizička aktivnost im je preko potrebna jer su po čitav dan u školi i ne kreću se dovljno , primećujem da zaostaju u razvoju fine motorike a kung fu se tu pokazao kao odlično sredstvo , posebno drilovi u paru i slepljene ruke . Kroz kung fu ih učim moralu i pozitivnim vrednostima , učim ih da poštuju druge i da poštuju sebe (nešto što baš neće naučiti od drugih). Kung fu mi služi i kao sredstvo dasmirim nemirne djake , posle sklekova i stajanja u nsikom stavu svi budu mirni kao bubice. Naravno , sa najmladjima sve mora da se radi kroz igru jer oni nemaju bas nikakvog interesovanja za kung fu i mora se nači pravi pristup kako bi zavoleli i vežbali kung fu punim srcem . Rad sa decom je zaista težak , ali sa druge strane je zanimljiv i nosi sa sobom neke stvari koje su zaista prelepe . Kad se ostvari dobar kontakt sa decom i kad te deca zavole onda te više ne gledaju kao nastavnika već kao straijeg brata, ujaka a po nekad i kao roditelja, zavisi od uzrasta . Umeju da osete i najmanje pormene u raspoloženju, jako su osetljivi na to i kada nisam raspoležen a ima dana kada sam ili umoran ili prosto nije moj dan , oni to osete i onda daju sve od sebe dne bi li me oraspoložili , takvi časovi umeju da budu urenbesno smešni . Dešava se da odem neraspoložen na posao a vratim se super raspoložen i grlo me boli od smejanja . Deca su super i onoliko koliko imam problema u svetu odraslih ,jer se ne snalazim najbolje sa dvoličnošću ,licemerjem, lažima i svim otalim što karakteriše ponašanje odraslih sa decom mi je odlično jer su oni iskreni i direktni , ili je crno ili je belo , nema sredine i oni odlično osete ko ih ih voli i koje iskren sa njima a ko to nije
Нема коментара:
Постави коментар