Jutro u 228 merorijalnom parku

Nakon par meseci pauze izazvane navodnim virusom, konačno sam se vratio u Tajpej da nastavim trening i učenje Belog Ždrala. U park sam stigao oko 8 ujutru. Tamo sam zatekao nekoliko grupa koje vredno vežbaju različite Kung Fu stilove. Stariji ljudi su vežbali Tai Či i Bagua stilove. Neponovljivo je iskustvo i čast gledati te ljude koji su čitav život posvetili Kung Fuu. Zaista je zanimljivo posmatrati rad sa mačevima ljudi koji su svakako stariji od 80 godina. Decenije treninga se lako vide u lakoći i preciznosti pokreta. Ti ljudi koji bi na svakom drugom mestu bili smatrani grandmasterima ovde su samo Kunf Fu praktičari, ništa više i ništa manje. Mladji ljudi su energično vežbali moderni Vušu i tradicionalne severne stilove, ali kako nisam dobro upoznat sa stilovima sa severa Kine ne mogu da tačno kažem koe. Uobičajeno u parku ima dosta ljudi koji vežbaju ali zbog navodnog virusa broj ljudi ovog jutra je bio znatno manji.

 

 

Desetak minuta kasnije stigao je moj učitelj. Nakon temeljnog zagrevanja počeo je trening na prijatnih 35 stepeni clezijusa i vlažnosti vazduha tolikoj da ribe slobodno mogu da izadju iz vode.  Zbog pauze u treningu učitelj je podučavao toliko novih stvari da nisam mogao da sve ispratim i zamolio učitelja da je dovoljno novih stvari za taj dan i da treba da se fokusiramo na detalje već pokazanog. Velike klimatizovane sale za vežbanje sa strujačama i svakakvim drugim spravama za vežbanje su standrad za vežbanje borilačkih veština na zapadu. Na Tajvanu većina škola jednostavno drži treninge u parku. Veliki broj značajnih učitelja danas kao i najveći broj učitelja u prošlosti koji su zapravo zaslužni što su veštine kao Tai Či, Bagua, Hsing Ji, Baji kuan, Severna bogomoljka i slični došli na zapad, jer Kina je bila zatoverna za strance a kulturna revolucija je temeljno uništila tradicionalni kung fu samoj Kini. Tajvanci vežbaju napolju po svakakvom vremenu, ne izlazi se samo u vreme Tajfuna. Sledeća dva i po sata su bila ekstremno teška, vežbati na toj temperaturi u mojim godinama nije ni malo lako. Učitelj strog ali veoma detaljan u prenošenju znanja, svaka sitnica je objašnjena i pokazana onoliko puta koliko je bilo potrebo da je naučim potpuno i pravilno. 

                                 

Majstor Elton Čiu je jedan od najboljih učitelja kung fua na Tajvanu. Poseduje neverovatno znanje, veoma je strpljiv i poseduje dar da veoma komplikovane stvari objasni lako i precizno. Potrebno je reći da je visoko obrazovan i da govori engleski perfektno tako nema problema u komunikaciji. Majtor Čiu je podučavao veliki broj domaćih i stranih učenika. Tih i skroman  , nikada se nije javno eksponirao, tiho je radio i podučavao kung fu na tradicionalni način, onako kako su njegovi učitelji preneli veštine njemu. Njegov cilj jeste očuvanje tradicionalnih veština, ne samo u tehničkom aspektu već i kulturnom i socijalnom. Slobdno se može reći da on predstavlja prototip tradicionalnog učitelja o kojima so čitali u starim legendama i gledali u filmovima. Nema reči kojima bih mogao da izrazim svoju zahvalnost učitelju Čiu, velika je čast i zadovoljstvo učiti od takvog čoveka.  Nadam se da ću jednog dana uspeti da prenesem makar deo pravog tradicionalnog Kung Fua u našu zemlju na zadovoljstvo svih pravih zaljubljenika u Kung Fu