Često se može čuti termin učenik iza ''zatvorenih vrata'' ali malo ljudi zna šta to zapravo znači. Pre svega sam termin ''iza zatvorenih vrata'' je jako nepsretan prevod jedne značajne pojave i institucije u tradicionalnom kung fuu. Englezi imaju malo bolji termin ,''disciple'' a u suštini ovaj termin opisuje nekoga ko je od strane učitelja posebno odabran i ima posebne obaveze prema školi, stilu, učitelju i kung fu zajednici u celini.
Malo ljudi zaista bude izabrano za učenika ''iza zatvorenih vrata'' a većina stilova i škola danas i ne praktikuje ovaj stari običaj a i oni koji praktikuju obično to rade ybog novca. Jako mali broj škola danas čuva originalnu tradiciju i običaje . Na žalost o ovoj staroj i značajnj insituciji kung fua pričaju ljudi koji nikakvog iskustva o temi nemaju i šire netačne informacije koje štete kung fuu u celini.
Sa ogromnim ponosom mogu da kažem da sam jedini iz naše zemlje i jedan od svega par evropljana koji su ikada postali ućenici ''iza zatorenih vrata'' pravih, starih , tradicionalnih kung fu stilova. Ovde želim da podelim svoja iskustva i iznesem neke činjenice.
Pre svega ne može svaka škola i svaki učitelj da prati ovu tradiciju. Mora da postoji neprekinuta tradicija prenošenja ove institucije od nastanka stila. Samo onaj ko je bio učenik ''iza zatvorenih vrata'' ima pravo da sam izabere učenike koje će nastaviti tu tradiciju. Uzmimo primer Jip Mana koji je najpoznatiji u našoj zemlji. On nije bio ničiji učenik ''iza zatvorenih vrata'' i sam nije imao pravo , niti je u stvarnosti ni imao takve učenike.
Kako se bira učenik ''iza zatvorenih vrata''? Svaki učitelj ima svoje kriterjume ali se obično svi vode odredjenim tradicionalnim merilima. Učenik mora ne samo da zadovolji odredjeni tehnički nivo veštine već mora da svojim ponašanjem , moralom i etikom da zasluži to zvanje. U tradicionalnim stilovima niko ne postaje učenik ''iza zatvorenih vrata'' na sopstveni zatev ili zato što želi , niti postoji utvredjni neki utvrdjeni put kojim se ide da bi se to toga došlo. Jednostavno ako učitelj proceni da je neko vredan on će ga pitati , i to samo jednom, želi li to zvnanje ili ne. To je naravno ogromna čast pa retki odbiju jer odbijanje je uvreda za učitelja .
Šta zapravo znači biti učnik ''iza zatvorenih vrata''. Mnogi pogrešno misle da se tih ''zatvorenih vrata'' uče nekakve tajne drugima nedostupne. U retkim, zaista retkim slučajevima to je tačno ali takvi učitelji su nepošteni. Obično se biraju ljudi koji su već kompletirali stil ili su pri kraju obuke i nikakve se tajne ili specijalne tehnike ne uče. Svi u školi dobijaju isto tehničko znanje bez obzira da li su regularni učenici ili '' iza zatvorenih vrata''. Učitelj će možda više vremena provesti sa izabranim učenicima i više vremena provesti polirajući njihovu veštinu ali niko neće ostati uskraćen za znanje i veštinu. Biti izabran za učenika ''iza zatvonih vrata'' je ogromna čast i obaveza. Ovakvi učenici su zapravo izabrani da budu legitimni naslednci stila ili specifične linije stila . Oni su ne samo naslednici nego i predstavnici svoje škole , stila i učitelja. Od ovakvih učenika se očekuje besprekorno ponašanje, biografija bez mrlje , čvrst karakter , strktno omedjene moralne norme bez sivih zona . Obično se biraju ljudi u zrelim godinama, porodični, sa stabilnim poslovima , poštovani u svojoj sredini. Jako retko se biraju mladi ljudi , čak i ako im takvo pravo pripada po krvnoj liniji obično se čeka da dodju zrele godine i ostvare se i dokažu kao ljudi. Nije redak slučaj da su neki stilovi jednostavno prestali da postoje i otišli u grob sa poslednjim učiteljem jer oni nisu našlinikoga dostojnog da stl nastavi.
'' Učenik iza zatvorenih vrata'' mora da prodje prijemnu ceremoniju koja tradicionalno uključuje i konfucijanske i taoistike obrede i krve žrtve (obično petao) i moraju da prisistvuju svedoci koji uključuju i majstora neke druge veštine. Kada se ceremonija završi takav učenik se smatra rodjakom učitelja i primljen je u porodicu. Običaj je da se za kinesku novu godinu svim starijim rodjacima pa i učitelju da crvena koverta sa nešto novca ali ovo je porodično običaj a ne obaveza . Ja recimo ne plaćam ništa svojim učiteljima Wing Chuna i Belog Ždrala , sa druge strane sam par puta išao u Hong Kong na prečac kad je učitelju bilo potrebno moje prisustvo tamo a od učitelja Belog Ždrala sam 15 minuta vožnje pa se često družmo i van zvaničnih treninga ,recimo često učitelj spremi večeru i pošalje mojoj ćerki, eto takvi se odnosi uspostavljaju.
Jednom kada se postane ''učenik iza zatvorenih vrata'' to zaista znači da su vrata za ostale stilove zatvorena. Ja sam imao sreću pa je moj Wing Čun učitelj, znajući kojiko volim Beli Ždral dozvolio da nastavimsa vežbanjem a gde sam nešto kasnije još jednom dobio ogromnu čast i ponovo izabran za učenika iza zatvorenih vrata, naravno uz znanje i dozvolu oba učtelja što je presedan u svetu tradicionalnog kung fua.
Malo je tradicionalnih stilova a oni koji još praktikuju ovaj običaj primanja ''učenika iza zatovrenih vrata'' shvataju ga jako ozbiljno i niti neko lako biva pozvan niti je lako tako nešto prihvatiti. Ogromna je obaveza pre svega jer svaka greška košta učitelja mnogo više nego učenika . Onaj ko ne poznaje tradicionanu kinesku kulturu ne može da shvati težinu i veličinu obaveze koje učenik prima na sebe i količinu rizika koje učitelj sa drug strane prima na sebe. Tu se pravi jedna neraskidiva veza izmedju učitelja i učenika koja traje i posle smrti učitelja čije se ime ikada ne sme osramotiti. Učenik može da izgubi borbu, život ali ne sme da izgubi čast jet time čast gube i učitelj i škola i stil u celini.
U budućnosti će ovaj običaj postepeno ali sigurno nestati. Kulutrna i socijalna klima se menja, sve manje ljudi je zainteresovano za kung fu a posebno je teško pravim tradicionalnim stilovma da opstanu jer se poštuju kruta tradicionalna pravila i nije se lako prilagoditi modernim vremenima.
Malo ljudi zaista bude izabrano za učenika ''iza zatvorenih vrata'' a većina stilova i škola danas i ne praktikuje ovaj stari običaj a i oni koji praktikuju obično to rade ybog novca. Jako mali broj škola danas čuva originalnu tradiciju i običaje . Na žalost o ovoj staroj i značajnj insituciji kung fua pričaju ljudi koji nikakvog iskustva o temi nemaju i šire netačne informacije koje štete kung fuu u celini.
Sa ogromnim ponosom mogu da kažem da sam jedini iz naše zemlje i jedan od svega par evropljana koji su ikada postali ućenici ''iza zatorenih vrata'' pravih, starih , tradicionalnih kung fu stilova. Ovde želim da podelim svoja iskustva i iznesem neke činjenice.
Pre svega ne može svaka škola i svaki učitelj da prati ovu tradiciju. Mora da postoji neprekinuta tradicija prenošenja ove institucije od nastanka stila. Samo onaj ko je bio učenik ''iza zatvorenih vrata'' ima pravo da sam izabere učenike koje će nastaviti tu tradiciju. Uzmimo primer Jip Mana koji je najpoznatiji u našoj zemlji. On nije bio ničiji učenik ''iza zatvorenih vrata'' i sam nije imao pravo , niti je u stvarnosti ni imao takve učenike.
Kako se bira učenik ''iza zatvorenih vrata''? Svaki učitelj ima svoje kriterjume ali se obično svi vode odredjenim tradicionalnim merilima. Učenik mora ne samo da zadovolji odredjeni tehnički nivo veštine već mora da svojim ponašanjem , moralom i etikom da zasluži to zvanje. U tradicionalnim stilovima niko ne postaje učenik ''iza zatvorenih vrata'' na sopstveni zatev ili zato što želi , niti postoji utvredjni neki utvrdjeni put kojim se ide da bi se to toga došlo. Jednostavno ako učitelj proceni da je neko vredan on će ga pitati , i to samo jednom, želi li to zvnanje ili ne. To je naravno ogromna čast pa retki odbiju jer odbijanje je uvreda za učitelja .
Šta zapravo znači biti učnik ''iza zatvorenih vrata''. Mnogi pogrešno misle da se tih ''zatvorenih vrata'' uče nekakve tajne drugima nedostupne. U retkim, zaista retkim slučajevima to je tačno ali takvi učitelji su nepošteni. Obično se biraju ljudi koji su već kompletirali stil ili su pri kraju obuke i nikakve se tajne ili specijalne tehnike ne uče. Svi u školi dobijaju isto tehničko znanje bez obzira da li su regularni učenici ili '' iza zatvorenih vrata''. Učitelj će možda više vremena provesti sa izabranim učenicima i više vremena provesti polirajući njihovu veštinu ali niko neće ostati uskraćen za znanje i veštinu. Biti izabran za učenika ''iza zatvonih vrata'' je ogromna čast i obaveza. Ovakvi učenici su zapravo izabrani da budu legitimni naslednci stila ili specifične linije stila . Oni su ne samo naslednici nego i predstavnici svoje škole , stila i učitelja. Od ovakvih učenika se očekuje besprekorno ponašanje, biografija bez mrlje , čvrst karakter , strktno omedjene moralne norme bez sivih zona . Obično se biraju ljudi u zrelim godinama, porodični, sa stabilnim poslovima , poštovani u svojoj sredini. Jako retko se biraju mladi ljudi , čak i ako im takvo pravo pripada po krvnoj liniji obično se čeka da dodju zrele godine i ostvare se i dokažu kao ljudi. Nije redak slučaj da su neki stilovi jednostavno prestali da postoje i otišli u grob sa poslednjim učiteljem jer oni nisu našlinikoga dostojnog da stl nastavi.
'' Učenik iza zatvorenih vrata'' mora da prodje prijemnu ceremoniju koja tradicionalno uključuje i konfucijanske i taoistike obrede i krve žrtve (obično petao) i moraju da prisistvuju svedoci koji uključuju i majstora neke druge veštine. Kada se ceremonija završi takav učenik se smatra rodjakom učitelja i primljen je u porodicu. Običaj je da se za kinesku novu godinu svim starijim rodjacima pa i učitelju da crvena koverta sa nešto novca ali ovo je porodično običaj a ne obaveza . Ja recimo ne plaćam ništa svojim učiteljima Wing Chuna i Belog Ždrala , sa druge strane sam par puta išao u Hong Kong na prečac kad je učitelju bilo potrebno moje prisustvo tamo a od učitelja Belog Ždrala sam 15 minuta vožnje pa se često družmo i van zvaničnih treninga ,recimo često učitelj spremi večeru i pošalje mojoj ćerki, eto takvi se odnosi uspostavljaju.
Jednom kada se postane ''učenik iza zatvorenih vrata'' to zaista znači da su vrata za ostale stilove zatvorena. Ja sam imao sreću pa je moj Wing Čun učitelj, znajući kojiko volim Beli Ždral dozvolio da nastavimsa vežbanjem a gde sam nešto kasnije još jednom dobio ogromnu čast i ponovo izabran za učenika iza zatvorenih vrata, naravno uz znanje i dozvolu oba učtelja što je presedan u svetu tradicionalnog kung fua.
Malo je tradicionalnih stilova a oni koji još praktikuju ovaj običaj primanja ''učenika iza zatovrenih vrata'' shvataju ga jako ozbiljno i niti neko lako biva pozvan niti je lako tako nešto prihvatiti. Ogromna je obaveza pre svega jer svaka greška košta učitelja mnogo više nego učenika . Onaj ko ne poznaje tradicionanu kinesku kulturu ne može da shvati težinu i veličinu obaveze koje učenik prima na sebe i količinu rizika koje učitelj sa drug strane prima na sebe. Tu se pravi jedna neraskidiva veza izmedju učitelja i učenika koja traje i posle smrti učitelja čije se ime ikada ne sme osramotiti. Učenik može da izgubi borbu, život ali ne sme da izgubi čast jet time čast gube i učitelj i škola i stil u celini.
U budućnosti će ovaj običaj postepeno ali sigurno nestati. Kulutrna i socijalna klima se menja, sve manje ljudi je zainteresovano za kung fu a posebno je teško pravim tradicionalnim stilovma da opstanu jer se poštuju kruta tradicionalna pravila i nije se lako prilagoditi modernim vremenima.
