Punih osam godina je prošlo od mog dolaska na
Tajvan. Vreme teče brzo i neosetno , dan za danom se iskrada poput lopova i
neosteno godina godinu stiže. Tek kad stanem i osvrnem se na proteklo vreme shvatim
koliko dugo zaista živim ovde.
O Tajvanu sam već pisao ranije, to je zaisa predivno
ostrvo sa dobrom klimom i ljubaznim ljudima. Za zaljubljnika u kineske
tradicionalne borilačke veštie Tajvan je raj. Poslednja oaza tradicionalne
kineske kulture netaknute komunizmom i zapadnom potrošačkom kultrom . I dok je
Kina temeljno uništila tadiciju i kulturu i zamenila je socijal darvinizmom i
isto tako temeljno uništila tradicionalne borilačke veštine i zamenila ih
azvodnjenom modernom verzijom istih a Hong Kong uprkos tvrdoglavom otporu ipak
popušta pod pritiskom napadne zapadne kulture , Tajvan , posebno južni deo
ostrva i dalje ne odustaje od svoje tradicije koju tvrdoglavo čuva i odoleva
pritiscima sa svih strana. Nigde kao ovde nije očuvana tradicija drevne Kine.
Život u sredini koja i dalje čuva sve
tradicionalne vrednosti drevne Kine je san svakog ozbiljnog praktikanta kung
fua. U početku mi je sve bilo novo i egzotično , bio sam kao dete u prodavnici
slatkiša , upijao svaki detalj i bio opčinjen svime što sam video i doživeo.
Vremenom ta opčinjenost polako bledi i dobija odnos prema svemu dobija jednu
realnu osnovu zasnovanu na iskustvu. Živeti negde, upoznati ljude , način
razmišljanja , strukturu društva , razlike medju generacijama, kakvi su ljudi u
tuzi a kakvi u radosti, kako se kao drštvo odnose prema svakodnevnim izazovima ,
kako izlaze na kraj sa nevoljama , u šta veruju , šta ne vole i šta odbijaju...
nije lako i zahteva vreme. Biti stranac nije lako , jer stranac uvek ostaje
stranac , posebno ako je i fizički različit ( ne , Tajvanci definitivno nisu
rasisti i definitivno su najgostoljubiji narod u Aziji). Postati deo tog
društva i biti prihvaćen uprokos ogronmnoj kulturnoj barijeri je izuzetno teško
i zahteva ozbiljnost i zrelost svih aktera.
Za osam godina puno toga se desilo, život kao
život nosi i lepo i ružno i nigde nije i nikome nije lak. Čovek vremenom nadje
svoje mesto i bori se sa izazovima kako najbolje zna i ume. Kako vreme prolazi
tako dolazi iskustvo i jedno dublje ponavanje i što shvatanje sveta i ljudi u
okruženju kao svega onoga što karakteriše i obeležava život jednog mesta .
Kung Fu , onaj pravi, izvorni , origianalni kako
to vole kod nas da kažu se ne može odvojiti od kulture u kojoj je nastao.
Naravno , ne želim da kažem da se kung fu može vežbati samo ovde ili da je kung
fu na drugim mestima lošiji. Gde god i kako god se vežbao, kung fu je ...kung
fu , nema drugog objašnjenja. Sa druge strane , svestan sam koliko se moje
shvatanje kung fua promenilo tokom vremena. Postavši deo sredine koja je
kolevka kung fua , upoznavši ljude, običaje , kung fu koji se vežba ovde stekao
sam potpuno drugačije vidjenje kung fua. Mnoge stvari za koje sam bio siguran
da razumem su se pokazale pogrešne , mnoge stvari za koje nisam bio svestan ni
da postoje su se pojavile i donele silno iznenadjenje, mnoge stvari razumem
potpuno drugačije , dublje , potpunije, ne mogu da kažem da ih posmatram kao Kinez
jer to nisam i nikada neću biti ali razumem kako Kinezi shvataju kung fu i
razumem zašto ga vide i vežbaju na takav način.
Imao sam silnu sreću (i rodbinske veze) da budem
primljen u tradicionalnu školu kung fua zatvorenog tipa gde se još uvek vežba
kao u doba Ćing dinastije sa svim ritualima, definisanim odnosima medju
članovima i obavezama ali i čašću koje mesto u jednoj takvoj školi nosi. Takvo
jedno iskustvo se još može jedino na Tajvanu steći jer takvih škola , koje
imaju neprekinutu tradiciju iz prošlih vekova više nigde nema. Ima imitacija
takvih škola, ima izuzetno dobrih imiticaija ali su papereno skupe, ja sa druge
strane ne plaćam ništa . Bilo je takvih škola u Hong Kongu do skoro ali ih na
žalost više nema jer se sve komercijalizovalo do krajnjih granica, sa druge
strane Hong Kong uprkos paprenim cenama jeste najbolje mesto da se nauče
stilovi iz Gunagdonga kao Hung Gar, Wing Chun , Choi Lee Fut... Na Tajvanu još uvek ima javnosti nepoznatih
starih stilova koji su rezervisani samo sa članove porodice ili mesta u kome se
stil vežba. Takve škole se ne mogu naći na internetu , nema ogašavanja, ti
ljudi se drže po strani i ne žele čak ni da pričaju o svojim veštinama. Stilovi
nepormenjeni od vremena Ćing dinastje se još uvek vežbaju i prozor su u
prošlost jer zbog tajnosti nikada nisu
bili izloženi uticajima drugih stilova. Imao sam priliku da vidim nekoliko
takvih škola tokom godina i da vidim fragmente tih stilova koji su izuzetno
znanimljivi i neobični . Stilovi davno nestali u Kini i na drugim mestima su se
zahvaljujući izolovanosti Tajvana u celini i izolovanosti mnogih sela koja nisu
bila zanimljiva vlastima , očuvali u svom izvornom obliku.
Kung fu je duboko ukorenjen u svakodnevni život
Tajvana. Iako se jako mali broj ljudi zaista bavi kung fuom, jako se poštuje i
deo je tradicije i sastavni deo mnogih ceremonija , religijskih , proslava
praznika itd . Tradicionalne javne proslave , nešto slično našim litijama , ne
mogu se zamisliti bez kung fu grupe a postoje i posebni praznici, koji su
karakteristični samo za Tajvan gde je kung fu glavna tema proslave i postoje
grupe koje čitave godine vežbaju samo za taj praznik.
Kung fu se ovde ne vežba zbog nasilja, Tajvanci
su generalno jako miran i dobroćudan narod, kung fu se vežba kao deo nasledja ,
nešto što je čast i obaveza i nije svako spreman da tu obavezu primi na sebe .
Kung fuom se bavi jako mali broj mladih ljudi, uglavnom su vebači zreli,
porodični ljudi srednjih godina koji trening shvataju ozbiljno i daju sve od
sebe da sačuvaju i kasnije prenesu deo tradicije sledećoj generaciji.
I tako, mogai bih danima bez prestanka da pišem o
kung fuu ali ću završiti ovde. Izuzetna je sreća i čast biti deo tradicionalnog kung fua na Tajvanu,
biti prihvaćen od domaćih vežbača kao jedan od njih, kao potpuno ravnopravan
član zajednice. Biti ovde i živeti ovde daje jednu specifičnu prespektivu i
iskustvo koje je nemoguće naći bilo gde drugde.
Završavam tekst željom da budućnost donese nove
prilike što većem broju ljudi iz Srbije da dodju ovde i iskuse istinski kung fu
kroz tradicionalnu kinesku kulturu i to iskustvo prenesu u Srbiju.
