Postalo je poslednjih godina jako popularno medju praktikantima istočnjačkih borilačkih veština da vežbaju vatrenim oružijem, da organizuju seminare i kurseve kako to oni kažu ''praktičnog pucanja'', taktičkog pucanja'' itd. Zapravo se tu radi o obuci u korišćenju vaternog oružija u urbanim uslovima a pored toga velika se pažnja poklanja ''samoodbrani'' od pištolja najčešće mada se rade ''odbrane'' i od oružija vojnog formata.
Na prvom mestu želim da istaknem da je problematika korišća vaternog oružija u nas jako važna . Po svetskim statistikama iza S.A.D , Srbija je na drugom mestu po broju komada legalno registrovanog a takodje je na istoj istom mestu po broju neleglnog oružija.
Toliki broj vatrenog oružija neminovno vodi u nesrećne slučajeve usled nepoznavanja samog načina rada oružija ,opasnosti koju nosi, nepoznavanje pravilnog i sigurnog rukovanja istim. Mišljenja sam da se treba povesti široka akcija počevši od dece viših razreda osnovne škole pa preko svih ostalih starosnih i socijalnih kategorija. Što više ljudi je potrebno obučiti osnovma sigurnosne upotrebe i čuvanja vaternog oružija sa povremenim odlascima na bojevo gadjanje kako bi polaznici obuke imali jasnu sliku koliku razornu moć oružije ima a takodje i da prestanu da se plaše te moći već da steknu dovoljno rutine i iskustva da oružije u njihovim rukama bude bezbedno po njih same i okolinu.
Za ovakvu vrstu osnovne obuke borilački klubovi su idelana mesta, naravno saradnja sa zvaničnim službama poput policije ili žandarmerije a takodje i psiholozima, lekarima hitne pomoći is ostalim relevantnim službama bi bila fantastična. Obuka pravljena i praćena od profesionalca bi zaista podigla ovaj nivo obuke koji je zapravo najvažniji na najviši mogući nivo. Naravno ima klubova koji saradjuju sa nekim od pomunetig službi ali sve je to na dobrovoljnoj osnovi. Kako god bila situacija , osnovna obuka u bezbednosi posedvanja i koriščenja vatrenog oružija je značajna i svi koji je korektno rade bi trebali da imaju podršku države. Takodje bi trebalo napraviti standardizovani sistem obuke trenera u ovom domenu, dakle odredjeni broj časova obuke , ispit i licencu. Budući da je velika većina trenera služila vojsku ova obuka i ispit ne bi bili nikakav problem , naravno treneri bi naučili i neke nove stvari kao i na koje aspekte obuke treba staviti akcenat.
Obuka službi obezbedjenja takodje uključuje korišćenje vatrenog oružija i borilačkih veština. S' obzirom da ovu materiju ne poznajem ni malo neću je ni komentarisati. Niti poznajem programe o kijima se obuka radi , niti poznajem zakone , niti imam ikakvog iskustva tako da ovu materiju ostavljam onima koji se time profesionalno bave.
I na kraju imamo poplavu ''vojnih'' sistema obuke , cqc ,cqb, i ko zna šta već. Kao ratni veteran i višedecenijski praktikant borilačkih veština mogu da kažem da su ovi sistemi obuke i ''veštine'' u osnovi prevara. Prvo za pakao rata vas niko ne može adekvatno pripremiti, sva obuka pada u vodu onog momenta kad meci krenu da zuje oko glave. Vežbanje ''vojnih'' veština po klubovima nije ništa više od igre i samozavaravanja. Ili je trening na nivou specijalnih jedinica sa svim fizičkim i mentalnim aspektima iste ili nije trening.'' Treneri '' ovakvih veština po pravilu nemaju ratnog iskustva te se ja pitam kako neko može da podučava druge ratovanju a sam u ratu nije bio? To je kao da učielj plivanja nije nikada ušao u vodu. Najžalosnije je što se takve veštine uvoze sa strane , kao da stranci znaju bolje od nas kako se ratuje a ovde nema generacije koja nije bila u ratu. I sad će neki stranac , koji takodje nikada rata nije video da obučava nekog u Srbiji kako da puca i kako da nadje zaklon. Takve stvari su uvreda za sve ratne veterane i sve generacije naših predaka koji su se hrabrije i uspešnije od bilo koga borili za svoju zemlju.
Deo obuke ovih ''ratnih-vojnih'' veština uključuje i otimanje vatrenog oružija protivniku. Ovo je notorna glupost, otimati oružije upereno u vas od nekoga ko je spreman da puca je ravno samoubistvu, možete sami da povučete obarač. Ovo je posebno opasno u civilnim uslovima gde se oružije koristi za pljačke, te neko ko bi prošao sa gubitkom novčanika može da izgubi glavu jer ga je neko ubedio da može da otme pištolj naslniku. Autor je izgubio brata koji je radio kao obezbedjenje menjačnice i pokušao da spreči pljačku, završio je na mestu mrtav. Dakle ne nasedajte na gluposti.
Što se tiče obuke za borbu u urbanim uslovima to je uglavnom razblažena kopija treninga specijalnih jedinica policije , antiterorističkih odreda i sl. Što se samog programa obuke tiče , bez obzira na sistem svi su više manje identični. Ono što je problematično jeste vreme obuke i opasne laži koje oni koji pohadjaju ove kurseve nose sa sobom. Dakle , ovi kursevi obično traju po par dana , polaznicima se pokaže gomila stvari i uglavnom se završava bojevim gadjanjem. Kao što je već rečeno, program kao takav nije problem već vreme treninga. Nemoguće je biti dobro utreniran za borbu bilo kakvim uslovima za samo par dana ili čak nedelja treninga. Polaznici na kraju kursa dobiju dobiju sertifikat o završenoj obuci i na žalost mnogi misle da poseduju i veštinu. Ono što odvaja profwsionalce od svih ostalih je nivo utreniranosti, profesionalci vežbaju svakoga dana , pucaju svakoga dana , ispaljuju hiljade metaka nedeljno, njihovi su refleksi na najvišem mogućem nivou, konstantno rade na sebi, mentalno i fizički su potpuo spremni za svoj posao. Amater ispali nekoliko metaka u papirnu metu sa dva metra jednom u godini , malo se valja po prašini iza starih automobilskih guma i misli da je na nivou specijalnih jedinica. Problem jeste što kojekavi ''instruktori'' bez pravog iskustva u tome što podučavaju daju ljudima lažni osećaj znanja i veštine koji ih lako može koštati glave. Dakle , ne zanosite se ljudi, ili ste pripadnik zvaničnih specijalnih jedinica vojske ili policije ili niste i tu je kraj svake priče. Potpuno je drugačija obuka za nužnu odbranu od kriminalnog napada nešto potpuno drugo rad u specijalni jedinicima. Ne nasedajte na gluposti i ne budite deca , ne stremite da budete nešto što niste već radite na sebi i budite dobri u oni stvarima koje već radite.
