Postoji nekoliko načina generisanja sile u kung
fuu. Neki se smatraju ’’spoljašnjim’’ ili ’’tvrdm’’ metodama dok se neki
smatraju ’’unutrašnjim’’ ili ’’mekim’’ metodama. U stvarnosti ovakva podela je
neodrživa i nije ni postojala pre sredine 1920 tih godina kada je ovakva podela
na ’’Saolin’’ ili ’’spoljne, tvrde ’’ i ’’Vudang’’
ili ’’meke,unutrašnje’’ stilove i metode generisanja sile uvedena od strane
Goušu akademije i ybog ćisto marketinških razloga i delo je Sun Lu Tanga i njegovih prjatelja koji su
svi bili praktičai Ti Čija , Bagua i Hsing Ji stilova. U želji da nekako odvoje
i istaknu svoje stilove u moru kung fu metoda koji su cvetali u to doba oni su
izmislili ovu podelu koja je ubrzo prihvaćena i na žalost nanea mnogo štete
kung fuu i u vreme kada je nastala izazivajući masovne obračune izmedju
različitih škola i u kasnijim vremenima produbljući jaz izmedju stilova i
vežbača.
Način generisanja sile uvek ide od spoljašnjeg ka
unutrašnjem i to važi za sve veštine bez obzira kako su klasifikovane. Da li je
nešto ’’spoljašnje’’ ili ’’unutrašnje’’
ne meri se metodom kojom se sila generiše već stepenom biomehaničke efiksnosti.
Kada govorimo o načinu generisanja sile svi
metodi imaju jedan isti cilj , koristeći snagu mišića telo se stavlja u pokret
i koristi se masa tela u kretanju kako bi se generisala sila. Ovo se može
opisati Njutnovim drugim zakonom koji objašnjava da je sila jednaka proizvodu
mase i ubrazanja.
Postoje dva osnovna načina generisaja sile , prvi
je korišćenjem centrifugalne sile odnosno kružnog kretanja a drugi je korišćenjem
vibracije odnosno talasa. Svi ostali metodi su samo različiti procenti
kombinacije ova dva osnovna metoda.
Osnovni metodi se mogu kombinovati na različite
načine. Mogu se koristiti u sekvenci jedan iza drugog ili se koristiti zajedno
u isto vreme gde je jedan metod preovladjujući a drugi je pomoćni i dodaje još
sile na osnovni metod. Različii metodi se koriste za različite potrebe , za
različite vrste udaraca , bacanja , guranja , blokiraja itd. U svakoj veštini
jedan od osnovnih metoda je vodeći i na proizilazi iz telesne strukture na
kojoj se dati stil bazira. U Belom Ždralu i Wing Čunu osnovni metod generisanja
sile je vibracija odnosno talasno kretanje. Ovaj metod je takodje vodeći u
većini stilova koji vode poreklo iz Fudjian provincije i nekoliko stilova iz
Gunagdong provincije.
Količina sile se naravno povećava pravilnim
treningom. Pre svega potrebno je znati kako se razvija struktura jer je to
osnova generisanja sile. Struktura se razvija kroz forme , rad na spravama
(zidna vreća, teški džak, rad sa tegovima)
kao i kroz či sao ukoliko stil ima takac sistem vežbi i kroz rad sa
oružijem , posebno dugom motkom , kopljem i drugim dugim oružijem.
Pored opštih napred poenutih metoda vežbanja
postoje i poseban sistem vežbi za kako to kineski majstori kažu ’’otvaraje’’
zglobova i treniraje mišića na specifičan način. Ove vežbe su na žalost poznate
samo malom broju ljudi jer su zbog lošeg razumevanja sistema a u nekim
slučajevima i namerno , izostavljne. Danas su ove vežbe ostale očuvane samo u
Ving Čun stilu zmije i ždrala i u pojedinim retkim linijama Belog Ždrala. Bez
ovih vežbi nije moguće potpuno razviti originalne načine generisanja sile pa mnogi
kung fu vežbači koriste bokesrski način udaranja koji je lakše naučiti i
uvežbati
