Jutro u 228 merorijalnom parku

Nakon par meseci pauze izazvane navodnim virusom, konačno sam se vratio u Tajpej da nastavim trening i učenje Belog Ždrala. U park sam stigao oko 8 ujutru. Tamo sam zatekao nekoliko grupa koje vredno vežbaju različite Kung Fu stilove. Stariji ljudi su vežbali Tai Či i Bagua stilove. Neponovljivo je iskustvo i čast gledati te ljude koji su čitav život posvetili Kung Fuu. Zaista je zanimljivo posmatrati rad sa mačevima ljudi koji su svakako stariji od 80 godina. Decenije treninga se lako vide u lakoći i preciznosti pokreta. Ti ljudi koji bi na svakom drugom mestu bili smatrani grandmasterima ovde su samo Kunf Fu praktičari, ništa više i ništa manje. Mladji ljudi su energično vežbali moderni Vušu i tradicionalne severne stilove, ali kako nisam dobro upoznat sa stilovima sa severa Kine ne mogu da tačno kažem koe. Uobičajeno u parku ima dosta ljudi koji vežbaju ali zbog navodnog virusa broj ljudi ovog jutra je bio znatno manji.

 

 

Desetak minuta kasnije stigao je moj učitelj. Nakon temeljnog zagrevanja počeo je trening na prijatnih 35 stepeni clezijusa i vlažnosti vazduha tolikoj da ribe slobodno mogu da izadju iz vode.  Zbog pauze u treningu učitelj je podučavao toliko novih stvari da nisam mogao da sve ispratim i zamolio učitelja da je dovoljno novih stvari za taj dan i da treba da se fokusiramo na detalje već pokazanog. Velike klimatizovane sale za vežbanje sa strujačama i svakakvim drugim spravama za vežbanje su standrad za vežbanje borilačkih veština na zapadu. Na Tajvanu većina škola jednostavno drži treninge u parku. Veliki broj značajnih učitelja danas kao i najveći broj učitelja u prošlosti koji su zapravo zaslužni što su veštine kao Tai Či, Bagua, Hsing Ji, Baji kuan, Severna bogomoljka i slični došli na zapad, jer Kina je bila zatoverna za strance a kulturna revolucija je temeljno uništila tradicionalni kung fu samoj Kini. Tajvanci vežbaju napolju po svakakvom vremenu, ne izlazi se samo u vreme Tajfuna. Sledeća dva i po sata su bila ekstremno teška, vežbati na toj temperaturi u mojim godinama nije ni malo lako. Učitelj strog ali veoma detaljan u prenošenju znanja, svaka sitnica je objašnjena i pokazana onoliko puta koliko je bilo potrebo da je naučim potpuno i pravilno. 

                                 

Majstor Elton Čiu je jedan od najboljih učitelja kung fua na Tajvanu. Poseduje neverovatno znanje, veoma je strpljiv i poseduje dar da veoma komplikovane stvari objasni lako i precizno. Potrebno je reći da je visoko obrazovan i da govori engleski perfektno tako nema problema u komunikaciji. Majtor Čiu je podučavao veliki broj domaćih i stranih učenika. Tih i skroman  , nikada se nije javno eksponirao, tiho je radio i podučavao kung fu na tradicionalni način, onako kako su njegovi učitelji preneli veštine njemu. Njegov cilj jeste očuvanje tradicionalnih veština, ne samo u tehničkom aspektu već i kulturnom i socijalnom. Slobdno se može reći da on predstavlja prototip tradicionalnog učitelja o kojima so čitali u starim legendama i gledali u filmovima. Nema reči kojima bih mogao da izrazim svoju zahvalnost učitelju Čiu, velika je čast i zadovoljstvo učiti od takvog čoveka.  Nadam se da ću jednog dana uspeti da prenesem makar deo pravog tradicionalnog Kung Fua u našu zemlju na zadovoljstvo svih pravih zaljubljenika u Kung Fu

Originalni kung fu, postoji li zaista?

 Mnogi kung fu stilovi predstavljaju sebe kao originalne, najbolje, najefikasnije, jednsotavno naj... u svakom pogledu. Postavlja se pitanje postoji li zaista originalni ili najbolji ili najefikasniji kung fu? Odogovor na ovo na pitanje nije jednostavan. Oslanjajući se na desetogodišnje vežbanje kung fua na verovatno poslednjem mesto koje čuva, prenosi i vežba kung fu na tradicionalni način koji se nije promenio od vemena Ćing dinastije, pokušaću da dam odgovor na ova pitanja. 

Krenimo od najjednostavnijeg pitanja, pitanja efikasnosti. Ovde ću ponoviti ono što sam rekao toliko puta ranije, stil je efikasan onoliko koliko se pravilnog, borbenog treninga uloži u isti. Ako se trening fokusira na sparing, kretanje, reflekse...sve one stvari koje su neophodne u pravoj borbi, stil će biti efikasan. Ukoliko je pristup treningu nerealan, stil neće biti efikasan. I ovo važi za apsolutno sve stilove bez razlike. Ni jedan stil nIje bolji niti lošiji od drugih. Različiti stilovi su nastajali u različitim vremenskim periodima i razvijani su za odredjene uslove i način borenja u momentu nastanka. Pravilo razumevanje prave istorije stila svakako pomaže razumevanju tehničke osnove stila i pomaže da tehnike razvijemo i prilagodimo našim potrebama i vremenu u kome živimo. Moramo takodje biti svesni da ne postoji savršen stil koji nema ni jednu slabost. Svaki stil ima dobre i loše strane i toga moramo biti svesni te razvijati dobre osobine do maksimuma a takodje raditi na tome da se loše strane otklone ili ako je to nemoguće u okviru stila koji se važba onda je svakako preporučljivo naučiti makar osnove nekog drugog stila koji će upotpuniti reprtoar tehnika. Na kraju to je način na koji su nastali i razvijali se svi stilovi kung fua koje poznajemo danas. 

Sledeće pitanje, koji stil je najbolji, je jako često i uzrok je velikih rasprava, nesuglasica i često teških reči između pripadnika  različtih stilova. Ovo pitanje možemo posmatrati iz više uglova, i sa bilo koje kojeg stanovišta da ga posmatramo, ono je u potpunosti bez ikakvog smisla. Pre svega, ne postoje dve identične osobe, ni fizički ni po karakteru. Različiti ljudi takođe treniraju iz različitih razloga. Imajući ovo u vidu sasvim je jasno da su različiti stilovi u izvesnom smislu najbolji za različite osobe. U prilog tome svedpči i činjenica da postoji toliki broj ratličitih stilova. Jednostavno u ratličitim vremenima, različiti ljudi su razvijali različite stilove koji su najbolje odgovarali njihovim potrebama, ciljevima, oružiju koje im je bilo dostupno, telesnoj građi, karakteru...itd. Sasvim je jasno da ono što je ''najbolje'' za određenu osobu može biti ''najgore'' nekog drugog. Polazeći od svog primera, Beli Ždral je za mene najbolji kung fu stil, jednostavno kao da je kreiran za mene. Beli Ždral je stil koji po svim parametirma meni odgovara najviše. Sa druge strane Tai Ći je za mene potpuno pogrešan stil. Učio sam Čen Tai Ći godinu dana, i iako je to jedna zaista lepa, praktična i vredna veština meni je išla jako teško, jednostavno nije za mene. Ono što je interesantno je da se Beli Ždral i Tai Ći baziraju na jako sličnim biomehančkim principima koji se na mnogo mesta preklapaju, jedna veština mi ide lako i jako mi prija dok je kod druge efekat potpuno suprotan. Dakle sa ove tačke gledišta jednostavno nema smisla uporešivati stilove. Kad već govorimo o upoređivanju, ovde naravno mislim na upoređivanje bezi ikakvih realnih osnova, je nešto što nalazimo uglavnom kod dece i nezrelih ličnosti. Samo će dete potpuno nekritički upoređivati stvari i porglašavati najboljim one koje njemu najviše znače. Ne postoji nikakva razlika između tvrdnje - ''Moj tata je jači od tvoga, moja mama je lepša od tvoje'' i tvrdnje- '' moj kung fu je bolji od tvoga'' ili ''moj kung fu je najbolji''. Ljudi koji trebaju neku vrstu validacije da su makar u nekom segmentu života uspešni ili čak bolji od rugih su sloni ovakvom upoređivanju. Zrela ličnost, svesna sebe i sopstvene vrednosti nikada neće napraviti ovakvo poređenje. Bogatstvo stilova koje danas još uvek postoji je nešto na čemu svi kung fu vežbači treba da budu zahvalni, jer toliki broj stilova čuva neverovatnu količinu znanja o načinima upotrebe ljudskog tela koje se akumulralo kroz vekove. Ne mogu se porediti istorija i hemija, jednostavno te nauke nemaju nikakvih dodoirnih tačaka, reći da je jedna bolja od druge je prosto glupo. Obe nauke su podjednako značajne, obe nam podjednako trebaju i obe su podjednako efikasne u svom polju delovanja. 

Poslenje pitane je koji je stil orginalan. Odgovor je jednostavan, svi oni stilovi koji ne tvrde da su originalni. Mnogi će se pitati zašto a odgovor je zaista jenostavan. Zdrav čovek ne ide okolo i reklamira koliko je zdrav, to je prosto njegovo stanje duha i tela i nema potrebe da se time hvali. Poštena osoba ne dokazuje nikome da je poštena, jednostavno život i dela te osobe govore sami za sebe dovoljno.  Samo oni koji žele da nekoga prevare ubeđuju druge da su pošteni.  Tako je i u kung fuu, oni koji žele nekoga da prevare, da steknu neku korist govore o origanalnosti veštine kojom se bave. Generalno svi kung fu stilovi su originalni i ne postoje nekakvi stilovi originalniji od drugih. Postoje stilovi stariji od drugih ali to ne znači da originalniji.    

Na kraju, kao znati da li je veština koja vežbate zaista kung fu? Vrlo lako, postoji nekoliko parametara oji će vam jasno pokazati jeste li veština koju vežnate zaista kung fu ili ne. Ako vam veština koju vežbate pomaže da postanete bolja osoba u svakom smislu, ona ste na pravom mestu, ako ne , onda ne radite kung fu. Ako ima politike, upoređivanja sa drugim stilovima ili priča o drugim instruktorima, ne radite kung fu. Ako se u klubu poštuju i promovišu pozitivne društvene vrednosti onda ste na pravom mestu. 

 

 

 

Delovi intervuja na BBC Srbija

BBC Srbija,  

Deset godina na Istoku

Prošla je čitava decenija od kako sam dosao na Tajvan, poslednje mesto na svetu gde se čuva tradicionalni kung fu u svoj scojoj punoći. Deset dugih, teških godina jer teško je biti stranac bilo gde, čak ovde gde su ljudi izuzetno ljubazni i otvoreni prema strancima. Deset dugih godina učenja i upijanja jedne predivne drevene kulture i kung fua kao jednog od značajnih dostignuća te kuture. Kada se osvrnem za sobom i upoerdim sebe sada sa osobom koja je pre više od deset godina prvi put stupila u kišom okupani Tajpej nemajući nikakvu predstavu gde dolazi i šta će život doneti, mogu slobodno da kažem da sam ja sada potpuno druga i drugačija osoba od one pre deset godina. Mnoge stvari su se desile, životne, važne, teške, po neko zrno sreće, kako to život obično udesi i sve to što desilo , desilo se kroz kung fu. Mnogi pričaju kako je kung fu način života , filosofija , nešto što prevazilazi samo ime i tehnički sastav veštine.  Svi oni su u pravu, ali ni jedno obajšnjenje nije potpuno. Vreme je prolazilo a ja sam jednostavno učio onako kako su moji učitelji mislili da je najbolje da prenesu znanje. Naučiti tehnički deo veštine na mestu kao što je Tajvan je posebno iskukstvo. Ne samo zbog toga što se kung fu vežba na isti način kao i pre više vekova, ono što je mnogo je važnije je prosto biti ovde i pustiti da život sam, krož kulturu naroda koji je iznedrio kung fu, donese razumevanje istog koje je nemoguće postignuti na bilo koji drugi način. Tokom godina mnogi stranci su dolazili, učili, postajali majstori, odlazili... Učitelji sa Tajvana su držali seminare svuda po svetu ostavljajući za sobom svoje učenike da šire njihove veštine... Ja sam se držao po strani, prosto posmatrao i ostao samo učenik, i tako će ostati do kraja. Kung fu je tajna koja zahteva potpunu prednost i nerpestano učenje i istraživanje. Svaki dan, svaki trening donosi novo otkriće i ta osobina kung fua nikada ne izneveri. Biti majstor kung fua je nemoguće, veština sama, ako se vežba pravilno, pokaže svakome koliko još ima da se uči, da se otkrije, koliko različitih puteva ima u samo jednom stilu, u samo jednoj tehnici, samo jednom pokretu.  Najinteresantnije je to što u kung fuu nema nikakve tajni, nikakvih skrivenih znanja ni mističnih energija. Sa druge strane kung funu svojoj celini jeste jedna velika, mistična tajna koja se može iskusiti samo kroz otvoren um i jednostavan ali težak fizički trening. Ovaj tekst je samo nespretni pokušaj da se obajsni nešto što se samo iskustveno može shvatiti, nešto što prevazilazi okvir verbalnog objašnjenja koje nije ni bleda senka onoga što kung fu zaista jeste. Moj put se nastvalja, moj kung fu nastvalja da živi u meni i kroz mene. Moj kung fu!!! Zapravo nije moj, to je kung fu generacija učitelja koji su čitave svoje živote posvetili treningu, kroz moj trening njihov kung fu nastavlja živi, ne potpuno nezavistan od mene ali gotovo da je tako, i takav će nastaviti da živi kroz buduće generacije. Sebe vidim samo kao medijum kroz koji se kung fu prenosi sa jedne generacija na drugu, kao jednostavan provodnik. Na svom putu kroz generacije, kung fu se menja, menjajući ljude koji ga prenose, obogaćujući im živote i dajući im snagu i smisao,  a opet u svojoj suštini ostaje nepromenjen i originalan.   Granica izmedju mene kao ličnosti i kung fua više ne postoji. Kung fu , to je čitavo moje biće. Do poslednjeg daha, do poslenjeg atoma snage, do poslednje misli, radiću kung fu. 

Pozdrav sa prelepog ostrva kung fua svim vežbačima kung fua u prelepoj Srbiji,sa željom da svakome ponaosob kung fu donese ono što mu je najpotrebnije.

Seoski Pisac

Ving Čun struktura i unutrašnja energija

 Knjiga koja u detalje obajšnjava šta je struktura i kako se generiše sila u Ving Čunu. Za sada samo na Engleskom  struktura i unutrašnja energija

Wing Chun istorija

 Wing Chun istorija prvi deo

Kineska legenda - Kako je mesec postao lep.

Mesec veoma lepo izgleda , okrugao , zraci mekom zuto-belom svetloscu na svet ljudi . Ali nekada davno mesec nije bio tako lep kao danas. Pre 6000 . godina Mesecevo lice se promenilo za samo jednu noc , a pre te noci Mesecevo lice je bilo tamno i ruzno da niko nije zeleo da ga pogleda i Mesec je bio jako tuzan zbog toga .Jednog dana , mesec se pozalio cvecu i zvedama , jer su oni bili jedini koji su gledali njegovo lice i zelili da pricaju sa njime.Rekao im je :"Ne zelim da budem Mesec , zelim da budem cvet ili zvezda . Da sam zvezda, makar i i ona najmanja neka znacajna licnost bi se interesovala za mene.Ali avaj , ja sam samo ruzni Mesec. Da sam cvet , mogao bih da rastem u basti gde bi me prelepa zena nasla i stavila u svoju kosu i volela me zbog moje lepote i krhkosti .Ili bi rastao u diviljni gde me niko od ljudi ne bi video ali bi dolazile ptice da mi pevaju i da mise dive.Ali ja sam samo ruzni mesec i niko me ne voli niti postuje." Zvezde mu rekose :" Mi ti ne mozemo pomoci , mi smo rodjene ovde i nikada ne napustamo svoje mestio. Radimo cele noci , sijamo kako bismo nebo ucinili lepsim , ali to je sve . Ni nama niko nikada nije pomogao " Cvece se tuzno nasmejalo i reklo :"Mi ne znamo kako da ti pomognemo . Zivimo u basti najlese zene na svetu , njeno ime je Tseh-N'io.One je dobra i zeli da pomogne svakome ko je u nevolji ."Mesec je i dalje bio tuzan i jedne veceri je otisao da vidi Tseh-N'io . Kako ju je ugledao zavole je istog trena."Ti si tako lepa ." Rece Mesec ."Kako si postala tako lepa?' Pitao ju je. " Oduvek sam zivela medju dobrim i velikodusnim ljudima sto me cini jako srecnom i odatle potice moj izgled . " Podji sa mnom, postanimo jedno , i kao jedno bicemo savrseni. Oswcam i znam da ce tada i najgori ljudi koji pogledaju u nas morati da nas vbole zbog tvoje lepote ." Rece Mesec.Svake noci Mesec je dolazio da poseti Tseh-N'io , pokucao bi na prozor i ona bi dosla. I svake veceri je voleo sve vise . Na kraju Tseh-N'io je pitala majku za dozvolu da se uda za Mesec ali njena majka nije obracala paznju na nju niti je udostojila odgovra. Umorna od cekanja Tseh-N'io je rekla dobrom prijatelju jedne veceri da ce poci za mesec i nestala. Narednog dana je majka trazila Tseh-N'io ali nije nigde mogla da nadje. Prijatelj kome se Tseh-N'io poverila je na kraju rekao njenoj majci gde je Tseh-N'io otisla.Te veceri kada Tseh-N'io nestala Mesecevo lice se promenilo i postalo lepo , sijajuci meku svetlost na svet ljudi ... Kineska narodna prica